U Ivana mlad-Ivana bana,
njega nam lepu seju kažu
Jeste lepa, al je vrlo mlada
Još potpuno ni petnaest leta.
Zbog nje su se zemlje zavadile 5
Devet bana iz devet zemalja
I dva kralja iz dve kraljevine
I dva cara iz dve carevpne
Perim-paša iza Carigrada.
Pisma piše paša Perim-paša, 10
Pisma piše mlad-Ivanu banu.
Knjigu štije mlad Ivane bane
Knjigu štije grozne suze lije.
Pita njega sestrica Milica:
A što plačeš moj brate rođeni, 15
„I dosad si pisma pregledao
„Al ti nisi grozne suze lio.“
„„Kad me pitaš sestrice Milice,
„„Kad me pitaš, pravo da ti kažem,
„„U zao čas rodila se sejo, 20
„„U zao čas rodila se lepa
„„Da izgubim glavu zbog tebeka.
„„Za tebe se zemlje zavadile
„„Devet bana iz devet zemalja,
„„I dva kralja iz dve kraljevine, 25
„„I dva cara iz dve carevine,
„„Perim-paša iza Carigrada,
„„Pa sad meni Perim-paša piše,
„„Hoće tebe za vernu ljubovcu.““
Al’ besedi sestrica Milica: 30
„Ti ne plači moj brate jedini,
„Lako ćemo sa tim učiniti,
„Kako paša sa svatovi dođe
„Ja ću stati do ručna devera
„A ti brate dobre konje primaj. 35
Još su oni u rnječi bili,
Al’ eto ti kićeni svatova.
Čim dođoše kićeni svatovi,
Ona stade do ručna devera
A brat Iva dobre konje prima. 40
Kad to vide paša Perim-paša,
Trže sablju odseče mu glavu.
Kad to vide sestrica Milica
Pleća dade, pa begati stade.
Al povika paša Perim-paša: 45
„Uhvatite Milicu devojku,
„Vežite joj njene bele ruke
„Bacite je u tu laku šajku.
Uhvatili Milicu devojku
Vezali joj njene bele ruke 50
Bacili je u tu laku šajku
Odu svati morem pevajući
Osta Ivan mrtav ležajući.
Kad su bili blizo bela dvora
Zamoli se Milica-devojka 55
Zamolila ručnoga devera
„Odreši mi moje bele ruke,
„Da umijem moje belo lice,
„Da oblačim moje belo telo.
Prevari se ručni joj devere. 60
Ne umiva njeno belo lice,
Ne oblači njeno belo telo,
Već uzima szilenu maramu,
Veza oči, pa u more skoči.
Al’ povika paša Perim-paša: 65
„Ko uhvati Milicu devojku,
„Svoga ću ga obasuti blagom.
Al’ besedi Milica devojka:
„„Ne hvataj me pašo Perim-pašo,
„„Ne hvataj me, uhvatit me iećeš, 70
„„Volem biti morskoj ribi raia,
„„Neg’ ljubiti svog’ brata dušmana!“
Ove sam pesme čuo od Mileve Grujićeve Novosatkinje. Da-li im je ovde i poniklo, to ne umem reći, no ipak, pre bih reko, da nije. Na svaki način zanimljivo će biti uporediti jedne i iste pesme, a možda u dva oblika, kako predanjem dolaze u druge krajeve i u koliko se menjaju. To mpslim da će se postići, ako ove pesme zaista nisu ovde na svom vrelu, i ako se nađu onde gde su ponikle, i kako su ponikle.
