Sestra i ljuba Todora Zadranina
0001 Procmilio Zadranin Todore
0002 U tamnicu Kostića Mehmeda,
0003 Al’ ga pita Kostića Mehmede:
0004 „Što je tebe, Zadranin-Todore,
0005 Te ti cmiliš u mojoj tamnici ─
0006 Ali ti je dodijala glađa,
0007 Ali sam te umorio žeđu
0008 Al’ tamnica, kuća neobična?” ─
0009 „Nijesi me glađu umorio,
0010 Niti mi je žeđa dodijala
0011 Ni tamnica, kuća neobična,
0012 Već te molim, Kostića Mehmede,
0013 Podaj mene divit i artiju,
0014 E ću pisat’ malo knjige tanke
0015 Majci mojoj da mi se ne nada,
0016 Ljubi dragoj da se preudava,
0017 A sestrici da se mnom ne kune,
0018 U tamnicu oću umrijeti!”
0019 Vjeran bješe Kostića Mehmede,
0020 I dade mu divit i artiju.
0021 Šilje knjigu staroj majci svojoj:
0022 „Stara majko, već mi se ne nadaj,
0023 Draga ljubo, ti se preudavaj,
0024 Sestro moja, ne kuni se mnome,
0025 U tamnicu oću umrijeti,
0026 U tamnicu Kostića Mehmeda!”
0027 Knjigu čita Todorova ljubi,
0028 Knjigu čita, suze prolijeva,
0029 A viđe je sestra Todorova:
0030 „Što je, snao, Todorova ljubi,
0031 Otkud te je knjiga dopanula?” ─
0032 „Zavo moja, sestro Todorova,
0033 Evo me je knjiga dopanula
0034 Od Todora, od brata tvojega,
0035 Brata tvoga, gospodara moga ─
0036 Majci staroj da mu se ne nada,
0037 Mene jadnoj da se preudavam,
0038 Tebe, sestro, da se njim ne kuneš!”
0039 Kad to čula sestra Todorova,
0040 Ona ćeši svoju milu snau:
0041 „A ne plači, mila snao moja,
0042 No ti zovi dva berbera mlada,
0043 Berberimo glavu na ajdučku,
0044 K’o što nose pašine delije,
0045 Pa ajdemo na nove pazare
0046 Da uzmemo gospodsko ođelo,
0047 Od šta kape, od tog i dolame,
0048 Iuzmimo dva konjica vrane,
0049 A na rame sjajne dževerdare,
0050 A za pojas dvije puške male!”
0051 Što rekoše, tako učinješe,
0052 I divno se mlade ođedoše,
0053 Pa odoše Kostiću Memedu.
0054 Kad dođoše pred bijele dvore,
0055 Tu nađoše Turke janičare,
0056 Oni njima božju pomoć viču:
0057 „Božja pomoć, Turci janičari,
0058 Đe su dvori Kostića Memeda?”
0059 Podiže se jedno Ture mlado:
0060 „Ajte za mnom, pašine delije,
0061 Bi rad bio s vama ostarati,
0062 A nekmoli malo propratiti!”
0063 Žao bilo sestri Todorovoj,
0064 Dovati ga za bijelu ruku,
0065 Pa ga bije bičem pletenijem ─
0066 Kudije ga bičem udaraše,
0067 Košulja mu u meso tonjaše,
0068 Proz košulju crna krvca vraše.
0069 Odista ga udaviti ćaše,
0070 No ne daše Turci janičari:
0071 „Ne, za Boga, pašina delijo!”
0072 Al’ se diže drugo Ture mlado
0073 I doziva Kostića Memeda:
0074 „Nu, izlazi, Kostića Memede,
0075 Zovu tebe pašine delije!”
0076 Al’ izlazi Kostića Memede;
0077 Govorila sestra Todorova:
0078 „Evo me je paša odaslao
0079 Za nekakva Zadranin-Todora,
0080 Da ga puštiš iz tamnice klete!”
0081 Ma govori Kostića Memede:
0082 „Ne puštavam Zadranin-Todora,
0083 I da dođe paša gospodare!”
0084 Žao bilo sestri Todorovoj,
0085 Dovati mi Kostića Memeda,
0086 Pa ga bije bičem pletenijem ─
0087 Koliko ga lako udaraše,
0088 Proz dolamu crna krvca vraše.
0089 Odista ga udaviti ćaše,
0090 No ne daju Turci janičari.
0091 Loše pođe do tamnice studne,
0092 Pa puštava Zadranin-Todora.
0093 Dovati ga sestra Todorova,
0094 Bači njega za se na vrančića,
0095 Pa ga bije bičem pletenijem,
0096 Dobro maha, al’ lako udara,
0097 Bijući ga preko grada pođe.
0098 Kad bijahu zelenom planinom,
0099 Počinuše pod jelom zelenom,
0100 Ma govori Zadranin-Todore:
0101 „O, tako vi, pašine delije,
0102 Ja bih nešto stidno govorio,
0103 Ma ne mogu od vašega straha!”
0104 Ali njemu sestra govoraše:
0105 „Ne boj mi se, Zadranin-Todore,
0106 Tvojoj glavi ništa biti neće,
0107 Već govori što si naumio!” ─
0108 „Priličan si miloj sestri mojoj,
0109 A ta’ drugi dragoj ljubi mojoj!”
0110 Među se se malo nasmijaše,
0111 Pa odoše zelenom planinom.
0112 Kad dođoše dvoru bijelome,
0113 Dozivaju Todorovu majku:
0114 „Nu, izidi, Todorova majko,
0115 Evo tebi Zadranin-Todora!”
0116 Puštaše ga pašine delije;
0117 Izlazila Todorova majka.
0118 Kad viđela svog sina Todora,
0119 Ona viče grlom bijelijem:
0120 „Blago mene, mila kćeri moja,
0121 Mila kćeri i mila snašico,
0122 Čudan šićar jeste šićarili
0123 I poštenje velje zadobili,
0124 Da se priča i pripovijeda
0125 Dok je sunca i dok je mjeseca!”
