Човек трпи и подноси свакојаке страсти:
Свагда мален, с’ силном вољом, а свагда без власти.
Али има (ко би реко?) жизни магновења,
Гди сам не зна какова је човек покољења.
Божијега? Бози сами с неба силазаху, 5
С људма неке пробављати часе миловаху.
Дуси живе половином, без видими уди,
Но ми с душом и са т’јелом цјеливамо, људи.
Часи свети! Да се човек свега добра лиши,
У вами су јоште пред њим исполини миши; 10
Стогодишње сплаћујете у једном дну труде,
Стогодишњим прекосити тад висите груде!
Само љета, и с овима нек’ је мени здравје,
Земља ми је подножије, а небо возглавје.
Нек’ с’ у бездну безчувствену, ко мрзи, углуби, 15
То с’ у часи, да не шапћем, каде човек - љуби!