Свезнање Ш1
| СВЕЗНАЊЕ |
Ш, ш, 30. слово ћирилице; у црксл. азбуци ша; 25. слово лат. (Š, š); узето из јевр. азбуке; безвучни фрикативни сугласник.
ШАБАКА (ар.), мала мрежа потегача за лов обалних риба као ципола, салапа, овчица и др.
ШАБАКУН (ар.-ит.), највећа мрежа потегача (500 м дуга, 50 м висока) за лов туна; → туњара.
ШАБАН, 8. месец у мусл. год., има 29 дана.
ШАБАЦ, град (12 500 ст.), среско место и речно пристаниште на Сави (Дрин. Бан.); до 16. в. звао се и Заслон поред садашњег имена; привр. средиште богате Мачве; седиште прав. еп.; гмн., уч. шк.; јавна читаоница са библт. Шабачка епархија, обухвата крајеве ст. мачванске и ваљевске епархије; кад 1831. извршена н. организација срп. цркве, ужичко-ваљевско-зворничка епархија раздељена на 3 епархије: а) ужичку са седиштем у Чачку, б) ваљевску која прозвана шабачком, пошто седиште еп. премештено у Шабац и в) зворничку.
ШАБИСТАРИ Махмуд († 1320.), перс. мистички песник; његово дело Ружичњак тајни (у стиховима) сматрано као приручна књига → суфизма.
ШАБЛОН (нем.-фрц.), модел, узор стилски калуп; сувише употребљаван начин изражавања, баналност; негативна слика или пластичан образац (калуп) за мех. умножавање. Шаблонски, неоригинално, који се ради по шаблону. Ш. стил → стил. Ш. уговор, унапред преписан уговор од једне стране тако да друга има да прими или не без приговарања (н. пр. уговор о подвозу железницом по тарифи).
ШАВНИК, варошица и среско место (300 ст.) у племену Дробњацима (Зет. Бан.); постао 60.-их год. 19. в.
ШАГРЕН-КОЖА (фрц.), вегетабилно уштављена магарећа и коњска кожа са утиснутим шарама на лицу (цвету).
ШАДОВ Јохан Готфрид (Schadow, 1764.-1850.), нем. вајар, класичар; радио многе споменике, попрсја, композиције, бакрорезе, цртеже.
ШАДОУ-БОКСИНГ (енгл.) → боксање са сенком
ШАЈКА (тур.), већи или мањи чамац, употребљаван у саобр. на нашим рекама; веће ш. имале једра, своју посаду од неколико десетина људи и 1 или више малих топова; на Морави употребљаване за превоз робе, на Дрини и за превоз војника. Шајкашка, део Бачке у углу између Дунава, Тисе и канала Краља Петра, са пружањем на 3 до Темерина и Надаља; име дошло по последњем сталном боравишту (1.763.-1873.) шајкашког батаљона (речне флотиле), у којем било много Срба, а имао задатак да спречава прелаз Турака на аустр. тер. преко Саве и Дунава и др. пловних р.
ШАЈКАЧА, војничка капа са дуплим странама наредници водници и официри имају сунцобран изнад којег је подбрадник и кокарда, код официра са краљевим монограмом а код подофицира без ње
ШАЈЛОК (Schylock), гл. личност у Шекспировој комедији Млетачки трговац; прототип зеленаша који тражи да се дословце испуни написани уговор; сличан мотив налази се у нар. причи Драм језика и лат. збирци Gesta Romanorum.
ШАЈНЕР Јосип (1861.-1932.), адвокат, од 1904. старешина чешког Соколског савеза и Савеза сл. соколства; врло заслужан сок. радник, идеолог, највећи пропагатор свесл. соколства; за време свет. рата затворен; гл. дела: Соколство и Словенство, Историја соколства и др.
ШАЈНЕРОВИ СТЕПЕНИ → сензитометри.
ШАК Адолф (Schack, 1815.-1894.), нем. књиж. историчар и скупљач ум. слика; гл. дела: Историја драмске књиж. и уметности у Шп., Поезија и уметност Арапа у Шп. и Сицилији, Историја Нормана у Сицилији; преводио шп., порт. и индиске песнике; писао песме, приповетке и драме; значајна његова аутобиографија: Пола столећа.
ШАКА (лат.: manus), део руке испод доручја, има 2 површне: длан и надланицу, завршава се прстима; скелет има 19 костију, 5 дугих метакарпалних и 14 чланака, који образују прсте; 3 за сваки прст, 2 за палац.
ШАКАБЕНТА Арсеније → Арсеније IV.
ШАКО → Гран чако.
ШАКОНА, чакона (шп. chacona, ит. ciacona), инструментални комад у такту 3/4*, карактера игре, у темпу умерене брзине. сличан → пасагаљи (која споријег темпа и почиње на 3. тактовном делу, и ш. почиње на 1.); најчувеније ш. из Бахове 4. сонате за виолину соло и 2 из Хенделове свите.
ШАКУНТАЛА, најбоља драма инд. песника → Калидасе.
ШАЛ (перс), мараме за покривање леђа, изаткане машински на Жакаровом разбоју, или ручно израђене од вуне, свиле и др. ткет. материјала.
ШАЛА, духовита кратка прича, ублажена сатира; често се оснива на игри речи, на двосмислености израза и на неспоразуму, који изазивају смешне ситуације. Шаљиве песме, духовите и пуне ведра расположења; има их у нар. поезији; често се певају уз игру (потскочице, бројенице); ш. п. било и у дубровачкој (Дервиш, Јеђугша. Марункове сузе), и у новој књиж. (Љубомир Ненадовић, Змај Јовановић и др.).
ШАЛАНЖЕР (енгл.-фрц.), боксер који изазива првака на меч о одобрењем савеза.
ШАЛВАРЕ (тур.), врста панталона широких ногавица, познате и код ст. Сл.; мушке од сукна или чохе. а ж. од лакших тканина.
ШАЛДА Франтишек (Šalda, * 1867.), творац савр. чешке критике, писац романа и песник; разностран таленат, жив дух и сјајан стилист, дао низ одличних портрета домаћих и страних писаца; издаје часопис Шалдини Записи, који сам испуњава од почетка до краја.
ШАЛИТРА 1) чилска, натријумова (Nа NО₃), налази се у прир. као калича у вел. количинама у Чиле и Перу; веома лако растворљива у води (на 119º растварају се 200 г ш. у 100 г зоде); хигроскопна је, па се с тога не употребљава за израду барута и експлозива; највећим делом се употребљава као важно гнојиво у пољопр. или као повремена сировина за добивање азотне киселине; раније се добивала претежно испирањем каличе, а данас се добива у вел. количинама из синтетичког азотлиоксида и натријум-карбоната. 2) калијумова (KNO₃) налази се у прир. у мањим количинама у Ег., и Индији, Тибету итд.; добива се тхн. из натријумове ш. двоструком изменом, дејством засићених раствора калијум-хлорида (конверзија); употребљава се за израду барута и експлозивних и запаљивих смеша; кристалише из водених раствора без крималне воде, али мора да се издваја само у ситним кристалима да не би повукла са собом и извесну количину раствора. 3) калцијумова, CA. (NO₃) ₂. 4 H₂O, кристалише с кристалном водом, лако растворна у води и хигроскопна; базични калцијум-нитрат (Норге-ш.); израђује се нарочито у Норв. неутрализацијом разблажене синтетичне азотне киселине о кречњаком; има значаја као гнојиво у пољопр.
ШАЛМАЈ (нем. Schalmei, од лат. calamus), дрвени дувачки инструмент, сличан зурлама, претходник обое.
ШАЛОН НА МАРНИ, варош (31 000 ст.) у Фрц. на р. Марни и важан саобр. чвор. Ш. на Сони, варош (32 000 ст.) у Фрц. на р. Сони с развијеном инд. стакла.
ШАЛОТА (фрц.) → лук козјак.
ШАЉАПИН Фјодор И. (* 1873.), рус. оперски певач, басист, 1 од најславнијих оперских певача 20. в., с првокласним глумачким способностима и осећањем за псих. продубљавање улоге; гл. улоге: Борис Годунов, Салијери, Мефисто, Иван Грозни. Дон Кихот.
ШАМАД (фрц.), знак бубњем, барјаком или трубом, дају га у рату опсађени да покажу да се предају или да желе ступити у преговоре.
ШАМАНИЗАМ, примит. вера народа у и. Сибиру и на крајњем С Аз., почива на култу прир. и духова; свештеници ове вере зову се шамани, они изгоне духове или их примају у себе.
ШАМАШ, асирско-вавилонски бог Сунца; сачињавао тројство с богом месеца (Син) и богињом плодности (Иштар); у пролеће излази Сунце као Мардук или Тамуз, а лети као бог Нергал.
ШАМБОР, величанетвен замак у Фрц.; подигао га Франсоа I.
ШАМИЈА (по Шаму у Сирији), назив у срп. крајевима за разне врсте танких марама у боји, којима жене особито мусл. покривају главу; производе се највише у Скошшу.
ШАМИЛ (1797.-1871.), верски и полит. вођ кавкаских горштака; од 1824. учествовао у свим устанцима противу Рус; принуђен, предао се 1859. кн. Барјатинском.
ШАМИСО Адалберт (Chamisso, 1781.-1838.), фрц. емигрант, нем. романтички песник; познато дело Петар Шлемил, новела о човеку који за новац продао ђаволу своју сенку.
ШАМО → Гоби.
ШАМОА (фрп. chamous) 1) кожа од антилопе уштављена рибљим уљем (сијамским штављењем), веома мекана и еластична, служи за израду рукавица, које могу да се перу, обуће, и као ташнерска кожа. 2) минер. боје које се употребљавају за бојење обично памучних тканина.
ШАМОТ (фрц.), керамичка роба, постојана према високој тмпт., с тачком топљења изнад 1600°; добива се печењем глине, која садржи мало лако тонљивих састојака; употребљава се за израду цигаља за облагање металуршких и др. пећи у којима влада висока тмпт. Шамотно брашно, иситњен шамот; помешано с глином служи као везивни материјал, приликом спајања шамотних цигаља.
ШАМПАЊ (по Шампањи), алкохолно пиће, → пенушаво вино; справља се: бело вино с мало шећера и квасца разлије се у боце, које се добро затворене остављају да стоје дуже време; превирањем шећера ствара се угљен-диоксид, који у боцама ствара притисак; мућкањем се слој квасца скупља испод запушача а унутарњим притиском угљен-диоксида избацује напоље; боце се затим допуне добрим ликером. Вештачки ш., добива се додавањем угљен-диоксида и шећера белом вину; у Југоел. ш. производе 8 предузећа, могу да покрију сву домаћу употребу и да раде за извоз; сад им продукција сведена на минимум.
ШАМПАЊА, предео на и. ободу Париског Јасена (си. Фрц.); нижи део од слојева креде; сувљи засађен виноградима са чијег се грожђа прави чувено пенушаво вино шампањ.
ШАМПИЊОН (фрц.) → печурка питома.
ШАМПИОН (фрц.), борац, заточник. бранилац; победник у спортским утакмицама. Шампионат, признато победништво у спортским утакмицама.
ШАМФОР Себастјан (Chamfort, 1741.-1794.), фрн. књижевник; најуспелије му Мисли, Максиме и анегдоте, изишле после његове смрти; писао и за позориште.
ШАН, народ из групе Тхаја у Задњој Индији; имали моћну држ., и сад имају неколико државица од којих неке готово самосталне.
ШАНАЦ (нем.), назив за → стрељачки заклон.
ШАНБОР Анри (Chambord, 1820.-1883.), војвода од Бордоа, унук фрц. краља Шарла X; последњи потомак Бурбонаца; провео готово цео живот у изгнанству и умро у Аустр.
ШАНГ, 2. кинеска династија; после династије Хија владала 1766.-1122. пре Хр.
ШАНГАЈ, најмногољуднији град (с предграђима 4,5 мил. ст.) у Кини, ј. од ушћа р. Јангцекјанга у И. Кинеско М.; састоји се од 2 дела: ст. кинески с кривим и прљавим улицама, и модерни; инд. памука, свиле, хартије, млинарство, љуштење ориза, бродоградња, хем. инд.; важно тржиште, нарочито за свилу, и вел. пристаниште; неколико унив. и високих шк., астр., метеор. опсерваторија, геофиз. завод и др. научне и култ. установе.
ШАНДА Драготин (* 1881.), слов. песник и есејист, објавио збирку Поезије, у клаеицистичком стилу, и трагедију Лепа Вида и више расправа (Јурчич-Скот, Модерна фрц. лирика).
ШАНДЕЛ (фрц.), акробација у ваздуху, при којој авион узлеће вертикално.
ШАНДОРФ Софус (1836.-1901.), дански приповедач и хуморист; писао реалистичне романе и приповетке: Без средишта и Мали људи.
ШАНЖАН-ТКАНИНЕ (фрц. changeant, шарене т. глатко изаткане од различито обојених жица потке и основе.
ШАНЗИ Алфред (Chanzy, 1823.-1883.), фрц. генерал; командовао 2. фрц. армијом у фрц.-пруском рату (1870.-1871.); после рата гувернер Алжира и дипл. претставник Фрц. у Петрограду.
ШАНКР (фрц) 1) меки, венерично заразно обољење, преноси се готово искључиво полним сношајем, проузроковано Дикреовим бацилом; јавља се на полним органима у облику болних гризлица, неправилна облика, подривенжх ивица праћених гнојењем; компликације: запаљење жлезда у препонама, које се могу загнојити и провалити. 2) тврди → улкус дурум.
ШАНМЕЛЕ Мари Демар (1642.-1698.), чувена фрц. трагеткиња, прославила се нарочито у Расиновим драмама.
ШАНОН, највећа р. у Ирској, извире на СЗ, протиче кроз више јез., улива се у Атлански Ок. с проширеним ушћем; дуга 368, пловна 240 км; на њој код Лимерика ел, централа од 90 000 к. с.
ШАНПЛЕН Самиел (Champlain, 1567.-1635.), фрц. колонизатор; испитао Канаду и основао Квибек.
ШАНПОЛИОН Жан Франсоа (Champolion, 1790.-1832.), фрц. египтолог; 1. разрешио ст. ег. јероглифску азбуку.
ШАНСИ, провинција у сев. Кини; гл. место Тајуен.
ШАНСОН (фрц.), песма, композиција мањег обима за 1 или више гласова (са или без пратње), чији се симетрични делови, писани у лаком течном стилу, зову куплети; ш. датира из 9. в. Ш. де жест (shanson de geste) → француска књижевност.
ШАНТ (енгл.) → отока.
ШАНТАЖ (фрц.), уцена, измамљивање новаца или неке користи под претњом изношења неповољних ствари. Шантажист, уцењивач, који се служи шантажом.
ШАНТЕЛ Саша (* 1883.), сликар и музичар, ради пејзаж и фигуру, графику у разној техници, платсат, фреске, илустр. Назорову припов. Вели Јоже, срп. нар. песме; од муз. дела оперета Блејски звон и др.
ШАНТИЉ, варош (6 000 ст.) у Фрц.
ШАНТИЋ Алекса (1868.-1924.), песник; рано почео писати песме по угледу на Бранка, Змаја и Војислава, с пуно општих места и вербалистике; у др. периоду свог стварања, од 1901., дао неколико изванредно снажних и добрих патриотских песама, с новим темама, и неколико дубоко проосећаних песама о младости које нестаје и успоменама из детињства; његове лирске и музикалне имитације нар. лирике постале врло популарне; писао слабе приповетке и 4 реторске драме у 1 чину: од њих најбоља Под маглом, која уствари проширена његова песма Остајте овде; с успехом преводио нем. песнике; нарочито волео Х. Хајнеа, који на њ извршио и осетан утицај.
ШАНТУНГ, полуострво и покр. сев. Кине, истакнуто у Жуто М.; гл. место Цинан.
ШАНФАРА, 1 од највећих ар. песника пре ислама, гласовит због своје → Ламије, која се обично зове Арапска ламија; преведена на више јез.
ШАНХАЈКВАН, варош (преко 200 000 ст.) у Кини.
ШАН Клод (Chappe, 1763.-1805.), фрц. инж.; проналазач оптичког телеграфа с покретним ручицама. помоћу којег се могло достављати око 200 различитих знакова; 1. већа примена Шаповог телеграфа била 1794. између Париза и Лила, пренос 1 знака трајао око 2'; најдужа релација била Париз-Тулон, на којој пренос трајао око 13'; растојање између станица било просечно 12 км; тако, нпр., релација Берлин- Кобленц имала 60 станица; Шапов телеграф радио већином дању, по лепом времену; био у употреби до 1855., кад замењен ел. телеграфом; за јавни саобр. било употребљавано 556 станица с 19 релација, укупна дужина износила 4 000 км.
ШАПИРОГРАФ, јефтина направа за умножавање штампаних и писаних списа без употребе пресе; добила име по проналазачу.
ШАП-СВИЛА → флорет-свила.
ШАПКА (мађ.-фрц.), празничка капа официра боје мундира, обод тврд, боје јаке, горњи део за неколико см шири: официри, подофицири и редови Краљеве гарде носе и свакодневно ш. истог облика.
ШАПСУГИ, черкеско племе; → Черкези.
ШАПЧАНИН ПОПОВИЋ Милорад (1847.-1895.), књижевник, припадао групи наших касних романтичара; писао сладуњаве, допадљиве песме, али ; без дубљих емоција; лепе му ; идиле са села; много бољи у приповеци, роман Сањало долази међу боља дела срп. прозе; написао и неколико позоришних комада, али без вредности; познат и као пед. писац (Посланица учитељима, Очигледна настава у осн. школи, Теорија педагогије).
ШАРА, бог зеленила ст. Халдејаца; обожаван у Уми.
ШАРАГ (лат. Sargus), мор. риба до 30 см дуга, елиптичпа пљосната тела, сребрнаста с црним мрљама на глави и репу; јаких чељусти и густих оштрих зуба; меса укусна.
ШАРАДА (фрц. charade), врста загонетке која се одгонета помоћу слогова речи.
ШАРАН (Cyprinus carpio), слатководна риба из групе кошљориба пореклом из Аз., данас распрострањен по целој Евр. живи у умерено топлим стајаћим водама и рекама и интензивно се лови; ш. 1 од најважнијих риба за вештачко гајење у рибњацима; у нашој земљи ш. се гаји у количини од близу 2 мил. кг год.; постоји више раса у гајилиштима; гајење траје 3 год., ређе 2; за то време риба нарасте до 1-2 кг; рибњаци за ш. пространи. каткад по више стотина јутара.
ШАРАНТ 1) р. у Фрц., дуга 360 км, пловна на дужини од 168 км; улива се у Атлански Ок. 2) департман у Фрц., у горњем току истоимене реке; гл. место Ангулем. Ш. Енферјер, департман у Фрц., у доњем току р. Шарант; гл. мосто Ла Рошел.
ШАРАЦ 1) коњ с вел. белим и затвореним пољима по телу. 2) коњ Краљевића Марка; добио име због шарене длаке; постоје 3 верзије о томе како је Марко до њега дошао; по 1 добио га још као момче од своје посестриме, виле подгоркиње; по 2. добио га од оца Вукашина као дечко од 12 год. и по 3. купио га од неких кириџија; Ш. је дебео, али хитар и виловит, бесан и помаман; веран пратилац Марков; нар. песма назива га »коњем витезом«; Марко увек с њим пио вино, живели заједно 160 год.; пред своју смрт Марко му отсекао главу да не би служио Турцима у неким легендама прича се да Ш пасе траву крај заспалог Марка, кад сабља изиђе из стене, Марко ће се пробудити и вратити се на Ш. у народ.
ШАРГАРЕПА (мађ.) → мрква.
ШАРДЕН Жан Батист (Chardin, 1699.-1779.), фрц. сликар; радио жанр-слике, мртву природу и портрете уљаном бојом и пастелом; гл. дело: Бенедесите.
ШАРДОНЕ-СВИЛА (фрц. chardonnet), вештачка с. добивена денитрисањем слабо нитрисаног (колоди-јумовог) памука; по саставу чиста целулоза; прво пронађена вештачка с. добила име по проналазачу фрц. грофу Шардонеу; данас се мало израђује.
ШАРЕ → орнаменти.
ШАРЕН ЈЕЗИК, лингва географика → лимфат. дете.
ШАРЕНГРАД, варошица (1450 ст.) и пристаниште на Дунаву, у Срему, з. од Илока (Дун. Бан.); помиње се од 13. в. под именом Athya, Athyn, Воћин, а од почетка 18. в. под садашњим именом; развалине ст. града потичу из 15. в., из доба мачванског бана Јована Моровићког; из истог времена и фрањевачки ман., који обновљен 1697.
ШАРЕНИ ПЕШЧАР, глиновито-песковите стене из формације доњег тријаса.
ШАРЕТ ДЕ ЛА КОНТРА (Charette, 1763.-1796.), 1 од воћа вандејсве буне; после 9. термндора положио оружје; при новом покушају побуне, ухваћен и стрељан.
ШАРЖА (фрц.), оштро истакнуте и снажно подвучене улоге, нарочито комичне епизоде, које граниче с гротескном катикатуром.
ШАРЖЕР (фрц.), оквир, метална направа, служи за једновремено пуњење оружја с више метака; при пуњењу ш. улази или не у магацин, нпр. код маузерових пушака; ш. прими од 3-25 метака према грађи оружја (пушка, пиштољ или аутоматска пушка); ш. мора бити подешен за ношење, не сме сметати при дејству.
ШАРИ, р. у Судану, дуга 1200 км; извире на висији Адамауи, улива се у јез. Чад; пловна ниже изворишта.
ШАРИЈАЖ (фрц.), раскинут део земљиног слоја са полегле боре, отиснут веома далеко од првобитног места (корена) и навучен преко слојева који ни у каквој вези с њим.
ШАРКА 1) оков за вешање крила на вратима и на прозорима. 2) 1 од најпознатијих наших отровних змија; → змије отровнице.
ШАРКО (Charcot) 1) Жан Батист (1867.-1936.), фрц. поларни истраживач; водио 2 експедиције на ј. пол, ка Грахамову Земљу (1903.-1905.) и на Земљу Александра I (1908.-1910.). 2) Жан Мартен (1825.-1893.), фрц. неуролог, установио многе локализације у обољењима мозга и мождине.
ШАРЛ, франачки и фрц. владари: 1) Ш. I или Шарлемањ, франачки краљ и цар (742.-814.), син Пипина Малог, оснивач династије Каролинга, владао заједно с братом Карломаном до 771.; после братовљеве смрти завладао целом државом; потукао Аквитанце, Лангобарде, Баварце, Саксонце и Аваре; ратовао и с Арабљанима у Шп., крунисан за цара у Риму, 800.; реорганизовао судство, подигао многе шк. и унапредио екон. земље којим је владао (→ сл.). 2) Ш. II Ћелави, француски краљ (843,-877.), унук претходиог, завладао Фрц. после верденског уговора. 3) Ш. III, фрц. краљ (898.-923.), уступио Нормандију норманском вођи Ролону, под условом да призна његову врховну власт; збацио га с престола Иг Велики. 4) Ш. IV, фрц. краљ (1322.-1328.), 3. син Филипа IV, последњи директан потомак Ига Капета. 5) Ш. V, фрц. краљ (1364.-1380.), син Жана I, одузео Енгл. сва завојевања у Фрц. 6) Ш. VI, фрц. краљ (1380.-1422.). син претходног; пошто полудео, у земљи настале унутарње трзавице, што искористили Енгл. и заузели највећи део Фрц. 7) Ш. VII, фрц. краљ (1422,-1461.), син претходног, који захваљујући Жани д'Арк, повратио од Енгл. све земље изгубљене за владе његовог оца. 8) Ш. VIII, фрц. краљ (1483.-1498.), син Луја XI, присајединио Фрц. Бретању и отпочео ратове за Напуљску Краљевину. 9) Ш. IX, фрц. краљ (1560.-1574.), 2. син Анриа II, за чијег малолетства управљала његова мајка Катарина Медичијева; у његово доба отпочели у Фрц. верски ратови и приређена вартоломејска ноћ. 10) Ш. X, фрц. краљ (1824.-1830.), дошао на престо после овог брата Луја XVIII; изазвао негодовање нар. својим реакционарством и довео до јулске револуције (1830.), у којој збачен. 11) Ш. Мартел (680.-771.), франачки војсковођ; својом победом над Арабљанима код Поатјеа (732.) зауставио њихову најезду на Зап. Евр. 12) Ш. Одважни (1433.-1477.), последњи бургундски војвода; водио дуге борбе с фрц. краљем Лујем XI и у тим борбама погинуо; оставио Низоземску своме зету Максимилијану I Аустр.
ШАРЛ Александр (Charles, 1746.-1823.) фрц. физичар 1. употребио водоник за пуњење балона и тим решио проблем балонства; 1./12. 1783. у Паризу уздигао се на свом балону на висину око 3 000 м и постепеним испуштањем гаса спустио се на земљу.
ШАРЛАТАН (фрц.), хвалисавац, варалица.
ШАРЛАХ (перс., scarlatina), заразно опако обољење махом деце, често опасно; инкубација 3-4 дана; знаци: нагао почетак, повраћање, бол гуше, висока тмпт., дрхтавица, главобоља, после неколико часова најдаље после 48 сати појављује се карактеристична ситна, црвена оспа по целом телу; обично изостаје на лицу, длановима, табанима; оспа траје 3-6 дана, затим ишчезне; перутање између 12. и 15. дана (може изостати); обољење траје 6 недеља; компликације, најчешће у 3. недељи, на бубрезима, средњем уху, вратним жлездама, запаљење свих синуса на глави, зглобовима и многе др.; проузроковач хемолитични стрептокок, налази се у ждрелној слузи болесника, лучи отвор* који штети органе, поглавито бубреге, срце, уши, зглобове; лечење веома успешно: антишарлахним серумом, дијета, лежање, купања; предохрана: изоловати оболеле, дезинфиковати све што је са њима било у додиру, обратити пажњу на перут, постељно рубље; постоји заштита (имунизација) здравих, убризгавањем, која штити 6-12 месеци; имунитет трајан код преболелих.
ШАРЛЕМАЊ → Шарл.
ШАРЛОТА 1) Марија (1840.-1927.), кћи белг. краља Леополда, жена аустр. надвојводе Максимилијана; пратила мужа у походу на Мексико; полудела после његовог стрељања. 2) Христина Софија од Брауншвајга (1694.-1715.), жена царевића Алексија Петровића, коме родила сина (1715.) Петра II.
ШАРЛОТЕНБУРГ, део Берлина на р. Шпреји.
ШАРЛРОА, варош (27 000 ст.) у Белг., у пределу богатом угљем и гвожђем, с развијеном инд. метала и стакла.
ШАРП Вилијам (Sharp, 1855.-1905.), енгл. песник и романсијер, биограф вел. пеоника; под псеуд. Фион Маклеод писао мистична дела у прози и стиху, међу којима и драму Бесмртни час.
ШАРПАНТЈЕ Гистав (• 1860.), фрц. композитор, директор конзерваторијума; лирска природа; за оперу Луиза сам написао либрето; компоновао: оркестарску свиту Утисци из Италије, симфониску драму Живот песника и др.
ШАРПИЈА (фрц.), рашчешљано платно у конац, некад служила за превијање рана, замењена хидрофилном газом.
ШАР-ПЛАНИНА, вел. и пространа план. између Призрена, Качаника, Тетова и арб. границе (Вард. Бан.); нижи делови пошумљени, виши под суватима; развијено сточарство с производњом качкаваља; најважнији превој код Кобилице (2 175 м), којим води пут из Тетова на Призрен; поред осталих глацијалних трагова има и око 20 мањих јез. на висини од 1 960-2 280 м; највећа висина на Турчин-План. (2 760 м); остали врхови: Борислајец (2 662), Бистра (2 640), Језерска Чука (2 604), Црни Врх (2 587), Бабашница (2 533), Кобилида (2 526), Царево Гумно (2 502), Љуботен (2 496); смучарски терен, 2 планинске куће. Шарпланинска овца, у подгорини Шар-План., спада у краткорепе овце; вуна бела, доста груба (сортимент D/Е); млечност доста слаба, али се од млека израђује одличан качкаваљ.
ШАРСКО-ПИНДСКИ ПЛАНИНСКИ СИСТЕМ, простире се на Ј од Скадра, Доњег Дрима и Метохије, постао набирањем (→ Динариди); у њега се убрајају: Шар-Пл., Паштрик, Коритник, Кораб, Дешат, Бистра, Јама, Стогово, Јабланица и Галичица; за земљр. обл. нема довољно услова; најважније привр. гране сточарство и риболов (на Охридском Ј. и Црном Дриму); шума има доста; рудно благо недовољно испитано; гл. привр. центри: Призрен, Тетово, Охрид, Гостивар, Дебар, Струга и Ресан.
ШАРТЕПАРТИ (фрц.), уговор о узимању под најам брода или 1 његовог дела.
ШАРТР, варош (25 000 ст.), у Фрц. на р. Еру; важан саобр. чвор.
ШАРТРЕЗ (Chartreuse, La grande), име главног манастира картезијанског реда близу Гренобла; осн. 1084.
ШАСЕРИО Теодор (Chasseriau, 1819.-1856.), фрц. сликар, класицист; покушао синтезу Енгра и Делакроа; радио живим бојама сцене из источњачког живота.
ШАСЛА БЕЛА (по Chasselas, мeсто у Фрц.), племенка б., рана стона и винска сорта лозе, најбоља и најранија међу шаслама; порекла несигурна; раширена по свим виноградарским крајевима на свету; грожђе сазрева крајем јула, дуго се држи на чокоту; услед чврстине бобица подноси дужи транспорт; при ниској резидби даје раније и слађе грожђе; чокот слаба раста; лоза кратка, с кратким чланцима; лист цео или троделан с плитким урезима, зуби тупи, дршкин урез на слово V; грозд осредњи, ваљкаст, не одвише збијен, није рехуљав; бобица осредње крупна, чврста, хрскава, сочна, дебела, зеленкастожута кожурица, према сунцу ћилибарске боје, пријатна укуса; с б. ш. сличне: црвена ш. (црвена племенка) и мускатна ш. (миришљава п.); пошто све ш. сазревају рано, доба њихова сазревања узета за основу одређивања времена сазревања код свих осталих сорти: I ране сорте сазревају 10 дана пре ш.; II сорте 1. епохе сазревају истовремено са ш.; III сорте 2. епохе сазревају 12 дана доцније; IV сорте 3. епохе сазревају 12 дана иза претходне; V сорте 4. епохе сазревају 12 дана иза претходнe; Шасла х Берландијери бр. 416, евр.-амер. хибрид, добра подлога за суху, камениту, мршаву земљу с преко 60% креча; у почетку слабог раста, доцније ојача и достигне средњу бујност, те обезбеђује чокоту добру и сталну родност; ожиљава се добро (око 70% прпорака) и калеми се добро; нарочито добра подлога за сухе, кречне и мршаве земље у Ј. Србији; лист више личи на Берландијери; лоза зеленкасто-љубичаста, доста јака.
ШАСПО-ПУШКА (фрц.), пуши се остраг; употребљена у фрц.-пруском рату 1870.; застарело оружје.
ШАТЕЛ-АРАБ, пловна р., постаје од → Еуфрата и → Тигра; улива се у Персиско М.
ШАТОБРИЈАН Франсоа Рене (Chateaubriand, 1768.- 1848.), фрц. књижевник, евоцирањем ср. в., поетизовањем хришћ., лиризмом и личним исповестима (у роману Рене дао романтичну личност, аутобиографског карактера) моћно деловао на даљи развој књиж.; сјајан стилист, гл. дела: Геније хришћанства, Мученици, епопеја у прози, Путопис од Париза до Јерусалима, оставио веома занимљиве Мемоаре.
ШАТОР, план. и највиши врх (1872 м) с. од Ливањског Поља (Врб. Бан.) глацијални трагови.
ШАТОР (нем.), врста покретног стана; костур од мотака, прекривен импрегнисаном непромочивом тканином; у ш. станују номади; у војсци служе за преноћиште, вел. за канцеларије, магацине, хангаре, болнице итд.
ШАТОРСКО ЈЕЗЕРО, глацијално језерце на план. Шатору (Врб. Бан.); лежи на висини од 1488 м, дубоко до 7 м.
ШАУДИН Фриц (1871.-1906.), нем. зоолог, чувени испитивач из области паразитске протозоологије; 1905. открио проузроковача → сифилиса, затим проузроковача тропске дизентерије; основао 1902. Архив за проучавање протозоа.
ШАУЛИЋ Новица (• 1889.), књижевник, писао чланке и давао прилоге из фолклора; има вел. збирке нар. песама и приповедака, од којих неколико, с богатом грађом, објавио у посебним књ.
ШАУ-ХИНГ, варош (око 200 000 ст.) у Кини с развијеном ткст. инд. (памук, свила).
ШАФАРИК 1) Јанко (1814.-1876.), историчар, гл. заслуга оснивање музеја у Београду, у којем био 1 од гл. радника; 1. почео да прибира и објављује грађу из млетачког архива за нашу ист.; објавио неколико ст. споменика, бавио се јсл. нумизматиком (→ сл.). 2) Павле Јосиф (1795.-1861.), чешки славист, 1 време директор срп. гмн. у Н. Саду, допринео развијању научног рада и интереса; утицао на групу око Летописа, сам обрађивао ст. сл. прошлост и нашу ист.; објавио читав низ извора за срп. ист.: повеље, летописе, биографије; први издао Житије С. Немање од св. Саве и Ст. Првовенчаног; објавио Душанов Законик; бавио се глагољицом, дао о њој најправилнији суд до В. Јагића; гл. дела: Историја јсл. књиж., Словенске старине, учено и добро дело о најстаријој прошлости свих Сл., доцније проширавано на истој основи и с истим насловом.
ШАФИ Мухамед аш († 820.), оснивач 3. верско-правне шк. у исламу; његове присташе раширене у Доњем Ег. и Афр., јуж. Арабији, Хиџазу, Палестини, Ираку и на Индиском Архипелагу. Шафиити, присташе Шафи'и-а.
ШАФИРОВ Петар (1670.-1739.), рус. државник; пратио Петра Вел. на путу по Евр.; због увреде нанесене Меншикову осуђен на смрт, затим помилован и прогнан у Сибир, затим у Новгород; за владе Катарине I враћен у Петроград.
ШАФОТ (фрц.) 1) под, направа од дасака с постољем за зидаре и др. 2) провизорна трибина за гледаоце. 3) уздигнуто губилиште.
ШАФРАН (Crocus sativus, фам. Iridaceae), пролетње или јесење биљке, кртоласта подземна стабла, дугих левкастих белих, плавих, наранџастих цветова, лишћа линеална; око 65 врста; мркоцрвени жигови (С. sativus) садрже 1 боју и гликозид, из којег се распадањем издваја мирисаво етерско уље, 1 горку материју, нешто шећера и масти; боја кроцетин у прашку црвена, кад се раствори у води или алкалијама пожути, употребљава се за бојење јела; мирис ш. у већој количини опија и може да доведе до тровања; жене га узимају у већим количинама ради побачаја, при чему долази до тровања; у мед. се додаје тинктури опијума.
ШАФРАНЕК-КАВИЋ Лујо (• 1882.), композитор, компоновао опере: Хасанагиница и Медведградска краљица; балет Фигурине; песме за глас и клавир и симфониске поеме Сљеме и Соча.
ШАФХАУЗЕН, гл. град (33 000 ст.) истоименог кантона у сев. Швајц., на Рајни; ст. град, катедрала (11. в.); у близини водопад Рајне од 27 м, искоришћен за добивање ел. енергије; инд. сатова; жив промет странаца.
ШАХ 1) титула перс. владара. 2) игра пореклом из Индије, у Зап. Евр. се раширила између 10. до 12. в.; игра се на табли од 64 поља, са 16 црних и 16 белих фигура међу којима су: краљ, помера се у свим правцима само за 1 поље; краљица, помера се произвољно у свим правцима; 2 тркача, померају се само дијагонално (1 преко црних, др. преко белих поља); 2 коња, померају се 2 поља право и 1 устрану (то је једина фигура која прескаче остале); 2 топа (куле), крећу се произвољно, паралелно странама табле; 8 пиона, крећу се само право напред за по 1 поље (изузев при поласку кад могу прећи и 2 поља) а носе противникове фигуре само косо; све остале фигуре носе у правцу свог кретања на тај начин што се поставе на поље однесене фигуре која се са табле склања; пион који стигне до супротног краја табле замењује се било којом фигуром; краљ се налази у шаху, ако нападнут од 1 фигуре противника; циљ је игре да се краљ матира тј. да се доведе у позицију, да не може прећи ни на 1 поље, јер су тучена противничким фигурама или заузета сопственим; кад се краљ нападне обавезно рећи шах; краљици шех (по споразуму); краљ се може рокирати. Ш. мат → мат.
ШАХМАТОВ Алексеј А. (1864.-1920.), рус. славист; бавио се изучавањем рус. јез. и ст. књиж., прасловенског ј. и сл. акцентологије; гл. дела: Испитивања у области рус. фонетике, Испитивања о најстаријим рус. летописним текстовима, Нацрт најстаријега периода ист. рус. језика, Прилози ист. срп.-хрв. акцената, Јурај Крижанић о срп.-хрв. акценту и др.
ШАХМАТОВСКИ ПОСТРОЈ, поредак аероплана за летење по водовима или ескадрилама с ешелонирањем по дубини и висини.
ШАХНАМА (перс.), херојски еп од → Фирдуси-а и највећи еп у целој свет. књиж. који је испевао 1 песник (→ Махабхарата), има преко 50 000 дистиха, а обухвата све догађаје из перс. митског, легендарног и ист. доба од створења света до пропасти Сасанида и ар. освојења Перс., с много лепих епизода, лирских уметака итд.; код нас преведена само епизода Рустем и Сухраб.
ШАХРИСТАНИ Мухамед (1076.-1163.), ар. теолог и филозоф; гл. дело: Књига о религијама и сектама обрађује све тадашње верске и флз. системе.
ШАЦПЕК Јакуб (Chatzpeck, поч. 15. в.), слов. сликар минијатура.
ША-ШИ, варош (око 200 000 ст.) и речно пристаниште у Кини на р. Јангцекјангу; развијена ткст. инд. (памук).
ШВАБЕ, ст. герм. племе, чинило језичку заједницу с Алеманима; данас у Нем. Ш. стан. Виртемберга и јз. Баварске (Швапска) који говоре швапски; у нашем нар. име Ш. пренето на све Немце.
ШВАБИНСКИ Макс (Švabinský, • 1873.), чешки сликар и графичар; има портрете пером (Мати) и дрворезе: Масарик, Буколика и др.
ШВАЈНФУРТ Георг (1836.-1925.), нем. истраживач; испитивао екваторску Афр.
ШВАЈНФУРТСКО ЗЕЛЕНИЛО, интензивно зелен кристалан прах, мешани бакар арсенит-ацетат састава Cu (C2*H8*O2*)2* 3 Cu (AsO2*)2*; добива се мешањем врелих концентрованих раствора арсенасте киселине и бакарацетата; раније се употребљавало као боја; отровно је.
ШВАЈСОВАЊЕ (нем.), спајање метала стапањем; → аутогено заваривање.
ШВАЈЦАРСКА, независна савезна држ. (41 295 км²) на Ј Ср. Евр.; континентална; вел. делом (70%) план. предели; на Ј, ЈИ и И → Алпи с врховима преко 4 500 м (Монте Роза 4 638 м), на З и СЗ → Јура (до 1680 м); међу њима брежуљкаста висораван Мителанд (око 440 м); како на план. тако и на Мителанду многобројни трагови јаке дилувијалне глацијације; клима ср.-евр. с јачим утицајем план.; врхови и гребени на Алпима под снежаницима и ледницима (највећи Алеч, дуг 24 км); они хране многе веће р. које одводњавају Ш. према С (Рајна с притокама), према Црном М. (горњи ток Ина) и Сред. М. (Рона с притокама); многа мања јез. у Алпима и већа у Мителанду (Леманско, Невшателско, Циришко, Боденско и др.); стан. (4,066 мил.) Немци (70%, у с., и. и средњем делу), Фрц. (21% у з. делу), Ит. (6,2% у ј. делу), Реторомани (1,1% у ји. делу); прот. (57%) и кат. (42%); на високом ступњу образованости и култ.; баве се поглавито инд. (45% млечни производи, чоколада, часовници, ткст. и др.), пољопр. (26% сточарство, шумарство и земљр.) и трг. (17%); рударство слабо развијено; инд. поглавито искоришћује водене снаге; саобр. веома добро развијен; због лепоте план. предела жив промет странаца, зимски спорт (Сент Мориц) и санаторијуми (Давос, Ароза и др.) што доноси доста прихода; Ш. подељена на 22 кантона у управи самосталних; Савезна скупштина врши општу законодавну, а Савезно веће општу извршну власт; из средине Сав. већа бира се претседник који претставља Савез; гл. град Берн, већи градови: Цирих, Женева, Базел, Лозана, Луцерн. Ш. у ст. в. населили Келти и Рети, које затим покорили Римљани; у доба вел. сеобе народа у њу се доселила герм. племена Алемани и Франци; после распада државе Карла Вел. (843.) ушла у састав Лотареве државе, а од 1033. припала Нем.; у то време у њој основани слободни царски градови (Базел, Цирих), а у земљи настала анархија; у 13. в. Ш. наследио Рудолф I Хабзбуршки, који проширио своје поседе куповином Фрибурга и заузимањем Берна, и наметнуо феудалне данке целој области; у жељи да се ослободе Хабзбурговаца, кантони Швиц, Ури и Унтервалден склопили савез и збацили власт Рудолфових наследника; покушај Алберта Аустр. да их опет потчини завршио се његовом смрћу (1308.); после пораза његовог наследника, Леополда Хабзбуршког (код Моргартена, 1315.) савезу су пришли и вел. градови Луцерн (1332.), Цирих (1351.), Берн (1353.) и заједнички нагнали Хабзбурговце на закључење мира (у Торбергу, 1386.); приликом н. покушаја аустр. војвода да наметну своју власт Ш., Швајцарци извојевали победе код Семпаха (1386.) и Нефела (1388.); у 14., 15. и 16. в. Ш. била изложена унутарњим размирицама, нападима спољних непријатеља и нередима проузрокованим реформацијом (Калвин, Цвингли); али приликом закључења вестфалског мира (1648.) ипак успела да издејствује признање независности од евр. вел. сила; крајем 18. в., под утицајем фрц. револуције, у Ш. отпочеле борбе између племства и народа које довеле до прогласа Хелветске рпб. (12./4. 1798.); Наполеон је тој рпб. дао ново уређење (1803.), а бечки конгрес јој је проширио границе, претворио је у конфедерацију и загарантовао јој неутралност; у 1. половини 19. в. у Ш. су образоване прво конзервативна (федералистичка) и либерална (унитаристичка) странка, која увела грађ. једнакост; образовање радикалног покрета и његова тежња да заведе демократски режим, изазвала отпор конзервативаца који се, под утицајем језуита окупили у кат. странку и покушали да образују засебну државу од кантона у којима су имали већину, али су у грађ. рату (1847.) били потучени; после тога Ш. је н. уставом (1848.) претворена прво у демократску, па затим (1874.) у савезну рпб., у којој је народу признат пун суверенитет; поред општег права гласа, Швајцарци су добили и право референдума, тј. право да накнадним плебисцитом приме или одбаце све законе које припреми и усвоји парламент; у току свет. рата Ш. успела да очува неутралност, што јој је много допринело у подизању њеног угледа у иностранству, нарочито од оног времена кад је Друштво народа изабрало Женеву за своје седиште. Швајцарска гарда, у н. в. најамнички војници врбовани у Швајц. за телесну гарду евр. владара нарочито у Фрц. до фрц. револуције; данас постоје још само у Ватикану. Ш. говече, пореклом из Ш., ср. рогова, жутомрко или отвореножуто, различите вел. од 130-145 см, тежине од 450-750 кг, даје добро месо и млеко. Ш. грађански законик (од 1912.) 1 од најмодернијих; гл. особине: начелност, омогућавање судији да ствара допунско право и груписаност прив. права (обухвата и грађ. и трг. право); у многоме напустио традицију рим. права; Кемалова Тур. по њему свој законик израдила. Ш. франак → франак.
ШВАЈЦЕР Јохан Баптист (1833.-1875.), нем. социјалист, после смрти Фердинанда Ласала преузео вођство Општег нем. радн. савеза.
ШВАПСКА ЈУРА → Јура.
ШВАРЦ Берхтолд (око 1318.-1384.), нем. калуђер; верује се да је он пронашао барут, а зна се сигурно да је лио прве топове, које су искоришћавали Венецијанци.
ШВАРЦВАЛД, план. (до 1493 м) на и. страни Рајнине потолине (јз. Нем.); састоји се поглавито од гнајса и гранита; засечена високим површима, пошумљена; на и. подножју извире Дунав.
ШВАРЦЕНБЕРГ Карл Филип (Schwarzenberge, 1771,-1820.), аустр. генерал и претседник ратног савета; командовао војском која у 1814. продрла у Фрц. (→ сл.).
ШВЕАР Иван (1775.-1839.), историк, написао 1. нар. ист. на хрв јез.; доказивао да су Илири аутохтони на Балк., а Јж. Сл. потомци ст. Илира; присталица нар. јединства; гл. дело: Огледало Илиријума.
ШВЕДСКА, независна краљевина (448 980 км²) на и. страни Скандинавског Пол. (С. Евр., геогр. карта → Норвешка); излази на Балтичко М., Категат и Скагерак; обала ситно разуђена, с. добрим пристаништима; унутрашњост огромна ст. површ од старијих стена; ступњевито нагнута према ЈИ (на СЗ висока план. област Кебнекајс, 2135, на крајњем Ј ниска површ на пол. Шонену); цела обл. носи трагове моћне дилувијалне глацијације (широке ледничке долине, многобројни јез. басени, моћни моренски бедеми итд.); клима конт., доста оштра, мали утицај мора; многе мање р., али на њима чести водопади и брзаци; уз то и многа јез. (већа: Венерн, Ветерн, Мелар и др.); Јота канал везује преко јез. Венерна и Ветерна балтичку с обалом Категата; стан. (6,2 мил.) већином Швеђани, нордиског типа; мање Финци и Лапонци (на С), монголоидног типа; Швеђани већином лутеранци, на високом ступњу образованости; у ј. и ср. Ш. земљр. и сточарство, у с. III. шумарство и сточарство рударство мање (гвоздена, бакарна руда и угаљ); инд. јаче развијена (метална, ткст., жижице, прерада дрвета); инд. искоришћује водене снаге; престоница Стокхолм, већи градови: Јетерборј (Готенбург) и Малме; Ш. припадају и острва Готланд и Еланд у Балтичком Мору. Ш су почетком ср. в. населили Готи, који се временом стопили са ст. становницима, али дуго остали поцепкани на разна шведска и норвешка племена, која су гусарила скоро по свим евр. морима и пљачкала суседне народе (→ Викинзи, Нормани, Варјази); од 800. год. међу њих почело да продире хришћ., а са њим се јавило и стварање првих држава; 1. хришћ. краљ био Олаф Скетконунг (10. в.); међу првим швед. династијама, најзначајније: Стенкил (1060.-1130.), која заузела Финску (1157.), подигла цркву у Упсали и осн. прву бискупију, и Фолкунбар (1250.-1366.), која култ. унапредила земљу и штитила сељаке; крајем 14. в. Шведи изабрали (1388.) за владара данску и норв. краљицу Маргериту, што довело до уније између све 3 краљевине (калмарска унија, 1397.); пошто се то касније претворило у данску хегемонију, Шведи у неколико махова покушали да збаце данску власт; у том најзад успео Густав Ваза, који прогнао (1523.) данског краља Кристијана II; у исто време по Ш. се раширио лутеранизам (од 1527.) који постао нац. вером; највећи владар из династије Ваза био Густав II Адолф (1611.-1632.), који у ратовима са Русима и Пољацима успео да сачува Финску, а да од њих отме Ингрију, Карелију и Ливонију; најзад рат с нем. царем Фердинандом II (→ 30-год. рат), у којем он нашао смрт, донео Ш. део Помераније; после абдикације Марије Кристине (1645.) на швед. престо дошла млађа грана породице Ваза, чији чланови завршили ратове с Пољ. (мир у Оливи, 1660.), Данском и Рус., па проширили швед. власт на целу Ливонију, Естонију, Сканију и удаљили Рус. с Балтичког М.; међутим за владе Карла XII, који увео Ш. у н. ратове с Данском, Пољ. и Рус. (→ вел. северни рат), Ш. изгубила → ништатским миром готово све своје тековине (Ливонију, Естонију, Ингрију, Карелију, Штетин и Померанију); за владе Улрике-Елеоноре полит. и вој. моћ Ш. опала још више; то искористиле Пруска и Рус., које јој наметнуле избор Фридриха Холштајн-Готорпског, оца Густава III и оснивача нове дин.; борба Густава IV противу Рус. и Фрц., у којој Ш. изгубила Финску, и. део Вотниског Зал. и део Помераније, довела до његовог збацивања (1806.) и још више допринела опадању швед. утицаја у међунар. политици; мудри Карло XIII склопио мир с Фрц. и узео себи за наследника фрц. ген. Бернадота, који после његове смрти ступио на престо под именом Карла XIV (1818.-1844.), осн. н. династију чији чланови и данас владају и спојио Ш. с Норв. у персоналну унију; после тога у Ш. образована влада од одговорних мин. (1840.) и уведено опште право гласа (1865.); међутим, Норвежани нису били задовољни унијом са Ш., јер је ова имала углавном аристократско уређење, док је у њиховој држави још пре тога било заведено демократско; борбе између њих и Швеђана трајале скоро 100 год. и најзад се завршиле за владе Оскара II (1877.-1906.) издвајањем Норв. (1905.) у посебну државу; у свет. рату Ш. била неутрална. Ш. језик, спада у северногерм. ј. чинећи с данским њихову источну грану. Ш. књижевност, углавном почиње од реформације; пре тога има заједничку с књиж. осталих скандинавских нар. у Рунама и Едама; али има и развијену литературу на лат. јез. за време католицизма; из тог доба Св. Бригита (1303.-1373.), осн. ман. у Вадстени, објавила неколико рел. дела, најважније: Ревелације, нека врста визија и медитација; реформација дала јачи подстрек књиж. стварању, које почиње преводом Св. писма на ш. јез.; преводиоци браћа Олавус и Лауренциус Петри својим радом допринели да се реформација рашири у Ш.; доба Густава Адолфа у 17. в. представља врхунац полит. снаге Ш., његова кћи Кристина привукла у свој двор неке значајније евр. личности, међу њима и Волтера, и тако дала јачи подстрек науци и књиж.; највећег књиж. тога доба Георга Шернјелма зову оцем ш. к.; значајнији период рационализма развио се под утицајем фрц. и енгл. мислилаца; најславнији прозни писац тога времена Олав Далин; песници Хедвига Норденфлихт и грофови: Кројц и Гиленберг, оснивачи друштва: Неимари мисли; научници Карл Лине и Емануел Сведенборг; крајем 18. в. завршује се започети развој сјајном владавином Густава III и Густава IV, у чијем се времену истиче низ писаца, почев од генијалног К. Белмана па до првих претеча романтизма: Бенгт Лиднера и Томаса Торилда; 19. в. доба књиж. узбурканости; још на почетку стварају се многа удружења у којима се испољавају разне књиж. струје; 1803. Лоренцо Хамарсколд осн. у Упсали Друштво пријатеља уметности, под утицајем нем. романтичара; 1808. Даниел Атербом и Вилхелм Палблад оснивају друштво Аурора, покрећу чсп. Полифрем и Фосфорос, гл. органе књиж. шк. фосфориста; 1811. оснива се у Стокхолму Готско друштво са чсп. Идуна, чији уредник познати историчар Ерик Јејер; у исто време развијају се књиж. борбе између присталица класика и фосфориста, представника мистично-спекулативних идеја; романтична епоха (1809.-1830.) у ш. к. одликује се поезијом; њу претстављају: Е. Тегнер, Е. Стагнелијус и Е. Шеберг; док прозни писац А. Алмквиста, генијални приповедач и ванредни стилист, животом и идејама најбоље карактерише то узбуркано доба; у исто време истичу се: Ј. Рунеберг и Фредерика Бремер, који стичу вел. популарност и ван граница Ш.; К. Сноилски и В. Ридберг између 1860.-1880. заступају старију шк. која 80.-тих год. долази у сукоб с новом реалистичном књиж. генерацијом коју предводи највећа књиж. личност 19. в. А. Стриндберг: она означава доба натурализма у ш. к. које оличено у првим делима Стриндберговим и његових следбеника: Ане Лефлер, Густава Јејерстама, Викторије Бенедиктсон и Оле Хансона, који касније напушта натуралистички правац и прилази групи ново-романтичара, који се појављују пред крај 19. в.: вођ те групе Вернер Хајденстам, њему се придружују О. Левертин, Селма Лагерлеф, Елен Кеј, Густав Фрединг и Пер Халстрем; почетком 20. в. мењају се поново књиж. расположења: долазе импресионисти с Јалмар Седербергом на челу, поред кога се истичу Бо Бергман, В. Екелунд, и А. Естерлинг; за време свет. рата избија нова генерација с више полета и животне воље; ту генерацију престављају Л. Нурстрем, С. Сиверц, Јалмар Бергман и Г. Осиан Нилсон, а поред њих и списатељке Марика Шернстедт и Елин Вегнер; у поратној генерацији лирика поново преузима 1. место, њу претстављају; Пер Лагерквиет и Ерик Бломберг. Ш. музика, део скандинавске муз. групе; нар. муз. рано била веома обилна, а ум. се јаче развила у 16. в. кад Густав Ваза позвао на двор хол. и ит. композиторе; за владавине Карла XII превлађивао у муз. фрц. утицај; породици Дибен (Düben, око 1690.), из које најчувенији Густав и Андерс, приписује се стварање ш. м., мада она још увек под страним утицајем: у 18. в. потпала под нем. и ит. утицај (Хендел, Скарлати и др.), али композитори Роман, Агрел, Целбел нашли прави пут у нац. духу и применили нар. јез. у својим делима; у почетку овог в. опера стоји под фрц. утицајем, али К. Шенберг, драмски композитор, припремио пут оснивању драмске нац. опере; песме из 2. половине 18. в. у нац. духу; у том правцу значајн Олаф Алстром, који у почетку 19. в. издао своју збирку с песмама Хефнера, Штенборга, Палма; док се код Диниа Нордблома, Крусела и др. ипак осећа нем. утицај; после њих на изради нар. песме радио низ др. музичара; композитори романтично-нац. надахнућа: Гајер. Линдблад, Јозефсон, Венерберг, Норман. Рубенсон, Бервалд, Шедерман били под утицајем Грига и Шумана а доцније Листа и Вагнера и радили већином на песми; у 2. половини 19. в. истакли се: Шедерман оркестарским баладама и инструменталном муз. за драме, Андреј Гелен, оснивач нове муз. шк., Емил Сјегрен, композитор клавирских, лирских и камерних дела у Григовом стилу, Вилхелм Петерсон Бергер који подигао ш. м. на виши ум. степен, па Хуго Алфен, Курт Атерберг и Тура Ронгштрем.
ШВЕДСКА ГИМНАСТИКА, систем вежбања, дели се на обичну, школску и уметничку.
ШВЕДСКА ДЕТЕЛИНА (Trifolium hybridum), вишегод. биљка, не распростире своје стабло као бела д., но расте нешто више у висину, цвет нежно ружичаст, веома издржљива на хладноћи, успева и на влажним земљиштима, једино не подноси суве пескуше; сама за себе ретко се сеје, чешће у мешавини за сенокосе и за пашњаке.
ШВЕДСКА ШТАФЕТА, трка екипа од по 4 тркача; трчи се 400+300+200+100 м.
ШВЕЂАНИ, герм. народ у и. делу Скандинавског Пол., у приморју Финске и на естонским острвима, око 7,5 мил., од којих преко 1 мил. у САД и Канади; већина нордиског типа, чији најчистији претставници; вере прот., живе од земљр., лова и риболова.
ШВЕЛОВАЊЕ (нем.), суха дестилација на тмпт. од 450-600°; мрки угаљ и парафински шкриљац дају ш. катран из којег се добивају продукти слични продуктима од нафте (бензин, петролеум, парафин итд.): као остатак ш. мрког угља добива се полукокс. чврсто гориво с доста испарљивих материја.
ШВЕРИН, варош (48 000 ст.) у Нем. на обали истоименог јез. с веома развијеном инд. (метала, дрвета, ткст.); има музеје, библт., архив.
ШВИЦ (Schwiz), 1 од швајц. пракантона (908 км², 62 337 ст.) који с кантоними Ури и Унтервалден образовао прву слободну швајц. државу; гл. место Ш. (8260 ст.).
ШВИЧКО ЈЕЗЕРО, периодско ј. (0,65 км²) у долини Гацке, з. од Оточца (Сав. Бан.).
ШВРАКИЋ Тодор (1882.-1930.), сликар; радио портрете, композицију и босански и јужносрб. пејзаж, највише аквареле.
ШЕБОЈ (Cheiranthus cheiri, фам. Cruciferae), дуговечна зељаста биљка, жута или мрка цвета, пријатна мириса; листа ланцетаста, због длака беличасте боје; живи у проређеним шибљацима и на стенама ј. Евр., з. Аз.; гаји се као украсна.
ШЕВАЛ (ар.), 10. месец у мусл. год., има 29 дана.
ШЕВАЛИЈЕ (фрц. chevalier), витез.
ШЕВАР, шеварика (Scirpus, фам. Cyperaceae), биљка која живи на влажним местима, поред р., у барама; ваљкаста или троћошкаста стабла, видљива или редуцирана листа; постоји око 300 врста; неке се употребљавају за плетење разних предмета; из сржи се прави хартија.
ШЕВЕ (Alaudidae), породица птица певачица, прилагођених животу на земљи; одлично трче и гнездо увек праве на земљи.
ШЕВЕНИНГЕН, морско купалиште (35 000 ст.) у Хол. недалеко од Хага.
ШЕВИОТ (фрц. cheviet), глатке вунене тканине изаткане кеперним везивањем, за израду одела.
ШЕВИЋ Милан д-р (1866.-1934.), проф. и педагог; у педагошким идејама кретао се у кругу критички посматраних Хербартових пед. назора, служећи се и др. писцима поглавито нем. пед.; гл. дела: Д. Обрадовић (дисертација), Образовање и просвећивање, Стара и нова педагогија, Просветна политика и политичка просвета, Средње школе у Србији, Дечија срп. књижевност, Јединствена школа; уређивао збирку Пед. класици, Педагогијска књижница.
ШЕВРО (фрц. chevreau), јарећа кожа комбиновано уштављена минер. и уљаним штавилима, веома мекана и еластична, служи за израду лица обуће и разне кожне конфекције.
ШЕВЧЕНКО Тарас Г. (1814.-1861.), малоруски песник, сликар, политичар; у почетку нац. романтичар, у сукобима с реалним животом постао борац кога одушевљава поезија сељачког устанка; песник нар. невоља; песма Кобзар, у нар. сељачком духу; говори о неправдама друштв. и држ. уређења.
ШЕВЧИК Отокар (1852.-1934.), чсл. виолинист, диригент, проф. у Харкову, Кијеву и Прагу; написао: Школу за виолинску технику, Студију за двоструке грифове, Концертне студије за виолину и клавир.
ШЕГРТ (тур.), ученик на занату или у трг. по нашем Зак. о радњама (§ 252.-295.), свако лице које у радњи упослено у циљу да практичним учењем стече упослене; за ученике се могу примити лица по навршетку 14 год. живота, која свршила осн. шк. или иначе стекла писменост, и лекарским прегледом докажу телесну способност; ученике могу држати само они власници радња који испуњавају све законске услове за обављање радње и обезбеђује учење ученика; о учењу (времену трајања, условима учења итд.) склапа се писмен уговор у 3 примерка; време учења не сме бити краће од 2 ни дуже од 4 год.; кад се наврши време учења, ученика мора ималац радње одмах подврћи законски прописаном помоћничком (калфенском) испиту.
ШЕДРВАН (перс.), водоскок, особито монументалан код џамија или на трговима.
ШЕЗДЕСЕТШЕСТ, шнапсл (нем.), игра од 28 карата за 2 играча, од којих сваки у почетку добива по 6 карата, а доцније узима 1 по 1 с талона; доња карта одређује адут; игра се до 66 поена, где ас вреди 11, десетка 10, краљ 4, дама 3 и пуб 2 поена; јављени дама и краљ у адуту броје 40 иначе 20.
ШЕЗЛОНГ (фрц.), врста почиваљке с наслоном за главу на 1 крају.
ШЕИК (ар.: старац), племенски поглавар код ст. Арабљана. Шеик-ел-ислам, вел. муфтија. Шеик-ел-харам, чувар Мухамедова гроба.
ШЕЈХ ГАЛИБ, Галиб Деде (1757.-1799.), последњи тур. вел. песник класично-романтичког периода.
ШЕЈХИ Челеби († 1430.), веома цењен тур. песник 15. в.
ШЕКЛТОН Ернест Хенри (Chackleton, 1874.-1922.), енгл. поларни испитивач; нарочито испитивао области око ј. пола.
ШЕКСПИР Вилијам (Shakespeare, 1564.-1616.), најславнији енгл, драматичар и 1 од највећих драмских песника свет. књиж.; генијалне природе, лако се снашао у Лондону и брзо се истакао као глумац и драмски песник; дружини у којој дошао до славе био покровитељ прво лорд Чемберлен, а потом и енгл. краљ; ненадмашан као композитор драма, творац карактера и песник; фабуле за своје комаде, често и грађу, узимао из енгл. и свет. ист. и књиж.; бледе сенке из прошлости добивале нов живот, а многи карактери родили се 1. пут у његовој машти; песничке мисли и мудрост живота изливали се сасвим природно кроз уста његових личности; као и у животу, тако и у комадима Ш. смех иде често с озбиљношћу и трагичношћу; по свом хумору (Фалстаф у Хенриу IV), и по способности да осети и изрази трагичан бол (у Лиру и у Магбету), Ш. нема такмаца; многи Ш. савременици били свесни његове величине; прво штампано дело, спев Венера и Адонис и Лукреција посвећени грофу Саутамптону; неколико драма штампано у засебне св., за његове живота, неке с његовим именом, неке без имена; писао и штампао Сонете, међу комадима из енгл. ист. најбољи: Ричард III, Ричард II, Хенри IV и Хенри V; међу романтичним комедијама: Сан летње ноћи, Млетачки трговац, Много вике ни око шта, Како вам драго, Богојављенска ноћ, Мера на Меру, Зимска бајка, Бура; међу трагедијама: Ромео и Јулија, Јулије Цезар, Хамлет, Отело, Краљ Лир, Магбет, Антоније и Клеопатра, Кориолан.
ШЕКУЛАР, предео око Шекулареке Ријеке, притоке Лима; некад самостално мало племе; услед опасности од Арб., сјединили се с → Васојевићима.
ШЕЛАК (хол.-енгл.), биљна смола добивена прерадом сирове смоле, која се издваја на гранама дрвета из сз. Браз. Schleiechera trijuga (фам. Sapindaceae) од убода биљне ваши (Coecus lacea); израђује се у облику танких провидних, отвореномрких до жутих листића; употребљава се за израду разних лакова за полирање намештаја, китова и црвеног печатног воска.
ШЕЛДА → Еско.
ШЕЛЕ Карл Вилхелм (1742.-1786.), шведски хемичар; 1 од највећих експериментатора у хем.; открио винску, оксалну. лимунску киселину, арсен-водоник, глицерин и још нека хем. једињења; одредио састав ваздуха, открио кисеоник и описао више метода за његово добивање.
ШЕЛЕЈЕН, шелска култура, најстарија позната преист. људска култ., названа по м. Шел (Chelles) У Фрц.
ШЕЛЕР Макс (Scheler, 1884.-1928.), нем. филозоф; дела: Формализам у етици и материјална етика вредности, Списи о социологији и науци гледања на свет, Покушаји социологије знања, Суштина и форме симпатије.
ШЕЛИ (Shelley) 1) Мери Вулстонкрафт (девојачко презиме Годвин, 1797.-1851.), енгл. романсијерка, жена песника Ш.; гл. дело: роман Франкенштајн. 2) Перси Биш (1792.-1822.), енгл. песник из доба романтизма; као студент удаљен са Оксфордског унив. због публиковања 1 атеистичке брошуре; до краја живота револуционар, борац против тираније и неправде; у лирици дошао до најсилнијег изражаја, дао добру драму, пуну ужаса и лепоте. спада у најбоље енгл. драмске писце после Шекспира; гл. дела: Шева, Облак, Химна интелектуалној лепоти, Ода западном ветру (лирске песме), Аластор. Побуна, Ислам, Ђулијан и Мадало, Адонис (епови), Ченчи (драма), Ослобођени Прометеј (драмски спев) и Одабрана поезија (прозни еп) (→ сл.).
ШЕЛИНГ Фридрих Вилхелм (Schelling, 1775.-1854.), нем. филозоф романтике; прошао више фаза, од филозофије природе до пуне мистике; најинтересантније и ист. најутицаније његово флз. становиште: флз. идентитета, према којој се дух и природа, субјект и објект поклапају: природа је видљиви дух, а дух је невидљива природа универзум је само појава. апеолутнога, он је орг. јединство 1 ум. дела; природа и ист. су само облици у којима нам се открива божанство (Ш.-ова мистична Флз. религије); гл. дела: Мисли о филозофији природе, О души света, Систем трансценденталног идеализма и др.
ШЕЛИТ, минерал; калцијумов волфрам; → волфрам.
ШЕЛИФ, р. у Алжиру (Афр.), дуга 700 км, није пловна.
ШЕЛФ (нем.), континентална површ., дубине по ободу мора и океана до 200 м.
ШЕМА (грч.), нацрт, скица. Шематски, цртан у виду скице.
CHEMIN DE FER, хазардна игра с више шпилова од 52 карте, сталним банкаром и произвољним бројем играча; игра се као бакара.
ШЕМНИЦА, л. притока Црне (Вард. Бан.); извире с Перистера, улива се близу Битоља.
ШЕМСУДИН САМИ БЕЈ ФРАШЕРИ (1850.-1904.), тур. књижевник, лексикограф и енциклопедичар.
ШЕН, Шин, опште име свих кинеских малих богова и духова.
ШЕНБЕРГ Арнолд (• 1865.), нем. композитор, проф. муз. акад. у Бечу, Високе муз. шк. у Берлину; у првим делима под Вагнеровим утицајем; компоновао: 3 гудачка квартета, клавирске комаде, свиту за клавир, 5 пијеса, камерну симфонију за 15 соло инструмената, симфониску поему Пелеас и Мелизанда, 1 мелодраму, песме за мешовити хор, оперу Од данас до сутра, свега око 35 дела; написао: Науку о хармонији.
ШЕНБОРН Адалберт (• 1904.), инж. агрохемичар; гл. дело: Ток нитрификације и кретање нитрата у земљишту и др.; сарадник Свезнања.
ШЕНБРУН, раскошан царски дворац код Беча, сазидан 1690.-1700.; огромна грађевина, али доста монотона; арх. → Фишер од Ерлаха.
ШЕНИЈЕ (Chénier) 1) Андре (1762.-1794.), 1 од највећих фрц. песника, последњи класик и 1. романтичар; мада присталица револуције, протестовао против терора, због чега гијотиниран; писао античке елегије, идиле и флз. поеме; у његове најбоље песме убрајају се Млада робиња, Слепац, Млада болесница итд. 2) Мари-Жозеф (1764.-1811.), брат претходног, фрц. драмски писац; писао сатире и трагедије.
ШЕНОА Август (1838.-1881.), књижевник, драматург; у ист. хрв позоришта оставио видна трага стварним критикама и преводима; дуго год. водио гл. реч у књиж. листу Вијенцу, коме био и уредник; Ш. најбољи у роману, имао вел. приповедачки талент, 1 од највећих међу Хрв.; знао добро да компонује грађу и да фабулу занимљиво води; творац хрв. ист. романа, који поред занимљивости има солидну ист. соц. подлогу; живо деловао на читалачку публику; ови романи очували своју вредност све до сада, популарни и код срп. публике; добре су му и приповетке, с ист. и соц. мотивима, али с конвенционалним типовима; његове песме недовољно музикалне; у песничким приповеткама ишао за Шилером; сем тога написао много фељтона, скица и приказа; дао неколико превода који нису увек рађени с високим књиж. амбицијама; гл. романи: Чувај се сењске руке, Сељачка буна, Златарово злато, Диогенес; приповетке: Просјак Лука, Каранфил с песникова гроба, Бранка, Туропољски топ и више др. 2) Бранко д-р (• 1879.), сликар и графичар, директор ум. академије у Загребу; ради махом пејзаж; излагао у земљи и на страни. 3) Милан д-р (• 1869.), књижевник и проф. географ.: написао неколико радова из своје струке, који нису имали већег одзива; писао уз то путописе и етнографско-књиж. приповетке; дао неколико драма, од којих му најведрија Како вам драго, узета из дубровачког књиж. живота 16. в.; има приповедака с ум. амбицијама, али без веће вредности, најбоље Кварнерске приповјести.
ШЕНСИ, пров. у сев. Кини, гл. место Сијан (Синган).
ШЕНТ ВИД НАД ЉУБЉАНО, село код Љубљане; ливница звона, фабр. завеса, бискупска хуманистичка гмн.; у околини развијено столарство.
ШЕНТ ЈАНЖ НА ДОЛЕЊСКЕМ, рудник лигнита код истоимеиог села близу Кршког (Драв. Ван.); отворен 1839., а модерно преуређен по ослобођењу; год. капацитет око 50 000 т.
ШЕНТ ПЕТЕР НА КРАСУ (San Pietro del Carso), место у делу Нотрањског под Ит., ј. од Постојне; жел. раскрсница на прузи Ријека-Трст и Ријека-Љубљана (3600 ст., од којих 3000 Словенаца).
ШЕНХЕР Карл (• 1867.), аустр. песник, приповедач и драматичар; снажан сликар примит. карактера и страсти; одличан драмски техничар; драме: Јуда из Тирола, Земља, Вера и завичај, Ђаволица, Дечја трагедија, Vivat academia, Оно.
ШЕПИНГ МАШИНА (енг л.-лат.), радна машина за дељање метала (→ хобел машина).
ШЕПУРИНА → петељковина.
ШЕР Рајнхолд (1863.-1928.), нем. адмирал, командант нем. флоте у бици код Јиланда.
ШЕРАДАМ Андре (Chéradam, • 1871.), фрц. публицист, пријатељ нашег нар.; важније расправе: Евр. и аустр. питање на прагу 19. в., Немачка, Француска и питање Аустрије, Македонија, Багдадска железница, 12 година пропаганде у корист балканских народа.
ШЕРБАН ПОПОВИЋ Недељко (18. в.), сликар, зограф из Баната.
ШЕРБЕТ (ар.), врућ напитак с печеним шећером. код Тур. с воћним соком.
ШЕРБУР, варош (40 000 ст.), ратно и трг. пристаниште на Ламаншу; развијена бродоградња.
ШЕРВЕН Артур (Chervin, 1854.-1921.), фрц. антрополог и публицист, пријатељ нашег нар.; по нас важније расправе: Демографски елементи у саставу Отоманског царства, Сутрашња Аустрија и Мађарска, Арбанија, Југославија у етничком погледу.
ШЕРЕР Вилхелм (1841.-1886.), германист, филолог н поетичар; слободар, сјајан стилист; примењује методе позит. науке; гл. дела: Историја нем. језика, Ист. нем. књижевности.
ШЕРИ БРЕНДИ (енгл. sherry brandy), вештачко слатко алкохолно пиће, врста ликера од вишања (→ коблер).
ШЕРИДАН Ричард Бринзли (Sheridan, 1751.-1816.), енгл. комедиограф; гл. дела: Супарници, Школа скандала, Критичар.
ШЕРИЈАТ, верски мусл. прописи, садржани у усменим предањима из Мухамедове науке, унесеним у коран, у тумачењима и решењима његових другова и исламских правника; гл. избор мусл. права; стога судови код мусл. били поглавито верски; у Тур. царевини нпр. редовни држ. судови створени тек у 1. половини 19. в., па и отад духовни судови остали надлежни за питања брачна, породична, наследна и вакуфска. Шеријатско право, верско прив. право мусл.; по уговору о заштити маљина наша држ. обавезала се да на мусл. у њиховим личним, породичним и наследним односима примењује ш. л. које се предаје као засебна катедра на унив. у Београду; у Сарајеву постоји Шеријатско-судачка школа, где се образују шеријатске судије. Ш. судови, уређени у Југосл. зак. од 21./3. 1929., надлежни у породич. и наслед. предметима мусл. као и у питањима вакуфа; првост. зи. с. посебна одељења срескик судова (срески ш. с); сваки срез с више од 5000 мусл. мора имати срески ш. с; мин. одређује надлежни суд за орезове за мање од 5000 мусл.; у среском ш. с. суди судија појединац који може имати суд. помоћнике (секретаре или приправнике), суди се јавно; постоје 2 врховна ш. с., у Сарајеву и Скопљу, који решавају као апелац. суд по жалбама против одлука среског ш. с; врховни ш. с. одлучује у већу од 3 судије са записничаром; суђење није јавно; на одлуку среског ш. с. може се жалити врх. ш. с. у року од 2 недеље; пресуде ш. с. извршује надлежни редовни грађ. суд или извршна власт; услови за ш. судију: наш држављанин, мусл., свршен правни фак. или ш. судиска школа, положен ш. с. испит; врх. ш. судија може бити ко је био 5-8 год. најмање у среском ш. с.
ШЕРИНГ Арнолд (• 1877.), нем. музиколог, лроф. у Халу и Борлину, гл. дела: Постанак ораторијума, Иет. иг. ораторијума, Нем. муз. историја, Ист. музике у примерима и сликама, О Баху.
ШЕРИНГТОН Чарлс Скот (Sherington, • 1861.), енгл. физиолог, проф. унив. у Оксфорду, познат по многобројним радовима о функцији живчаног система; Нобелова награда за мед. 1932.
ШЕРИФ (ар.) ]) племић. отмен човек; потомак халифа Алије и његове жене Фатиме, Мухамедове кћери. 2) у англосаксонским земљама: држ. чиновник, претставник централне власти у самоуправним сбл.; присуствује извршењу смртних пресуда.
ШЕРИФ Роберт (Sheriff, • 1896.), енгл. писац, дао најбољу драму рата: На крају пута.
ШЕРЛОК Холмс, чувени детектив; измишљена личност у детективским романима Конана Дојла.
ШЕРНЈЕЛМ Георг (Stiernhiem, 1598.-1672.), швед. песник и научник из доба ренесансе; отац швед. поезије, као научник одликовао се у филологији; песничка дела: Заробљени Купид и Херкулес.
ШЕРНСТЕДТ Марика (• 1875.), швед. списатељка; у низу приповедака и романа анализира душевни живот и еротичне сукобе жене; гл. романи: Г-ца Ливин и Улабела.
ШЕРТИНГ (енгл. shirting), јаке и чврсте памучне тканине изаткане платненим везивањем од дебљих жица; служе за израду доњег рубља.
ШЕРЦЕР Иван (1866.-1914.), хрв. књиж. историчар, писао расправе о Рељковићу, Канижлићу, Вразу, Палмотићу, Доситеју, Гундулићу и бугарштицама; филолошку расправу: Атрибути у јунач. нар. песмама Вукова зборника и Ист. наутичке школе у Дубровнику.
ШЕРШЕ ЛА ФАМ (фрц. cherchez la femme: тражите жену), фрц. пословица у употреби кад се претпоставља да је жена узрок нечега.
ШЕСНАЕСТИНА, у муз. шеснаести део целе ноте.
ШЕСТАР, састављен од 2 крака, везана зглобом, који се могу размицати; употребљава се за цртање кругова или кружних лукова и за преношење дужине са једног плана на др., с размерника на план или обрнуто. Пропорционални (редукциони) ш, има зглоб, који се може померати по крацима, тако да је размак једног пара кракова к пута већи од другога за сваки нови положај зглоба; овим се ш. могу смањивати и повећавати слике и планови преношењем дужине. Пољски ш, служио некад за мерење дужина на терену, по истом принципу као на плану; грађен од дрвета правоугаоног пресека у облику летве, која имала оковане крајеве са по једним шиљком; дуг 2 м.
ШЕСТЕРАЦ, стих од 6 слогова.
ШЕСТИ ЈАНУАР 1929. ГОДИНЕ, датум увођења ауторитативног режима краља Александра; од 1927. год. односи између појединих странака у Нар. скупштини стално се погоршавали; избори од 11./9. исте год. створили вел. огорчење опозиције према влади Веље Вукићевића, 2 дотадања противника: Стјепан Радић и Светозар Прибићевић приближили се и од својих странака Сељачке хрв. странке и Самосталне демократске створила парламентарну коалицнју под именом: Сељачка демократска коалиција; изоштрени односи између владе и опозиције изазвали немиле догађаје у Нар. скупштини, кад нар. посл. радикалне странке, Пуниша Рачић, лично увређен, пуцао из револвера и у скупштинској дворани убио посл.: Павла Радића и Ђуру Васаричека, а тешко ранио Стјепана Радића и још 2 посланика; услед распаљених страсти изгледало да нема излаза из ситуације; краљ Александар сматрао држ. удар за једини излаз и због тога (6.Л. 1929.) распустио Нар. скупштину, укинуо Видовдански устав и образовао владу под претседништвом команданта Краљеве гарде, Петра Живковића, за чије владавине назив Краљевина Срба Хрв. и Слов. указом од 3./10. замењен називом: Краљевина Југославија, с новом адм. поделом: уместо дотадањих жупанија, земља подељена на 9 бановина, 3./9. 1931. проглашен нов устав, са претставничким системом (Нар. скупштина и Сенат).
ШЕСТИНЕ, село код Загреба на пл. Медведници (Загребачка Гора); санаторијум за плућне болести и децу; излетиште на Сљеме; развалине Медвед-града.
ШЕСТОВ Лав (• 1876.), рус. филозоф; написао више флз. расправа; познат нарочито психолошкој анализи личности из дела Достојевског (→ сл.).
ШЕСТОДНЕВНА БИЦИКЛИСТИЧКА ТРКА, траје 6 дана и 6 ноћи без престанка, учествују парови, од којих 1 наизменично стално на терену; веома напорно такмичење, одржава се под кровом (спортска палата); нарочито позната у Фрц., Нем., Енгл. и Амер.
ШЕСТОПРЕГ, запрега у којој вуку 6 животиња, 3 пара једна за др. или у 2 реда по 3 животиње.
ШЕТЛАНДСКА ОСТРВА, група од 117 мањих о.. сев. од Шкогеке са заједничком површином од 1426 км²; припадају Вел. Брит.; гл. место Леруик; стан. (21 000) баве се риболовом и сточарством (овце, коњи).
ШЕТРАЈКА → чубар.
ШЕЋЕР, шећери (тур.) (saceharose), слатка орг. једињења растворљива у води; припадају угљеним хидратима и то хексозама (угљеним хидратима са 6 атома угљеника у молекулу) и бихексозама (с 12 атома угљеника у молекулу); у прир. распрострањени; налазе се: у воћу, репи, поврћу, стабљици кукуруза, млеку, меду итд.; од хексоза (моносахарида) познатији: грожђани ш,, налази се у грожђу, воћу и мокраћи дијабетичара, а може се добити и хидролизом скроба; инвертни ш., смеша грожђаног ш. (гликозе) и фруктозе; добива се хидролизом обичног репног и тршчаног ш.; мед је прцр. инвертни ш.; од бихексоза: репни и тршчани ш., млечни ш. итд.; као животна намирница добива се прерадом шећерне репе у умереним и шећерне трске у тропским крајевима; по хем. саставу -. угљени хидрат, дисахарид -- C12*H22*O11*; шећерна репа без лишћа, пере се и сече у резанце из којих се топлом водом у → дифузеру извлачи ш., који се налази у раствору у ћелијама репе; у дифузеру остају издужени резанци, који служе као сточна храна у сировом стању, пресовани или сушени; раствор ш. добивен из дифузера, дифузни сок, хем. се чисти од нешећерних материја додавањем гашеног креча; вишак креча таложи се угљен-диоксидом као калцијум-карбонат (сатурација) и затим се цеди; добивен чист раствор ш., танки сок, концентрише се упаравањем и укувавањем у шећерну кашу, смешу кристала ш. и сирупа; из каше се у центрифуги издваја кристални сирови ш., а сируп пролази кроз центрифугу; сируп се поново укувава у шећерну кашу и центрифугира да се добије сирови ш, и меласа; сирови ш. раствара се и поново чисти од нешећерних материја с кошчаним или активним угљем и упарава у ш. кашу из које се добива рафинисани ш. у коцкама, главама и кристалу; сличним начином добива се ш. и из шећерне трске. Фабрике ш. услед лаког квара сировина раде само 1 део год., код нас од краја септембра до краја децембра; укупна свет. потрошња ш. износи око 10 кг год. на становника; у Југосл. просечно 6,5 кг, у Амер. 51 кг. Шећерна индустрија, раније се ш. правио само од шећерне трске; за Наполеонових ратова почело прављење ш. од репе; од тог времена води се стално борба између ш. од трске и ш. од репе; у новије време ш. од трске потискује ш. од репе, на ш. од трске долази око 2/3 укупне свет. производње ш.; била у тонама:
| Година: | од репе: | од трске: | свега: |
| 1913./14. | 8 934 900 | 9 986 200 | 18 921 100 |
| 1934./35. | 9 474 804 | 15 506 373 | 24 981 177 |
Евр. производи ш. само од репе (око 90% од укупне израде ш. ове врсте, тј. 7,5 мил.); најјачи евр. произвођачи: Нем., Фрц., ЧСР, Пољ.; у Југосл. инд. добро развијена, 9 јсл. шећерана могу да прераде 1 350 хиљада вагона репе и израде 13 500 вагона ш.; овај максимум произведен 1924., док 1932. потрошња захтевала израду од 8 477 вагона ш.
ШЕЋЕРАЦ → грашак.
ШЕЋЕРАШ (Lepisma saccharina), сићушан инсект без крила из групе Apterigota, дугих пипака, тела покривена ситним љуспицама и с 3 дуга наставка на крају тела; по оставама и библт.
ШЕЋЕРКА → бундева.
ШЕЋЕРНА БОЛЕСТ → диабетес мелитус.
ШЕЋЕРНА РЕПА (Beta vulgaris, saccharifer, фам. пепељуга Chenopodiaceae), двогод. биљка, пореклом као и сточна од дивљих р.; биљка умереног поднебља; корен бео, купастог облика, садржи 16-18% шећера; у Југосл. највише се производи у Панонској Низији, долини Вел. Мораве, Посавини и око доњег тока р. Босне: наша р. због много киша у јесен садржи мање шећера (12%); присуство шећера у корену ш. р. установљено 1747., а искоришћавање предузето 1790.; из ш. р. може се прерадом добити и шпиритус.
ШЕЋЕРНА ТРСКА (Saccharum officinarum, фам. Gramineae), из влажних крајева И. Индије, културом раширена готово у свим тропским и суптропским пределима; размножава се вегетативно сађењем комада стабла с пупољцима; веома брзо расте и даје стабло до 4 м високо, а до 5 см дебело; срж веома слатка; садржи 17-18% шећера.
ШЕЋЕРОВ Славко д-р (• 1888.), политичар и екон. стручњак, био нар. посл., гл. повереник за аграрну реформу за Банат, Бачку и Барању, члан Врх. закон. савета и фискал комитета Друштва нар.; глав. дела: Нате фииансије, Из наше аграрне полихике, Социјално-аграрни односи у Бачкој, Нова привр. и финансиска политика.
ШЕФ (фрц.), власник радње, принципал, глава, управник, старешина надлештва или завода.
ШЕФЕЛ Виктор (Scheffel, 1826.-1886.), нем. песник и романописац позне романтике; гл. дела: Екехард, ист. роман ср. в., Трубач из Секингена еп, компонован.
ШЕФЕР 1) Албрехт (Schaeffer, •1885.), нем. песник; збирке: Херојско путовање, Атички сутон; роман: Хелијант. 2) Вилхелм (Schäffer, • 1868.), нем. приповедач, националист; одликује се поетским стилом; гл. дела: Тринаест књига немачке душе (прича), Три немачке биографије (сликар Шнауфер, педагог Песталоци, реформатор Цвингли), Анегдоте (мање причице). 3) Петер (Schoeffer, 1425.-1502.), нем. штампар, друг Гутенберга и Фуста, с којима радио на усавршавању штампарије.
ШЕФИЛД, град (512 000 ст.) у ср. Енгл.; унив. (1905.), рудници каменог угља; јако развијена металургиска инд. (челик, ножеви, оружје, машине и др.).
ШЕФТЕЛИЈА (тур.), крупнија дугуљаста кајсија; у неким крајевима назив за брескву.
ШЕФТСБЕРИ Антони Аслен Купер (Shaftesburi, 1671.-1713.), енгл. филозоф, чувен са својих етичких и естетичких учења.
ШЕХ (ар.) 1) поглавар → дервиша. 2) у игри шаха напад на краљицу.
ШЕХЕР (тур.), град, вел. градско насеље.
ШЕХЕРЕЗАДА, лепотица из Хиљаду и једне ноћи, која вештим и занимљивим причањем одлаже извршење смртне пресуде.
ШЕХИТИ, мусл. који признају само Коран, а одбацују Суну.
ШЕШИР, клобук, омиљена капа код Јж. Сл. пре Турака; под утицајима из Ср. Евр. ш. постао део нар. ношње код Слов., Хрв. и војвођанских Срба; код Слов. ш. зеленкасти с малим ободом, у Хрв. имају такође узан обод, у Војводини шири; употреба ш. шири се и по селима у Срб. где у време жетве сами праве ш. од сламе с вел. ободом.
ШИ-ХОАНГ-ТИ, 1 од највећих кинеских царева (владао од 221.-210. пре Хр.), звао се Ченг, био кн. покрајине Цин, кад (221.) ујединио цело царство и укинуо феудалну монархију, увео централизам и прозвао се Ши Хоанг-ти (тј. 1. цар); да уништи све везе с прошлошћу наредио 213. спаљење конфучијанских књига (→ Хан, кин. династија).
ШИБЕНИК, град (37 000 ст.), среско место, пристаниште и морско купалиште на и. обали Јадр. М. (Прим. Бан.); први пут се помиње у 11. в. кад био у саставу Краљевине Хрв.; после Сплита и Сушака најважније јсл. пристаниште; знатно инд. средиште: бродоградилиште, фабр. карбида, цијанамнда, сукна, сапуна, теста, ликера; околина богата виноградима с производњом чувених вина тартара и мараскина; седиште кат. бискупа и прав. еп.; гмн., 2 уч. шк., лепа кат. катедрала, затим др. ст. црк. и зграде; развалине ст. града. Шибенички Залив, зал. на Јадр. М. код Шибеника, у којем Ш. лука; уствари потопљени део најниже долине Крке; дуг 9 км, а широк ½-1½ км; с морем у вези преко прир. канала Св. Антуна; прекопута Шибеника ратна лука Мандалена. Ш. острва, група малих о. пред улазом у Ш. Зал.: Муртер, Жирје, Каприје, Зелен, Змијан, Првић, Зларин и Рогозница.
ШИБЕР (нем.), врста затварача за парне котлове и цеви; затварање се изводи клизањем плоче по боковима отвора који треба затворити.
ШИБИЦЕ → жижице.
ШИВАЧЕВ Борис (1902.-1932.), буг. књижевник, комун.-анарх. убеђења, одликује се смелошћу идеја и живошћу излагања; роман Проналазач, приче из јужно-америчког живота Сребрна река, путопис Писма из Јужне Америке.
ШИВИЦ Антун (• 1879.), писац стручних дела из области шумарства: Пољудно наводило за мјерење леса, Гоздарство в Словенији, Шумарство у Љубљанској области 1926. и 1927.; уређивао лист Ловец.
ШИД, варошица и среско место (6 500 ст.) у Срему (Дун. Бан.), фабр. шпиритуса, предионица вупе, инд. сухомесне робе, млин.
ШИЗМАТИЦИ (грч.), расколници, отпадници од неке верске заједнице само у разликама црк. дисциплине, за разлику од јеретика, који се разликују у догматском учењу.
ШИЗОГОНИЈА (грч.), фаза у развићу протозоа, за време које се животиње умножавају деобом, без учешћа сексуалитета (→ праживотиње).
ШИЗОКАРПИЈА (грч.), синкарпни плод (оинкарпија) који се распада у поједине плодиће монокарпије, нпр. слез.
ШИЗОФРЕНИЈА → схизофренија.
ШИИТИ (ар.), верска странка у исламу, тражила да халифат остане само на наследницима Мухамедова брата од стрица Алије и да се поштује само оно што Мухамед издиктирао, а не и усмено предање (суна, → сунити); касније пали у мистицизам; данас претстављају неку врсту прот. у исламу, нарочито у Перс.
ШИЈАЧКИ Душан (• 1882.), новинар, издавао у Женеви, за време свет. рата, часопис Видовдан; посебно издао: Балкански рат у слици и речи, Алманах о Н. Пашићу, Споменица Авди Карабеговићу, Кроз Босну и Херцеговину, Дубровник, Бесмртници.
ШИК (фрц.), модни сјај. елеганција, укус у облачењу и држању.
ШИКАНИРАЊЕ (фрц.), злонамерно прављење тешкоћа, узнемиравање, прогањање. Шиканирати, злобно задиркивати, узнемиравати, прогонити.