Svet (komad u četiri čina)/60
ČETVRTI ČIN
Nameštaj i raspored isti kao i u prvom činu.
I
NADA, JELKICA
JELKICA (u kratkoj suknji kao i u prvom činu. Pri dizanju zavese stoje obe zagrljene i plaču): Nemoj, Nado. Eto, kad ti plačeš, moram i ja.
NADA. Ćuti.
JELKICA: Ne mogu da ćutim. Moram uvek da plačem, kad tako drugi plače, a tako isto moram i da se smejem, kad se drugi smeje.
NADA: Ostavi me. Lakše mi je, kad sam sama.
JELKICA: Eto ti sad. A zašto da te ostavim?
NADA: Kad bi ti samo znala, koliko sam ja nesrećna!
JELKICA (istrgne se iz zagrljaja, kroz plač): A zar ja nisam? Eto... moram opet da nosim kratku suknju.
NADA: Zar je i to neka nesreća?
JELKICA: Još kakva.
NADA: Ta idi, derište, ti i ne znaš šta je to nesreća.
JELKICA: Ju, Nado, kako ti to govoriš?... Zar ja ne znam šta je to nesreća? Pa eto, zar ima veće nesreće na svetu, nego to: nosiš svega tri dana dugačku haljinu, smatraju te kao devojku i mnogi misle da si ti odista devojka, pa se tako prema tebi i ponašaju, pa sad... sad opet dete. (Gorko plače). Ah, ne, to se ne može izdržati.
NADA (miluje je): Ćuti, ludice jedna; to je sve samo šala. (Bôno). Moja je nesreća sasvim drukča. Oteran mladoženja na onako grub način, pa onda sramota od sveta, i sve, sve što je najgore i što se samo jednoj nesrećnoj devojci može desiti.
JELKICA: Pa šta ćeš sad?
NADA: Šta? Ništa. Ostaje mi samo da se ovako gušim suzama.
JELKICA: A zar nije bolje, da razgovaraš sa ocem i majkom? Možda je to neka pogreška?
NADA: Ne smem. Izbegavam ih. Bojim se, biću gruba prema njima, jer neću umeti da se uzdržim. Oni su mi krivi.
JELKICA: E pa, ako su krivi, a oni neka lepo to i isprave.
NADA (reši se): U ostalom, to je i najbolje. Govoriću još danas sa ocem i majkom sasvim otvoreno i ozbiljno. Rešila sam se, moram to učiniti, pa ma šta bilo.
JELKICA: A ja sam se opet najozbiljnije rešila, da smatram sebe velikom devojkom, i ako moram nositi kratku suknju.
NADA: Slušaj, Jelkice, ako naiđu otac ili majka ovamo, a ti se odmah skloni, da me ostaviš na samo s njima.
JELKICA: Pa evo je majka, dolazi.
NADA: Hajde skloni se.
JELKICA (polazeći): Skloniću se, ali da se posle opet sastanemo, da zajedno plačemo. Ja tako volim, kad zajedno plačemo. (Ode levo).