Sede Marko s majku da večera,
dok večera sve se podsmešuje:
Pita njega Jevrosima majka:
„Što se smeješ, do moj mili sinko,
da l se smeješ mene na starosti, 5
il se smeješ preposnoj večeri?“
„Kad me pitaš, ostarela majko,
pravo ću ti poredom kazujem:
„Smešan mi je Vilip Madžarina,
pogubil je tri iljade vojsku 10
više srpsku nego što je tursku,
sada preti i prizivke šalje
još trojicu oće da pogubi -
prvo mene, Kraljevića Marka,
a drugi je Novaković Gruja 15
treći junak Starina Novače.
Gruja, majko, dete golobrado,
Novak junak al je ostareo.
Da li, majko, doma da ga čekam,
ili kod njeg pod dvore da idem?“ 20
„Nemoj, sinko, na dom da ga čekaš
ne mož majka krvcu da ti gleda
ni krvave sablje da pribira.“
Marko skoči na noge lagane,
pa pripasa tešku topuzinu, 25
i namaknu sablju okovanu
još zabaci ćurak od kurjaka
i ujaša svoga Šarca konja
pravo ode Vilipu u dvore.
Kad je stigal u toj pusto selo, 30
jaše konja s levu stranu puta,
s levu stranu uz levi sokaci,
tuj je kula Vilip Madžarine.
Na kulu su vrata zatvorena,
okol kulu sve kolac do kolca 35
a na kolci glave nakačene -
nakačene od krv ne oprane.
Kako Marko u dvor da ulezne?
On dovanu tešnu topuzinu,
zaljulja ju kolko snagu ima 40
pa iskruti od železa vrata!
Zinu porta ko raspukla jama,
Šarac uleze u pločane dvore.
Kad to vide Vilip od čardaci,
strča dole, Marku se prekloni, 45
šćaše Šarca da privane konja.
Pita njega Kraljeviću Marko:
„Madžarino, proklet dervišino,
zašto mene ti prizivke šalješ?"
Ćuti Vilip sve u zemlju gleda. 50
„Idi uzni krvavo oružje,
ne mogu te takvog pogubiti,
će mi rekne tvojata družina
da sam počel s babe da vojujem!“
Al se Vilip mlogo uplašio 55
sve se vije okol konja Šarca.
Tada ciknu Marko Kraljeviću:
„Nedaj, Šarče, pogan da te ljubi."
Vrlji čivte od mejdana Šarac,
kano ga je lako udario 60
za kameni duvar ga zalepio!
Obrnu se Marno na Šarinu
pa i ode na svoje dvorove.
Pevač, mesto zapisa i napomena
Zabeležio Radoslav Radenković, maja 1966. godine u Galibabincu. Pesma je zapisana od Marije Stojadinović, nepismene seljanke, rođene 1905. godine. Ona je, kako sama kaže, u mladosti bila najbolja pevica u celom ovom kraju. Pevala je na preko 50 svadbi, ali i ovako, na prelu i u polju. Znala je stotinu lirskih i ovih deset epskih pesama. Lirske pesme je upamtila od babe Nastasije i majke Milene, a epske od dede Miroslava dok ih je pevao uz gusle. Kaže da je znala mnogo ovakvih pesama „odi razni srpski junaci i carevi“, ali je ona mnogo toga zaboravila, jer je deda umro kad je imala 15 godina (oko 1920. godine).
Reference
Izvor
Srpske narodne epske pesme. Zabeležio Radoslav Radenković. 27/1987. br. 4-5. str 100-101.
