Svet (komad u četiri čina)/8
VIII
STANA, TOMA, za tim NADA, JELKICA, KAJA.
STANA: Baš mu hvala; uvek nam se nađe. Čekaj da zovnem Kaju: hoće da ti poljubi ruku. (Ode do levih vrata). Kajo, odi, sam je gospodin.
KAJA (ulazi s leva s jednim tanjirem kolača).
NADA (ulazeći za Kajom): A zamislite, oče, tetka Kaja krila od nas...
JELKICA (koja je također ušla): A danas je ravno petnaest godina, kako je u našoj kući.
KAJA (briše oči od suza): Jeste, pa hoću moju dečicu malo da počastim. (Ljubi ruku Tomi).
TOMA: E, pa neka ti je srećno, Kajo, i daj, Bože, da pod našim krovom provedeš ceo vek.
KAJA: Oh, kad bi Gospod hteo da vas čuje! Zar ja mogu tražiti bolje gospodare i lepši mir, nego u vašoj kući?
NADA: E, sad tek primi i od mene čestitku; ono se u kujni ne računa.
KAJA (ljubi je): Hvala, čedo moje. (Osvrće se i traži očima Jelku). A moje dete, zar mi moje dete neće da čestita?
JELKICA (koja se bila zaigrala): Hoću, Hoću, dado! (Zagrli je).
KAJA (ljubi je): Zar moje dete, koje sam ja prihvatila i odnegovala? Zlato moje! (Ljubi je).
NADA: A što nam to, tetka Kajo, niste kazali, pa bismo ja i Jelka vas iznenadili, a ne vi nas?
KAJA: Eh, što da govorim? Nije tako važna stvar. Tek pade mi onako na pamet, pa rekoh: Hajde da počastim moju dečicu. Uzmite, uzmite.
JELKA (uzima kolače i jede): I to dada umesila baš ono, što ja volim.
TOMA: E pa, ti si joj najpreča.
KAJA: A znate li, deco, ko je još u ovoj kući sa mnom zajedno petnaest godina?
SVI: Ko?
KAJA: Naš mačak, Marko. Tog dana, kad sam se ja pogodila kod vas u službu, dobili smo i Marka od gospodina Sime.
STANA: Jeste, Boga mi.
TOMA: Pa hoćemo li i njemu da čestitamo?
NADA: A gde je Marko?
KAJA: Eno ga u kujni pod ognjištem.
JELKICA: Hajde da mu ponesemo po jedan kolač. (Uzme kolač).
NADA (uzme i sama): Da ga nađemo.
JELKA (otrča do ormana i nađe tamo jednu crvenu pantljiku): Hoću da mu vežem ovu pantljiku oko vrata: neka i on izgleda danas svečano. Hajdemo, da ga nađemo. (Otrči).
KAJA i NADA (odu za njom).
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.
|