Svet (komad u četiri čina)/51
XVII
TOMA, za tim JELKICA, pa MARTA.
TOMA (ostavši sam, hukne, prošeta jedan put dva preko sobe, prekrsti se, pa gotovo padne u naslonjaču, predan sudbini).
JELKICA. Tatice, tatice.... dolazi gospođa Marta. (Otrči zadnjim vratima). Ljubim ruke. Izvolte.... Izvolte. (Ljubi joj ruku).
MARTA. Dobar dan, dušice... (Tomi). Dobar dan, prijatelju.
TOMA. Dobar dan, gospođo.
JELKICA. Izvolte sedite.... Sad ću zvati mamu. (Potrči levo).
TOMA. Nemoj zvati mamu, na protiv, kaži joj, neka ostane tamo s gostima. Ja imam malo da razgovorim s prijom, pa ću vas zvati. Hajde, idi i ti tamo.
JELKICA. Idem. (Pođe, pa na vratima). A zašto, gospođo, danas još nije došao zet?
MARTA. Ta doći će već, doći će. Nego, hodi ovamo ti, mali vraže, hodi da vidim je li istina?
JELKICA (vraća se). Šta, je li istina?
MARTA. Pa da si obukla dugu haljinu. De okreni se, da vidim kako ti stoji.
JELKICA (okreće se).
MARTA (ravnodušno). Lepo, lepo. Možeš sad ići, dušice.
JELKICA (ode levo).