Секула

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

0001 Рано рани лијепа ђевојка
0002 на Ситницу на воду студену,
0003 а на воду чудан шићар нађе,
0004 чудан шићар Бановчић Секула,
0005 но Секула њојзи бесјеђаше:
0006 "А тако ти, лијепа ђевојка!
0007 Проводај ми мојега вранчића
0008 уз Косово дуго и широко
0009 е ме хоће санак преварити
0010 а имаде и петнаест данах
0011 од кад бијем боја у Косово
0012 и Турци су Јанка уфатили;
0013 но тако ти, лијепа ђевојка,
0014 ти погледуј низ поље Косово
0015 кад те Турци проводити Јанка
0016 пробуди ме тако сретна била."
0017 На то стидно говори ђевојка:
0018 "А тако ми, невиђен делијо!
0019 Та ја не бих ни познала Јанка."
0020 На то вели Бановчић Секуле:
0021 "А тако ми, лијепа ђевојка!
0022 Ласно ти је познавати Јанка:
0023 висок јунак на бијела ђога,
0024 свезане му наопако руке."
0025 То је рек’о, сан га оборио,
0026 мало било, млого не трајало,
0027 прамак се је магле зађенуо,
0028 зађенуо поврх Косовога,
0029 има пуно шездесет Тураках.
0030 Гледа млада, не угледа Јанка,
0031 ал’ се други буљук намолио,
0032 намолио поврх Косовога,
0033 има пуно шездесет Тураках,
0034 гледа млада, не угледа Јанка.
0035 Ал’ се трећи буљук измолио,
0036 има у њ’ стотина Турака,
0037 гледа млада и угледа Јанка:
0038 висок јунак на бијела ђога,
0039 свезане му наопако руке,
0040 ал’ јој мучно пробудит Секулу,
0041 на руке му вранца наводила
0042 докле вранац очепи Секулу,
0043 то се Секул био пробудио
0044 па ђевојци младој говорио:
0045 "Одвед’ коња, да га бог убије!"
0046 Но му стидно говори ђевојка:
0047 "Ај устани, незнани делијо"
0048 Ено Турци проведоше Јанка."
0049 То кад чуо дијете Секуле,
0050 скочи јунак ка да се помами,
0051 на готова усједе вранчића,
0052 а полеће пољем Косовијем.
0053 Но да ти је погледат Секулу:
0054 мали јунак на малехна ђога,
0055 изишао пред свијем Турцима
0056 те он срета Бановче Секула,
0057 а Секул му ријеч бесјеђаше:
0058 "Бумбарећи, Турци браћо драга!
0059 Бумбарећи роба заробили,
0060 добра роба војеводу Јанка,
0061 дајте ми га да га посијечем;
0062 е већ има и неђеља данах
0063 ка је мога изгубио баба,
0064 мога баба Кулин-капетане."
0065 Даше Турци, ријеч не чињаху,
0066 на то вели војевода Јанко:
0067 "А тако ми, незнани јуначе"
0068 То витешка вјера не подноси
0069 да ми ’вако ти сијечеш главу,
0070 но ти мени одријеши руке
0071 па ми таде посијеци главу."
0072 То Секула једва дочекао,
0073 а остру је извадио ћорду
0074 посјече му на руке конопце
0075 па му даде ћорду у десницу -
0076 су два краја удрише Турцима
0077 те нагони један на другога.
0078 Што остаде војеводи Јанку -
0079 то посјече Бановчић Секула,
0080 што претече Бановчић Секулу -
0081 то посјече војевода Јанко,
0082 од њих ока не утече жива
0083 ни да кажу ка су погинули.
0084 Здраво Јанко и Секула пошли,
0085 пошли здраво на своје дворове,
0086 но и Србци фала ми ђевојци.