Svetislav i Mileva/10

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu

DEJSTVO DRUGO
◄   2 3. 4   ►

3.

STEFAN, SVETISLAV, PREĐAŠNjI


STEFAN: Bajazitu, milostivome caru, sin kneginje Milice pozdrav donosi.
SVETISLAV: Pozdrav i mir donosi.
BAJAZIT: Na prvome hvala! No, ti si se, junače, jako rata ustrašio, kad o miru brigu vodiš?
SVETISLAV: Ne, care gospodine. Oprosti mladiću, koji se nigda smrti ne boji.
BAJAZIT: Prilika je, da ovo pokažeš. Sinovi srpski, vi dobro znate padenije vaše na Kosovu: do moje volje stoji svu vašu zemlju upropastiti, ili rasturiti vas u daljne, nepoznate predele. No milost moja hoće da vi mirni i nevredimi ostanets. Milica js moje ugovore primila, i ruka je Bajazitova prima pod zaštitu. Ja s Mirčom rat imam, i tu vaše pomoći, kao i uvek odsada, potrebujem. I kao neprijatelj umem ja ceniti hrabrost i vrsni duh Srbalja. Filipa sin Alsksander pobedio je s vama Darija Kserksa: i ja se nadam da ću s vama i Vlahe i sve moje neprijatelje lako skrušiti moći.
STEFAN: O, care gospodine, neće se nadežda tvoja o našoj hrabrosti prevariti; no samo jednu prosimo milost: ne daj da s Vlasima bojak bijemo! Oni su naše vere: ne pristoji se po zakonu našem da hristijanin proliva krv hristijansku.
BAJAZIT: Ali se pristoji, momče, da uslove mira točno držite. Dosta: ja zapovedam. Ti si Miličin sin, ljubov moja ne dopušta mi da se na tebe rasrdim. Gde je Mileva? Ona je glavna točka našega ugovora.
STEFAN: I ona je ovde: očekuje zapovesti tvoje.
BAJAZIT: Neka stupi.
OSMAN: (iziđe).
BAJAZIT: Ne smatram vas kao najemnike, već kao srodnike i prijatelje moje.


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 164 godine.