Sve zalud
| Sve zalud... Pisac: Vladimir Vasić |
Sve zalud...
Zalud gledah u te zvezde sjajne,
Zalud tražih tvoje slike bajne,
U njima sam zalud glas tvoj sluš'o,
Sve uzalud, ne nađoh te, dušo;
Tek u biser kad bi se stvorile,
Divno bi te samo okitile.
Gledah mesec kad noću sijaše,
Gledah, tražih... tebe ne bijaše;
On je taman naspram lica tvoga,
Haj, tamnij' je a od zlata moga, —
Samo b' onda svetlost jače lio,
Na grudima kad bi tvojim bio.
Gledao sam u to sunce jarko,
Gledao sam, gled'o sve dojako;
Ja te tražih... sunašce me grije -
— Sve zaludu, tebe i tu nije,
Jer te oči i srce što bije
Od sunca me vatrenije grije.
Pa sad nek se te zvezdice skriju,
Nek potamne, nek svetlost ne liju,
Pa i mesec neka skrije zrake
Naspram lica, naspram cure take,
A i sunce neka beži tamo,
Ti si sunce, ti mi sijaš samo!
U Loznici, 1861 god.
Napomena[uredi]
Objavljeno u knjizi Pesme, str. 92—93
Izvori[uredi]
- Vladimir Vasić: Celokupna dela, Biblioteka srpskih pisaca, Izdavačko preduzeće " Narodna prosveta, Beograd, strana 25.
|