Svetski rat (farsa u jednom činu)/3
III
ARSA, KATA
ARSA (Ide prstom po karti, zastajući na pojedina mesta i gunđajući u sebi).
KATA (Unosi služavnik sa čašama i stavlja na sto, a uzima šolju od kafe).
ARSA: Šta je to? (Pogleda i seti se). A, da!
KATA (Polazi).
ARSA: Ovaj... gde ono reče, Kato, da ti je muž poginuo?
KATA: Pa, u bugarskom ratu, gospodine, kažu na Bregalnici.
ARSA (Okreće se karti): Jest, na Bregalnici. (Nađe prstom Bregalnicu). Bila je to žestoka borba, iznenadan napad.
KATA: Ne znam.
ARSA: Jest, jest, iznenadan napad. Pa dabome iznenadan napad, kad ti čekaš; napadni ti njega ako nećeš da on napadne tebe. Ne može, kaže, saveznik je. Ama kakav saveznik, po Bogu brate, nema danas saveznika; trebam te, saveznici smo, ne trebam te — nismo saveznici. Eto ti!
KATA: Ne znam ja to, gospodine!
ARSA (Nastavlja bez obzira): Jer da smo mi napali, gospodine moj, za dva dana zauzeli bi (Pokazuje na kartu) Carevoselske položaje i Osogovo; trećega dana zatvorili bi ćustendilski klanac i gotova stvar.
KATA (Snebiva se i kao htela bi da se izvini).
ARSA: Znam šta hoćeš da kažeš: a Evropa? Ama kakva Evropa, brate moj, i šta hoćete večito vi sa tom Evropom? Ne postoji Evropa, nema Evrope! (Izdere se na Katu). Razumete li vi to: ne-ma-je!
KATA: Izvinite, gospodin se naljutio, ja nisam kriva!
ARSA (Trgne se): A, jest!... Ništa, ništa, Kato, ja to onako sebi govorim... ovaj... donesi vino!
KATA (Polazi): Pa, da se ne greje, gospodine. Doneću čim dođu gosti.
ARSA: Jest, jest, bolje je onda kad dođu gosti.
KATA (Na vratima): Gle, evo ih, gospodine! (Onima napolje). Izvol’te! Jeste, ovde je! (Propušta ih, a ona odlazi).
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.
|