Свети Тома вози златна кола,
да попече виле и вјештице
и остале све насторнице.
Оне њему говораше:
- Свети Томе, који возиш златна кола, 5
тако ти твога имена,
не затари нашег сјемена!
Ђе се год буде о теби говорити,
нећемо онђе ми доодити.
Вјештица, мора, легла дома! 10
Од бога проклета,
светим Ивом сапета,
кад полетила, да бог да се разлетила!
Бог јој озго драчу, а оздо плочу,
кад полетила - нагрдила се, 15
кад пала - убила се!
(11, с. 311)
Певач, место записа и напомена
Референце
Извор
Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 46. бр. 56.
Ардалић, Владимир. Виле и вештице. (Буковица у Далмацији), ЗНЖ, XXII (1917), с. 311.
