Svetski rat (farsa u jednom činu)/4

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu

◄   III IV V   ►

IV

MITA, TEŠIĆ, ARSA

MITA (Onakav je kako ga Arsa opisuje u prvoj sceni. Palanački tip koji bi hteo da je uglađen; potšišanih je brkova i sa rečnikom u džepu): Bonžur, gospodine Arso!
ARSA (Pravi se da je iznenađen): O, izvol’te! Gle, gle, i gospodin Tešić?
TEŠIĆ (Stari gospodin, blaziran, uglađen i ćelav): Dobar dan, stari prijatelju! (Rukovanje)
MITA: Mi svratili malo. Otkad zovem gospodina Tešića da svratimo na čašu toga vašega čuvenoga beloga vina. En ver smederevski grav, silvuple!
ARSA: Al’ Boga mi, zle ste sreće. Izgleda mi da je malo prokislo. Nego, može sa sodom.
TEŠIĆ: Na ovoj vrućini još bolje je ne piti čisto vino.
ARSA: Izvol’te, izvol‘te, sedite. (Mita seda na kanabe, gospodin Tešić na stolicu u gornjem delu stola, licem publici, a Arsa sa strane prema Miti): Pa kako, kako?
MITA: Sa zdravljem, gospodine Arso, i kako tako, ne dat Bože gore, a već drugo....
ARSA: Poslovi slabi, a?...
MITA: Ne mogu ni to da požalim; istina nema espapa, ali ima zarade.
ARSA: Pa jes, ima. A kako vi, gospodine Tešiću?
TEŠIĆ: Eh, kako! Malo sipnje, malo katara, malo revmatizma, malo nesanice i, što kažu, sve to pomešano uzimam tri puta na dan. Ostarilo se, gospodine Arso, ostarilo se!


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 84 godine.