Sveznanje Š1

SVEZNANjE

Š-Šikaniranje

Š, š, 30. slovo ćirilice; u crksl. azbuci ša; 25. слово лат. (Š, š); uzeto iz jevr. azbuke; bezvučni frikativni suglasnik.

ŠABAKA (ar.), mala mreža potegača za lov obalnih riba kao cipola, salapa, ovčica i dr.

ŠABAKUN (ar.-it.), najveća mreža potegača (500 m duga, 50 m visoka) za lov tuna; → tunjara.

ŠABAN, 8. mesec u musl. god., ima 29 dana.

ŠABAC, grad (12 500 st.), sresko mesto i rečno pristanište na Savi (Drin. Ban.); do 16. v. zvao se i Zaslon pored sadašnjeg imena; privr. središte bogate Mačve; sedište prav. ep.; gmn., uč. šk.; javna čitaonica sa biblt. Šabačka eparhija, obuhvata krajeve st. mačvanske i valjevske eparhije; kad 1831. izvršena n. organizacija srp. crkve, užičko-valjevsko-zvornička eparhija razdeljena na 3 eparhije: a) užičku sa sedištem u Čačku, b) valjevsku koja prozvana šabačkom, pošto sedište ep. premešteno u Šabac i v) zvorničku.

ŠABISTARI Mahmud († 1320.), pers. mistički pesnik; njegovo delo Ružičnjak tajni (u stihovima) smatrano kao priručna knjiga → sufizma.

ŠABLON (nem.-frc.), model, uzor stilski kalup; suviše upotrebljavan način izražavanja, banalnost; negativna slika ili plastičan obrazac (kalup) za meh. umnožavanje. Šablonski, neoriginalno, koji se radi po šablonu. Š. stil → stil. Š. ugovor, unapred prepisan ugovor od jedne strane tako da druga ima da primi ili ne bez prigovaranja (n. pr. ugovor o podvozu železnicom po tarifi).

ŠAVNIK, varošica i sresko mesto (300 st.) u plemenu Drobnjacima (Zet. Ban.); postao 60.-ih god. 19. v.

ŠAGREN-KOŽA (frc.), vegetabilno uštavljena magareća i konjska koža sa utisnutim šarama na licu (cvetu).

ŠADOV Johan Gotfrid (Schadow, 1764.-1850.), nem. vajar, klasičar; radio mnoge spomenike, poprsja, kompozicije, bakroreze, crteže.

ŠADOU-BOKSING (engl.) → boksanje sa senkom

ŠAJKA (tur.), veći ili manji čamac, upotrebljavan u saobr. na našim rekama; veće š. imale jedra, svoju posadu od nekoliko desetina ljudi i 1 ili više malih topova; na Moravi upotrebljavane za prevoz robe, na Drini i za prevoz vojnika. Šajkaška, deo Bačke u uglu između Dunava, Tise i kanala Kralja Petra, sa pružanjem na 3 do Temerina i Nadalja; ime došlo po poslednjem stalnom boravištu (1.763.-1873.) šajkaškog bataljona (rečne flotile), u kojem bilo mnogo Srba, a imao zadatak da sprečava prelaz Turaka na austr. ter. preko Save i Dunava i dr. plovnih r.

ŠAJKAČA, vojnička kapa sa duplim stranama narednici vodnici i oficiri imaju suncobran iznad kojeg je podbradnik i kokarda, kod oficira sa kraljevim monogramom a kod podoficira bez nje

ŠAJLOK (Schylock), gl. ličnost u Šekspirovoj komediji Mletački trgovac; prototip zelenaša koji traži da se doslovce ispuni napisani ugovor; sličan motiv nalazi se u nar. priči Dram jezika i lat. zbirci Gesta Romanorum.

ŠAJNER Josip (1861.-1932.), advokat, od 1904. starešina češkog Sokolskog saveza i Saveza sl. sokolstva; vrlo zaslužan sok. radnik, ideolog, najveći propagator svesl. sokolstva; za vreme svet. rata zatvoren; gl. dela: Sokolstvo i Slovenstvo, Istorija sokolstva i dr.

ŠAJNEROVI STEPENI → senzitometri.

ŠAK Adolf (Schack, 1815.-1894.), nem. knjiž. istoričar i skupljač um. slika; gl. dela: Istorija dramske knjiž. i umetnosti u Šp., Poezija i umetnost Arapa u Šp. i Siciliji, Istorija Normana u Siciliji; prevodio šp., port. i indiske pesnike; pisao pesme, pripovetke i drame; značajna njegova autobiografija: Pola stoleća.

ŠAKA (lat.: manus), deo ruke ispod doručja, ima 2 površne: dlan i nadlanicu, završava se prstima; skelet ima 19 kostiju, 5 dugih metakarpalnih i 14 članaka, koji obrazuju prste; 3 za svaki prst, 2 za palac.

ŠAKABENTA Arsenije → Arsenije IV.

ŠAKO → Gran čako.

ŠAKONA, čakona (šp. chacona, it. ciacona), instrumentalni komad u taktu 3/4*, karaktera igre, u tempu umerene brzine. sličan → pasagalji (koja sporijeg tempa i počinje na 3. taktovnom delu, i š. počinje na 1.); najčuvenije š. iz Bahove 4. sonate za violinu solo i 2 iz Hendelove svite.

ŠAKUNTALA, najbolja drama ind. pesnika → Kalidase.

ŠAL (pers), marame za pokrivanje leđa, izatkane mašinski na Žakarovom razboju, ili ručno izrađene od vune, svile i dr. tket. materijala.

ŠALA, duhovita kratka priča, ublažena satira; često se osniva na igri reči, na dvosmislenosti izraza i na nesporazumu, koji izazivaju smešne situacije. Šaljive pesme, duhovite i pune vedra raspoloženja; ima ih u nar. poeziji; često se pevaju uz igru (potskočice, brojenice); š. p. bilo i u dubrovačkoj (Derviš, Jeđugša. Marunkove suze), i u novoj knjiž. (Ljubomir Nenadović, Zmaj Jovanović i dr.).

ŠALANŽER (engl.-frc.), bokser koji izaziva prvaka na meč o odobrenjem saveza.

ŠALVARE (tur.), vrsta pantalona širokih nogavica, poznate i kod st. Sl.; muške od sukna ili čohe. a ž. od lakših tkanina.

ŠALDA František (Šalda, * 1867.), tvorac savr. češke kritike, pisac romana i pesnik; raznostran talenat, živ duh i sjajan stilist, dao niz odličnih portreta domaćih i stranih pisaca; izdaje časopis Šaldini Zapisi, koji sam ispunjava od početka do kraja.

ŠALITRA 1) čilska, natrijumova (Na NO₃), nalazi se u prir. kao kaliča u vel. količinama u Čile i Peru; veoma lako rastvorljiva u vodi (na 119º rastvaraju se 200 g š. u 100 g zode); higroskopna je, pa se s toga ne upotrebljava za izradu baruta i eksploziva; najvećim delom se upotrebljava kao važno gnojivo u poljopr. ili kao povremena sirovina za dobivanje azotne kiseline; ranije se dobivala pretežno ispiranjem kaliče, a danas se dobiva u vel. količinama iz sintetičkog azotlioksida i natrijum-karbonata. 2) kalijumova (KNO₃) nalazi se u prir. u manjim količinama u Eg., i Indiji, Tibetu itd.; dobiva se thn. iz natrijumove š. dvostrukom izmenom, dejstvom zasićenih rastvora kalijum-hlorida (konverzija); upotrebljava se za izradu baruta i eksplozivnih i zapaljivih smeša; kristališe iz vodenih rastvora bez krimalne vode, ali mora da se izdvaja samo u sitnim kristalima da ne bi povukla sa sobom i izvesnu količinu rastvora. 3) kalcijumova, CA. (NO₃) ₂. 4 H₂O, kristališe s kristalnom vodom, lako rastvorna u vodi i higroskopna; bazični kalcijum-nitrat (Norge-š.); izrađuje se naročito u Norv. neutralizacijom razblažene sintetične azotne kiseline o krečnjakom; ima značaja kao gnojivo u poljopr.

ŠALMAJ (nem. Schalmei, od lat. calamus), drveni duvački instrument, sličan zurlama, prethodnik oboe.

ŠALON NA MARNI, varoš (31 000 st.) u Frc. na r. Marni i važan saobr. čvor. Š. na Soni, varoš (32 000 st.) u Frc. na r. Soni s razvijenom ind. stakla.

ŠALOTA (frc.) → luk kozjak.

ŠALjAPIN Fjodor I. (* 1873.), rus. operski pevač, basist, 1 od najslavnijih operskih pevača 20. v., s prvoklasnim glumačkim sposobnostima i osećanjem za psih. produbljavanje uloge; gl. uloge: Boris Godunov, Salijeri, Mefisto, Ivan Grozni. Don Kihot.

ŠAMAD (frc.), znak bubnjem, barjakom ili trubom, daju ga u ratu opsađeni da pokažu da se predaju ili da žele stupiti u pregovore.

ŠAMANIZAM, primit. vera naroda u i. Sibiru i na krajnjem S Az., počiva na kultu prir. i duhova; sveštenici ove vere zovu se šamani, oni izgone duhove ili ih primaju u sebe.

ŠAMAŠ, asirsko-vavilonski bog Sunca; sačinjavao trojstvo s bogom meseca (Sin) i boginjom plodnosti (Ištar); u proleće izlazi Sunce kao Marduk ili Tamuz, a leti kao bog Nergal.

ŠAMBOR, veličanetven zamak u Frc.; podigao ga Fransoa I.

ŠAMIJA (po Šamu u Siriji), naziv u srp. krajevima za razne vrste tankih marama u boji, kojima žene osobito musl. pokrivaju glavu; proizvode se najviše u Skoššu.

ŠAMIL (1797.-1871.), verski i polit. vođ kavkaskih gorštaka; od 1824. učestvovao u svim ustancima protivu Rus; prinuđen, predao se 1859. kn. Barjatinskom.

ŠAMISO Adalbert (Chamisso, 1781.-1838.), frc. emigrant, nem. romantički pesnik; poznato delo Petar Šlemil, novela o čoveku koji za novac prodao đavolu svoju senku.

ŠAMO → Gobi.

ŠAMOA (frp. chamous) 1) koža od antilope uštavljena ribljim uljem (sijamskim štavljenjem), veoma mekana i elastična, služi za izradu rukavica, koje mogu da se peru, obuće, i kao tašnerska koža. 2) miner. boje koje se upotrebljavaju za bojenje obično pamučnih tkanina.

ŠAMOT (frc.), keramička roba, postojana prema visokoj tmpt., s tačkom topljenja iznad 1600°; dobiva se pečenjem gline, koja sadrži malo lako tonljivih sastojaka; upotrebljava se za izradu cigalja za oblaganje metalurških i dr. peći u kojima vlada visoka tmpt. Šamotno brašno, isitnjen šamot; pomešano s glinom služi kao vezivni materijal, prilikom spajanja šamotnih cigalja.

ŠAMPANj (po Šampanji), alkoholno piće, → penušavo vino; spravlja se: belo vino s malo šećera i kvasca razlije se u boce, koje se dobro zatvorene ostavljaju da stoje duže vreme; previranjem šećera stvara se ugljen-dioksid, koji u bocama stvara pritisak; mućkanjem se sloj kvasca skuplja ispod zapušača a unutarnjim pritiskom ugljen-dioksida izbacuje napolje; boce se zatim dopune dobrim likerom. Veštački š., dobiva se dodavanjem ugljen-dioksida i šećera belom vinu; u Jugoel. š. proizvode 8 preduzeća, mogu da pokriju svu domaću upotrebu i da rade za izvoz; sad im produkcija svedena na minimum.

ŠAMPANjA, predeo na i. obodu Pariskog Jasena (si. Frc.); niži deo od slojeva krede; suvlji zasađen vinogradima sa čijeg se grožđa pravi čuveno penušavo vino šampanj.

ŠAMPINjON (frc.) → pečurka pitoma.

ŠAMPION (frc.), borac, zatočnik. branilac; pobednik u sportskim utakmicama. Šampionat, priznato pobedništvo u sportskim utakmicama.

ŠAMFOR Sebastjan (Chamfort, 1741.-1794.), frn. književnik; najuspelije mu Misli, Maksime i anegdote, izišle posle njegove smrti; pisao i za pozorište.

ŠAN, narod iz grupe Thaja u Zadnjoj Indiji; imali moćnu drž., i sad imaju nekoliko državica od kojih neke gotovo samostalne.

ŠANAC (nem.), naziv za → streljački zaklon.

ŠANBOR Anri (Chambord, 1820.-1883.), vojvoda od Bordoa, unuk frc. kralja Šarla X; poslednji potomak Burbonaca; proveo gotovo ceo život u izgnanstvu i umro u Austr.

ŠANG, 2. kineska dinastija; posle dinastije Hija vladala 1766.-1122. pre Hr.

ŠANGAJ, najmnogoljudniji grad (s predgrađima 4,5 mil. st.) u Kini, j. od ušća r. Jangcekjanga u I. Kinesko M.; sastoji se od 2 dela: st. kineski s krivim i prljavim ulicama, i moderni; ind. pamuka, svile, hartije, mlinarstvo, ljuštenje oriza, brodogradnja, hem. ind.; važno tržište, naročito za svilu, i vel. pristanište; nekoliko univ. i visokih šk., astr., meteor. opservatorija, geofiz. zavod i dr. naučne i kult. ustanove.

ŠANDA Dragotin (* 1881.), slov. pesnik i esejist, objavio zbirku Poezije, u klaeicističkom stilu, i tragediju Lepa Vida i više rasprava (Jurčič-Skot, Moderna frc. lirika).

ŠANDEL (frc.), akrobacija u vazduhu, pri kojoj avion uzleće vertikalno.

ŠANDORF Sofus (1836.-1901.), danski pripovedač i humorist; pisao realistične romane i pripovetke: Bez središta i Mali ljudi.

ŠANŽAN-TKANINE (frc. changeant, šarene t. glatko izatkane od različito obojenih žica potke i osnove.

ŠANZI Alfred (Chanzy, 1823.-1883.), frc. general; komandovao 2. frc. armijom u frc.-pruskom ratu (1870.-1871.); posle rata guverner Alžira i dipl. pretstavnik Frc. u Petrogradu.

ŠANKR (frc) 1) meki, venerično zarazno oboljenje, prenosi se gotovo isključivo polnim snošajem, prouzrokovano Dikreovim bacilom; javlja se na polnim organima u obliku bolnih grizlica, nepravilna oblika, podrivenžh ivica praćenih gnojenjem; komplikacije: zapaljenje žlezda u preponama, koje se mogu zagnojiti i provaliti. 2) tvrdi → ulkus durum.

ŠANMELE Mari Demar (1642.-1698.), čuvena frc. tragetkinja, proslavila se naročito u Rasinovim dramama.

ŠANON, najveća r. u Irskoj, izvire na SZ, protiče kroz više jez., uliva se u Atlanski Ok. s proširenim ušćem; duga 368, plovna 240 km; na njoj kod Limerika el, centrala od 90 000 k. s.

ŠANPLEN Samiel (Champlain, 1567.-1635.), frc. kolonizator; ispitao Kanadu i osnovao Kvibek.

ŠANPOLION Žan Fransoa (Champolion, 1790.-1832.), frc. egiptolog; 1. razrešio st. eg. jeroglifsku azbuku.

ŠANSI, provincija u sev. Kini; gl. mesto Tajuen.

ŠANSON (frc.), pesma, kompozicija manjeg obima za 1 ili više glasova (sa ili bez pratnje), čiji se simetrični delovi, pisani u lakom tečnom stilu, zovu kupleti; š. datira iz 9. v. Š. de žest (shanson de geste) → francuska književnost.

ŠANT (engl.) → otoka.

ŠANTAŽ (frc.), ucena, izmamljivanje novaca ili neke koristi pod pretnjom iznošenja nepovoljnih stvari. Šantažist, ucenjivač, koji se služi šantažom.

ŠANTEL Saša (* 1883.), slikar i muzičar, radi pejzaž i figuru, grafiku u raznoj tehnici, platsat, freske, ilustr. Nazorovu pripov. Veli Jože, srp. nar. pesme; od muz. dela opereta Blejski zvon i dr.

ŠANTILj, varoš (6 000 st.) u Frc.

ŠANTIĆ Aleksa (1868.-1924.), pesnik; rano počeo pisati pesme po ugledu na Branka, Zmaja i Vojislava, s puno opštih mesta i verbalistike; u dr. periodu svog stvaranja, od 1901., dao nekoliko izvanredno snažnih i dobrih patriotskih pesama, s novim temama, i nekoliko duboko proosećanih pesama o mladosti koje nestaje i uspomenama iz detinjstva; njegove lirske i muzikalne imitacije nar. lirike postale vrlo popularne; pisao slabe pripovetke i 4 retorske drame u 1 činu: od njih najbolja Pod maglom, koja ustvari proširena njegova pesma Ostajte ovde; s uspehom prevodio nem. pesnike; naročito voleo H. Hajnea, koji na nj izvršio i osetan uticaj.

ŠANTUNG, poluostrvo i pokr. sev. Kine, istaknuto u Žuto M.; gl. mesto Cinan.

ŠANFARA, 1 od najvećih ar. pesnika pre islama, glasovit zbog svoje → Lamije, koja se obično zove Arapska lamija; prevedena na više jez.

ŠANHAJKVAN, varoš (preko 200 000 st.) u Kini.

ŠAN Klod (Chappe, 1763.-1805.), frc. inž.; pronalazač optičkog telegrafa s pokretnim ručicama. pomoću kojeg se moglo dostavljati oko 200 različitih znakova; 1. veća primena Šapovog telegrafa bila 1794. između Pariza i Lila, prenos 1 znaka trajao oko 2'; najduža relacija bila Pariz-Tulon, na kojoj prenos trajao oko 13'; rastojanje između stanica bilo prosečno 12 km; tako, npr., relacija Berlin- Koblenc imala 60 stanica; Šapov telegraf radio većinom danju, po lepom vremenu; bio u upotrebi do 1855., kad zamenjen el. telegrafom; za javni saobr. bilo upotrebljavano 556 stanica s 19 relacija, ukupna dužina iznosila 4 000 km.

ŠAPIROGRAF, jeftina naprava za umnožavanje štampanih i pisanih spisa bez upotrebe prese; dobila ime po pronalazaču.

ŠAP-SVILA → floret-svila.

ŠAPKA (mađ.-frc.), praznička kapa oficira boje mundira, obod tvrd, boje jake, gornji deo za nekoliko sm širi: oficiri, podoficiri i redovi Kraljeve garde nose i svakodnevno š. istog oblika.

ŠAPSUGI, čerkesko pleme; → Čerkezi.

ŠAPČANIN POPOVIĆ Milorad (1847.-1895.), književnik, pripadao grupi naših kasnih romantičara; pisao sladunjave, dopadljive pesme, ali ; bez dubljih emocija; lepe mu ; idile sa sela; mnogo bolji u pripoveci, roman Sanjalo dolazi među bolja dela srp. proze; napisao i nekoliko pozorišnih komada, ali bez vrednosti; poznat i kao ped. pisac (Poslanica učiteljima, Očigledna nastava u osn. školi, Teorija pedagogije).

ŠARA, bog zelenila st. Haldejaca; obožavan u Umi.

ŠARAG (lat. Sargus), mor. riba do 30 sm duga, eliptičpa pljosnata tela, srebrnasta s crnim mrljama na glavi i repu; jakih čeljusti i gustih oštrih zuba; mesa ukusna.

ŠARADA (frc. charade), vrsta zagonetke koja se odgoneta pomoću slogova reči.

ŠARAN (Cyprinus carpio), slatkovodna riba iz grupe košljoriba poreklom iz Az., danas rasprostranjen po celoj Evr. živi u umereno toplim stajaćim vodama i rekama i intenzivno se lovi; š. 1 od najvažnijih riba za veštačko gajenje u ribnjacima; u našoj zemlji š. se gaji u količini od blizu 2 mil. kg god.; postoji više rasa u gajilištima; gajenje traje 3 god., ređe 2; za to vreme riba naraste do 1-2 kg; ribnjaci za š. prostrani. katkad po više stotina jutara.

ŠARANT 1) r. u Frc., duga 360 km, plovna na dužini od 168 km; uliva se u Atlanski Ok. 2) departman u Frc., u gornjem toku istoimene reke; gl. mesto Angulem. Š. Enferjer, departman u Frc., u donjem toku r. Šarant; gl. mosto La Rošel.

ŠARAC 1) konj s vel. belim i zatvorenim poljima po telu. 2) konj Kraljevića Marka; dobio ime zbog šarene dlake; postoje 3 verzije o tome kako je Marko do njega došao; po 1 dobio ga još kao momče od svoje posestrime, vile podgorkinje; po 2. dobio ga od oca Vukašina kao dečko od 12 god. i po 3. kupio ga od nekih kiridžija; Š. je debeo, ali hitar i vilovit, besan i pomaman; veran pratilac Markov; nar. pesma naziva ga »konjem vitezom«; Marko uvek s njim pio vino, živeli zajedno 160 god.; pred svoju smrt Marko mu otsekao glavu da ne bi služio Turcima u nekim legendama priča se da Š pase travu kraj zaspalog Marka, kad sablja iziđe iz stene, Marko će se probuditi i vratiti se na Š. u narod.

ŠARGAREPA (mađ.) → mrkva.

ŠARDEN Žan Batist (Chardin, 1699.-1779.), frc. slikar; radio žanr-slike, mrtvu prirodu i portrete uljanom bojom i pastelom; gl. delo: Benedesite.

ŠARDONE-SVILA (frc. chardonnet), veštačka s. dobivena denitrisanjem slabo nitrisanog (kolodi-jumovog) pamuka; po sastavu čista celuloza; prvo pronađena veštačka s. dobila ime po pronalazaču frc. grofu Šardoneu; danas se malo izrađuje.

ŠARE → ornamenti.

ŠAREN JEZIK, lingva geografika → limfat. dete.

ŠARENGRAD, varošica (1450 st.) i pristanište na Dunavu, u Sremu, z. od Iloka (Dun. Ban.); pominje se od 13. v. pod imenom Athya, Athyn, Voćin, a od početka 18. v. pod sadašnjim imenom; razvaline st. grada potiču iz 15. v., iz doba mačvanskog bana Jovana Morovićkog; iz istog vremena i franjevački man., koji obnovljen 1697.

ŠARENI PEŠČAR, glinovito-peskovite stene iz formacije donjeg trijasa.

ŠARET DE LA KONTRA (Charette, 1763.-1796.), 1 od voća vandejsve bune; posle 9. termndora položio oružje; pri novom pokušaju pobune, uhvaćen i streljan.

ŠARŽA (frc.), oštro istaknute i snažno podvučene uloge, naročito komične epizode, koje graniče s grotesknom katikaturom.

ŠARŽER (frc.), okvir, metalna naprava, služi za jednovremeno punjenje oružja s više metaka; pri punjenju š. ulazi ili ne u magacin, npr. kod mauzerovih pušaka; š. primi od 3-25 metaka prema građi oružja (puška, pištolj ili automatska puška); š. mora biti podešen za nošenje, ne sme smetati pri dejstvu.

ŠARI, r. u Sudanu, duga 1200 km; izvire na visiji Adamaui, uliva se u jez. Čad; plovna niže izvorišta.

ŠARIJAŽ (frc.), raskinut deo zemljinog sloja sa polegle bore, otisnut veoma daleko od prvobitnog mesta (korena) i navučen preko slojeva koji ni u kakvoj vezi s njim.

ŠARKA 1) okov za vešanje krila na vratima i na prozorima. 2) 1 od najpoznatijih naših otrovnih zmija; → zmije otrovnice.

ŠARKO (Charcot) 1) Žan Batist (1867.-1936.), frc. polarni istraživač; vodio 2 ekspedicije na j. pol, ka Grahamovu Zemlju (1903.-1905.) i na Zemlju Aleksandra I (1908.-1910.). 2) Žan Marten (1825.-1893.), frc. neurolog, ustanovio mnoge lokalizacije u oboljenjima mozga i moždine.

ŠARL, franački i frc. vladari: 1) Š. I ili Šarlemanj, franački kralj i car (742.-814.), sin Pipina Malog, osnivač dinastije Karolinga, vladao zajedno s bratom Karlomanom do 771.; posle bratovljeve smrti zavladao celom državom; potukao Akvitance, Langobarde, Bavarce, Saksonce i Avare; ratovao i s Arabljanima u Šp., krunisan za cara u Rimu, 800.; reorganizovao sudstvo, podigao mnoge šk. i unapredio ekon. zemlje kojim je vladao (→ sl.). 2) Š. II Ćelavi, francuski kralj (843,-877.), unuk prethodiog, zavladao Frc. posle verdenskog ugovora. 3) Š. III, frc. kralj (898.-923.), ustupio Normandiju normanskom vođi Rolonu, pod uslovom da prizna njegovu vrhovnu vlast; zbacio ga s prestola Ig Veliki. 4) Š. IV, frc. kralj (1322.-1328.), 3. sin Filipa IV, poslednji direktan potomak Iga Kapeta. 5) Š. V, frc. kralj (1364.-1380.), sin Žana I, oduzeo Engl. sva zavojevanja u Frc. 6) Š. VI, frc. kralj (1380.-1422.). sin prethodnog; pošto poludeo, u zemlji nastale unutarnje trzavice, što iskoristili Engl. i zauzeli najveći deo Frc. 7) Š. VII, frc. kralj (1422,-1461.), sin prethodnog, koji zahvaljujući Žani d'Ark, povratio od Engl. sve zemlje izgubljene za vlade njegovog oca. 8) Š. VIII, frc. kralj (1483.-1498.), sin Luja XI, prisajedinio Frc. Bretanju i otpočeo ratove za Napuljsku Kraljevinu. 9) Š. IX, frc. kralj (1560.-1574.), 2. sin Anria II, za čijeg maloletstva upravljala njegova majka Katarina Medičijeva; u njegovo doba otpočeli u Frc. verski ratovi i priređena vartolomejska noć. 10) Š. X, frc. kralj (1824.-1830.), došao na presto posle ovog brata Luja XVIII; izazvao negodovanje nar. svojim reakcionarstvom i doveo do julske revolucije (1830.), u kojoj zbačen. 11) Š. Martel (680.-771.), franački vojskovođ; svojom pobedom nad Arabljanima kod Poatjea (732.) zaustavio njihovu najezdu na Zap. Evr. 12) Š. Odvažni (1433.-1477.), poslednji burgundski vojvoda; vodio duge borbe s frc. kraljem Lujem XI i u tim borbama poginuo; ostavio Nizozemsku svome zetu Maksimilijanu I Austr.

ŠARL Aleksandr (Charles, 1746.-1823.) frc. fizičar 1. upotrebio vodonik za punjenje balona i tim rešio problem balonstva; 1./12. 1783. u Parizu uzdigao se na svom balonu na visinu oko 3 000 m i postepenim ispuštanjem gasa spustio se na zemlju.

ŠARLATAN (frc.), hvalisavac, varalica.

ŠARLAH (pers., scarlatina), zarazno opako oboljenje mahom dece, često opasno; inkubacija 3-4 dana; znaci: nagao početak, povraćanje, bol guše, visoka tmpt., drhtavica, glavobolja, posle nekoliko časova najdalje posle 48 sati pojavljuje se karakteristična sitna, crvena ospa po celom telu; obično izostaje na licu, dlanovima, tabanima; ospa traje 3-6 dana, zatim iščezne; perutanje između 12. i 15. dana (može izostati); oboljenje traje 6 nedelja; komplikacije, najčešće u 3. nedelji, na bubrezima, srednjem uhu, vratnim žlezdama, zapaljenje svih sinusa na glavi, zglobovima i mnoge dr.; prouzrokovač hemolitični streptokok, nalazi se u ždrelnoj sluzi bolesnika, luči otvor* koji šteti organe, poglavito bubrege, srce, uši, zglobove; lečenje veoma uspešno: antišarlahnim serumom, dijeta, ležanje, kupanja; predohrana: izolovati obolele, dezinfikovati sve što je sa njima bilo u dodiru, obratiti pažnju na perut, posteljno rublje; postoji zaštita (imunizacija) zdravih, ubrizgavanjem, koja štiti 6-12 meseci; imunitet trajan kod prebolelih.

ŠARLEMANj → Šarl.

ŠARLOTA 1) Marija (1840.-1927.), kći belg. kralja Leopolda, žena austr. nadvojvode Maksimilijana; pratila muža u pohodu na Meksiko; poludela posle njegovog streljanja. 2) Hristina Sofija od Braunšvajga (1694.-1715.), žena carevića Aleksija Petrovića, kome rodila sina (1715.) Petra II.

ŠARLOTENBURG, deo Berlina na r. Špreji.

ŠARLROA, varoš (27 000 st.) u Belg., u predelu bogatom ugljem i gvožđem, s razvijenom ind. metala i stakla.

ŠARP Vilijam (Sharp, 1855.-1905.), engl. pesnik i romansijer, biograf vel. peonika; pod pseud. Fion Makleod pisao mistična dela u prozi i stihu, među kojima i dramu Besmrtni čas.

ŠARPANTJE Gistav (• 1860.), frc. kompozitor, direktor konzervatorijuma; lirska priroda; za operu Luiza sam napisao libreto; komponovao: orkestarsku svitu Utisci iz Italije, simfonisku dramu Život pesnika i dr.

ŠARPIJA (frc.), raščešljano platno u konac, nekad služila za previjanje rana, zamenjena hidrofilnom gazom.

ŠAR-PLANINA, vel. i prostrana plan. između Prizrena, Kačanika, Tetova i arb. granice (Vard. Ban.); niži delovi pošumljeni, viši pod suvatima; razvijeno stočarstvo s proizvodnjom kačkavalja; najvažniji prevoj kod Kobilice (2 175 m), kojim vodi put iz Tetova na Prizren; pored ostalih glacijalnih tragova ima i oko 20 manjih jez. na visini od 1 960-2 280 m; najveća visina na Turčin-Plan. (2 760 m); ostali vrhovi: Borislajec (2 662), Bistra (2 640), Jezerska Čuka (2 604), Crni Vrh (2 587), Babašnica (2 533), Kobilida (2 526), Carevo Gumno (2 502), Ljuboten (2 496); smučarski teren, 2 planinske kuće. Šarplaninska ovca, u podgorini Šar-Plan., spada u kratkorepe ovce; vuna bela, dosta gruba (sortiment D/E); mlečnost dosta slaba, ali se od mleka izrađuje odličan kačkavalj.

ŠARSKO-PINDSKI PLANINSKI SISTEM, prostire se na J od Skadra, Donjeg Drima i Metohije, postao nabiranjem (→ Dinaridi); u njega se ubrajaju: Šar-Pl., Paštrik, Koritnik, Korab, Dešat, Bistra, Jama, Stogovo, Jablanica i Galičica; za zemljr. obl. nema dovoljno uslova; najvažnije privr. grane stočarstvo i ribolov (na Ohridskom J. i Crnom Drimu); šuma ima dosta; rudno blago nedovoljno ispitano; gl. privr. centri: Prizren, Tetovo, Ohrid, Gostivar, Debar, Struga i Resan.

ŠARTEPARTI (frc.), ugovor o uzimanju pod najam broda ili 1 njegovog dela.

ŠARTR, varoš (25 000 st.), u Frc. na r. Eru; važan saobr. čvor.

ŠARTREZ (Chartreuse, La grande), ime glavnog manastira kartezijanskog reda blizu Grenobla; osn. 1084.

ŠASERIO Teodor (Chasseriau, 1819.-1856.), frc. slikar, klasicist; pokušao sintezu Engra i Delakroa; radio živim bojama scene iz istočnjačkog života.

ŠASLA BELA (po Chasselas, mesto u Frc.), plemenka b., rana stona i vinska sorta loze, najbolja i najranija među šaslama; porekla nesigurna; raširena po svim vinogradarskim krajevima na svetu; grožđe sazreva krajem jula, dugo se drži na čokotu; usled čvrstine bobica podnosi duži transport; pri niskoj rezidbi daje ranije i slađe grožđe; čokot slaba rasta; loza kratka, s kratkim člancima; list ceo ili trodelan s plitkim urezima, zubi tupi, drškin urez na slovo V; grozd osrednji, valjkast, ne odviše zbijen, nije rehuljav; bobica osrednje krupna, čvrsta, hrskava, sočna, debela, zelenkastožuta kožurica, prema suncu ćilibarske boje, prijatna ukusa; s b. š. slične: crvena š. (crvena plemenka) i muskatna š. (mirišljava p.); pošto sve š. sazrevaju rano, doba njihova sazrevanja uzeta za osnovu određivanja vremena sazrevanja kod svih ostalih sorti: I rane sorte sazrevaju 10 dana pre š.; II sorte 1. epohe sazrevaju istovremeno sa š.; III sorte 2. epohe sazrevaju 12 dana docnije; IV sorte 3. epohe sazrevaju 12 dana iza prethodne; V sorte 4. epohe sazrevaju 12 dana iza prethodne; Šasla h Berlandijeri br. 416, evr.-amer. hibrid, dobra podloga za suhu, kamenitu, mršavu zemlju s preko 60% kreča; u početku slabog rasta, docnije ojača i dostigne srednju bujnost, te obezbeđuje čokotu dobru i stalnu rodnost; ožiljava se dobro (oko 70% prporaka) i kalemi se dobro; naročito dobra podloga za suhe, krečne i mršave zemlje u J. Srbiji; list više liči na Berlandijeri; loza zelenkasto-ljubičasta, dosta jaka.

ŠASPO-PUŠKA (frc.), puši se ostrag; upotrebljena u frc.-pruskom ratu 1870.; zastarelo oružje.

ŠATEL-ARAB, plovna r., postaje od → Eufrata i → Tigra; uliva se u Persisko M.

ŠATOBRIJAN Fransoa Rene (Chateaubriand, 1768.- 1848.), frc. književnik, evociranjem sr. v., poetizovanjem hrišć., lirizmom i ličnim ispovestima (u romanu Rene dao romantičnu ličnost, autobiografskog karaktera) moćno delovao na dalji razvoj knjiž.; sjajan stilist, gl. dela: Genije hrišćanstva, Mučenici, epopeja u prozi, Putopis od Pariza do Jerusalima, ostavio veoma zanimljive Memoare.

ŠATOR, plan. i najviši vrh (1872 m) s. od Livanjskog Polja (Vrb. Ban.) glacijalni tragovi.

ŠATOR (nem.), vrsta pokretnog stana; kostur od motaka, prekriven impregnisanom nepromočivom tkaninom; u š. stanuju nomadi; u vojsci služe za prenoćište, vel. za kancelarije, magacine, hangare, bolnice itd.

ŠATORSKO JEZERO, glacijalno jezerce na plan. Šatoru (Vrb. Ban.); leži na visini od 1488 m, duboko do 7 m.

ŠAUDIN Fric (1871.-1906.), nem. zoolog, čuveni ispitivač iz oblasti parazitske protozoologije; 1905. otkrio prouzrokovača → sifilisa, zatim prouzrokovača tropske dizenterije; osnovao 1902. Arhiv za proučavanje protozoa.

ŠAULIĆ Novica (• 1889.), književnik, pisao članke i davao priloge iz folklora; ima vel. zbirke nar. pesama i pripovedaka, od kojih nekoliko, s bogatom građom, objavio u posebnim knj.

ŠAU-HING, varoš (oko 200 000 st.) u Kini s razvijenom tkst. ind. (pamuk, svila).

ŠAFARIK 1) Janko (1814.-1876.), istoričar, gl. zasluga osnivanje muzeja u Beogradu, u kojem bio 1 od gl. radnika; 1. počeo da pribira i objavljuje građu iz mletačkog arhiva za našu ist.; objavio nekoliko st. spomenika, bavio se jsl. numizmatikom (→ sl.). 2) Pavle Josif (1795.-1861.), češki slavist, 1 vreme direktor srp. gmn. u N. Sadu, doprineo razvijanju naučnog rada i interesa; uticao na grupu oko Letopisa, sam obrađivao st. sl. prošlost i našu ist.; objavio čitav niz izvora za srp. ist.: povelje, letopise, biografije; prvi izdao Žitije S. Nemanje od sv. Save i St. Prvovenčanog; objavio Dušanov Zakonik; bavio se glagoljicom, dao o njoj najpravilniji sud do V. Jagića; gl. dela: Istorija jsl. knjiž., Slovenske starine, učeno i dobro delo o najstarijoj prošlosti svih Sl., docnije proširavano na istoj osnovi i s istim naslovom.

ŠAFI Muhamed aš († 820.), osnivač 3. versko-pravne šk. u islamu; njegove pristaše raširene u Donjem Eg. i Afr., juž. Arabiji, Hidžazu, Palestini, Iraku i na Indiskom Arhipelagu. Šafiiti, pristaše Šafi'i-a.

ŠAFIROV Petar (1670.-1739.), rus. državnik; pratio Petra Vel. na putu po Evr.; zbog uvrede nanesene Menšikovu osuđen na smrt, zatim pomilovan i prognan u Sibir, zatim u Novgorod; za vlade Katarine I vraćen u Petrograd.

ŠAFOT (frc.) 1) pod, naprava od dasaka s postoljem za zidare i dr. 2) provizorna tribina za gledaoce. 3) uzdignuto gubilište.

ŠAFRAN (Crocus sativus, fam. Iridaceae), proletnje ili jesenje biljke, krtolasta podzemna stabla, dugih levkastih belih, plavih, narandžastih cvetova, lišća linealna; oko 65 vrsta; mrkocrveni žigovi (S. sativus) sadrže 1 boju i glikozid, iz kojeg se raspadanjem izdvaja mirisavo etersko ulje, 1 gorku materiju, nešto šećera i masti; boja krocetin u prašku crvena, kad se rastvori u vodi ili alkalijama požuti, upotrebljava se za bojenje jela; miris š. u većoj količini opija i može da dovede do trovanja; žene ga uzimaju u većim količinama radi pobačaja, pri čemu dolazi do trovanja; u med. se dodaje tinkturi opijuma.

ŠAFRANEK-KAVIĆ Lujo (• 1882.), kompozitor, komponovao opere: Hasanaginica i Medvedgradska kraljica; balet Figurine; pesme za glas i klavir i simfoniske poeme Sljeme i Soča.

ŠAFHAUZEN, gl. grad (33 000 st.) istoimenog kantona u sev. Švajc., na Rajni; st. grad, katedrala (11. v.); u blizini vodopad Rajne od 27 m, iskorišćen za dobivanje el. energije; ind. satova; živ promet stranaca.

ŠAH 1) titula pers. vladara. 2) igra poreklom iz Indije, u Zap. Evr. se raširila između 10. do 12. v.; igra se na tabli od 64 polja, sa 16 crnih i 16 belih figura među kojima su: kralj, pomera se u svim pravcima samo za 1 polje; kraljica, pomera se proizvoljno u svim pravcima; 2 trkača, pomeraju se samo dijagonalno (1 preko crnih, dr. preko belih polja); 2 konja, pomeraju se 2 polja pravo i 1 ustranu (to je jedina figura koja preskače ostale); 2 topa (kule), kreću se proizvoljno, paralelno stranama table; 8 piona, kreću se samo pravo napred za po 1 polje (izuzev pri polasku kad mogu preći i 2 polja) a nose protivnikove figure samo koso; sve ostale figure nose u pravcu svog kretanja na taj način što se postave na polje odnesene figure koja se sa table sklanja; pion koji stigne do suprotnog kraja table zamenjuje se bilo kojom figurom; kralj se nalazi u šahu, ako napadnut od 1 figure protivnika; cilj je igre da se kralj matira tj. da se dovede u poziciju, da ne može preći ni na 1 polje, jer su tučena protivničkim figurama ili zauzeta sopstvenim; kad se kralj napadne obavezno reći šah; kraljici šeh (po sporazumu); kralj se može rokirati. Š. mat → mat.

ŠAHMATOV Aleksej A. (1864.-1920.), rus. slavist; bavio se izučavanjem rus. jez. i st. knjiž., praslovenskog j. i sl. akcentologije; gl. dela: Ispitivanja u oblasti rus. fonetike, Ispitivanja o najstarijim rus. letopisnim tekstovima, Nacrt najstarijega perioda ist. rus. jezika, Prilozi ist. srp.-hrv. akcenata, Juraj Križanić o srp.-hrv. akcentu i dr.

ŠAHMATOVSKI POSTROJ, poredak aeroplana za letenje po vodovima ili eskadrilama s ešeloniranjem po dubini i visini.

ŠAHNAMA (pers.), herojski ep od → Firdusi-a i najveći ep u celoj svet. knjiž. koji je ispevao 1 pesnik (→ Mahabharata), ima preko 50 000 distiha, a obuhvata sve događaje iz pers. mitskog, legendarnog i ist. doba od stvorenja sveta do propasti Sasanida i ar. osvojenja Pers., s mnogo lepih epizoda, lirskih umetaka itd.; kod nas prevedena samo epizoda Rustem i Suhrab.

ŠAHRISTANI Muhamed (1076.-1163.), ar. teolog i filozof; gl. delo: Knjiga o religijama i sektama obrađuje sve tadašnje verske i flz. sisteme.

ŠACPEK Jakub (Chatzpeck, poč. 15. v.), slov. slikar minijatura.

ŠA-ŠI, varoš (oko 200 000 st.) i rečno pristanište u Kini na r. Jangcekjangu; razvijena tkst. ind. (pamuk).

ŠVABE, st. germ. pleme, činilo jezičku zajednicu s Alemanima; danas u Nem. Š. stan. Virtemberga i jz. Bavarske (Švapska) koji govore švapski; u našem nar. ime Š. preneto na sve Nemce.

ŠVABINSKI Maks (Švabinský, • 1873.), češki slikar i grafičar; ima portrete perom (Mati) i drvoreze: Masarik, Bukolika i dr.

ŠVAJNFURT Georg (1836.-1925.), nem. istraživač; ispitivao ekvatorsku Afr.

ŠVAJNFURTSKO ZELENILO, intenzivno zelen kristalan prah, mešani bakar arsenit-acetat sastava Cu (C2*H8*O2*)2* 3 Cu (AsO2*)2*; dobiva se mešanjem vrelih koncentrovanih rastvora arsenaste kiseline i bakaracetata; ranije se upotrebljavalo kao boja; otrovno je.

ŠVAJSOVANjE (nem.), spajanje metala stapanjem; → autogeno zavarivanje.

ŠVAJCARSKA, nezavisna savezna drž. (41 295 km²) na J Sr. Evr.; kontinentalna; vel. delom (70%) plan. predeli; na J, JI i I → Alpi s vrhovima preko 4 500 m (Monte Roza 4 638 m), na Z i SZ → Jura (do 1680 m); među njima brežuljkasta visoravan Miteland (oko 440 m); kako na plan. tako i na Mitelandu mnogobrojni tragovi jake diluvijalne glacijacije; klima sr.-evr. s jačim uticajem plan.; vrhovi i grebeni na Alpima pod snežanicima i lednicima (najveći Aleč, dug 24 km); oni hrane mnoge veće r. koje odvodnjavaju Š. prema S (Rajna s pritokama), prema Crnom M. (gornji tok Ina) i Sred. M. (Rona s pritokama); mnoga manja jez. u Alpima i veća u Mitelandu (Lemansko, Nevšatelsko, Ciriško, Bodensko i dr.); stan. (4,066 mil.) Nemci (70%, u s., i. i srednjem delu), Frc. (21% u z. delu), It. (6,2% u j. delu), Retoromani (1,1% u ji. delu); prot. (57%) i kat. (42%); na visokom stupnju obrazovanosti i kult.; bave se poglavito ind. (45% mlečni proizvodi, čokolada, časovnici, tkst. i dr.), poljopr. (26% stočarstvo, šumarstvo i zemljr.) i trg. (17%); rudarstvo slabo razvijeno; ind. poglavito iskorišćuje vodene snage; saobr. veoma dobro razvijen; zbog lepote plan. predela živ promet stranaca, zimski sport (Sent Moric) i sanatorijumi (Davos, Aroza i dr.) što donosi dosta prihoda; Š. podeljena na 22 kantona u upravi samostalnih; Savezna skupština vrši opštu zakonodavnu, a Savezno veće opštu izvršnu vlast; iz sredine Sav. veća bira se pretsednik koji pretstavlja Savez; gl. grad Bern, veći gradovi: Cirih, Ženeva, Bazel, Lozana, Lucern. Š. u st. v. naselili Kelti i Reti, koje zatim pokorili Rimljani; u doba vel. seobe naroda u nju se doselila germ. plemena Alemani i Franci; posle raspada države Karla Vel. (843.) ušla u sastav Lotareve države, a od 1033. pripala Nem.; u to vreme u njoj osnovani slobodni carski gradovi (Bazel, Cirih), a u zemlji nastala anarhija; u 13. v. Š. nasledio Rudolf I Habzburški, koji proširio svoje posede kupovinom Friburga i zauzimanjem Berna, i nametnuo feudalne danke celoj oblasti; u želji da se oslobode Habzburgovaca, kantoni Švic, Uri i Untervalden sklopili savez i zbacili vlast Rudolfovih naslednika; pokušaj Alberta Austr. da ih opet potčini završio se njegovom smrću (1308.); posle poraza njegovog naslednika, Leopolda Habzburškog (kod Morgartena, 1315.) savezu su prišli i vel. gradovi Lucern (1332.), Cirih (1351.), Bern (1353.) i zajednički nagnali Habzburgovce na zaključenje mira (u Torbergu, 1386.); prilikom n. pokušaja austr. vojvoda da nametnu svoju vlast Š., Švajcarci izvojevali pobede kod Sempaha (1386.) i Nefela (1388.); u 14., 15. i 16. v. Š. bila izložena unutarnjim razmiricama, napadima spoljnih neprijatelja i neredima prouzrokovanim reformacijom (Kalvin, Cvingli); ali prilikom zaključenja vestfalskog mira (1648.) ipak uspela da izdejstvuje priznanje nezavisnosti od evr. vel. sila; krajem 18. v., pod uticajem frc. revolucije, u Š. otpočele borbe između plemstva i naroda koje dovele do proglasa Helvetske rpb. (12./4. 1798.); Napoleon je toj rpb. dao novo uređenje (1803.), a bečki kongres joj je proširio granice, pretvorio je u konfederaciju i zagarantovao joj neutralnost; u 1. polovini 19. v. u Š. su obrazovane prvo konzervativna (federalistička) i liberalna (unitaristička) stranka, koja uvela građ. jednakost; obrazovanje radikalnog pokreta i njegova težnja da zavede demokratski režim, izazvala otpor konzervativaca koji se, pod uticajem jezuita okupili u kat. stranku i pokušali da obrazuju zasebnu državu od kantona u kojima su imali većinu, ali su u građ. ratu (1847.) bili potučeni; posle toga Š. je n. ustavom (1848.) pretvorena prvo u demokratsku, pa zatim (1874.) u saveznu rpb., u kojoj je narodu priznat pun suverenitet; pored opšteg prava glasa, Švajcarci su dobili i pravo referenduma, tj. pravo da naknadnim plebiscitom prime ili odbace sve zakone koje pripremi i usvoji parlament; u toku svet. rata Š. uspela da očuva neutralnost, što joj je mnogo doprinelo u podizanju njenog ugleda u inostranstvu, naročito od onog vremena kad je Društvo naroda izabralo Ženevu za svoje sedište. Švajcarska garda, u n. v. najamnički vojnici vrbovani u Švajc. za telesnu gardu evr. vladara naročito u Frc. do frc. revolucije; danas postoje još samo u Vatikanu. Š. goveče, poreklom iz Š., sr. rogova, žutomrko ili otvorenožuto, različite vel. od 130-145 sm, težine od 450-750 kg, daje dobro meso i mleko. Š. građanski zakonik (od 1912.) 1 od najmodernijih; gl. osobine: načelnost, omogućavanje sudiji da stvara dopunsko pravo i grupisanost priv. prava (obuhvata i građ. i trg. pravo); u mnogome napustio tradiciju rim. prava; Kemalova Tur. po njemu svoj zakonik izradila. Š. franak → franak.

ŠVAJCER Johan Baptist (1833.-1875.), nem. socijalist, posle smrti Ferdinanda Lasala preuzeo vođstvo Opšteg nem. radn. saveza.

ŠVAPSKA JURA → Jura.

ŠVARC Berhtold (oko 1318.-1384.), nem. kaluđer; veruje se da je on pronašao barut, a zna se sigurno da je lio prve topove, koje su iskorišćavali Venecijanci.

ŠVARCVALD, plan. (do 1493 m) na i. strani Rajnine potoline (jz. Nem.); sastoji se poglavito od gnajsa i granita; zasečena visokim površima, pošumljena; na i. podnožju izvire Dunav.

ŠVARCENBERG Karl Filip (Schwarzenberge, 1771,-1820.), austr. general i pretsednik ratnog saveta; komandovao vojskom koja u 1814. prodrla u Frc. (→ sl.).

ŠVEAR Ivan (1775.-1839.), istorik, napisao 1. nar. ist. na hrv jez.; dokazivao da su Iliri autohtoni na Balk., a Jž. Sl. potomci st. Ilira; pristalica nar. jedinstva; gl. delo: Ogledalo Ilirijuma.

ŠVEDSKA, nezavisna kraljevina (448 980 km²) na i. strani Skandinavskog Pol. (S. Evr., geogr. karta → Norveška); izlazi na Baltičko M., Kategat i Skagerak; obala sitno razuđena, s. dobrim pristaništima; unutrašnjost ogromna st. površ od starijih stena; stupnjevito nagnuta prema JI (na SZ visoka plan. oblast Kebnekajs, 2135, na krajnjem J niska površ na pol. Šonenu); cela obl. nosi tragove moćne diluvijalne glacijacije (široke ledničke doline, mnogobrojni jez. baseni, moćni morenski bedemi itd.); klima kont., dosta oštra, mali uticaj mora; mnoge manje r., ali na njima česti vodopadi i brzaci; uz to i mnoga jez. (veća: Venern, Vetern, Melar i dr.); Jota kanal vezuje preko jez. Venerna i Veterna baltičku s obalom Kategata; stan. (6,2 mil.) većinom Šveđani, nordiskog tipa; manje Finci i Laponci (na S), mongoloidnog tipa; Šveđani većinom luteranci, na visokom stupnju obrazovanosti; u j. i sr. Š. zemljr. i stočarstvo, u s. III. šumarstvo i stočarstvo rudarstvo manje (gvozdena, bakarna ruda i ugalj); ind. jače razvijena (metalna, tkst., žižice, prerada drveta); ind. iskorišćuje vodene snage; prestonica Stokholm, veći gradovi: Jeterborj (Gotenburg) i Malme; Š. pripadaju i ostrva Gotland i Eland u Baltičkom Moru. Š su početkom sr. v. naselili Goti, koji se vremenom stopili sa st. stanovnicima, ali dugo ostali pocepkani na razna švedska i norveška plemena, koja su gusarila skoro po svim evr. morima i pljačkala susedne narode (→ Vikinzi, Normani, Varjazi); od 800. god. među njih počelo da prodire hrišć., a sa njim se javilo i stvaranje prvih država; 1. hrišć. kralj bio Olaf Sketkonung (10. v.); među prvim šved. dinastijama, najznačajnije: Stenkil (1060.-1130.), koja zauzela Finsku (1157.), podigla crkvu u Upsali i osn. prvu biskupiju, i Folkunbar (1250.-1366.), koja kult. unapredila zemlju i štitila seljake; krajem 14. v. Švedi izabrali (1388.) za vladara dansku i norv. kraljicu Margeritu, što dovelo do unije između sve 3 kraljevine (kalmarska unija, 1397.); pošto se to kasnije pretvorilo u dansku hegemoniju, Švedi u nekoliko mahova pokušali da zbace dansku vlast; u tom najzad uspeo Gustav Vaza, koji prognao (1523.) danskog kralja Kristijana II; u isto vreme po Š. se raširio luteranizam (od 1527.) koji postao nac. verom; najveći vladar iz dinastije Vaza bio Gustav II Adolf (1611.-1632.), koji u ratovima sa Rusima i Poljacima uspeo da sačuva Finsku, a da od njih otme Ingriju, Kareliju i Livoniju; najzad rat s nem. carem Ferdinandom II (→ 30-god. rat), u kojem on našao smrt, doneo Š. deo Pomeranije; posle abdikacije Marije Kristine (1645.) na šved. presto došla mlađa grana porodice Vaza, čiji članovi završili ratove s Polj. (mir u Olivi, 1660.), Danskom i Rus., pa proširili šved. vlast na celu Livoniju, Estoniju, Skaniju i udaljili Rus. s Baltičkog M.; međutim za vlade Karla XII, koji uveo Š. u n. ratove s Danskom, Polj. i Rus. (→ vel. severni rat), Š. izgubila → ništatskim mirom gotovo sve svoje tekovine (Livoniju, Estoniju, Ingriju, Kareliju, Štetin i Pomeraniju); za vlade Ulrike-Eleonore polit. i voj. moć Š. opala još više; to iskoristile Pruska i Rus., koje joj nametnule izbor Fridriha Holštajn-Gotorpskog, oca Gustava III i osnivača nove din.; borba Gustava IV protivu Rus. i Frc., u kojoj Š. izgubila Finsku, i. deo Votniskog Zal. i deo Pomeranije, dovela do njegovog zbacivanja (1806.) i još više doprinela opadanju šved. uticaja u međunar. politici; mudri Karlo XIII sklopio mir s Frc. i uzeo sebi za naslednika frc. gen. Bernadota, koji posle njegove smrti stupio na presto pod imenom Karla XIV (1818.-1844.), osn. n. dinastiju čiji članovi i danas vladaju i spojio Š. s Norv. u personalnu uniju; posle toga u Š. obrazovana vlada od odgovornih min. (1840.) i uvedeno opšte pravo glasa (1865.); međutim, Norvežani nisu bili zadovoljni unijom sa Š., jer je ova imala uglavnom aristokratsko uređenje, dok je u njihovoj državi još pre toga bilo zavedeno demokratsko; borbe između njih i Šveđana trajale skoro 100 god. i najzad se završile za vlade Oskara II (1877.-1906.) izdvajanjem Norv. (1905.) u posebnu državu; u svet. ratu Š. bila neutralna. Š. jezik, spada u severnogerm. j. čineći s danskim njihovu istočnu granu. Š. književnost, uglavnom počinje od reformacije; pre toga ima zajedničku s knjiž. ostalih skandinavskih nar. u Runama i Edama; ali ima i razvijenu literaturu na lat. jez. za vreme katolicizma; iz tog doba Sv. Brigita (1303.-1373.), osn. man. u Vadsteni, objavila nekoliko rel. dela, najvažnije: Revelacije, neka vrsta vizija i meditacija; reformacija dala jači podstrek knjiž. stvaranju, koje počinje prevodom Sv. pisma na š. jez.; prevodioci braća Olavus i Laurencius Petri svojim radom doprineli da se reformacija raširi u Š.; doba Gustava Adolfa u 17. v. predstavlja vrhunac polit. snage Š., njegova kći Kristina privukla u svoj dvor neke značajnije evr. ličnosti, među njima i Voltera, i tako dala jači podstrek nauci i knjiž.; najvećeg knjiž. toga doba Georga Šernjelma zovu ocem š. k.; značajniji period racionalizma razvio se pod uticajem frc. i engl. mislilaca; najslavniji prozni pisac toga vremena Olav Dalin; pesnici Hedviga Nordenfliht i grofovi: Krojc i Gilenberg, osnivači društva: Neimari misli; научници Karl Line i Emanuel Svedenborg; krajem 18. v. završuje se započeti razvoj sjajnom vladavinom Gustava III i Gustava IV, u čijem se vremenu ističe niz pisaca, počev od genijalnog K. Belmana pa do prvih preteča romantizma: Bengt Lidnera i Tomasa Torilda; 19. v. doba knjiž. uzburkanosti; još na početku stvaraju se mnoga udruženja u kojima se ispoljavaju razne knjiž. struje; 1803. Lorenco Hamarskold osn. u Upsali Društvo prijatelja umetnosti, pod uticajem nem. romantičara; 1808. Daniel Aterbom i Vilhelm Palblad osnivaju društvo Aurora, pokreću čsp. Polifrem i Fosforos, gl. organe knjiž. šk. fosforista; 1811. osniva se u Stokholmu Gotsko društvo sa čsp. Iduna, čiji urednik poznati istoričar Erik Jejer; u isto vreme razvijaju se knjiž. borbe između pristalica klasika i fosforista, predstavnika mistično-spekulativnih ideja; romantična epoha (1809.-1830.) u š. k. odlikuje se poezijom; nju pretstavljaju: E. Tegner, E. Stagnelijus i E. Šeberg; dok prozni pisac A. Almkvista, genijalni pripovedač i vanredni stilist, životom i idejama najbolje karakteriše to uzburkano doba; u isto vreme ističu se: J. Runeberg i Frederika Bremer, koji stiču vel. popularnost i van granica Š.; K. Snoilski i V. Ridberg između 1860.-1880. zastupaju stariju šk. koja 80.-tih god. dolazi u sukob s novom realističnom knjiž. generacijom koju predvodi najveća knjiž. ličnost 19. v. A. Strindberg: ona označava doba naturalizma u š. k. koje oličeno u prvim delima Strindbergovim i njegovih sledbenika: Ane Lefler, Gustava Jejerstama, Viktorije Benediktson i Ole Hansona, koji kasnije napušta naturalistički pravac i prilazi grupi novo-romantičara, koji se pojavljuju pred kraj 19. v.: vođ te grupe Verner Hajdenstam, njemu se pridružuju O. Levertin, Selma Lagerlef, Elen Kej, Gustav Freding i Per Halstrem; početkom 20. v. menjaju se ponovo knjiž. raspoloženja: dolaze impresionisti s Jalmar Sederbergom na čelu, pored koga se ističu Bo Bergman, V. Ekelund, i A. Esterling; za vreme svet. rata izbija nova generacija s više poleta i životne volje; tu generaciju prestavljaju L. Nurstrem, S. Siverc, Jalmar Bergman i G. Osian Nilson, a pored njih i spisateljke Marika Šernstedt i Elin Vegner; u poratnoj generaciji lirika ponovo preuzima 1. mesto, nju pretstavljaju; Per Lagerkviet i Erik Blomberg. Š. muzika, deo skandinavske muz. grupe; nar. muz. rano bila veoma obilna, a um. se jače razvila u 16. v. kad Gustav Vaza pozvao na dvor hol. i it. kompozitore; za vladavine Karla XII prevlađivao u muz. frc. uticaj; porodici Diben (Düben, oko 1690.), iz koje najčuveniji Gustav i Anders, pripisuje se stvaranje š. m., mada ona još uvek pod stranim uticajem: u 18. v. potpala pod nem. i it. uticaj (Hendel, Skarlati i dr.), ali kompozitori Roman, Agrel, Celbel našli pravi put u nac. duhu i primenili nar. jez. u svojim delima; u početku ovog v. opera stoji pod frc. uticajem, ali K. Šenberg, dramski kompozitor, pripremio put osnivanju dramske nac. opere; pesme iz 2. polovine 18. v. u nac. duhu; u tom pravcu značajn Olaf Alstrom, koji u početku 19. v. izdao svoju zbirku s pesmama Hefnera, Štenborga, Palma; dok se kod Dinia Nordbloma, Krusela i dr. ipak oseća nem. uticaj; posle njih na izradi nar. pesme radio niz dr. muzičara; kompozitori romantično-nac. nadahnuća: Gajer. Lindblad, Jozefson, Venerberg, Norman. Rubenson, Bervald, Šederman bili pod uticajem Griga i Šumana a docnije Lista i Vagnera i radili većinom na pesmi; u 2. polovini 19. v. istakli se: Šederman orkestarskim baladama i instrumentalnom muz. za drame, Andrej Gelen, osnivač nove muz. šk., Emil Sjegren, kompozitor klavirskih, lirskih i kamernih dela u Grigovom stilu, Vilhelm Peterson Berger koji podigao š. m. na viši um. stepen, pa Hugo Alfen, Kurt Aterberg i Tura Rongštrem.

ŠVEDSKA GIMNASTIKA, sistem vežbanja, deli se na običnu, školsku i umetničku.

ŠVEDSKA DETELINA (Trifolium hybridum), višegod. biljka, ne rasprostire svoje stablo kao bela d., no raste nešto više u visinu, cvet nežno ružičast, veoma izdržljiva na hladnoći, uspeva i na vlažnim zemljištima, jedino ne podnosi suve peskuše; sama za sebe retko se seje, češće u mešavini za senokose i za pašnjake.

ŠVEDSKA ŠTAFETA, trka ekipa od po 4 trkača; trči se 400+300+200+100 m.

ŠVEĐANI, germ. narod u i. delu Skandinavskog Pol., u primorju Finske i na estonskim ostrvima, oko 7,5 mil., od kojih preko 1 mil. u SAD i Kanadi; većina nordiskog tipa, čiji najčistiji pretstavnici; vere prot., žive od zemljr., lova i ribolova.

ŠVELOVANjE (nem.), suha destilacija na tmpt. od 450-600°; mrki ugalj i parafinski škriljac daju š. katran iz kojeg se dobivaju produkti slični produktima od nafte (benzin, petroleum, parafin itd.): kao ostatak š. mrkog uglja dobiva se polukoks. čvrsto gorivo s dosta isparljivih materija.

ŠVERIN, varoš (48 000 st.) u Nem. na obali istoimenog jez. s veoma razvijenom ind. (metala, drveta, tkst.); ima muzeje, biblt., arhiv.

ŠVIC (Schwiz), 1 od švajc. prakantona (908 km², 62 337 st.) koji s kantonimi Uri i Untervalden obrazovao prvu slobodnu švajc. državu; gl. mesto Š. (8260 st.).

ŠVIČKO JEZERO, periodsko j. (0,65 km²) u dolini Gacke, z. od Otočca (Sav. Ban.).

ŠVRAKIĆ Todor (1882.-1930.), slikar; radio portrete, kompoziciju i bosanski i južnosrb. pejzaž, najviše akvarele.

ŠEBOJ (Cheiranthus cheiri, fam. Cruciferae), dugovečna zeljasta biljka, žuta ili mrka cveta, prijatna mirisa; lista lancetasta, zbog dlaka beličaste boje; živi u proređenim šibljacima i na stenama j. Evr., z. Az.; gaji se kao ukrasna.

ŠEVAL (ar.), 10. mesec u musl. god., ima 29 dana.

ŠEVALIJE (frc. chevalier), vitez.

ŠEVAR, ševarika (Scirpus, fam. Cyperaceae), biljka koja živi na vlažnim mestima, pored r., u barama; valjkasta ili troćoškasta stabla, vidljiva ili reducirana lista; postoji oko 300 vrsta; neke se upotrebljavaju za pletenje raznih predmeta; iz srži se pravi hartija.

ŠEVE (Alaudidae), porodica ptica pevačica, prilagođenih životu na zemlji; odlično trče i gnezdo uvek prave na zemlji.

ŠEVENINGEN, morsko kupalište (35 000 st.) u Hol. nedaleko od Haga.

ŠEVIOT (frc. cheviet), glatke vunene tkanine izatkane kepernim vezivanjem, za izradu odela.

ŠEVIĆ Milan d-r (1866.-1934.), prof. i pedagog; u pedagoškim idejama kretao se u krugu kritički posmatranih Herbartovih ped. nazora, služeći se i dr. piscima poglavito nem. ped.; gl. dela: D. Obradović (disertacija), Obrazovanje i prosvećivanje, Stara i nova pedagogija, Prosvetna politika i politička prosveta, Srednje škole u Srbiji, Dečija srp. književnost, Jedinstvena škola; уређивао збирку Пед. класици, Педагогијска књижница.

ŠEVRO (frc. chevreau), jareća koža kombinovano uštavljena miner. i uljanim štavilima, veoma mekana i elastična, služi za izradu lica obuće i razne kožne konfekcije.

ŠEVČENKO Taras G. (1814.-1861.), maloruski pesnik, slikar, političar; u početku nac. romantičar, u sukobima s realnim životom postao borac koga oduševljava poezija seljačkog ustanka; pesnik nar. nevolja; pesma Kobzar, u nar. seljačkom duhu; govori o nepravdama društv. i drž. uređenja.

ŠEVČIK Otokar (1852.-1934.), čsl. violinist, dirigent, prof. u Harkovu, Kijevu i Pragu; napisao: Školu za violinsku tehniku, Studiju za dvostruke grifove, Koncertne studije za violinu i klavir.

ŠEGRT (tur.), učenik na zanatu ili u trg. po našem Zak. o radnjama (§ 252.-295.), svako lice koje u radnji uposleno u cilju da praktičnim učenjem steče uposlene; za učenike se mogu primiti lica po navršetku 14 god. života, koja svršila osn. šk. ili inače stekla pismenost, i lekarskim pregledom dokažu telesnu sposobnost; učenike mogu držati samo oni vlasnici radnja koji ispunjavaju sve zakonske uslove za obavljanje radnje i obezbeđuje učenje učenika; o učenju (vremenu trajanja, uslovima učenja itd.) sklapa se pismen ugovor u 3 primerka; vreme učenja ne sme biti kraće od 2 ni duže od 4 god.; kad se navrši vreme učenja, učenika mora imalac radnje odmah podvrći zakonski propisanom pomoćničkom (kalfenskom) ispitu.

ŠEDRVAN (pers.), vodoskok, osobito monumentalan kod džamija ili na trgovima.

ŠEZDESETŠEST, šnapsl (nem.), igra od 28 karata za 2 igrača, od kojih svaki u početku dobiva po 6 karata, a docnije uzima 1 po 1 s talona; donja karta određuje adut; igra se do 66 poena, gde as vredi 11, desetka 10, kralj 4, dama 3 i pub 2 poena; javljeni dama i kralj u adutu broje 40 inače 20.

ŠEZLONG (frc.), vrsta počivaljke s naslonom za glavu na 1 kraju.

ŠEIK (ar.: starac), plemenski poglavar kod st. Arabljana. Šeik-el-islam, vel. muftija. Šeik-el-haram, čuvar Muhamedova groba.

ŠEJH GALIB, Galib Dede (1757.-1799.), poslednji tur. vel. pesnik klasično-romantičkog perioda.

ŠEJHI Čelebi († 1430.), veoma cenjen tur. pesnik 15. v.

ŠEKLTON Ernest Henri (Chackleton, 1874.-1922.), engl. polarni ispitivač; naročito ispitivao oblasti oko j. pola.

ŠEKSPIR Vilijam (Shakespeare, 1564.-1616.), najslavniji engl, dramatičar i 1 od najvećih dramskih pesnika svet. knjiž.; genijalne prirode, lako se snašao u Londonu i brzo se istakao kao glumac i dramski pesnik; družini u kojoj došao do slave bio pokrovitelj prvo lord Čemberlen, a potom i engl. kralj; nenadmašan kao kompozitor drama, tvorac karaktera i pesnik; fabule za svoje komade, često i građu, uzimao iz engl. i svet. ist. i knjiž.; blede senke iz prošlosti dobivale nov život, a mnogi karakteri rodili se 1. put u njegovoj mašti; pesničke misli i mudrost života izlivali se sasvim prirodno kroz usta njegovih ličnosti; kao i u životu, tako i u komadima Š. smeh ide često s ozbiljnošću i tragičnošću; po svom humoru (Falstaf u Henriu IV), i po sposobnosti da oseti i izrazi tragičan bol (u Liru i u Magbetu), Š. nema takmaca; mnogi Š. savremenici bili svesni njegove veličine; prvo štampano delo, spev Venera i Adonis i Lukrecija posvećeni grofu Sautamptonu; nekoliko drama štampano u zasebne sv., za njegove života, neke s njegovim imenom, neke bez imena; pisao i štampao Sonete, među komadima iz engl. ist. najbolji: Ričard III, Ričard II, Henri IV i Henri V; међу романтичним комедијама: San letnje noći, Mletački trgovac, Mnogo vike ni oko šta, Kako vam drago, Bogojavljenska noć, Mera na Meru, Zimska bajka, Bura; међу трагедијама: Romeo i Julija, Julije Cezar, Hamlet, Otelo, Kralj Lir, Magbet, Antonije i Kleopatra, Koriolan.

ŠEKULAR, predeo oko Šekulareke Rijeke, pritoke Lima; nekad samostalno malo pleme; usled opasnosti od Arb., sjedinili se s → Vasojevićima.

ŠELAK (hol.-engl.), biljna smola dobivena preradom sirove smole, koja se izdvaja na granama drveta iz sz. Braz. Schleiechera trijuga (fam. Sapindaceae) od uboda biljne vaši (Coecus lacea); izrađuje se u obliku tankih providnih, otvorenomrkih do žutih listića; upotrebljava se za izradu raznih lakova za poliranje nameštaja, kitova i crvenog pečatnog voska.

ŠELDA → Esko.

ŠELE Karl Vilhelm (1742.-1786.), švedski hemičar; 1 od najvećih eksperimentatora u hem.; otkrio vinsku, oksalnu. limunsku kiselinu, arsen-vodonik, glicerin i još neka hem. jedinjenja; odredio sastav vazduha, otkrio kiseonik i opisao više metoda za njegovo dobivanje.

ŠELEJEN, šelska kultura, najstarija poznata preist. ljudska kult., nazvana po m. Šel (Chelles) U Frc.

ŠELER Maks (Scheler, 1884.-1928.), nem. filozof; dela: Formalizam u etici i materijalna etika vrednosti, Spisi o sociologiji i nauci gledanja na svet, Pokušaji sociologije znanja, Suština i forme simpatije.

ŠELI (Shelley) 1) Meri Vulstonkraft (devojačko prezime Godvin, 1797.-1851.), engl. romansijerka, žena pesnika Š.; gl. delo: roman Frankenštajn. 2) Persi Biš (1792.-1822.), engl. pesnik iz doba romantizma; kao student udaljen sa Oksfordskog univ. zbog publikovanja 1 ateističke brošure; do kraja života revolucionar, borac protiv tiranije i nepravde; u lirici došao do najsilnijeg izražaja, dao dobru dramu, punu užasa i lepote. spada u najbolje engl. dramske pisce posle Šekspira; gl. dela: Ševa, Oblak, Himna intelektualnoj lepoti, Oda zapadnom vetru (lirske pesme), Alastor. Pobuna, Islam, Đulijan i Madalo, Adonis (epovi), Čenči (drama), Oslobođeni Prometej (dramski spev) i Odabrana poezija (prozni ep) (→ sl.).

ŠELING Fridrih Vilhelm (Schelling, 1775.-1854.), nem. filozof romantike; prošao više faza, od filozofije prirode do pune mistike; najinteresantnije i ist. najuticanije njegovo flz. stanovište: flz. identiteta, prema kojoj se duh i priroda, subjekt i objekt poklapaju: priroda je vidljivi duh, a duh je nevidljiva priroda univerzum je samo pojava. apeolutnoga, on je org. jedinstvo 1 um. dela; priroda i ist. su samo oblici u kojima nam se otkriva božanstvo (Š.-ova mistična Flz. religije); gl. dela: Misli o filozofiji prirode, O duši sveta, Sistem transcendentalnog idealizma i dr.

ŠELIT, mineral; kalcijumov volfram; → volfram.

ŠELIF, r. u Alžiru (Afr.), duga 700 km, nije plovna.

ŠELF (nem.), kontinentalna površ., dubine po obodu mora i okeana do 200 m.

ŠEMA (grč.), nacrt, skica. Šematski, crtan u vidu skice.

CHEMIN DE FER, hazardna igra s više špilova od 52 karte, stalnim bankarom i proizvoljnim brojem igrača; igra se kao bakara.

ŠEMNICA, l. pritoka Crne (Vard. Ban.); izvire s Peristera, uliva se blizu Bitolja.

ŠEMSUDIN SAMI BEJ FRAŠERI (1850.-1904.), tur. književnik, leksikograf i enciklopedičar.

ŠEN, Šin, opšte ime svih kineskih malih bogova i duhova.

ŠENBERG Arnold (• 1865.), nem. kompozitor, prof. muz. akad. u Beču, Visoke muz. šk. u Berlinu; u prvim delima pod Vagnerovim uticajem; komponovao: 3 gudačka kvarteta, klavirske komade, svitu za klavir, 5 pijesa, kamernu simfoniju za 15 solo instrumenata, simfonisku poemu Peleas i Melizanda, 1 melodramu, pesme za mešoviti hor, operu Od danas do sutra, svega oko 35 dela; napisao: Nauku o harmoniji.

ŠENBORN Adalbert (• 1904.), inž. agrohemičar; gl. delo: Tok nitrifikacije i kretanje nitrata u zemljištu i dr.; saradnik Sveznanja.

ŠENBRUN, raskošan carski dvorac kod Beča, sazidan 1690.-1700.; ogromna građevina, ali dosta monotona; arh. → Fišer od Erlaha.

ŠENIJE (Chénier) 1) Andre (1762.-1794.), 1 od najvećih frc. pesnika, poslednji klasik i 1. romantičar; mada pristalica revolucije, protestovao protiv terora, zbog čega gijotiniran; pisao antičke elegije, idile i flz. poeme; u njegove najbolje pesme ubrajaju se Mlada robinja, Slepac, Mlada bolesnica itd. 2) Mari-Žozef (1764.-1811.), brat prethodnog, frc. dramski pisac; pisao satire i tragedije.

ŠENOA Avgust (1838.-1881.), književnik, dramaturg; u ist. hrv pozorišta ostavio vidna traga stvarnim kritikama i prevodima; dugo god. vodio gl. reč u knjiž. listu Vijencu, kome bio i urednik; Š. najbolji u romanu, imao vel. pripovedački talent, 1 od najvećih među Hrv.; znao dobro da komponuje građu i da fabulu zanimljivo vodi; tvorac hrv. ist. romana, koji pored zanimljivosti ima solidnu ist. soc. podlogu; živo delovao na čitalačku publiku; ovi romani očuvali svoju vrednost sve do sada, popularni i kod srp. publike; dobre su mu i pripovetke, s ist. i soc. motivima, ali s konvencionalnim tipovima; njegove pesme nedovoljno muzikalne; u pesničkim pripovetkama išao za Šilerom; sem toga napisao mnogo feljtona, skica i prikaza; dao nekoliko prevoda koji nisu uvek rađeni s visokim knjiž. ambicijama; gl. romani: Čuvaj se senjske ruke, Seljačka buna, Zlatarovo zlato, Diogenes; pripovetke: Prosjak Luka, Karanfil s pesnikova groba, Branka, Turopoljski top i više dr. 2) Branko d-r (• 1879.), slikar i grafičar, direktor um. akademije u Zagrebu; radi mahom pejzaž; izlagao u zemlji i na strani. 3) Milan d-r (• 1869.), književnik i prof. geograf.: napisao nekoliko radova iz svoje struke, koji nisu imali većeg odziva; pisao uz to putopise i etnografsko-knjiž. pripovetke; dao nekoliko drama, od kojih mu najvedrija Kako vam drago, uzeta iz dubrovačkog knjiž. života 16. v.; ima pripovedaka s um. ambicijama, ali bez veće vrednosti, najbolje Kvarnerske pripovjesti.

ŠENSI, prov. u sev. Kini, gl. mesto Sijan (Singan).

ŠENT VID NAD LjUBLjANO, selo kod Ljubljane; livnica zvona, fabr. zavesa, biskupska humanistička gmn.; u okolini razvijeno stolarstvo.

ŠENT JANŽ NA DOLENjSKEM, rudnik lignita kod istoimeiog sela blizu Krškog (Drav. Van.); otvoren 1839., a moderno preuređen po oslobođenju; god. kapacitet oko 50 000 t.

ŠENT PETER NA KRASU (San Pietro del Carso), mesto u delu Notranjskog pod It., j. od Postojne; žel. raskrsnica na pruzi Rijeka-Trst i Rijeka-Ljubljana (3600 st., od kojih 3000 Slovenaca).

ŠENHER Karl (• 1867.), austr. pesnik, pripovedač i dramatičar; snažan slikar primit. karaktera i strasti; odličan dramski tehničar; drame: Juda iz Tirola, Zemlja, Vera i zavičaj, Đavolica, Dečja tragedija, Vivat academia, Ono.

ŠEPING MAŠINA (eng l.-lat.), radna mašina za deljanje metala (→ hobel mašina).

ŠEPURINA → peteljkovina.

ŠER Rajnhold (1863.-1928.), nem. admiral, komandant nem. flote u bici kod Jilanda.

ŠERADAM Andre (Chéradam, • 1871.), frc. publicist, prijatelj našeg nar.; važnije rasprave: Evr. i austr. pitanje na pragu 19. v., Nemačka, Francuska i pitanje Austrije, Makedonija, Bagdadska železnica, 12 godina propagande u korist balkanskih naroda.

ŠERBAN POPOVIĆ Nedeljko (18. v.), slikar, zograf iz Banata.

ŠERBET (ar.), vruć napitak s pečenim šećerom. kod Tur. s voćnim sokom.

ŠERBUR, varoš (40 000 st.), ratno i trg. pristanište na Lamanšu; razvijena brodogradnja.

ŠERVEN Artur (Chervin, 1854.-1921.), frc. antropolog i publicist, prijatelj našeg nar.; po nas važnije rasprave: Demografski elementi u sastavu Otomanskog carstva, Sutrašnja Austrija i Mađarska, Arbanija, Jugoslavija u etničkom pogledu.

ŠERER Vilhelm (1841.-1886.), germanist, filolog n poetičar; slobodar, sjajan stilist; primenjuje metode pozit. nauke; gl. dela: Istorija nem. jezika, Ist. nem. književnosti.

ŠERI BRENDI (engl. sherry brandy), veštačko slatko alkoholno piće, vrsta likera od višanja (→ kobler).

ŠERIDAN Ričard Brinzli (Sheridan, 1751.-1816.), engl. komediograf; gl. dela: Suparnici, Škola skandala, Kritičar.

ŠERIJAT, verski musl. propisi, sadržani u usmenim predanjima iz Muhamedove nauke, unesenim u koran, u tumačenjima i rešenjima njegovih drugova i islamskih pravnika; gl. izbor musl. prava; stoga sudovi kod musl. bili poglavito verski; u Tur. carevini npr. redovni drž. sudovi stvoreni tek u 1. polovini 19. v., pa i otad duhovni sudovi ostali nadležni za pitanja bračna, porodična, nasledna i vakufska. Šerijatsko pravo, versko priv. pravo musl.; po ugovoru o zaštiti maljina naša drž. obavezala se da na musl. u njihovim ličnim, porodičnim i naslednim odnosima primenjuje š. l. koje se predaje kao zasebna katedra na univ. u Beogradu; u Sarajevu postoji Šerijatsko-sudačka škola, gde se obrazuju šerijatske sudije. Š. sudovi, uređeni u Jugosl. zak. od 21./3. 1929., nadležni u porodič. i nasled. predmetima musl. kao i u pitanjima vakufa; prvost. zi. s. posebna odeljenja sreskik sudova (sreski š. s); svaki srez s više od 5000 musl. mora imati sreski š. s; min. određuje nadležni sud za orezove za manje od 5000 musl.; u sreskom š. s. sudi sudija pojedinac koji može imati sud. pomoćnike (sekretare ili pripravnike), sudi se javno; postoje 2 vrhovna š. s., u Sarajevu i Skoplju, koji rešavaju kao apelac. sud po žalbama protiv odluka sreskog š. s; vrhovni š. s. odlučuje u veću od 3 sudije sa zapisničarom; suđenje nije javno; na odluku sreskog š. s. može se žaliti vrh. š. s. u roku od 2 nedelje; presude š. s. izvršuje nadležni redovni građ. sud ili izvršna vlast; uslovi za š. sudiju: naš državljanin, musl., svršen pravni fak. ili š. sudiska škola, položen š. s. ispit; vrh. š. sudija može biti ko je bio 5-8 god. najmanje u sreskom š. s.

ŠERING Arnold (• 1877.), nem. muzikolog, lrof. u Halu i Borlinu, gl. dela: Postanak oratorijuma, Iet. ig. oratorijuma, Nem. muz. istorija, Ist. muzike u primerima i slikama, O Bahu.

ŠERINGTON Čarls Skot (Sherington, • 1861.), engl. fiziolog, prof. univ. u Oksfordu, poznat po mnogobrojnim radovima o funkciji živčanog sistema; Nobelova nagrada za med. 1932.

ŠERIF (ar.) ]) plemić. otmen čovek; potomak halifa Alije i njegove žene Fatime, Muhamedove kćeri. 2) u anglosaksonskim zemljama: drž. činovnik, pretstavnik centralne vlasti u samoupravnim sbl.; prisustvuje izvršenju smrtnih presuda.

ŠERIF Robert (Sheriff, • 1896.), engl. pisac, dao najbolju dramu rata: Na kraju puta.

ŠERLOK Holms, čuveni detektiv; izmišljena ličnost u detektivskim romanima Konana Dojla.

ŠERNJELM Georg (Stiernhiem, 1598.-1672.), šved. pesnik i naučnik iz doba renesanse; otac šved. poezije, kao naučnik odlikovao se u filologiji; pesnička dela: Zarobljeni Kupid i Herkules.

ŠERNSTEDT Marika (• 1875.), šved. spisateljka; u nizu pripovedaka i romana analizira duševni život i erotične sukobe žene; gl. romani: G-ca Livin i Ulabela.

ŠERTING (engl. shirting), jake i čvrste pamučne tkanine izatkane platnenim vezivanjem od debljih žica; služe za izradu donjeg rublja.

ŠERCER Ivan (1866.-1914.), hrv. knjiž. istoričar, pisao rasprave o Reljkoviću, Kanižliću, Vrazu, Palmotiću, Dositeju, Gunduliću i bugaršticama; filološku raspravu: Atributi u junač. nar. pesmama Vukova zbornika i Ist. nautičke škole u Dubrovniku.

ŠERŠE LA FAM (frc. cherchez la femme: tražite ženu), frc. poslovica u upotrebi kad se pretpostavlja da je žena uzrok nečega.

ŠESNAESTINA, u muz. šesnaesti deo cele note.

ŠESTAR, sastavljen od 2 kraka, vezana zglobom, koji se mogu razmicati; upotrebljava se za crtanje krugova ili kružnih lukova i za prenošenje dužine sa jednog plana na dr., s razmernika na plan ili obrnuto. Proporcionalni (redukcioni) š, ima zglob, koji se može pomerati po kracima, tako da je razmak jednog para krakova k puta veći od drugoga za svaki novi položaj zgloba; ovim se š. mogu smanjivati i povećavati slike i planovi prenošenjem dužine. Poljski š, služio nekad za merenje dužina na terenu, po istom principu kao na planu; građen od drveta pravougaonog preseka u obliku letve, koja imala okovane krajeve sa po jednim šiljkom; dug 2 m.

ŠESTERAC, stih od 6 slogova.

ŠESTI JANUAR 1929. GODINE, datum uvođenja autoritativnog režima kralja Aleksandra; od 1927. god. odnosi između pojedinih stranaka u Nar. skupštini stalno se pogoršavali; izbori od 11./9. iste god. stvorili vel. ogorčenje opozicije prema vladi Velje Vukićevića, 2 dotadanja protivnika: Stjepan Radić i Svetozar Pribićević približili se i od svojih stranaka Seljačke hrv. stranke i Samostalne demokratske stvorila parlamentarnu koalicnju pod imenom: Seljačka demokratska koalicija; izoštreni odnosi između vlade i opozicije izazvali nemile događaje u Nar. skupštini, kad nar. posl. radikalne stranke, Puniša Račić, lično uvređen, pucao iz revolvera i u skupštinskoj dvorani ubio posl.: Pavla Radića i Đuru Vasaričeka, a teško ranio Stjepana Radića i još 2 poslanika; usled raspaljenih strasti izgledalo da nema izlaza iz situacije; kralj Aleksandar smatrao drž. udar za jedini izlaz i zbog toga (6.L. 1929.) raspustio Nar. skupštinu, ukinuo Vidovdanski ustav i obrazovao vladu pod pretsedništvom komandanta Kraljeve garde, Petra Živkovića, za čije vladavine naziv Kraljevina Srba Hrv. i Slov. ukazom od 3./10. zamenjen nazivom: Kraljevina Jugoslavija, s novom adm. podelom: umesto dotadanjih županija, zemlja podeljena na 9 banovina, 3./9. 1931. proglašen nov ustav, sa pretstavničkim sistemom (Nar. skupština i Senat).

ŠESTINE, selo kod Zagreba na pl. Medvednici (Zagrebačka Gora); sanatorijum za plućne bolesti i decu; izletište na Sljeme; razvaline Medved-grada.

ŠESTOV Lav (• 1876.), rus. filozof; napisao više flz. rasprava; poznat naročito psihološkoj analizi ličnosti iz dela Dostojevskog (→ sl.).

ŠESTODNEVNA BICIKLISTIČKA TRKA, traje 6 dana i 6 noći bez prestanka, učestvuju parovi, od kojih 1 naizmenično stalno na terenu; veoma naporno takmičenje, održava se pod krovom (sportska palata); naročito poznata u Frc., Nem., Engl. i Amer.

ŠESTOPREG, zaprega u kojoj vuku 6 životinja, 3 para jedna za dr. ili u 2 reda po 3 životinje.

ŠETLANDSKA OSTRVA, grupa od 117 manjih o.. sev. od Škogeke sa zajedničkom površinom od 1426 km²; pripadaju Vel. Brit.; gl. mesto Leruik; stan. (21 000) bave se ribolovom i stočarstvom (ovce, konji).

ŠETRAJKA → čubar.

ŠEĆER, šećeri (tur.) (saceharose), slatka org. jedinjenja rastvorljiva u vodi; pripadaju ugljenim hidratima i to heksozama (ugljenim hidratima sa 6 atoma ugljenika u molekulu) i biheksozama (s 12 atoma ugljenika u molekulu); u prir. rasprostranjeni; nalaze se: u voću, repi, povrću, stabljici kukuruza, mleku, medu itd.; od heksoza (monosaharida) poznatiji: grožđani š,, nalazi se u grožđu, voću i mokraći dijabetičara, a može se dobiti i hidrolizom skroba; invertni š., smeša grožđanog š. (glikoze) i fruktoze; dobiva se hidrolizom običnog repnog i trščanog š.; med je prcr. invertni š.; od biheksoza: repni i trščani š., mlečni š. itd.; kao životna namirnica dobiva se preradom šećerne repe u umerenim i šećerne trske u tropskim krajevima; po hem. sastavu -. ugljeni hidrat, disaharid -- C12*H22*O11*; šećerna repa bez lišća, pere se i seče u rezance iz kojih se toplom vodom u → difuzeru izvlači š., koji se nalazi u rastvoru u ćelijama repe; u difuzeru ostaju izduženi rezanci, koji služe kao stočna hrana u sirovom stanju, presovani ili sušeni; rastvor š. dobiven iz difuzera, difuzni sok, hem. se čisti od nešećernih materija dodavanjem gašenog kreča; višak kreča taloži se ugljen-dioksidom kao kalcijum-karbonat (saturacija) i zatim se cedi; dobiven čist rastvor š., tanki sok, koncentriše se uparavanjem i ukuvavanjem u šećernu kašu, smešu kristala š. i sirupa; iz kaše se u centrifugi izdvaja kristalni sirovi š., a sirup prolazi kroz centrifugu; sirup se ponovo ukuvava u šećernu kašu i centrifugira da se dobije sirovi š, i melasa; sirovi š. rastvara se i ponovo čisti od nešećernih materija s koščanim ili aktivnim ugljem i uparava u š. kašu iz koje se dobiva rafinisani š. u kockama, glavama i kristalu; sličnim načinom dobiva se š. i iz šećerne trske. Fabrike š. usled lakog kvara sirovina rade samo 1 deo god., kod nas od kraja septembra do kraja decembra; ukupna svet. potrošnja š. iznosi oko 10 kg god. na stanovnika; u Jugosl. prosečno 6,5 kg, u Amer. 51 kg. Šećerna industrija, ranije se š. pravio samo od šećerne trske; za Napoleonovih ratova počelo pravljenje š. od repe; od tog vremena vodi se stalno borba između š. od trske i š. od repe; u novije vreme š. od trske potiskuje š. od repe, na š. od trske dolazi oko 2/3 ukupne svet. proizvodnje š.; bila u tonama:

Godina:	od repe:	od trske:	svega:
1913./14.	8 934 900	9 986 200	18 921 100
1934./35.	9 474 804	15 506 373	24 981 177

Evr. proizvodi š. samo od repe (oko 90% od ukupne izrade š. ove vrste, tj. 7,5 mil.); najjači evr. proizvođači: Nem., Frc., ČSR, Polj.; u Jugosl. ind. dobro razvijena, 9 jsl. šećerana mogu da prerade 1 350 hiljada vagona repe i izrade 13 500 vagona š.; ovaj maksimum proizveden 1924., dok 1932. potrošnja zahtevala izradu od 8 477 vagona š.

ŠEĆERAC → grašak.

ŠEĆERAŠ (Lepisma saccharina), sićušan insekt bez krila iz grupe Apterigota, dugih pipaka, tela pokrivena sitnim ljuspicama i s 3 duga nastavka na kraju tela; po ostavama i biblt.

ŠEĆERKA → bundeva.

ŠEĆERNA BOLEST → diabetes melitus.

ŠEĆERNA REPA (Beta vulgaris, saccharifer, fam. pepeljuga Chenopodiaceae), dvogod. biljka, poreklom kao i stočna od divljih r.; biljka umerenog podneblja; koren beo, kupastog oblika, sadrži 16-18% šećera; u Jugosl. najviše se proizvodi u Panonskoj Niziji, dolini Vel. Morave, Posavini i oko donjeg toka r. Bosne: naša r. zbog mnogo kiša u jesen sadrži manje šećera (12%); prisustvo šećera u korenu š. r. ustanovljeno 1747., a iskorišćavanje preduzeto 1790.; iz š. r. može se preradom dobiti i špiritus.

ŠEĆERNA TRSKA (Saccharum officinarum, fam. Gramineae), iz vlažnih krajeva I. Indije, kulturom raširena gotovo u svim tropskim i suptropskim predelima; razmnožava se vegetativno sađenjem komada stabla s pupoljcima; veoma brzo raste i daje stablo do 4 m visoko, a do 5 sm debelo; srž veoma slatka; sadrži 17-18% šećera.

ŠEĆEROV Slavko d-r (• 1888.), političar i ekon. stručnjak, bio nar. posl., gl. poverenik za agrarnu reformu za Banat, Bačku i Baranju, član Vrh. zakon. saveta i fiskal komiteta Društva nar.; glav. dela: Nate fiiansije, Iz naše agrarne polihike, Socijalno-agrarni odnosi u Bačkoj, Nova privr. i finansiska politika.

ŠEF (frc.), vlasnik radnje, principal, glava, upravnik, starešina nadleštva ili zavoda.

ŠEFEL Viktor (Scheffel, 1826.-1886.), nem. pesnik i romanopisac pozne romantike; gl. dela: Ekehard, ist. roman sr. v., Trubač iz Sekingena ep, komponovan.

ŠEFER 1) Albreht (Schaeffer, •1885.), nem. pesnik; zbirke: Herojsko putovanje, Atički suton; roman: Helijant. 2) Vilhelm (Schäffer, • 1868.), nem. pripovedač, nacionalist; odlikuje se poetskim stilom; gl. dela: Trinaest knjiga nemačke duše (priča), Tri nemačke biografije (slikar Šnaufer, pedagog Pestaloci, reformator Cvingli), Anegdote (manje pričice). 3) Peter (Schoeffer, 1425.-1502.), nem. štampar, drug Gutenberga i Fusta, s kojima radio na usavršavanju štamparije.

ŠEFILD, grad (512 000 st.) u sr. Engl.; univ. (1905.), rudnici kamenog uglja; jako razvijena metalurgiska ind. (čelik, noževi, oružje, mašine i dr.).

ŠEFTELIJA (tur.), krupnija duguljasta kajsija; u nekim krajevima naziv za breskvu.

ŠEFTSBERI Antoni Aslen Kuper (Shaftesburi, 1671.-1713.), engl. filozof, čuven sa svojih etičkih i estetičkih učenja.

ŠEH (ar.) 1) poglavar → derviša. 2) u igri šaha napad na kraljicu.

ŠEHER (tur.), grad, vel. gradsko naselje.

ŠEHEREZADA, lepotica iz Hiljadu i jedne noći, koja veštim i zanimljivim pričanjem odlaže izvršenje smrtne presude.

ŠEHITI, musl. koji priznaju samo Koran, a odbacuju Sunu.

ŠEŠIR, klobuk, omiljena kapa kod Jž. Sl. pre Turaka; pod uticajima iz Sr. Evr. š. postao deo nar. nošnje kod Slov., Hrv. i vojvođanskih Srba; kod Slov. š. zelenkasti s malim obodom, u Hrv. imaju takođe uzan obod, u Vojvodini širi; upotreba š. širi se i po selima u Srb. gde u vreme žetve sami prave š. od slame s vel. obodom.

ŠI-HOANG-TI, 1 od najvećih kineskih careva (vladao od 221.-210. pre Hr.), zvao se Čeng, bio kn. pokrajine Cin, kad (221.) ujedinio celo carstvo i ukinuo feudalnu monarhiju, uveo centralizam i prozvao se Ši Hoang-ti (tj. 1. car); da uništi sve veze s prošlošću naredio 213. spaljenje konfučijanskih knjiga (→ Han, kin. dinastija).

ŠIBENIK, grad (37 000 st.), sresko mesto, pristanište i morsko kupalište na i. obali Jadr. M. (Prim. Ban.); prvi put se pominje u 11. v. kad bio u sastavu Kraljevine Hrv.; posle Splita i Sušaka najvažnije jsl. pristanište; znatno ind. središte: brodogradilište, fabr. karbida, cijanamnda, sukna, sapuna, testa, likera; okolina bogata vinogradima s proizvodnjom čuvenih vina tartara i maraskina; sedište kat. biskupa i prav. ep.; gmn., 2 uč. šk., lepa kat. katedrala, zatim dr. st. crk. i zgrade; razvaline st. grada. Šibenički Zaliv, zal. na Jadr. M. kod Šibenika, u kojem Š. luka; ustvari potopljeni deo najniže doline Krke; dug 9 km, a širok ½-1½ km; s morem u vezi preko prir. kanala Sv. Antuna; prekoputa Šibenika ratna luka Mandalena. Š. ostrva, grupa malih o. pred ulazom u Š. Zal.: Murter, Žirje, Kaprije, Zelen, Zmijan, Prvić, Zlarin i Rogoznica.

ŠIBER (nem.), vrsta zatvarača za parne kotlove i cevi; zatvaranje se izvodi klizanjem ploče po bokovima otvora koji treba zatvoriti.

ŠIBICE → žižice.

ŠIVAČEV Boris (1902.-1932.), bug. književnik, komun.-anarh. ubeđenja, odlikuje se smelošću ideja i živošću izlaganja; roman Pronalazač, priče iz južno-američkog života Srebrna reka, putopis Pisma iz Južne Amerike.

ŠIVIC Antun (• 1879.), pisac stručnih dela iz oblasti šumarstva: Poljudno navodilo za mjerenje lesa, Gozdarstvo v Sloveniji, Šumarstvo u Ljubljanskoj oblasti 1926. i 1927.; uređivao list Lovec.

ŠID, varošica i sresko mesto (6 500 st.) u Sremu (Dun. Ban.), fabr. špiritusa, predionica vupe, ind. suhomesne robe, mlin.

ŠIZMATICI (grč.), raskolnici, otpadnici od neke verske zajednice samo u razlikama crk. discipline, za razliku od jeretika, koji se razlikuju u dogmatskom učenju.

ŠIZOGONIJA (grč.), faza u razviću protozoa, za vreme koje se životinje umnožavaju deobom, bez učešća seksualiteta (→ praživotinje).

ŠIZOKARPIJA (grč.), sinkarpni plod (oinkarpija) koji se raspada u pojedine plodiće monokarpije, npr. slez.

ŠIZOFRENIJA → shizofrenija.

ŠIITI (ar.), verska stranka u islamu, tražila da halifat ostane samo na naslednicima Muhamedova brata od strica Alije i da se poštuje samo ono što Muhamed izdiktirao, a ne i usmeno predanje (suna, → suniti); kasnije pali u misticizam; danas pretstavljaju neku vrstu prot. u islamu, naročito u Pers.

ŠIJAČKI Dušan (• 1882.), novinar, izdavao u Ženevi, za vreme svet. rata, časopis Vidovdan; posebno izdao: Balkanski rat u slici i reči, Almanah o N. Pašiću, Spomenica Avdi Karabegoviću, Kroz Bosnu i Hercegovinu, Dubrovnik, Besmrtnici.

ŠIK (frc.), modni sjaj. elegancija, ukus u oblačenju i držanju.

ŠIKANIRANjE (frc.), zlonamerno pravljenje teškoća, uznemiravanje, proganjanje. Šikanirati, zlobno zadirkivati, uznemiravati, progoniti.