Svi su čanci prazni
| Svi su čanci prazni Pisac: Rastko Petrović |
Tako zaspi, meseče,
Nad toplom supom detinjstva:
Iz mene će preliti tuga doveče,
Kao iz čanka mladog životinjstva.
U ovoj noći opet prazan
Čanak iz kog, ko dečko, nedokusa,
No zaspa baš kad zastruji
Velikom svemoćju ukusa,
Pićem: utopiše se voljno u nj slavuji.
To je doticalo bogatstvo iz matere
Kroz kraterstvo tanjirnog kruga,
I sav će, sav će sklad da razdere
Ogromnost njena i tuga,
Ogromnost njena i tuga.
A zaspim uvek pred kraj večere,
Služavka svlači nebo, dan i mene,
Pa baci noći da nas proždere:
Tek jutro nađe kosti raznesene.
Bože, oslobodio sam se svih veza, svih morala:
Gušim se, zar, u plazmi dosade;
da je jedna kap bar supe ostala
Kroz pobedu se ovu smešnu da prikrade.
U ovoj noći svi su čankovi prazni
nikakvo potkreplenje!
Stresoh sa sebe čednost,
Stresoh sa sebe poštenje;
Ni jedne fiks-ideje.
U ovoj noći: radije zabludu;
No kakvo spasenje!
O ljubiću te, ljubiću te zaludu;
Tek da se tvoje bede domamim
Tražiću od tebe oproštenje,
Da nasmeje se u meni ostatak humora
Kada se budeš smatrao nedostojnim
da usred ponovne strogosti i sumora
Pokušaš još jednom isceljenje.
U ruci jednoj seks, u drugoj mozak,
Grozdove, tu berbu večnosti:
Pijanstvom crnim zateturaću ga nauznak,
Uprkos rujnog čela sumornosti.
No u ovoj noći svi su čankovi bez dna:
gde iscediti to vrenje!
U jutro su opet čankovi prazni;
nikakvo osnaženje.
To priticala je briga iz matere
Kroz dubinu tanjirnog kruga,
I sav će, sav će sklad da razdere
Ogromnost njena i tuga:
O, ja slobodom ništa nisam stekao
Ni nazreo dno ponora strašna,
Pa bolje da sam u hlebari nekoj pekao i žvakao
Lepinju od zemlje i brašna,
Kotao supe da sam ispio,
Zagnjurio glavu u krilo dragane,
Svoj gnusni žig na nju pribio
Pa pljuvao pred prag i dane.
Izgrej, meseče, i njima!
Zamesiću kolač u čanku praznu,
U nj streseno mi poštenje,
U nj fosile i fiks-ideje;
I učiniću im to za kaznu
No zašto, i kome!
U ovoj noći svi su čankovi prazni,
U ovoj noći ni jedne fiks ideje,
Odvratićemo glave.
Budva, 23. VII 1922.
Izvor
[uredi]
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Rastko Petrović, umro 1949, pre 75 godina.
|