Sveti Toma vozi zlatna kola,
da popeče vile i vještice
i ostale sve nastornice.
One njemu govoraše:
- Sveti Tome, koji voziš zlatna kola, 5
tako ti tvoga imena,
ne zatari našeg sjemena!
Đe se god bude o tebi govoriti,
nećemo onđe mi dooditi.
Vještica, mora, legla doma! 10
Od boga prokleta,
svetim Ivom sapeta,
kad poletila, da bog da se razletila!
Bog joj ozgo draču, a ozdo ploču,
kad poletila - nagrdila se, 15
kad pala - ubila se!
(11, s. 311)
Pevač, mesto zapisa i napomena
Reference
Izvor
Radenković, Ljubinko: Narodne basme i bajanja; Gradina, Niš; : Jedinstvo, Priština; Svetlost Kragujevac, 1982., str. 46. br. 56.
Ardalić, Vladimir. Vile i veštice. (Bukovica u Dalmaciji), ZNŽ, XXII (1917), s. 311.