Sekula

0001 Rano rani lijepa đevojka
0002 na Sitnicu na vodu studenu,
0003 a na vodu čudan šićar nađe,
0004 čudan šićar Banovčić Sekula,
0005 no Sekula njojzi besjeđaše:
0006 "A tako ti, lijepa đevojka!
0007 Provodaj mi mojega vrančića
0008 uz Kosovo dugo i široko
0009 e me hoće sanak prevariti
0010 a imade i petnaest danah
0011 od kad bijem boja u Kosovo
0012 i Turci su Janka ufatili;
0013 no tako ti, lijepa đevojka,
0014 ti pogleduj niz polje Kosovo
0015 kad te Turci provoditi Janka
0016 probudi me tako sretna bila."
0017 Na to stidno govori đevojka:
0018 "A tako mi, neviđen delijo!
0019 Ta ja ne bih ni poznala Janka."
0020 Na to veli Banovčić Sekule:
0021 "A tako mi, lijepa đevojka!
0022 Lasno ti je poznavati Janka:
0023 visok junak na bijela đoga,
0024 svezane mu naopako ruke."
0025 To je rek’o, san ga oborio,
0026 malo bilo, mlogo ne trajalo,
0027 pramak se je magle zađenuo,
0028 zađenuo povrh Kosovoga,
0029 ima puno šezdeset Turakah.
0030 Gleda mlada, ne ugleda Janka,
0031 al’ se drugi buljuk namolio,
0032 namolio povrh Kosovoga,
0033 ima puno šezdeset Turakah,
0034 gleda mlada, ne ugleda Janka.
0035 Al’ se treći buljuk izmolio,
0036 ima u nj’ stotina Turaka,
0037 gleda mlada i ugleda Janka:
0038 visok junak na bijela đoga,
0039 svezane mu naopako ruke,
0040 al’ joj mučno probudit Sekulu,
0041 na ruke mu vranca navodila
0042 dokle vranac očepi Sekulu,
0043 to se Sekul bio probudio
0044 pa đevojci mladoj govorio:
0045 "Odved’ konja, da ga bog ubije!"
0046 No mu stidno govori đevojka:
0047 "Aj ustani, neznani delijo"
0048 Eno Turci provedoše Janka."
0049 To kad čuo dijete Sekule,
0050 skoči junak ka da se pomami,
0051 na gotova usjede vrančića,
0052 a poleće poljem Kosovijem.
0053 No da ti je pogledat Sekulu:
0054 mali junak na malehna đoga,
0055 izišao pred svijem Turcima
0056 te on sreta Banovče Sekula,
0057 a Sekul mu riječ besjeđaše:
0058 "Bumbareći, Turci braćo draga!
0059 Bumbareći roba zarobili,
0060 dobra roba vojevodu Janka,
0061 dajte mi ga da ga posiječem;
0062 e već ima i neđelja danah
0063 ka je moga izgubio baba,
0064 moga baba Kulin-kapetane."
0065 Daše Turci, riječ ne činjahu,
0066 na to veli vojevoda Janko:
0067 "A tako mi, neznani junače"
0068 To viteška vjera ne podnosi
0069 da mi ’vako ti siječeš glavu,
0070 no ti meni odriješi ruke
0071 pa mi tade posijeci glavu."
0072 To Sekula jedva dočekao,
0073 a ostru je izvadio ćordu
0074 posječe mu na ruke konopce
0075 pa mu dade ćordu u desnicu -
0076 su dva kraja udriše Turcima
0077 te nagoni jedan na drugoga.
0078 Što ostade vojevodi Janku -
0079 to posječe Banovčić Sekula,
0080 što preteče Banovčić Sekulu -
0081 to posječe vojevoda Janko,
0082 od njih oka ne uteče živa
0083 ni da kažu ka su poginuli.
0084 Zdravo Janko i Sekula pošli,
0085 pošli zdravo na svoje dvorove,
0086 no i Srbci fala mi đevojci.