Vazdan žela moba Ivanova,
Vazdan žela, ali ne pjevala.
A kada je oko podne bilo,
Zapjevala seka Ivanova:
„Čobanine zlato materino, 5
Uzbi ovce uz goru zelenu,
Na sred gore javor drvo suho,
U javoru stručak bosioka
Pod javorom studena vodica;
Zali meni stručak bosioka.“ 10
Čobanin joj diplam odgovara:
„Zalio sam i dva i tri puta,
Bosiok ti gotov uvenuo.“
Od mobe se nitko i ne sjeća,
Već se sjeća Ivanova ljuba; 15
Govorila Ivanova ljuba:
„Bora tebi čelebija Ivo,
Vrieme ti je mobu na užinu,
Šalji mene kući na užinu,
Seku Anu za goru na vodu, 20
Pa ti hajde za njom nazorice,
Nazorice ama stranputice.“
To je Ivo ljubu poslušao,
I on ode za njom stranputice.
Kad je došla za goru na vodu 25
Iz javora čudo izvadila.
Čedo ljubi a kroz suze zbori:
„Čedo moje ne bilo mi živo!
Ili ću se mlada objesiti,
Il' ću mlada u vodu skočiti, 30
Il ' ću tebe mlada udaviti,
Jer te ne smiem kući odnieti.“
Tad s ukaza čelebija Ivo,
Pak je seki Ivo govorio:
„Nit se vješaj nit u vodu skači, 35
Niti davi čedo zlatokoso;
Već ga nosi mojoj bieloj kuli.“
Odgovori seka Ivanova:
„Ne ću nosit moj brate Ivane,
Korit će me tvoja vierna ljuba.“ 40
Kad to čuo čelebija Ivo,
On uzima čedo premaleno,
Pak ga nosi svojoj bieloj kuli,
I daje ga viernici ljubi:
„Primi čedo Anđelijo ljubo, 45
Primi čedo i pazi ga dobro;
A ne kori moju milu seku.
I ti si mi prvu noć doniela
A nisam te nigda prekorio,
Nit bi sada moja vierna ljubo, 50
Da mi nije u rieči došlo.“
Reference
Izvor
Hrvatske narodne pjesme i pripoviedke iz Bosne, skupio N. Tordinac. Naklada i tisak E. Janička, Vukovar, 1883., str. 14-16.
