Svet (komad u četiri čina)/43
IX
STANA, ŽIVANOVIĆKA.
G-đa ŽIVANOVIĆKA (gledajući za Nadom). Izgleda da je odista zadovoljna?
STANA. Razume se da je zadovoljna. A zašto ne?
G-đa ŽIVANOVIĆKA (Krsti se). E, gospode Bože, što ti je svet! Pa kaži sad, slušaj svet!...
STANA. Šta, za Boga?
G-đa ŽIVANOVIĆKA. Ta znate li, molim vas, šta su mi kazali? Vele: Nada je nezadovoljna, nesrećna zbog ove svoje prosidbe. Sedi po celi dan i plače, a ja, na protiv, vidim dete veselo i zadovoljno.
STANA. Ja ne razumem, zašto bi i bila nezadovoljna? On je lep, mlad čovek, vrlo dobra prilika, voli je.
G-đa ŽIVANOVIĆKA. Ta razume se, ali ko će to svetu dokazati? Znate li, po Bogu sestro, šta vele? Vele: Nada je zaljubljena u učitelja muzike, ovoga što Jelkicu uči, i on je zaljubljen u nju, i zaverila mu se, da će biti ili njegova ili ničija. Pa sad kao vi je silom dali za g. Stojanovića, a ona nesrećna. E, zamislite samo vi to.
STANA. O, Gospode Bože! Ta ni pomena. Od kud sad učitelj muzike? Ko bi još i na njega mislio?
G-đa ŽIVANOVIĆKA. Ostavite, molim vas. Ovaj je svet užasan. Nemojte ni voditi o tome računa, kao da vam nisam ništa ni kazala.
STANA. E, draga gospođo, kako ne bih vodila računa? Zar zaručena devojka u kući, pa da se tako što iznese? A ne, oteraćemo odmah toga učitelja. Čim dođe Toma, kazaću mu, neka ga isplati. Kako ne bih vodila o tome računa?
G-đa ŽIVANOVIĆKA. A što vas se tiče, kad vi sami znate, da to nije tako?
STANA (brižno). Mora me se ticati! Kako me se ne bi ticalo?