Ko se ono putem šeće?
Mile, moj mile![1]
Nije l' Bog d'o ko od Bosne,
Jal' od Bosne roda moga,
Da poručim majci mojoj, 5
Da ne dava seke moje,
Za udovca ni za samca,
No đe svekar i svekrva,
Đe je đever i zaova.
Kad se mlada u rod sprema, 10
Sjedi svekar te sjetuje,
A svekrva dare sprema,
A đever mi konja sedla,
A zaove izmet čine,
Dragi mi se prošetuje, 15
Metne ruke u džepove:
„Nemoj tamo mnogo stati.
„E su sada duge noći,
„Ne pada mi san na oči,
„Već mi pada jad na srce, 20
„A od jada gora vehne,
„Kao dragi za dragijem.“
Srpske narodne pjesme iz Hercegovine (ženske), za štampu ih priredio Vuk Stef. Karadžić, (Troškom narodnijeh prijatelja), u Beču, u nakladi Ane udove V. S. Karadžića, 1866., str. 282-283.
