Светски рат (фарса у једном чину)/4
IV
МИТА, ТЕШИЋ, АРСА
МИТА (Онакав је како га Арса описује у првој сцени. Паланачки тип који би хтео да је углађен; потшишаних је бркова и са речником у џепу): Бонжур, господине Арсо!
АРСА (Прави се да је изненађен): О, извол’те! Гле, гле, и господин Тешић?
ТЕШИЋ (Стари господин, блазиран, углађен и ћелав): Добар дан, стари пријатељу! (Руковање)
МИТА: Ми свратили мало. Откад зовем господина Тешића да свратимо на чашу тога вашега чувенога белога вина. Ен вер смедеревски грав, силвупле!
АРСА: Ал’ Бога ми, зле сте среће. Изгледа ми да је мало прокисло. Него, може са содом.
ТЕШИЋ: На овој врућини још боље је не пити чисто вино.
АРСА: Извол’те, извол‘те, седите. (Мита седа на канабе, господин Тешић на столицу у горњем делу стола, лицем публици, а Арса са стране према Мити): Па како, како?
МИТА: Са здрављем, господине Арсо, и како тако, не дат Боже горе, а већ друго....
АРСА: Послови слаби, а?...
МИТА: Не могу ни то да пожалим; истина нема еспапа, али има зараде.
АРСА: Па јес, има. А како ви, господине Тешићу?
ТЕШИЋ: Ех, како! Мало сипње, мало катара, мало ревматизма, мало несанице и, што кажу, све то помешано узимам три пута на дан. Остарило се, господине Арсо, остарило се!
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|