Сестра троваљћа
Огањ гори меџу две планине,
момче спева меџу две девојће,
меџу Анку и меџу Јованку.
Анку љуби, Јованку не љуби.
Анка ћути ништа не говори. 5
Проговара срдита Јованка:
„Ој, убаво момче нежењено,
што је боља од мен’ тој девојћа
те њу љубиш, а мене не љубиш?
Њој говори младо нежењено: 10
„Љубио би и теб девојчицу,
али имаш девет мили брата,
они прете мене да погубе
зато не смем тебе да пољубим."
Ал’ говори срдита Јованка: 15
„Пољуби ме, отпала ти уста,
ти се не бој моји девет брата;
чу отидем у гору зелену,
претуричу дрвље и камење,
уватичу змију ридовћињу, 20
боцнучу је с иглу медењачу
да наточим једну чашу једа —
отровачу моји девет 6рата."
Што је рекла, то је учинила:
отишла је у гору зелену: 25
претурила дрвље и камење,
уватила змију ридовћињу,
боцнула ју с иглу медењачу,
наточила једну чашу једа,
потровала девет мили брата 30
те да љубе и њу девојчицу.