Свет (комад у четири чина)/43
IX
СТАНА, ЖИВАНОВИЋКА.
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА (гледајући за Надом). Изгледа да је одиста задовољна?
СТАНА. Разуме се да је задовољна. А зашто не?
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА (Крсти се). Е, господе Боже, што ти је свет! Па кажи сад, слушај свет!...
СТАНА. Шта, за Бога?
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА. Та знате ли, молим вас, шта су ми казали? Веле: Нада је незадовољна, несрећна због ове своје просидбе. Седи по цели дан и плаче, а ја, на против, видим дете весело и задовољно.
СТАНА. Ја не разумем, зашто би и била незадовољна? Он је леп, млад човек, врло добра прилика, воли је.
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА. Та разуме се, али ко ће то свету доказати? Знате ли, по Богу сестро, шта веле? Веле: Нада је заљубљена у учитеља музике, овога што Јелкицу учи, и он је заљубљен у њу, и заверила му се, да ће бити или његова или ничија. Па сад као ви је силом дали за г. Стојановића, а она несрећна. Е, замислите само ви то.
СТАНА. О, Господе Боже! Та ни помена. Од куд сад учитељ музике? Ко би још и на њега мислио?
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА. Оставите, молим вас. Овај је свет ужасан. Немојте ни водити о томе рачуна, као да вам нисам ништа ни казала.
СТАНА. Е, драга госпођо, како не бих водила рачуна? Зар заручена девојка у кући, па да се тако што изнесе? А не, отераћемо одмах тога учитеља. Чим дође Тома, казаћу му, нека га исплати. Како не бих водила о томе рачуна?
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА. А што вас се тиче, кад ви сами знате, да то није тако?
СТАНА (брижно). Мора ме се тицати! Како ме се не би тицало?