[Sede Marko s majku da večera]
Sede Marko s majku da večera,
Em večera, em zvezdu pituje:
— Zvezdo moja, zvezdo Večernico,
Što izgrevaš rano na večeru,
Ću te pitam, pravo da mi kažeš, 5
Da li ima pojunak od mene?
Progovara zvezda Večernica:
— Kad me pitaš, pravo ću ti kažem.
Ovde nema pojunak od tebe,
Samo ima u Dukata grada, 10
U Dukata, dete Dukatinče,
Devet put je pojunak od tebe.
Cvilnu Marko do nebo se čuje:
— Jaoj majko, što sam dočekaja,
Da postoji pojunak od mene! 15
Majka mu je tijo govorila:
— Ne plaši se, sine, mili Marko,
Možda jes’ je, a možda i neje,
Zvezda se je nešto našalila,
Da bi tebe malo zaplašila. 20
.......................................................
