Светски рат (фарса у једном чину)/2
II
МИЛИЦА, ПРЕЂАШЊИ
МАРИЈА
(Милици): ’Ајде, забога, није ред да нас човек толико чека.
МИЛИЦА (Поверљиво мајци): Јеси му казала?
МАРИЈА (Такође поверљиво): Јесам!
МИЛИЦА (Као и пре): Је л’ дао реч?
МАРИЈА (Главом одговара да јесте).
МИЛИЦА (Гласно Арси): Ми идемо, тата, на изложбу.
АРСА (Који је за време њиховог поверљивог разговора студирао карту): А? Е, ’ајде, ’ајде!
МИЛИЦА (Пољуби му руку): Вратићемо се брзо!
МАРИЈА: Ти ништа не брини, ја ћу већ наредити Кати да донесе све што треба кад дођу.
АРСА: Добро, добро!
МАРИЈА и МИЛИЦА (Одлазе).
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|