Sveti časi

Sveti časi Pisac: Pavle Solarić

Sveti časi

* * *

Čovek trpi i podnosi svakojake strasti:
    Svagda malen, s’ silnom voljom, a svagda bez vlasti.
Ali ima (ko bi reko?) žizni magnovenja,
    Gdi sam ne zna kakova je čovek pokoljenja.
Božijega? Bozi sami s neba silazahu, 5
    S ljudma neke probavljati čase milovahu.
Dusi žive polovinom, bez vidimi udi,
    No mi s dušom i sa t’jelom cjelivamo, ljudi.
Časi sveti! Da se čovek svega dobra liši,
    U vami su jošte pred njim ispolini miši; 10
Stogodišnje splaćujete u jednom dnu trude,
    Stogodišnjim prekositi tad visite grude!
Samo ljeta, i s ovima nek’ je meni zdravje,
    Zemlja mi je podnožije, a nebo vozglavje.
Nek’ s’ u bezdnu bezčuvstvenu, ko mrzi, uglubi, 15
    To s’ u časi, da ne šapćem, kade čovek - ljubi!

---

Izvori

• Pavle Solarić: Gozba (sabrane pjesme), Srpsko kulturno društvo "Zora", Beograd, 1999, Biblioteka "Kladenac" (srpska kulturna baština od Baranje do Boke Kotorske) knjiga I.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Pavle Solarić, umro 1821, pre 203 godine.