Svet (komad u četiri čina)/28
XIII
STANA, NADA.
STANA (sama, brižno sedne na jednu stolicu i vrti glavom. Pauza).
NADA (dotrči s leva). Majko.
STANA. Šta je?
NADA. Šta je ocu? Ode ljutit u kujnu, pa prođe kraj mene, a nije me hteo ni pogledati.
STANA. Pa mora se, sinko, ljutiti; nije ni njemu lako.
NADA. A što mora?
STANA. Pa eto, moramo Kaju da otpustimo iz službe.
NADA. Tetka-Kaju?
STANA (zapuši joj šakom usta). Ne zovi je tetka-Kajom. Kakva tetka-Kaja? Od kud je ona tebi tetka-Kaja?
NADA. Pa, za Boga, tako sam od malena naučila da je zovem.
STANA. Drugo je to od malena, ali sad je više ne smeš tako zvati.
NADA. Pa dobro... Neću je zvati... Ali zašto hoćete da je otpustite? (Plače).
STANA. Tako; razumeš li, mora tako da bude. I mene je žao. (Plače i sama). Misliš, mene nije žao, ali