[Седе Марко с мајку да вечера]
Седе Марко с мајку да вечера,
Ем вечера, ем звезду питује:
— Звездо моја, звездо Вечерницо,
Што изгреваш рано на вечеру,
Ћу те питам, право да ми кажеш, 5
Да ли има појунак од мене?
Проговара звезда Вечерница:
— Кад ме питаш, право ћу ти кажем.
Овде нема појунак од тебе,
Само има у Дуката града, 10
У Дуката, дете Дукатинче,
Девет пут је појунак од тебе.
Цвилну Марко до небо се чује:
— Јаој мајко, што сам дочекаја,
Да постоји појунак од мене! 15
Мајка му је тијо говорила:
— Не плаши се, сине, мили Марко,
Можда јес’ је, а можда и неје,
Звезда се је нешто нашалила,
Да би тебе мало заплашила. 20
.......................................................
