Sveznanje C2

SVEZNANjE

Cehštajn-Cušima

CEHŠTAJN (nem.), gornji perm (→ perm).

CECELj → zečja soca.

CECE-MUHA (Glossina), rod muha u tropskoj Afr. s malom glavom, dugom rilicom i dugim krilima čiji pretstavnici sišu krv divljači, domaće stoke i čoveka; kod čoveka prenose opasnu bolest spavanja; 1 vrsta prenosi kod konja, kamile i govečeta tešku zaraznu bolest → suru.

CECIDIJE, cecidozoe, cecidologija, cecidofite → gale.

CECILIJA sv., hrišć. mučenica oko 230., zaštitnica crk. muz.; pripisuje joj se izum orgulja; slavi se 22./11. Cecilijino društvo, za propagiranje kat. crk. muz. u Hrv., osn. u Zagrebu 1906.; organ list Sveta Cecilija.

CECILIJE Stacije (Caecilius, oko 219.-166. pre Hr.). rim. pesnik i komičar, čije se pesme sačuvale samo u odlomcima.

CIBALGIN, fabr. lek, sastava slična kao u → veramona; primenjuje se gde i veramon; može se dati i u injekcijama.

CIBALE (Cibalae), znatno rim. naselje kod današnjih Vinkovaca; porušeno u doba vel. seobe naroda.

CIBETKE (Viverridae), porodica manjih zverova vitka tela, kratkih nogu sa slabo uvlačljivim i neuvlačljivim kandžama, šiljate njuške i duga repa; luče sekret neprijatnog mirisa; hitri i srčani zverovi, žive u Az., Afr. i u Evr.; gl. vrste aziska c. (Viverra zibetha) u Kini i j. Az.; afrička c. (V. civetta); geneta (Genetta genetta) u j. Frc., Šp., mungo (Herpestes mungo) i Indiji, prenet i u Evr.; uništava zmije; Ichneumon ili faraonski pacov (N. ichneumon) u Afr. i M. Az., sv. životinja Egipćana, hrani se takođe zmijama.

CIBORIJ, kivorij (lat.), antički pehar; u hrišć. crk. »nebo« ili baldahin nad časnom trpezom ili kod kat. ukrašena (s poklopcem) čaša za čuvanje; ostije.

CIVIDINI Ante (• 1881.), ped. pisac: Pedagogika, Razvoj i principi savremene pedagogike, i dr.

CIVIL (lat.), građansko lice, nasuprot vojnom. Civilist (po lat.), pravnik koji se naročito bavi građ. (civilnim) pravom, stručnjak za građ. pravo; sudija koji sudi građ. parnice. Civilni, građanski. C. aeroplan, svaki nevojni a.: putnički, pošt., turistički, sportski itd. C. Brak → brak. C. delikt, delo koje nije kažnjivo po krivičnom zak., ali povlači obavezu naknade štete oštećenome. C. zarobljeništvo, u vreme rata lišavanje slobode građana koji nisu voj. obveznici; vršeno u svet. ratu 1914.-1918. u većim razmerama i osumnjičeni građani držani u spec. logorima internirani; protivno haškoj konvenciji od 1907. o pravilima rata na suhu. C. lista, izdatak iz drž. budžeta na izdržavanje vladara i njegova dvora. C. obligacija, tražbina koja daje prava poveriocu da sudskim putem natera dužnika na izvršenje dugovanog činjenja. C. plod, prihod koji se ne dobija od same stvari, npr. od voćki, nego iz pravnog posla koji se zaključuje povodom 1 stvari (npr. kirije).

CIVILIZACIJA (lat.) 1) sve thn., naučne, um. i dr. duhovne tekovine kult. naroda. 2) samo tzv. mater. kultura, tj. thn., ekon., trg. pronalasci, dok se za razliku od njih čisto duhovne tvorevine u nauci, um. itd. obuhvataju pod pojam → kultura. 3) viši stupan, društv. razvitka. Civilizovati, učiniti uglađenim, obrazovanim, umekšati narav, prosvetiti.

CIVILIS Klaudije, vođ Batava iz 1. v.; pobunio se protiv Vespazijana (70.), u društvu germ. sveštenice Velede, ali potučen i prisiljen na mir.

CIGAJA, rasa ovaca u Vojvodini; spada u domaće rase s najboljom vunom; ovce dosta krupne, bele i crne, potpuno crne glave i crnih nogu obraslih dlakom; usled mešanja s crnim rasama mnogo c. sa šarenom glavom i nogama; ima tipova c. kod kojih pojedina grla teže do 100 kg i više; prilično mlečna ovca i daje dosta dobre vune (prosečno 2-3 kg); jagnji se jedanput god., veoma često 2 i 3 jagnjeta.

CIGANI, među Jsl. poznati i pod imenima: Jeđupci, Đupci, Gabelji, Gurbsti i dr., skitački narod poreklom iz Indije, koju napustili u 10. v., u Evr. došli u 14. v., jedni preko sev. Afr., drugi preko M. Az.: na Kritu se javljaju 1322., u Vlaškoj 1370., u Mađ. i Nem. 1417.; iz Evr. se širili na druge kont.; računa se da ih ima do 5 mil. na svetu; najviše ih u ji. Evr.; C. ima po celoj Jugosl., najviše u Srb. i Vojvodini, oko 60 000; manje govore ciganski, više sh., mađ., rum. i turski; ima stalno naseljenih i skitača; po zanimanju svirači, džambasi (prodavci konja), zanatlije (kotlari, kovači, koritari), mečkari, a ima i zemljr. Ciganski jezik, spada u novoindiske j. C. muzika, sastoji se ustvari u tom što C. svaku muz. koju čuju doteraju na svoj način, primenjujući ornamente oko gl. melodiskih tonova; orijentalizam prevlađuje u c. m.

CIGARA (šp.), smotuljak od duvanskih listova za pušenje.

CIGARAŠ, pipa, savijač lista (Byctiscus betulae), insekt tvrdokrilac lepih sjajnih boja s jakom rilicom; napada lozu i neke dr. voćke i drveta; ženka zaseca peteljku lista, savije lisku u obliku cigare i snese u nju jaja; skupljati i uništavati »cigare« čim se primete; prskati ili zaprašivati arsenovim sredstvima sproleća.

CIGARETA (frc.), sitan duvan savijen u tanku hartiju (papir).

CIGLA (nem.) → opeka.

CIGLER Janez (1792.-1867.), slov, pisac pobožnih i svetovnih priča; Sreča v nesreči, prva orig. slov. priča.

CIDNUS → Kidnus.

CIEN Teodor (Ziehen, • 1862.), nem. filozof, psihijatar i psiholog, dela: Osnovi psihologije, Psihofiziološka teorija saznanja, Logika na pozitivističkoj osnovi.

CIZELISANjE (frc.), rezanje ornamenta u metalu i staklu.

CIJAN, C₂N₂, nitril oksalne kiseline; ključa na --20,7°; tačka topljenja --34,4°; postaje u plamenom luku između grafičkih elektroda u atmosferi azota; ima oštar miris koji izaziva suze; otrovan je ali u manjoj meri od cijanovodonične kiseline.

CIJANAMID, krečni dušik → kalijum-cijanamid; fabrika za proizvodnju karbida od c. ima u Jugosl. 4: Ruše, Šibenik, Duri Rat i Jajce, s kapacitetom oko 90 000 t karbida odn. c. godišnje, ali je proizvodnja mnogo niža; sve proizvedene količine (sem 100-150 vagona potrošenih u zemlji) izvoze se u inostranstvo; produkcija odn. izvoz bili su 1934. 7 789 t karbida i 15 500 t c. u vrednosti od 35 mil. d.

CIJANKALIJUM, kalijum-cijanid KCN; thn. se upotrebljava za ispiranje zlata iz ruda, ali ga u novije vreme sve više istiskuje iz upotrebe natrijum-cijanid NaCN; dobiva se topljenjem thn. ferocijan-kalijuma sa sodom i ugljenom, ili prevođenjem amonijaka na visokoj tmpt. preko smeše sode i ugljena; deluje kao jak otrov, jer hlorovodonična kiselina iz želudačnog soka oslobođava iz njega znatno slabiju*?* cijanonodoničnu kiselinu.

CIJANOVODONIČNA KISELINA (HCN), najjači bojni otrov, bezbojan gas; s trenutnim dejstvom, kratkotrajan; miriše na gorak badem, deluje na živčani centar i zatrovani ostaje u položaju u kojem zatrovan, ne menjajući ni izraz lica; preko zatrovanog zemljišta bezopasno preći tek posle 2-3 sata.

CIJANOZA (grč.), plavomodra boja kože, posledica nepravilne cirkulacije ili loše oksidacije krvi u plućima, ili oštećenja crvenih krvnih zrnaca toksične prirode.

CIJEVNA, l. pritoka Morače, duga 41 km, izvire na Prokletijama, u Arb., a uliva se niže Podgorice (Zet. Ban.); u Arb. joj dolina jako klisurasta.

CI-KA-VEJ, sedište jezuita blizu Šangaja (Kina); stolica biskupa, muzej, biblt., zvezdarnica, domovi za kinesku siročad.

CIKAS (Cycas revoluta, fam. Cycadaceae), biljka iz Jap., lista kožasta, čvrsta, s metalnim sjajem, perasta; spolja liči na lišće palma; u ranijim geološkim periodama bila mnogo rasprostranjena u Evr., kod nas se gaji kao ukrasna.

CIKATRIKS → ožiljak.

CIKLA → cvekla.

CIKLAMA, ciklamen → kolutka.

CIKLIČKI (po grč.), kružni. C. oblici (forme), muz. o. koji se sastoje iz nekoliko stavova rađenih po utvrđenim pravilima (sonata, simfonija, koncert i dr.). C. permutacija → kombinatorika.

CIKLOGRAF, (grč.), ekspeditivni instrument koji, doveden u vezu sa točkom nekih kola koja se kreću, automatski, mehanički ucrtava na hartiji trasu pređenog puta u izvesnoj razmeri; orijentacija se vrši pomoću magnetne igle.

CIKLOIDA (grč.), transcendentna ravna kriva.

CIKLOMETRISKE FUNKCIJE (grč.-lat.) → trigonometriske funkcije.

CIKLON (grč.) 1) burna vremenska pojava, predeo niskog vazdušnog pritiska na vremenskoj karti, na kojem se izobare kružno zatvaraju; pritisak najniži u središtu, vetar uglavnom kruži oko središta suprotno smeru kazaljke na satu na sev., a u smeru kazaljke na j. polulopti; prečnik c. obično iznosi po nekoliko stotina km; jačina se ceni po padu pritiska u središtu: c. snažniji ukoliko pritisak slabiji u središtu; postoje 3 vrste: → pokretni, → stacionarni i → tropski c. (→ sl. levo). Aktivni c., pokretni c. umerenog pojasa kad je u razvitku, oličen izrazitim toplim i hladnim vremenskim nepogodama duž ovih frontova; ispred toplog fronta jaka kiša, a iza hladnog jak vetar sa snažnim pljuskovima kiše, katkad s gradom i el. pojavama. Centralni c., najdublji barometarski minimum u nekoj depresivnoj zoni, gde postoji više minimuma. Ciklopske faze (→ sl. desno), promene koje se događaju kod pokretnog c.; ima 5 f.: začetak c., aktivan c., sekluzija (gušenje), okluzija (zatvaranje) i iščezavanje. C. strujanje 1) vazdušno s. kružnog oblika, koje se na sev. polulopti vrši u suprotnom smeru kazaljke na satu, a na j. u smeru kazaljke; uz to vazduh unekoliko naginje središtu vrtloga a u samom središtu struji uvis. 2) → dezinsekcija.

CIKLOP 1) (grč.), zid od poligonalnog otesanog kamena s poligonalnim ili mrežastim prevezom.

CIKLOPS (Cyclops), rod sićušnih (od 3 mm) račića iz grupe → kopepoda s 1 neparnim okom na glavi i snažnim pipcima kojima se, kao veslima, kreće kroz vodu u skokovima; odlikuje se vel. plodnošću; mnogobrojni pretstavnici žive pretežno u stajaćim vodama i čine sastavni deo planktona.

CIKLOSTOME → kolouste

CIKLOTIMAN (grč.), čovek koji pripada 1 od dvaju konstituciondžh grupa po Krečmeru; uglavnom → pikpičke konstrukcije, temperament varira između veselosti i tuge, a psihički tempo pokretljiv i udoban, psihomotilitet se odlikuje prir. zaobljenom mimikom i pokretima tela koji odgovaraju impulsu; praktični, dobroćudni i prirodni, agilni, koji rado uživaju u dobrima ovog sveta, humoristi i realisti, empiričari i organizatori.

CIKLUS (grč.), krug, grupa više stvari istog roda, npr. c. pesama, predavanja, koje čine 1 zaokruženu celinu; niz godina posle kojih se neki događaj ili pojava pravilno ponavlja.

CIKNULOST VINA, bolest koju izazivaju sirćetne bakterije, čija se delatnost sastoji uglavnom u oksidaciji alkohola u sirćetnu kiselinu i vodu, a koje su veoma otporne prema alkoholu: tek sadržina alkohola od 16% vol. u vinu sprečava razvitak tih bakterija; prema našem Zak. o v. (čl. 6. i čl. 21. Pravilnika), ciknulim v. smatraju se ona u kojima količina isparljivih kiselina veća od 1,4 g po 1 l kod belih, od 1,5 kod ružičastih, od 1,6 kod crnih, i od 2 kod desertnih i kod kojih se c. jasno oseća u ukusu; c. v. može se sprečiti: pažljivim provođenjem vrenja, čistotom sudova, sumporisanjem, pasterizacijom.

CIKORIJA, cigura → vodopija.

CILIJATE → infuzorije.

CILIJE (lat.), fini pokretljivi protoplazmatični nastavci mnogih život. i biljnih ćelica (npr. kod praživotinja infuzorija), služe za pokretanje čitavog ćeličnog tela.

CILINDAR (grč.) 1) geom. telo, oblica. 2) visok okrugao i gladak šešir za svečane prilike. 3) u thn. → stublina. Cilindraža, ukupna radna zapremina svih cilindara 1 eksplozivnog motora. Cilindričan, valjkast. C. površina, kriva p. nastala kretanjem, prave (generatrise) koja je stalno paralelna 1 pravcu a oslanja se na 1 krivu.

CILOIDALNO KLATNO, mater. tačka koja pod dejstvom zemljine teže oscilira duž cikloide; kretanje ovog klatna izohrono (tj. perioda klaćenja ne zavisi od amplitude), tautohrono i brahistohrono.

CILXER Herman (• 1881.), nem. pijanist, kompozitor, prof. muz. akad.; komponovao pod uticajem Bramsa i impresionizma: više simfonija, violinsku sonatu, koncert za violinu i klavir, muziku za komade, klavirska i dr, dela.

CILj (nem.), ideja o onom radi čijeg se ostvarenja vrše izvesne radnje ili izvesna preduzeća itd., u pedagogici c. vaspitanja znači ideju o tom kakav čovek treba da bude i prema kojoj treba organizovati vaspitni rad škole i doma.

CIMAZA (grč.), ferment kvasnih gljiva, koje prouzrokuju alkoh. vrenja.

CIMBAL (grč.), pjati (it.), čineli, sanovi, tasovi (tur.), ritmički muz. instrument, 2 okrugla i u sredini ispupčena metalna komada, koji se drže u rukama pomoću kaiša, i udaraju se 1 o drugi na razne načine; može se utvrditi na ram, i tad se u c. udara palicom.

CIMBER, 1 od Cezarevih ubica; povukao Cezara za togu, što bio znak za opšti napad.

CIMBRI, germ. varvarski narod; napao s Tevtonima na It., ali ih Marije potukao kod Vercele, 101. pre Hr.

CIMERVALD (Zimmerwald), letovalište kraj Berna (Švajc.), u kojem 1915. zasedao međunar. kongres ekstremnih socijalista i izdan manifest protiv imperijalističkih ciljeva svet. rata. Cimervaldska levica, l. krilo socijalista koji sudelovali na C. kongresu; bila za krajnje revoluc. politiku i akciju; od nje obrazovana docnije → Komunistička internacionala.

CIMERMAN 1) Stjepan (• 1884.), kat. sveštenik, prof. univ. u Zagrebu; pretstavnik intelektualizam i objektivizma; dela: Uvod u filozofiju, Temelji psihologije, Opšta poetika i dr. 2) Franc (• 1884.), austr. slikar, realist, kompozicije verske (Tajna večera, Ecce Homo) i ist.; iz naše ist. za Narodno Delo radio kompoziciju Oslobodioci, Krmar (Prestolonaslednik Petar); portrete sv. Save, Karađorđa, Dositeja, Vuka, Vranka, Njeguša; ilustrovao delo Naši vladari monumentalnim likovima svih naših vladara sa fresaka iz sr. v.

CIMET, začin, ima 3 vrste: 1) karanfilov c. iz kore braz. drvenaste vrste Dicypellium caryophillatum fam. Lauraceae; 2) beli c., cortex Canellae albae iz kore Canella alba, fam. Canellaceae, s Angilskih Ostrva; 3) c. koji daje Cinnamomum zeylanicum, fam. Lauraceae.

CIMISK → Jovan I, viz. car.

CIMOZNE CVASTI → cvast.

CIMPERMAN Josip (1847.-1893.), slov. pesnik i prevodilac; njegove pesme formalno izrađene, misaone ali osećajno hladne; ciklusi: Listi ljubezni, Distihi, Gazele, Pod Kostanjem, Usehlo cvetje, Kristali; збирка: Pesmi.

CINA (Artemisia cina, fam. Compositae), glavočika iz Turkestana, pelinu bliska, zeljasta, jednogod., do 30 sm visoka, malih glavica u metlasti klas skupljenih, u lekarstvu u upotrebi protivu glista, jer sadrži uz eterska ulja i otrovnu materiju santonin (cicvar, u apot.: flores cinae levantici).

CINA Kornelije, rim. konzul iz 1. v. pre Hr., pristalica Marija i nar. stranke; po Sulinom odlasku na I zauzeo s Marijem Rim i nemilosrdno proganjao protivnike; poginuo 84. pre Hr.

CINABARIT, sulfid žive (HgS, žive 86,2%), heksagonalan mineral, otvoreno ili tamnocrven (cinober), tvrdoće 2-2,5, jedina ruda žive; najvažniji rudnici: Almaden (j. Šp.), Idrija (It.) itd.; kod nas: na Avali, u Barama, Zavlaci (Srb.), Tršću (Hrv.) i dr.

CINAN, grad (oko 400 000 st.) i rečno pristanište u Kini na r. Hoangho; univ.

CING → Taj-cing, → mandžurska dinastija.

CINGTAO, grad (preko 100 000 st.) i pristanište u Kini (prov. Šantung) na Žutom M.; tkst. ind.

CINGULUM (lat.), pojas kojim se opasuju kat. sveštenici preko albe, prav. preko stihara.

CINIK (grč.) 1) privrženik Antistenove flz. koja učila da je vrlina jedino dobro, a da su najviše vrline: prirodnost, prost način života i samoodricanje u zadovoljavanju svojih potreba, u čemu se najviše odlikovao čuveni Diogen iz Sinopa. 2) preziranje i poricanje svih kult. vrednosti, u čemu se često ide do prave bestidnosti.

CINK, Zn, hem. element, metal; atom. tež. 65,38; tačka topljenja 419,4º, tačka ključanja pod atm. pritiskom 930; spec. tež. nepresovanog metala 6.92; nalazi se u prirodi kao sulfid (cinkblenda) ili kao karbonat (galmen); dobiva se prženjem rude do oksida i redukcijom oksida c. sa ugljenom na tmpt. od oko 1200° i jednovremenu destilaciju oslobođenog metalnog c., bez prisustva vazduha; danas se dobiva u znatnoj količini ekstrakcijom ruda sa sumpornom kiselinom i elektrolizom prečišćenog rastvora cink-sulfata (elektrolitički c.); ima plavičastobelu boju, kristalaste je strukture i na običnoj tmpt. je dosta krt; na tmpt. između 100° i 150º daje se lako valjati; na vazduhu se po površini oksidiše; tako nagrađeni oksid, odnosno bazični karbonat c. štiti mesta od daljeg uticaja vazduha; na tome počiva njegova velika upotreba u obliku lima ili žice, kao i za prevlačenje gvožđa radi zaštite od atm. uticaja; na vazduhu pri tmpt. ključanja sagoreva svetlim plavičastim plamenom; neotporan prema kiselinama i bazama; sirovi c. se rafiniše metalurški i onda sadrži do 99% c., sa 1% primesaka uglavnom olova; elektrolitički c. ima čistinu do 99,9%; svet. proizvodnja c. iznosila je 1934. g. 1 171 800 t, od toga otpada na Evr. 565 600 a Amer. 482 000 t; gl. proizvođači c. u Evr. su: Belg., Nem., Polj., Frc., Norveška, It., Hol.; od vanevr. država najjaču proizvodnju imaju: SAD, Kanada, Meksiko i Jap.; kao drugde i u Jugosl. cink. rudača se javlja uporedo s olovnim; stoga se preduzeća koja proizvode olovo bave i proizvodnjom c. (Trepča, Mežica); postoji i 1 zasebno preduzeće, Drž. cinkarna u Celju (god. kapacitet 40 000 t rudače), koja proizvodi i mnoge izrade od c.: cinko-lim, pocinkani lim, cinkov prah, cinkovo belilo, modru i zelenu galicu itd.; o produkciji c. → olovo. Cinkit, oksid cinka (ZnO); heksagonalan mineral, zatvorenocrvene boje, narandžastog i žutog ogreba; u Nju Džerseju važna cinkova ruda, inače redak mineral. Cinkova mast, sadrži 10% cinkovog oksida u lanolinu, služi za previjanje kod nekih kožnih bolesti. C. belilo, veštačka bela miner. boja dobivena oksidacijom metalnog cinka, po hem. sastavu cink-oksid, upotrebljava se kao odlična bela boja, koja dobro pokriva, za izradu uljanih boja i kao dodatak prilikom izrade gume.

CINKARNA U CELjU, drž. topionica s el. centralom i 10 peći; prerađuje cinkanu rudu iz Rablja (osn. 1875,); pored nje podignuta i fabr. sumporne kiseline i plavog kamena (1914.).

CINKBLENDA → sfalerit.

CINKOGRAFIJA (grč.), veština praviti otiske slika i crteža u cinku radi umnožavanja.

CINLING, Cin-Lin-Šan, plan. lanac u Kini (Az.), s najvišim vrhom od 3 350 m, ima pravac 3-I, a deli Kinu na sev. i južnu.

CINOBER (grč.-lat.), veštačka crvena miner. boja, po sastavu sulfid žive (HgS), dobro pokriva, ali zbog vel. cene nalazi malu primenu kao obična uljana boja; upotrebljava se najviše u slikarstvu.

CINCARI, stalno naseljeni → Aromuni u selima i najviše u nekoliko gradova J. Srb.; naselja im zbijena, velika i na vel. visinama; ime C. dobili od Srba, iz potsmeha zbog naročitog izgovora broja pet (cinc); bave se stočarstvom i idu u pečalbu na razne strane; duž gl. drumova poznati kao mehandžije; dobri trgovci, veoma štedljivi, vredni i pobožni; sve se više pretapaju i gube u sredinama u koje odlaze radi pečalbe.

CINCAR-JANKO Popović (1779.-1833.), vojvoda 1. ustanka, rodom iz Belice kod Ohrida, proslavio se u boju na Mišaru; 1811. postao vojvoda u Požarevcu, 1813.-1830. živeo kao emigrant.

CINCAR-MARKOVIĆ Dimitrije (1849.-1903.), general, učestvovao u ratu 1876. i 1877./78. u štabu Timočke voj.; u ratu 1885. kom. puka; 1901.-1902. načelnik Gl. gštb. i 1902.-1903. pretsednik min. saveta; napisao: Uput za manevrovanje trupa.

CINCENDORF Nikola Ludvig (1700.-1760.). osn. Hernhutske braće, naselio Češko-moravsku braću na svoja dobra 1722., bio biskup opštine braće; rel. pesnik.

CINCER, plan. (2 006 m) na ji. strani Glamočkog Polja (granica Vrb. i Prim. Ban.); glacijalni tragovi.

CINCINAT, rim. građanin iz 5. v. pre Hr., kog Rimljani u 2 maha odvajali od pluga i uzimali za diktatora, a on se posle pobede nad neprijateljem opet vraćao zemljr.; uzor st. rim. čestitosti.

CIONIZAM, nac.-polit. pokret Jevreja koji teži za ponovnim naseljavanjem Jevr. u Palestini i stvaranjem 1 javno-pravnog i kult. središta za Jevr.; činjeni pokušaji i ranije, organizovan nanovo od strane T. Hercla na 1. cionističkom kongresu u Bazelu 1897., vel. poleta dobio tek po svršetku svet. rata; kad Englezi zauzeli Palestinu, objavio Balfur u ime engl. vlade (2./11. 1917.) da će ona podupirati c. pod uslovom da se ne dira u prava dr. stanovnika Palestine; kao mandator Društva nar. (od 1919.) nad Palestinom Vel. Brit. drži upravu nad ovom zemljom i kontroliše useljavaše Jevr.; kao zvanični pretstavnik c. postoji Jevr. agencija u Londonu; c. oduševio mase Jevr. rasturenih po svim kontinentima, i pobudio bezbroj oduševljenih pristalica na iseljavanje u Pal., gde se organizuju čisto jevr. naselja u najmodernijem smislu: podižu se pretežno seoska (poljopr.) naselja, koja se odaju kulturi voća, stoke, žitarica itd.; ali se podigla i 1 lepa čisto jevr. varoš Tel-Aviv, na moru kraj Jafe; u Palestini c. podiže vel. broj. osn., stručnih i viših šk. (univ. u Jerusalimu), gde se predavanja drže na st.-jevr. jez.; postoje mnoge kult. ustanove, partiski život, novinarstvo. itd., sve u nac. duhu; ipak useljavanje Jevr. nailazi na vel. teškoće od strane Arapa, kod kojih potstaknut nac.-rel. otpor, i koji urodio mnogim krvavim pokoljima naseljenika Jevr. i njihove dece po školama i zabavištima; uprkos tome useljavanje napreduje i Palestina dobiva sve više i sve brže karakter čisto jevr. zemlje; među Jevrejima širom celog sveta c. ima vel. apostola, ali i dosta protivnika, koji bi želeli da se Jevr. ne odvajaju c. suviše vidno od stan. zemalja u kojima žive.

CIPAL, cipol, skočac, mujal, skakavica, cifal (Mugil), morska riba, naraste 40-70 sm, obla, srebrnastosiva, s koštanim skeletom često s tamnim uzdužnim prugama i zlatnom mrljom iznad škržnih poklopaca; hrani se većinom morskim biljem; živi u našem moru a zalazi i u reke gde je voda bočatna; katkad ga ima i u slatkim vodama (Skadarsko ,T.), love ga u proleće ili u jesen; obilnija riba, naročita ukusa, srednje vrednosti; iz nje vade ikru, sole je i suše i prodaju kao butargu, čak i u Amer.

CIPE (Anthus, fam. Motacillidae), pliskama slične male pevačice, po perju slične ševama, dugog repa, zašiljenog kljuna, prijatna glasa.

CIPLARA, kružna pokretna mreža kojom se love → cipoli; postavlja se od morskog dna do površine mora, gde je drži pluta; kako cipoli rado preskaču mrežnu ogradu, ribari prostru oko c. još 1 usku mrežu koja leži na moru, a u koju cipal, kad preskoči mrežnu ogradu, upadne i zaplete se.

CIPOL → cipal.

CIPRINIDE (Cyprinidae), bele ribe, grupa slatkovodnih riba s koštanim skeletom, obuhvata većinu ribljih vrsta naših slatkih voda; sve se c. odlikuju više ili manje bočno spljoštenim telom i ždrelnim zubima; hrane se pretežno sitnom vodenom faunom, žive po pravilu u mirnijim vodama i razmnožavaju se u toplije doba god.; javljaju se obično u većim ili manjim rojevima; u ekon. pogledu najvažnija grupa slatkovodnih riba; gl. pretstavnik šaran.

CIRADA, cerada (it.), nepromočiva, gusta i jaka impregnisana tkanina, izrađena od lana, kudelje i drugog tkst. materijala; ivice c. obično porubljene i snabdevene metalnim prstenovima; upotrebljava se za pokrivanje otvorenih vagona, kola, izradu šatora i kao sunčani zaklon na palubama brodova.

CIRAKI Franjo (1847.-1012.), pesnik; zbirka Prve pjesme, ciklus Florentinske elegije, idilički ep Jankovo letovanje.

CIRIPEDIJE → vitičari.

CIRIH (Zürich), gl. grad (321000 st.), istoimenog kantona u s. Švajc. na obali Ciriškog J. (glacijalnog porekla, 88,5 km² površine, 145 m dubine) i na obalama r. Limata; st. grad; katedrala (12.-13. v.), univ. (1883.), v. thn. gak., konzervatorijum, obl. muzej, Biblt., opservatorija, privr. središte i. Švajc.; ind. mašina, svilene i pamučne robe; živa trg.

CIRK (lat.), kod st. Rimljana spec. građevina za javne utakmice, dugačke i uzane osnove završene s 1 strane polukružno s druge segmentasto; nizak zid, spina, deli osnovu na 2 dela. C. mesečev → Mesec. Cirkovi, ovalna udubljenja na stranama visokih plan. iznad današnje diluvijalne snežne granice; u njima se obrazuju snežnici i počeci ledničkih struja (→ lednici).

CIRCA (lat., skr. cca); otprilike.

CIRKONIJUM, Zr, hem. element, metal; atom. tež. 01,22; tačka topljenja 1530°; spec. tež. na 18° 6,4; u prirodi se nalazi u gl. obliku cirkona Zr Si O₄; распадањем његовим постаје оксид ц., који је гл. сировина за добивање ц. и његових једињења; ц. сјајан и сребрнастобео, има тврдину челика, крт је и даје се добро глачати; постојан је према киселинама.

CIRKULAR (lat.), zvanično pismo koje se šalje mnogim licima s istom sadržinom; okružnica (ranije se slao pisan u 1 primerku i kružio od 1 lica do drugog). Cirkularan, kružan. C. karijes zuba, kvar koji se širi kao pojas oko zubnog vrata; najčešći kod mlečnih sekutića; lečenje: blagovremeno zaustaviti kvar plombiranjem ili stavljanjem krunice (kod trajnih zuba). C. psihoza → manijako-depresivno ludilo.

CIRKULACIJA (lat.), kruženje. C. krvi → krvotok. Cirkulisati, kružiti, teći ili ići u krug; ići iz ruke u ruku; širiti se od usta do usta (npr. glas).

CIRCULUS VITIOSUS (lat.), pogrešan krug, greška u izvođenju dokaza za istinitost 1 suda (trđenja), koja se sastoji u tom što se sam sud koji dokazuje ili neki sud koji tek iz njega sleduje, uzima među one razloge na osnovu kojih se taj sud ima tek da dokaže.

CIRKUMANTARKTIČKA STRUJA, oko antarkt. kontinenta; okreće na C noseći u umerenu zonu ledene bregove.

CIRKUMDUKCIJA (lat.), kruženje; pokreti uda ili njegovog dela, pri čemu najudaljeniji deo opisuje krug.

CIRKUMFLEKS (lat.), u grč. (∾) i lat. j. (◠) dug akcsnt s tonom koji pada (odgovara našem dugom -- nizlaznom); u frc. samo kao znak (^) nad vokalima ispred kojih ispalo s, koje se ranije patlisivalo, od čega se i razvio taj dijakritički знак: pâte (теsто) од pasta < p/s/ata.

CIRKUS (lat.), mesto za borbene igre st. Rimljana; C. maximus bio dug 500 i širok 80 m, sa sedištima kao u amfiteatru, a mogao da primi oko 150 000 gledalaca; u n. doba cirkuske zgrade i priredbe nemaju um. značenja; u njima se izvode akrobatske, pelivanske i sl. scene, pored dresura žstvotinja, jedinog ostatka iz antičke prošlosti, i pored grotesknih scena, koje potsećaju na komediju del arte; poznati: Zimski c. i Hipodrom u Parizu, Hipodrom u Londonu, Vuš u Berlinu, Renc u Hamburgu, Kere u Amsterdamu; u Šp. služe cirkuske zgrade za borbu s bikovima

CIROZA JETRE, hronično zapaljenje (difuzna skleroza) j.; vezivno tkivo se umnožava, očvrsne i daje j. žućkastu boju; uzroci: alkohol, hronične i crevne intokeikacije, sifilis i dr.; postoje 2 vrste: a) atrofičia c. (Laenekova); u 1. stadijumu j. uvećana, tvrda, u 2. se smanjuje (atrofira), s pojavom → ascitesa bez žutice; znaci: trbuh uvećan, naduven, dispeptične tegobe, zatvor ili proliv, mokraća crvena i u maloj količini; u početku bolesti nekad izbacivanje krvi povraćanjem (hematemezis); b) hipertrofična c. (Hanotova): j. uvećana, tvrda, dispeptične tegobe, nema ascitesa, u mokraći žučne boje (bilirubin).

CIROKUMULUS (lat.), bele ledene oblačne loptice, zvane ovčice, ne daju senku na zemlji; visina oko 7 000 m.

CIROSTRATUS (lat.), razvučen ledeni oblak, izjednačen, bez kontura, ne ostavlja senku na zemlji; prema Suncu i Mesecu na njemu se vidi svetao krug (→ halo).

CIRUS (lat.), ledeni ili snežni oblak, vlaknast, perjast ili pramenast, beo, ne ostavlja senku na zemlji; visina oko 9 000 m.

CIRCENZISKE IGRE, sportske utakmice i priredbe na rim. trkalištu → Cirkus maksimus

CIS (cis), hromatski povišen za polustepen 1. stupanj C-dur lestvice.

CISALPISKA GALIJA, ime kojim st. Rimljani nazivali Lombardisku Niziju, naseljenu u njihovo doba Galiia. C. Republika, drž. u s. It. koju osnovao Napoleon Bonaparta (1707.), spajanjem Transpadanske i Cispadanske R.; od 1802. pretvorena u It. R., a 1805. u It. Kraljevinu; na bečkom kongresu podeljena između Austr., pape i Sardinske Kraljevine.

CISKAVKASKA, zemljište o. od pl. Kavkaza.

CISLAJTANIJA, deo A.-U., zagt. od r. Lajte, u kojem, posle ustanove dvojne monarhije (1860.), zadržali prevlast Nemci; obuhvatala Austr., Češku, Galiciju, Bukovinu i Slov.

CISOIDA DIOKLESOVA, ravna kriva 3. stepeno.

CISPADANA GALIJA, u rim. doba deo Cisalpioke G., j. od reke Poa (Pada). Cispadapska Republika, drž. koju osnovao Napoleon Bonaparta 1796.; od 1707. ušla u sastav → Cisalpiske R.

CISTA (grč.), patol. tvorevina u obliku šupljine, koja ima naročiti zid i sadržaj (tečan ili kašast). Prava c. ima zid obložen epitelom ili endotelom; lažna od vezivnog tkiva. Retenciona c., nastaje skupljanjem sekreta u ranije postojećoj šupljipi (npr. zapušenje izvodnog kanala lojne žlezde); c. usled razmekšavanja nastaje pri raspadanju tkiva; parazitarne c. javljaju se kod parazitarnih oboljenja.

CISTERNE (lat.), gustijerne, bistijerne, čatrnje (it.), veštački bunari u suhim karsnim obl., sastoje se od ozidanih bunarastih udubljenja u koja se za vreme kiša skuplja kišnica, koja se posle upotrebljava za piće.

CISTERCITI, kat. monaški red, nazvan po man. Cisterciju kod Dižona; osn. 1098. benediktinac Robert; zaslužni po radu u si. Evr.; nošnja: u man. bela s crnim skapularom, van man. siva (»siva braća«).

CISTITIS, zapaljenje mokraćne bešike, infekivno oboljenje sluzokože m. b. prouzrokovano bakterijama (kolibacil, gonokok i dr.); većinom se javlja kao posledica ranijih oboljenja: zapalj. bubrega i bubrežne karlice, gonoreje, kamena u bubregu i bešici, tumora bubrega i b., zapaljenja susednih polnih organa (prostate, adneksa, materice); i porodilje naročito naklonjene; znaci akutnog c.: često i bolno mokrenje, gnoj i krv u mokraći. tmpt. povišena; kod hroničnog: mokraća mutna, ostali znaci slični samo slabije izraženi: moguće remisije u akutno stanje; lečenje akutnog c.: mirno ležanje, laka dijeta, topli oblozi na bešiku, za ublaženje bola antipirin, za čišćenje b. čaj od fol. uvae ursi, salol i urotropin; kod hron. c. otkloniti uzrok (po potrebi operacijom). piti iste lekove, b. ispirati rastvorom borne kiseline i slabim rastvorom nitrata srebra. Tuberkulozno zapaljenje, posledica tbk. bubrega; znaci: često mokrenje (vremenom kapacitet b. se smanji na 20-30 g). bol pri mokrenju, gnoj i krv u mokraći; cistoskopskim pregledom vide se rane u bešici; lečenje: otkloniti bolestan bubreg; ako je primarno oboljenje u b., lečiti ispiranjem (slabim rastvorima sublimata).

CISTOMA (grč.), cističan tumor obrazovan iz mnogobrojnih cista.

CISTOSKOP, cistokopija (grč.) → endoskop.

CITADELA (it.), tvrđavica u 1 većoj tvrđavi, služila kao poslednji oslonac braniocu, pred kojim napadač zadržavan i primoravan da ponovo preduzima pravilan napad za njeno zauzimanje; zauzimanjem c. padala i tvrđava; veličina zavisila od veličine tvrđave i posade koja će se u njoj smestiti; profila bila takvog da svojom visinom nadvisavala susedne delove za 1-2 m, ispred nje ostavljan brisan prostor, seplapada, za 4-500 m.

CITAT (lat.), doslovno pavelene reči ili čitav tekst nekog dela; u autorskom pravu dopušteno navođenje, ali o tim da se može učiniti samo ako ne iznosi više od 8 strane orig. knjiž. dela ili 1 strane orig. muz. dela i ni u kom slučaju ne iznosi više od ½ orig. dela: mora biti označen izvor c. i ne smeju se činiti izmene; za takav c. nije potrebna dozvola autora.

CITEL Karl Alfred (1838.-1004.). nem. geolog i paleontolog; najveće mu delo: Priručnik paleontologije.

CITOGONIJA (grč.), razmnožavanje putem pojedinačnih ćelica, bez obzira da li su one polno diferencirane (gameti) ili bespolne (spore).

CITOLOGIJA (grč.), nauka o → ćelici (→ morfologija).

CITOPLAZMA (grč.), bitni sastavni deo ćelije u kojem smešteni jedro i ostali delovi ćelije; c. polutečna, bezbojna supstanca, veoma složene i nedovoljno poznate hem. građe; u njenoj građi imaju vel. udela belančevine, proteini, proteidi: u fiz.-hem. pogledu c. složeni vodeni koloidni rastvor; osn. supstanca c. bezbojna hijaloplazma u kojoj smeštena mnogobrojna sitna zrnca (mikrozomi); na površinama (spoljašnoj, kao i na unutarnjim oko vakuola) c. se sastoji iz tanjeg sloja koji nešto gušći i bez zrnaca; to su plazmatične opne, veoma značajni delovi c. jer se odlikuju semipermeabilitetom (ili bolje rečeno: one su diferencijalno permeabilne opne); od njih zavisi da li će izvesne materije ući u protoplazmu ili ne; spoljašna plazmatična opna kod biljnih ćelija označena kao mesto prijema (percepcije) spoljašnih draži; dok je ostali deo c. u stalnom kretanju (strujanju), plazmatične opne nepokretne; pojava specif. delova koji odlikuju pojedine vrste ćelija počiva na diferenciji c.; raznoliki ćelični proizvodi, kojim se odlikuju razne vrste tkiva živih bića, postaju u c. i na njen račun.

CITOTOKSIČNA MOĆ (grč.), osobina krvnih seruma, naročito imunih, da razaraju ćelije (eritrocite, leukocite, epitel itd.).

CITRA (grč.), instrument sa žicama (28-36) i rezonantnom kutijom; žice štimovane u kvarti ili kvinti; az. porekla.

CITRATI, soli limunske kiseline.

CITRIN, žuti varijetet → kvarca.

CITRONA (Citrus, fam. Rutaceae), biljni rod s 6 vrsta koje rastu u tropskoj Az.; kulturom široko rasprostranjene u tropima i suptropima i tom prilikom stvoreno mnogo kulturnih oblika; neke od njih gaje se u sred. obl. i na našem primorju: npr. limun, narandža, mandarina. Citronat, sukade (it.), poslastica izrađena od šećera i kore zelenih i.-indiskih limuna (Cytrus medica); sok od limuna za mešanje testa.

CIF (engl. skr. od početnih slova izraza cost, insurance, freight), u prekomorskom trg. saobraćaju oznaka da kupac robe plaća cenu (cost), osiguranje (insurance) i podvoz (freight) do određenog mesta.

Cf, oznaka da kupac plaća cenu i podvoz.

CIFRA (ar. sifr -- prazan, nula) → brojni znaci. Pisane cifre: g=s=d Štampane cifre: g=d=s/2 C. Gausove (geodetske), radi lakšeg čitanja bolje preglednosti i težeg falzifikovalja Gaus je pisao c. po naročitom sistemu. koji je u geodeziji usvojen .(→sl. )

CIC (nem.) → kreton.

CICVAR → cina.

CICVARA, jelo od kuvanog kukuruznog ili heljdinog brašna, jaja i kajmaka; c. od lanenog brašna kao lek u oblozima.

CICVARIĆ Krsta (• 1879.). novinar i popularizator socijalističkih doktrina n prir. nauka bio urednik Novog Vremena, Straže i Beogradskog Dnevnika, zatim saradnik mnogih dr. listova i časopisa; gl. dela: Osnovni problemi filozofije idealizam ili materijalizam, Darvin ili Lamark Kritički eseji, Demokratija i socijalizam.

CICERO (po Ciceronu, jer njegova pisma bila najpre štampana takvim slovima), vrsta štamp. slova, koja služi kao štamp.mera.

CICERON Marko Tulije (106.-43. pre Hr.), rim. besednik, filozof i političar, mada iz nižeg staleža, dospeo postepeno do najviših čin. položaja; kao konzul otkrio i ugušio Katilininu zaveru (63. pre. hr.). u sukobu između Pompeja i Cezara bio na Pompejevoj strani. a posle smrti Cezareve pomagao Oktavijana protiv Antonija; proskribovan od 2. trijumvarata po želji Antonija i njegove žene Julije, koju napadao u svojim filipikama; pokušao da pobegne. ali u bekstvu ubijen; u pogledu stila i jez. najveći rim. pisac; gl. dela: O starosti, O prijatelju, Tuskulanska ispitivanja, O dužnostima, Brut, Besednik, O besedništvu itd.; od beseda najbolje: Protiv Katiline, Filipike (12) i Za Milona; за историју значајна његова писма.

CICIKAR, varoš (90 000 st.), u Mandžuriji (Az.) i trg. za zemljr. produkte i stoku.

COBEL (rus.-nem.) → zibelin.

COJLEN Korpelis Jansens van (Ceulen, 1593.-1664.), nizozemski slikar; portretist, radio u Engl. i Hol.. otmenim shvatanjem i sivo-zelenim tonovima potseća na Van-Dajka.

COJS Žiga (Zois, 1747.-1819.), prosvetitelj, i mecena slov. knjiž.; prijatelj i zaštitnik Vodnika i Kopitara.

COL (nem.), st. mera za dužinu (širina palca), → mere.

CIOLOVIĆ NIKOLA (• 1874.), konj. brigadni gen. u penz.; u balk. ratu ušao sa Dunav. diviz. u Solun; pisao o ulozi konjice u ratovima.

COLFERAJN (nem.), carinski savez nem. državica, članica Germ. konfederacije, osn. 1818. na potstrek Pruske; u 1. vreme u njemu se nalazio mali broj drž., a kasnije mu prišle sve (1834.), izuzev Austr., Hamburga, Bremena i Libeka; zaključen na 8 god., ali stalno obnavljan sve do ujedinjenja Nem. (1871.); doprineo mnogo razvoju i unutrašnje i spoljne nem. trgovine.

COPOT, varoš (30 000 st.) i morsko kupalište (oko 30 000 posetilaca) na obali Baltičkog M. u državi Dancigu.

CORN Andre → Zorn Andres.

Zr. hem. znak za hem. element → cirkonijum.

CRVANj, plan. između Nevesinjskog Polja i g. toka Neretve; najviši vrh Zimomor, 1921 m.

CRVENA ARMIJA, voj. organizacija SSSR stvorena posle pobede oktobarske revolucije 1917. radi odbrane revoluc. tekovina i novostvorene radničko-seljačke rpb.; u početku služenje u c. a. bilo dobrovoljno, ali kasnije pretvoreno u obavezno; organizacija c. a. izvedena uglavnom kao i u svih dr. savremenih armija; c. a. spojena sa crvenom frontom

CRVENA BLITVA → cvekla.

CRVENA VENjA (Iuniperus oxycedrus), drvo iz kojeg se destilacijom dobiva zejtinasta tečnost (oleum cadinum), koja se u med. upotrebljava kod šuge i dr. kožnih bolesti.

CRVENA VRATA, prevoj (352 m) u Transilvanskim Alpima (Rum.) preko kojeg stoje u vezi Vlaška i Erdelj.

CRVENA ZASTAVA, simvol revolucionarne borbe, prvi put istaknuta 1791. prilikom 1 rpb. demonstracije na Marsovom Polju u Parizu; u revoluciji od 1848. c. z. se vila na barikadama; pod c. z. borili se i pariski komunardovci; c. z. kao svoj simvol prihvatili svi socijalisti; u Kragujevcu (15./2. 1876.) radikalska omladina razvila c. barjak, na kojem bila ispisana kao lozinka i poklič reč »samouprava«; zbog toga gl. vođi dopali zatvora i kažnjeni.

CRVENA KIŠA → žuta kiša.

CRVENA KOŽA, jača c. k. može da bude prirodna zbog mnoge krvi, ako više krvnih sudova nego obično; patol. nenormalna c. k. ako postoji → seboreja, osobito s bubuljicama, i ako je nadražena: usled zastoja krvi kao posledice mnogih nadražaja k. modrocrvena i žiličava; na licu je c. k. i kod nekih teških oboljenja unutr. organa (tbk. pluća, mana srca i dr.); c. k. suzbija se otklanjanjem uzroka, a predupređuje dobrom negom.

CRVENA KRVNA ZRNCA, eritrociti (grč.), okruglaste ćelije bez jedara koje se, pored leukocita i trombocita, nalaze u krvi; fzl. uloga im vezivanje kiseonika za hemoglobin koji se u njima nalazi; njihov broj (oko 5 mil. u 1 mm³), u patol. slučajevima može se smanjiti (→ anemija), što povlači teške poremećaje u organizmu.

CRVENA NIT → crveni konac.

CRVENA RUSIJA, st. ime Galicije, Volinjije, Podolije i j. Polj.

CRVENA SPORTSKA INTERNACIONALA, međunar. organizacija radnika za fiz. kulturu, osn. u Moskvi 1921.; ima sekcije u SSSR, Norv., Šved., ČSR, Frc., Estoniji, Urugvaju i Argentini.

CRVENA CVEKLA → cvekla.

CRVENDAĆ (Erithacus rubecula), ptica pevačica s crvenom gušom; po šumama i u blizini ljudskih naselja; gnezdi se po rupama u zemlji ili po gardama: glas prijatan.

CRVENI BARJAK → crvena zastava.

CRVENI VETAR, vrabac 1) kod ljudi (erysipelas) zarazno, teško oboljenje kože, najčešće lica,; inkubacija 1-7 dana: počinje naglo, visokom tmpt., drhtavicom. povraćanjem. zatim nastaju svrab, bol. otok. crvenilo 1 dela kože, koje se brzo širi i može zahvatiti vel. površine, pa i celo telo: mogu se javiti i mehurići; oboleli deo odvaja se jasno od zdrave kože uzdignutom ivicom; docnije se obolela mesta perutaju; trajanje 10-15 dana; često se obnavlja; preboleli stiču naklonost za ovo oboljenje; kod novorođenčadi gotovo uvek smrtonosno; opasno za iznemogle, starce, teške bolesnike od šeć. bolesti, zapaljenje bubrega; komplikacije: gnojenja, opadanje kose, retko sepsa; prouzrokovač (Felajzenov streptokok) nalazi se u oboleloj koži, peruti, gnoju i tečnosti mehurića; prenosi se rukama, rubljem, zavojnim materijalom, instrumentima, ostalim predmetima koji su služili bolesniku; pouzdanog leka nema; lečenje simptomatično; profilaksa: pranje i dezinfekcija ruku i svega što je bilo kod bolesnika. 2) kod svinja (erysipelas suis) zarazna bolest, u većini slučajeva smrtna (90%); podleže obaveznom prijavljivanju vlasti; rasprostranjena po celoj Evr.; infekcija se vrši putem organa za varenje; tok bolesti različit; uglavnom se razlikuju 3 oblika: urtikarija, septikemija i hronični oblik; obolelo svinjče ne jede. zavlači se u slamu, ćuti i ima visoku tmpt.; uskoro mu se po koži pojavljuju c. pege, različite veličine i jačine (kod septikemičnog oblika nema ovog crvenila, a tok bolesti mnogo brži); kod hroničnog oblika bolest traje duže, svinjče mnogo omršavi i bolest se komplikuje s oboljenjem srca; lečenje se vrši dosta uspešno injekcijama vrbančevog rapid-seruma, naročito u početku oboljenja; u cilju zaštite zdravih vrši se zaštitno cepljenje, koje daje odlične rezultate.

CRVENI VOSAK → pečatni vosak.

CRVENI KAMATNI BROJ → interesni broj za pozicije čiji rok prelazi dan zaključivanja, dakle kam. b. za b. dana koji prelazi dan zaključivanja piše se c. mastilom.

CRVENI KONAC 1) upleten k. u svako uže kao znak svojine engl. kr. mornarice. 2) u pren. smislu, upadljiva osobina, osnovna crta, karakteristika.

CRVENI KROMID, crveni luk → luk.

CRVENI KRST, osn. 22./8. 1864. u Ženevi (u Srb. 1876.), sa zadatkom da za vreme rata pomaže ranjenike i bolesnike, ugroženo stanovništvo, zarobljenike i sve koji pate od ratnih grozota bez razlike na narodnost; u miru stara se i priprema za human rad u ratu, pomaže nevoljnima pri elementarnim nepogodama: poplavama, zemljotresima, i u gladnim god.; podmladak C. k. vaspitava omladinu u humanosti i čovekoljublju; znak društva c. k. na belom polju.

CRVENI POLUMESEC, u musl. zemljama znak koji odgovara → crvenom krstu.

CRVENI ČEK → ček.

CRVENILO VEČERNjE I JUTARNjE, bojadisano nebo pri zalasku i izlasku Sunca, nastaje zbog prelamanja sunčevih zrakova dužih talasa (crvenih, narandžastih, žutih) pri susretu krupnijih čestica prašine i vodenih kapljica u niskim slojevima vazduha.

CRVENILO KOŽE, posledica toplotnih prilika (hladnoće, toplote) ili emocije, posledica prolaznog proširenja krvnih sudova; dugotrajno c. znak zapaljenja, tad krvni sudovi stalno prošireni.

CRVENICA, terra rossa, zemljasta crvena masa prikupljena obično u neravninama skaršćenih krečnjaka; ima fiz. osobine gline; postaje prilikom raspadanja krečnjaka i najvećim delom sastavljena od oksida gvožđa i aluminijuma; crvena boja dolazi od vel. količine oksida i gvožđa; odlikuje se siromaštvom u humusu (usled brzog sagorevanja org. materije); poljopr. osobine c. nisu još dovoljno proučene; u vezi s klimom takva zemljišta kod nas mogu biti od vel. ekon. značaja s obzirom na mogućnost proizvodnje j. i dr. kvalitetnog voća i izvesnih spec. kultura (buhač, lekovito bilje i dr.).

CRVENKA → rubeola.

CRVENO MORE, između Az. i Afr. na S Sueokim Čavalom u vezi sa Sred. M., na J moreuzom Babel-Mandebom s Adenskim Zal. odn. Indiskim Ok.; najveća dubina 2 360 m; salinitet veliki: najvažnija pristaništa: Džida, Hodeida, Moka (Arabisko Pol.) Sues, Koseir, Port Sudan, Suakin, Masaua (Afr.).

CRVENOKOŠCI → američka rasa, Amer. Indijanci.

CRVENPERKA 1) (Scardinius), rod belih riba, po pravilu s crvenim perajima, čiji pretstavnici žive mahom po mirnijim vodama: meso sr. ukusa. 2) (Erythacus phoenicurus, fam. Silviidae), pevačica naših krajeva, lepog perja, odozdo sivoplavog; čelo i guša crni, a grudi i rep crvenkasti.

CRVI (Vermes), vel. kolo životinja, obuhvataju veći broj grupa s malo zajedničkih odlika: 1 od takvih odlika: najveći deo telesne muskulature tesno naleže uz kožu s kojom gradi telesni zid; u c. se ubrajaju člankovite i valjkaste gliste, pljosnati c. i joga neke manje grupe životinja crvolikog izgleda. C. u rogu, parazitarno oboljenje ovaca, prouzrokovano larvama ovčjeg obada (Oestrus ovis), koji se razvija u šupljinama kostiju glave i rogova; prisustvo larvi u šupljinama kostiju glave izaziva oboljenja, slična brlju (otud naziv »lažni brlj«); ovca bali, teško diše. usled pritiska na mozak nastaju poremećaji u kretanju. vrtoglavica itd.: lečenje bezuspešno: predohpana: odbrana od obada u leto.

CRVLjIVICA, drugo ime za plan. → Klekovaču.

CRVOTOČINA → prečica.

CRVULjCI (Vermidea), grupe životinja s nesigurnim sistematskim položajem, u koje se ubrajaju briozoe, brahiopode, rotatorije i joga neke lr. manje grupe crvolikih životinja; c. imaju malo zajedničkih odlika; 1 od takvih larveni ob.tpk trohofora. koji se susreće i kod člankovitih crva.

CRVČANIN Milivoje (• 1892.), protojerej, kompozitor: živi u Pragu: komponovao instr. i vokalna dela; ističu se: Irmos, Opelo, Blagodarenje, pesme za glas i klavir, simfoniske varijacije sa fugom orkestar.

CREVA, crevni sistem organa, višećeličnih životinja, obuhvata crevne cevi i žleadane organe pridodate c., koji služe varenju; u najprostijem slučaju, c. je duplja koja u isti mah i telesna, ima svega 1 otvor (sunđeri, dupljari); ona može biti jako razgranata (Turbelari); kod životinja s telesnom dupljom, c. cev ima usni i čmarni otvor; njen prednji (prednje c.) i zadnji (zadnje c.) kraj postaju na račun kože unutarnjeg klicinog lista (endoderma); c. cev se kod mnogih životinja jako diferencira u svojim delovima; c. sluzokoža po pravilu jako ubrana, čime joj se površina povećava; gl. žlezdani organi pridodati c. (jetra, gušterača) postaju na račun c. cevi. Kod čoveka c. se pružaju od želuca do čmara; dužina 9,5 m; prvih 7-8 m pripadaju tankom c. s prečnikom od 2-3 sm; debelo c. dugo 5 1,65 m s prečnikom od 3-6 sm; građa: unutarnji sloj sluzokoža, zatim mišićni, spolja obložena trbušnom maramicom. Tanko c.(intestinum) 8 podeljeno na 3 dela: dvanaestopalačno c. → duodenum), fiksirano za zadnji zid trbušne duplje; jejunum, koji se nastavlja u treći deo, ileum, bez određene granice; krajnji deo ileuma završava se u bočnoj strani početnog dela debelog c., gde postoji valvula, koja sprečava vraćanje hrane u tanko c.; jejunum i ileum smatraju se kao slobodan deo tankog c. pošto vise na mezenterijumu te se mogu slobodnije kretati; zbog svoje dužine t. c. prave u trbušnoj duplji mnoge vijuge; sluzokoža t. c. ima 800-900 nabora, koji povećava njihovu apsorptivnu površinu, zatim ima mnoge žlezde: Pajerove ploče, limfoidni organ (stvara bela krvna zrnca); Brinerove i Liberkinove žlezde luče c. sokove. Debelo c. (i. crassum), počinje u vidu džaka (i. caecum), leži na d. strani trbušne duplje prema karličnoj kosti; prima u sebe tanko c., zatim na svom dnu od njega polazi zakržljali organ → crevuljak, organ koji izaziva oboljenje: zapaljenje slepog c.; cekum se nastavlja naviše prema jetri u penjući deo d. c. (colon ascendens); zatim menja pravac i leži poprečno do slezine, poprečni deo d. c. (colon transversumm); od slezine se spušta naniže ka l. karličnoj kosti, silazeći deo d. c. (colon descendens), zatim pred karlicom opisuje luk (colon sigmoideum); u karlici se proširava i ide prema čmaru pravo c. (i. rectum); na spoljnoj strani d. c. ima 3, zatim 2 uzdužne brazde (pojačana muskulatura), a između tih brazda mnogobrojne izbočine; sluzokoža d. c., naročito u početnim delovima, ima mnoge nabore, zatim sadrži mnoge Pajerove i Liberkinove žlezde (→ crevni pokreti → peristaltika). Bolesti: → enteroptozis (spuštenost), proliv, enteritis (zapaljenje), apendicitis (zapaljenje slepog c.); kolera, dizenterija (zarazna bolest), vezana c. (ileus) (na sl.: zid tankog c.: 1, 9) vrterski sud, 2, 10) venski sud, 3, 11) hiliferni sud, 4) zatvorena žlezda, 5) epitelijalni sloj, 6) podepitelijalni sloj. 7) mišićni sloj. 8) vezivni sloj, 12) živac). Vezana c. (ileus), bolest čiji uzroci: dinamični (dugotrajni grč koji sprečava prolaz crevne sadržine); oduzetost c. (paralitični i.: proširenje i prestanak rada na oduzetom mestu); mehanički: ukleštenje (unutarnja hernija) kroz postojeći otvor ili novostvorene zarastice; uvrtanje (volvulie) oko osovine njegovog mezokolona ili mezenterijuma; invaginacija, uvlačenje c. u sopstven otvor (naročito često kod dece); pritisak od susednih tumora na zidu c.; zapušavanje (okluzija), kad strano telo zatvara prečnik c. (veliki žučni kamen, voćno semenje, klupčad glista). Znaci: otsutnost izmeta i vetrova, bolovi u obliku grčeva, nadutost trbuha, povraćanje. znaci opšteg trovanja; kod invaginacije još i izbacivanje krvi na čmar; bolest teška i opasna; smrt može da nastupi za nekoliko dana; lečenje: hitna operacija, naročito hitna kod male dece. Crevni pokreti, kontrakcije c. muskulature (uzdužnih i kružnih glatkih mišićnih vlakana); tanko c. vrši 2 vrste pokreta: pendularne (pod dejstvom kojih se hrana meša) i peristaltične (→ peristaltika); debelo c. takođe 2 vrste: peristaltične i antiperistaltične (koji vraćaju sadržaj natrag). C. sok, sekret žlezda c. sluzokože, sadrži u sebi fermente koji deluju na sve 3 vrste hranljivih materija; uloga mu da dovrši varenje hrane započeto u ustima i želucu. C. tuberkuloza, javlja se u 2 oblika: a) kao grizlice (ranice, čirevi) u crevima, naročito tankim, prouzrokovane najčešće gutanjem sopstvenog ispljuvka koji sadrži bacile tbk. (česta komplikacija teške → ftize); znaci: bolovi, tečan proliv, naročito noću; b) suženje (stenoza) creva tbk. ožiljkom; znaci: bolovi uz čujno »pretakanje« i vidljivo kočenje; creva (povremeno i mestimično ispupčenje koje se premešta); prati ponekad i lako tbk. (fibrozno) oboljenje pluća; često pristupačno operativnom lečenju.

CREVARNICA, odeljenje u dobro uređenoj klanici, u kojem se vrši čišćenje creva.

CREVJE, crevlje, čest naziv za cipele uopšte, specijalno za plitke cipele u jadr. primorju; plitke c. nose se u okolini Vranja.

CREVULjAK (processus vermiformis), rudimentaran organ, polazi i u vezi s cekumom, dug 5-12 sm, debljine 5-7 mm, pravac promenljiv, najčešće malo uvijen; ima građu sličnu crevima, sluzokoža sadrži mnoge Pajerove žlezde: unutarnji kanal veoma uzan: 2-4 mm; akutno zapaljenje ovog organa klasična bolest: apendicitis, pogrešno zvano zapaljenje slepog creva.

CREMŽA (Prunus padus, fai. Rosaceae), visok listopadan šib, izduženo ovalna lista i sitna, bela cveta u dugačkim grozdastim cvastima, prijatnog mirisa; plod crna, sitna koštunica; jede se; raste u vlažnim listopadnim mešovitim šumama, šibljadima, na rečnim obalama, ređe u četinarskoj šumi; rasprostranjena u Evr., Az.; gaji se po parkovima.

CREP, krovni pokrivač od pečene zemlje s bradavicom na zadnjoj strani za vešanje o letve.

CREPULjA, plitak okrugao zemljani sud, prečnika 40-60 sm, niska oboda, u zap. jsl. krajevima duguljaste; grade grnčari, u nekim krajevima žene u primit. thn. bez grnčarskog kola; služe za pečenje hleba, držanje mleka itd.

CRES, ostrvo (400 km²; 1921. g. imalo 8 147 stan., od kojih 3 583 Jsl.) u si. delu Jadr. M., u ostrvskoj grupi Kvarnera; na njemu jez. Vrana, čije dno ispod morskog nivoa (kriptodepresija); gl. mesto varošica C., na z. obali; pripada It.

CRET, naziv za tresavske biljke koje se po uginuću ne raspadaju, već se postepeno ugljenišu u treset.

CRIJEVIĆ 1) Ilija (Cerva, Cervinus Aelius Lampridius, 1460.-1526.), dubrov. humanist, učenik Pomponija Leta, u 22. god. dobio lovorov venac za lat. pesme savršenog oblika i neznatnog sadržaja; bio protivnik nar. knjiž., jer Dubrovčane smatrao za potomke st. Rimljana. 2) Ludvik (1455.-1527.), benediktinac i istoričar, gl. delo: Comentaria suorum temporum (1584.), u kojem prikazani događaji od 1490.-1522., koji se odnose najviše na Dubrovnik, zatim na tur. carstvo, Ug. i It. 3) Saro (Cerva Serafin, 1686.-1759.), dubrov. istoričar, dominikanac, ostavio u rukopisu na lat. j. (18 tomova) istoriju dubrov. crkve i zbornik biografija znamenitih Dubrovčana; nije dovoljno kritičan, ali njegovo delo ipak dragocen izvor podataka za dubrov. ist.

CRIKVENICA, varošica (3 500 st.), sresko mesto. pristanište i zimsko klimatsko mesto na si. strani Jadr. M. (Sav. Ban.), morsko kupalište s uređenom plažom i oporavilištem za slabunjave i decu: razvijen ribolov.

CRKVA (preko nem. od grč.), dom božji; hrišć. zajednica, celo hrišćanstvo ili njegovi delovi (vere); bogom osnovana zajednica, koja ima 1 veru. nauku, sveštenstvo i sv. tajne; razlikuje se zemaljska (koja se bori, militans) i nebeska (koja pobeđuje, triumphans); prot. uče da su u nevidljivoj c. samo pravi hrišć., a u vidljivoj svi kršteni; osnivač crkve Isus Hristos, on i glava c.; svrha: spasenje ljudi kroz blagodat božju koja se prima u sv. tajnama. C. u priv. pravu: pravno lice i može imati svoja prava i obaveze; kao pravna lica smatraju se pojedine crk. ustanove (patrijaršija, episkopija, biskupija, crkvena op., man.) a ne n zvanja. Visoka c. (engl. High Church), ogranak → anglikanske c., drukčije nazvana episkopalna c. Državna C., kad c. drž. ustanova; u Srb. d. c. bila srp. i.-prav. avtokefalna c. C. sv. Petra, u Rimu, središte kat. hrišć., velika građevina o ogromnim kubetom (prečnik 42 m); zidao je Mikelanđelo 1547.-1564.; prvo bila centralna građevina i tek 1606. papa Pavle V dozidao podužni brod, što izvršili Bernini i Maderna, dodavši i 2 kubeta za zvona. Crkvena arhitektura → hram. C. vlast, zasnovana na božanskom pravu; samo u duhovnim i verskim stvarima (kao: »carstvo nebesko«); zakonodavna i izvršna. C. vlastelinstva, vel. imanja, tzv. metohije ili metosi, pgto ih vladari i ugledni ljudi davali crkvama i man. i izvesnim c. licima za njihovo izdržavanje; dobijala i izvesne povlastice od vladara, među kojima gl. da c. ljudima i podanicima mogle suditi samo duhovne i man. adm. vlasti. C. godina, počinje kod kat. i prot. 1. adventa (4 nedelje pred Božić); kod prav. 1. sept., kod Jevr. 1. tišri. C. dažbine, prirezi, ubiru se na razne načine radi izdržavanja crk. i njenih službenika; najpoznatiji bir ili lukno, obično u naturi ali i u novcu; u prav. crk. nekad se zvale dimnica (po kućnjem odžaku, tj. svaka kuća plaćala), danas u srp. prav. crk. postoje op., eparhiski i patrijaršiski prirez; poslednja 2 po odobrenju Mst. finansija najviše do 10%. C. država, svet. drž. papina (do 1859. obuhvatala oko 40 000 km²), razvila se iz poklona Pipina Malog (755.) papi Stevanu III, 774. povećana od Karla Vel., 1053. dodana joj vojvodina Benevent, 1115. posed grofice Matilde; Inoćentije III postao vladar i Rima, ali zbog pobuna pape se iselile u Avinjon (1309.-1377.); u 16. v. dobila: Ravenu, Bolonju, Ankoiu, Feraru i Urbino, 1809. pripala Frc., a 1814. opet uspostavljena; nac. ujedinjenje It., kojem smetala c. d., oduzelo joj pojedine delove, 1867.-70. Frc. uzeli Rim, a 1870. ušle it. trupe u Rim i tako prestala papska d.; pape u znak protesta ne izlaze iz Vatikana; Musolini u febr. 1929. dao papi vatikanski grad kao suverenu državicu sa svim pravima. C. izopćenje, u rkat. crk. odlučenje vernih iz zajednice, obično zbog jeresi. C. istorija, nauka o postanku, širenju i razvitku hrišć. crk., deo ist. teologije i opšte rel. i kult. ist.; deli se kod prav. na 3 perioda: 1. do 313. g., 2. od 313.-1054., 3. do danas; kod rkat.: st. do 800. g., sr. do 1517., n. do 1648. i najnoviji do danas. C. jurisdikcija, u priv. pravu nekad bila (9.-16. v.) skoro opšta; hrišćani raspravljali svoje sporove pred c. sudom; danas c. j. nadležna samo za bračne sporove, sporove c. lica oko c. imanja i svešt. oko svešteničkog prihoda. C. matice, knj. za zavođenje rođenih, venčanih i umrlih; obavezno se vode pri svakoj parohiji; mesečno se iz njih šalje izveštaj voj. i građ. vlastima. C. muzika, razvila se iz starozavetne jevr. m. kao sastavni deo bogosluženja; sastoji se u pevanju c. pesama, na 3 uz pratnju orgulja; na I um. solo pevanje do reforme → Damaskina, zatim po stalnim skalama sačuvano do danas; u srp. cr. primljeno → karlovačko pevanje, malo i strano (veliko), po uzoru na grč. s našim motivima; sredio i izdao St. Mokranjac; kod rkat.: uzeto od i. crkve; 1. uveo i razvio u 4. v. sv. Amvrosije u Milanu; od 7. v. u Rimu um. solo pevanje nazvano gregorijansko (po papi Grguru I), u 13. v. otpočelo pevanje u više glasova i postiglo visok stepen u 16. v. u papskim pevačkim zborovima i Palestrininoj m. (→ c. tonovi); svi kompozitori radili na usavršavanju c. m., osobito Bah. Mocart, Bethoven, Herubini, List, Brukner i dr. C. opština → opština crkvena. C. oci, pisci i učitelji prk. od 2.-6. v. čija dela izraz pravilnog ispovedanja vere. C. pisci, istaknuti književnici koji se posvetili rešavanju c. pitanja, naročito u objašnjavanju dogmi i morala: na znatniji na I od 4.-8. v., na 3 od 13.-15. v. C. pravo, pravila koja regulišu pravne odnose crk. prema članovima njenim i prema ustanovama koje s njom u dodiru; deli se na božansko (koje je dao Isus Hristos = N. zavet) i čovečansko (stvoreno docnije); kod kat. c. p. je poslednji put kodifikovano 1917. g. (Codex juris canonici); kod prav. nema zvaničnog i potpunog kodeksa; c. p, može biti opšte (koje je priznato od vaseljenskih sabora od 7. v.) i mesno koje je izdao arhijerejski sabor jedne autokefalne crk.; izvori: Sv. pismo, Sv. predanje, spisi sv. otaca, pravila vaselj. i pomesnih sabora, pojedine odredbe primljene od cele c.; kod rkat. još i papski dekreti i konkordati (→ Codex juris canonici) kod prot. c. uredbe, simvolične knj. i conclusa corporis Evangelicorum (zaključci saveta evangelika). C. prikazanja, drame pučkog karaktera, o stradanju Hristovom i dr. mučenika, igrane na primit. pozornicama pred crk. ili na trgu, kod nas najviše u dalm. gradovima, od 15. v. do sredine 19. v. (na Hvaru), nastale pod uticajem it. misterija (prikazivanje muke Hristove). C. provincija, kod rkat. oblast pod upravom nadbiskupa. C. raskol → otcepljenje. C. sabor → veseljenski, pomesni, mitropolitanski s. C. savet, samoupravna tela razne vrste, pomažu c. opštini ili eparhiji u upravljanju i rešavanju mater. pitanja; mogu biti op. eparhiski i patrijaršiski. C. savetnik, zvanje sveštenika-sudija u c. sudovima ili konzistorijama. C. svetogrđe, krađa ili upotreba c. stvari u profane svrhe. C. skale, uneo ih → Damaskin na osnovu st. grč. skala: dorske, friške, lidske i miksolidske; 4 autentične i od njih izvedene plagalne; kod rkat. slično (→ c. tovovi). C. stvari, koje se upotrebljuju za bogosluženje (svete stvari, kao plaštanica: osvećene stvari, kao odežde) ili u hramu (obične c. stvari, npr. polilej); c. s. ne mogu se uzeti u popis. C. sudovi, srp. prav. crk.: eparhiski i Vel. d. sud. C. takse, uvedene po Zakonu o srp. prav. crk. na sve podneske i uverenja u vezi s crk.; određuje ih Arh. sinod u sporazumu s drž. vlastima. C. topovi ili glasovi, oktavne vrste (skale) u vojima raspored tonova bio drukčiji nego u našim: svaka od ovih vrsta služila kao obrazac za 1 od 8 c. glasova, koji se delili na gl. i sporedne, odn. autentične i plagalne (plagalne za čistu kvartu ispod svoje autentične vrste); na taj način u sr. v. bili u upotrebi sledeći c. t.: autentična dorska skala D-d, njena plagalna hipodorska A-a; frigi ska E-e i hipofrigiska H-h; lidiska F-f i hipolidiska C-c; miksolidiska G-g i hipomiksolidiska, jednaka s dorskom D-d; obim c. sk. počinjao za ton niže nego kod Grka, tj. od G a ne od A. C. uređenje, pravne odredbe o vršenju c. vlasti; u rkat. crk. nosioci vlasti biskupi, nad njima papa kao vrh glava crk.; kod prav. svi ep. s vrh. instancijom vaselj. saborom; dozvoljava se i učešće vernih u upravi c. imovinom (kod nas i u izboru patrijarha); kod prot. upravljali knezovi s konzistorijom, kasnije dopunjeno sinodalnim uređenjem. C. hronologija, način računanja god. u crk., danas u opštoj upotrebi hrišć. → sra. C. ustav, Ustav srp. irav. crkve, izdan (16./11. 1931. god.) zajedno sa Zakonom o srp. prav. crk. (1929.), reguliše odnose crk. s državom i postavlja principe celokupnog uređenja i rada crk., određuje tačno prava i dužnosti ovih članova crk. C.- opštinski zbor, u srp. prav. crk. telo koje donosi odluku o c.-o. prirezu od 10%; sačinjavaju ga svi punoletni m. članovi te opštine. C.-o- savet, donosi budžet, odobrava račune, rukuje imovinom c. opštine; ima 24-60 članova. C.-o. upravni odbor, ima 6-12 članova, biranih iz c. o. saveta na 6 god., čiji izvršni organ; čuva ugled crk. i opštine, reguliše mater. potrebe.

CRKVENOSLOVENSKI JEZIK, → staroslovenski j. sa svim svojim redakcijama.

CRKVENjAK, služitelj u crk.; može biti i ipođakon.

CRKVICE, selo u Krivošijama, sz. od Boke Kotorske, klimatsko mesto i letovalište; najveća količina vodenog taloga (4 600 mm) na god. u Evr.

CRLjENO JEZERO, malo j. (0,15 km²) u Imotskom Polju (Prim. Ban.).

CRMNICA, Crmnička nahija, oblast i 1 od 4 nahije stare C. Gore, na sz. strani Skadarekog J., do plemena Paštrovića; plodan, bogat i dobro naseljen kraj; vinogradarstvo i voćarstvo; kroz obt. protiče C., pritoka Skadarskog J.; ime veoma staro: pominje se kod popa Dukljanina (12. ili 13. v.); u C. 7 plemena: Podgor, Brčeli, Dupilo, Gluhi Do, Ostonići, Limljani, Voljevići.

CRNA, d. pritoka Vardara, duga 190 km, izvire sa s. i i. strane Plakenske Pl., protiče kroz Prilepsko-Bitoljsko Polje, odakle pravi vel. okuku prema SI i do izlaska u Tikvešku Kotlinu dolina joj klisurasta; uliva se kod Gradskog.

CRNA BERZA, priv. skupovi poslovnih ljudi na kojima zaključuju trg. poslove, prodaju vrednosne papire itd. bez obzira na zvanični kure i zvan. propise obavezne na pravoj berzi.

CRNA GORA, pokr. između Jadr. M., Dalm., Herc., ranijeg Novopazarskog sandžaka, Metohije i Arbanije; u užem smislu st. C. G., činile samo Crmnička, Katunska, Lješanska i Riječka nahija; s bližim susednim krajevima čini danas ter. Zet. Ban.; pod imenom C. G. pominje se 1. put 1435.; ranije njena oblast ulazila u sastav zetske drž.; ist. C. G. počinje dinastijom Crnojevića, zetskih velikaša, koji se istakli posle izumiranja Balšića, 1421.; Crnojevići se kolebali između svojih zakonitih srp. gospodara i mlet. gospode, koja ih pridobijala razvijajući njihove ambicije i pomažući ih materijalno; gl. osnivač moći Crnojevića bio Stevan (†1465.); za vlade Ivana Crnojevića Zeta izgubila Žabljak, a Cetinje 1485. postalo p. prestonica; naslednici Ivanovi, međusobno zavađeni izgubili C. G. 1499., kad ona došla pod tur. vlast; Skenderbeg Crnojević, poturčeni sin Ivanov, držao do 1328. pod svojom vlašću C. G., a od 1328. pripojena Skadarskom sandžakatu; C. G. ostala pod tur. vlašću do ratovanja sv. saveza. odn do 1684.; tad Mlečani svim sredstvima krenuli borbenu akciju Crnogoraca, i 1688.-1692. držali svoju posadu na Cetinju; njihov neuspeh pa toj strani učinio da Crnogorci ostanu i dalje kao tur. podanici, ali ipak s novim poletom i trajnim raspoloženjem da tur. vlast obore: gl. rezultate za oslobođenje C. G. od Turaka pripisuje predaše vladici Danilu Petroviću (1697.-1735.); veruje se da istragom poturica, završenom 1 Badnje večeri, oslobodio C. G. domaćih neprijatelja, ali ta istraga, izvršena na način vartolomejske noći, u ist. nauci još nije potvrđena; vladika Danilo počeo oslobodilačku akciju nesumnjivo 1711., po pozivu rus. cara Petra Bel. i uz saradnju njegovih emisara; ta njegova borba dovela do 2 vel. tur. ekspedicije protiv C. G., od kojih prva 1712. imala delimičan neuspeh, dok dr., 1714., zadala C. G. težak udarac; u nevolji Crnogorce pomagali Rus. i, u manjoj meri, Mlečani, koji hteli da ih imaju u svojoj vlasti; vladiku Danila nasledio slabi vladika Sava (1735.-1781.), njegov sinovac, uz kog se brzo istakao njegov srodnik vladika Vasilije (1709.-1766.), bistar, ali brzoplet, nepouzdan i sklon intrigama, koji brzo došao u sukob s Turcima i Mlečanima i izazvao 1756. 1 štetni tur. pohod protiv C. G.; međutim, s planom negovao veze e Rus. i 3 put odlazio u tu zemlju, gde i umro; godinu dana posle njegove smrti naturio se vladici Savi za savladara 1 avanturist, neki bliže nepoznati Šćepan Mali, koji se izdavao za rus. cara Petra III.; prestiž Rus. u C. G. bio toliki da je Šćepan bez muke mogao da se održi na vlasti pretstavljajući se spočetka kao rus. car; zbog njega C. G. imala dosta neprilika, ali ga držala; on nije bio čovek bez vrednosti, pokušao da uvede red; za vreme rus.-tur. rata 1768.-1774. C. G. bila na strani Rus. i zbog te saradnje Rus. nije nastojala da se on silom ukloni; poginuo za vreme tog rata, od jednog potplaćenog služitelja; za vlade vladike Save digla se znatno u ugledu i uticaju i porodica Radonjića, koja imala veze s Mlečanima i tražila sve više da vladiku ograniči samo na crk., a ona prihvati svetovne poslove; naslednik Savin, vladika Petar I (1782.-1830.), imao mnogo muka da digne svoj ugled i značaj C. G.; za vreme njegova otsustva, 1785., prodro Mahmud paša Vušatlija u C. G. i popalio Cetinje; vladika odmah po povratku primio borbu s njim i 1796., u bici na Krusama, Bušatlija izgubio život; za duže vremena bila C. G. posle, s te strane, mirna; vladika, kao saveznik Rus, ušao u borbe s Francuzima, sprečavajući im osvajanje Boke Kotorske; Bokelji bili spremni da i Crnogorcima obrazuju svoju vladu i drž., ali njihove namere pokvario bečki kongres, 1814., koji Boku dodelio Austr.; vladika Petar I učinio dosta za uređenje i smirivanje C. G.: dao 1798. zakonik (1803. dopunjen), naročito gledao da uguši krvnu osvetu; mnogo štovan od naroda, umro 1830.; nasledio ga vladika Petar II (Rade Tomov), njegov sinovac tvorac Gorskog vijenca najmisaonijeg dela naše knjiž.; kao vladar radio na uređivanju i prosvećivanju C. G.; u polit. poslovima sve njegove akcije imale lokalan značaj; 1848. bio voljan da pomogne u opštem nar. pokretu, ali zbog geogr. položaja C. G. ta pomoć mogla biti samo moralna; umro 1851.; to je poslednji vladika vladar na upravi C. G.; njegov naslednik, sinovac mu, Danilo (1851.-1860.), postao, s pristankom rus. cara, svetovni knez; ta promena u vrh. upravi C. G. dovela do živog protesta u Carigradu i izazvala rat, 1852.; nadiranje tur. vojske zaustavio austr. ultimatum i rus. zauzimanje na Porti; knez Danilo nastojao da C. G. bude priznata za nezavisnu drž., alc to Tur. uskoro odbijala; na pariskom kongresu, 1856., Tur. zvanično oglasila C. G. kao svoju pokrajinu; knez Danilo, ogorčen, krenuo protiv toga diplomatsku i borbenu akciju; ustanak Luke Vukalovića 1857. u Herc. njegovo delo; poraz tur. vojske na Grahovu 1858. pretio da izazvao teške sukobe s Portom; dalje borbe sprečilo posredovanje frc. vlade, koja uspela da kod dr. sila krene pitanje razgraničenja C. G.; razgraničenjem C. G., ustvari, dobila priznanje svog posebnog područja; taj uspeh kneza Danila digao mu ugled u srpstvu, koji u samoj C. G. osporavan zbog bezobzirnog ličnog režima; pao (1./8. 1860.), kao žrtva lične osvete; knez Nikola I, njegov sinovac, poslednji vladar C. G. iz roda Petrovića-Njegoša, bio darovit čovek, s izvesnim knjiž. talentom, dosta okrstan, ali suviše ličan n sebičan; na početku vlade, zbog podržavanja ustanka u Herc., zagazio u rat s Turcima, 1862.. ali u tom ratu zlo prošao; bolje sreće bio u ratu 1876.-1878., u koji C. G. ušla sa. Srb. zajedno, sa pomogne srp. ustanike u B. i X. i iz kojeg izišla udvostručena, dobila područje Nikšića, Podgorice, Bara i Ulcinja; neko vreme knez Nikola uživao vel. poverenje na rus. dvoru, gde udao 2 svoje kćeri; naročito ga cenio Aleksandar III; u nar. knez dosta izgubio zbog svoje lične netrpeljivosti; kad 1905. dao C. G. ustav, izbilo nar. neraspoloženje u veoma vel. meri; o pedesetogod. svoje vladavine, 1910., proglasio se za kralja, a C. G. za kraljevinu; proširenje dobila C. G. u ratu s Tur. 1912.1913. (do Lima na S i Peć s Metohijom); teško je posle duge opsade C. G. osvojila Skadar, ali Austr. nije dala da ga zadrži; 1913., pomagala C. G. Srbiji 1 divizijom protiv Bugara; isto tako stala na stranu Srb. i 1914., kad joj Austr. objavila rat; u tom ratu Crnogorci, istrošeni ranijim borbama, nisu dali pravu meru; snažan bio njihov otpor na Tari, o Božiću 1915., koji omogućio mirnije povlačenje srp. vojske, ali neslavan bio gubitak Lovćena; C. G. 1915. kapitulirala iz više razloga, ali glavni bio taj što zaista bila lišena svih sredstava; kralj Nikola napustio C. G. a u zemlji ostao kraljević Mirko s 3 člana vlade i predao se Austr.; nar. to smatrao kao uvođenje i posle oslobođenja, na podgoričkoj vel. skupštini, (13./11. 3918.), svrgao dinastiju Petrovića i proglasio ujedinjenje s ostalim Jsl.; 1918. C. G. prestala da postoji kao zasebna država.

CRNA MAGIJA → vračanje.

CRNA REKA, l. pritoka Timoka, izvire iz vrela kod Krivog Vira (u podnožju Kučaja i Samanjca); stoga se zove i Krivovirski Timok. a zovu je i C. Timokom; duga 71 km; ušće ispod Zaječara.

CRNA RUKA, zvala se organizacija »Ujedinjenje ili smrt«; osn. 9./5. 1911. u Beogradu, po ugledu pa it. karbonarska društva, s ciljem jasno izraženim u programu; osnivači bili, uglavnom, mlađi zaverenici iz 1903., saučesnici u ubistvu kralja Aleksandra Obrenovića; gl. vođi: Dragutin Dimitrijević Apis, Ilija Radivojević, Čeda Popović, Bogdan Radenković i dr. koji ranije sarađivali u Nar. odbrani, ali nisu bili zadovoljni njenim radom, pa hteli udruženje borbenije i aktivnije; organ im bio Pijemont; 1913.-1914. дошло до више сукоба између владе и те групе људи, који хтели да утичу на све држ. ггослове; односи се заоштравали и за време рата, 1917. влада похапсила и оптужила све вође и виђеније чланове; неки од њих осуђени сувише строго (Апис и Љ. Вуловић и др. стрељани); сукоби који настали због тога у избеглиштву и после у земљи имали тешких последица, и стварних и моралних.

CRNA SMRT → kuga.

CRNAČKA RASA → negarska rasa.

CRNAČKI POKRET, polit. pokret afr. Crnaca, učesnika svet. rata, koji teži stvaranju nezavisne federativne države u Afr., po ugledu na SAD.

CRNBOG, Černobog, božanstvo st. baltičkph Sl., jedini pouzdan trag dualizma u prehrišć. sl. religiji; verovatno stranog porekla.

CRNE LISTE, spisak imena lica koja se imaju proganjati kao polit. protivnici; u trgovini spisak loših platiša.

CRNE RASE → negroidne rase.

CRNI BARUT → barut.

CRNI GUBER, sulfatno arsenska gvožđevita voda, kod Srebrenice (Drin. Ban.), na d. obali Crvene Reke; upotrebljava se: kod raznovrsnih slučajeva anemije i hloroze, leukemije i teške anemije. ekrofuloze, hronične malarije i dr.

CRNI DRIM, r. u Jugosl. (dužina toka u Jugosl. 54 km) i Arb., otiče iz Ohridskog J., kod Struge, u Arb. ulazi sz. od Debra, s Belim D. se sastaje kod Ljum-Kule, u Arb., odakle nastaje → Drim.

CRNI KOREN, zmijak, turutva (Scorzonera *spanica), dugovečna, iz fam. glavičastih biljaka (Compositae), poreklom iz Šp.; koren se kuva i jede kao povrće; u toku zime može ostati u zemlji; množi se iz semena.

CRNI LUK → luk.

CRNI PAPA, nekad naziv za generala jezuitskog reda u Rimu, jer često bio moćniji od pape.

CRNI PRINC, sin engl. kralja Eduarda IV; dobio ime po tom što za vreme borbi s Frc. u 100-god. ratu nosio crn oklop.

CRNI PRIŠT → prostrel.

CRNI SLEZ → slez.

CRNI ŠEĆER, lakric, medveđi šećer, zgusnuti čvrsti vodeni ekstrakt korena drveta Glycyrrhiza glabra, u obliku blokova i šipki, slatka ukusa; najvažniji sastojak c. š. gliciricin, upotrebljava se u farmaciji za izradu salmijak-tableta, smeše od 9 delova c. š. i 1 dela nišadora i dr. med. preparata.

CRNICA 1) (Erica carnea, fam. Ericaceae), niski žbun, crvenkasta, ređe bela cveta, raste u šumama četinarskim montanekog i subalpiskog regiona, na vrištinama (→ vrijes, Erica), 2) → borovnica.

CRNO JEZERO 1) jezero glacijalnog porekla pod Durmitorom, u obl. Jezera, jz. od Žabljaka (Zet. Ban.), na nadm. v. od 1413 m, a sastoji se od 2 međusobno spojena j. (V. i M. C. J.); duboko 47 m. 2) jezero glacijalnog porekla na pl. Treskavici (tromeđa Drin., Zet. i Prim. Ban.), na visini oko 1700 m.

CRNO MORE, unutrašnje m. između B. P. i M. Az. (453 000 km²), duboko do 2 244 m; obala slabo razuđena na S se od njega odvaja Azovsko M.; a na J u vezi sa Sred. M, preko Bosfora, Mramornog M., Dardanelskog Moreuza i Egejskog M.; mali salinitet vode (1,5-1,8%), mala plima i oseka; prema njemu se odvodnjava najveći deo Evr. (Dunav, Dnjestar, Dnjepar).

CRNOVRH → vranilova trava.

CRNOGORSKA MITROPOLIJA, nastavak st. zetske. posle podizanja cetinjskog man. (1485.) i zbog opasnosti od Turaka, mitropoliti se nastanili na Cetinju, koje postalo novo drž. sedište Ivana Crnojevića i njegovih naslednika; pri toj m. osnovana 1493. g. 1. štamparija u Srba, namenjena za crk. potrebe; C. m. jedina srp. m. koja 1766. nije priznala vlast Pećke patrijaršije, kad ova prešla u grč. ruke: opštila s mitropolitima u Karlovcima i rus. crkvom, gde novi mitropoliti primali svoj čin; vel. značaj dobili cetinjski mitropoliti iz kuće Petrovića, koji od 1697. do 1851., uz mitropolitsku, dobili i svu svetovnu vlast u zemlji; kad knez Danilo prekinuo sa teokratskom tradicijom, za cetinjske mitropolite dolazila duhovna lica po izboru; od tih mitropolita najvažniji bio Mitrofan Ban (1884.-1920.), koji, energičan i vešt, dao C. G. crk. uređenje novijeg sistema.

CRNOGORSKA STRANKA, osn. na kongresu u Podgorici oktobra 1925., stajala na stanovištu da se država zove Jugosl., a da se uredi na federativnoj bazi; pretsednik gl. strankinog odbora bio Mirko Mijušković, a organ stranke Crnogorac.

CRNOGORCI, veća etnička grupa među Srbima; žive u st. C. G.; veoma im srodni Bokelji i Brđani; među C. najčešće zastupljeni dinarski i alpiski rasni tip, retki plavi rasni tipovi; po duševnim osobinama pripadaju dinarskom violentnom tipu; govore zetskim narečjem; oblast u kojoj žive krševita, i stoga veoma siromašni; gl. zanimanje stočarstvo; naseljena uglavnom samo polja, uvale i dolovi; C. u ravnici pored Skadarskog J. bave se i zemljr.; život u plemenima 1 od najkarakterističnijih odlika C.; od sredine 19. v. gubi se plemsnska organizacija; plemena se dele na bratstva, među sobom strogo egzogama, a ova na rodove; kuća i zgrade obično od kamena; imaju osobitu nošnju; veoma lepa nošnja glavara i imućnijih ljudi; karakterističan deo crnog. kapica (→ šišak); od običaja najznačajnija krvna osveta, doskora veoma u običaju, sad gotovo izobičajena.

CRNOGORČEVIĆ Mladen (1863.-1902.), učitelj, bavio se istorijom i arhl.; važniji radovi: Starinske grobnice na Prevlaci, Manastir Gradište u Paštrovićima, Manastir Savina u Boki Kotorskoj itd.

CRNOJEVIĆI, zetska vlastela, poreklom iz Katunske nahije, pominju se najpre kao gospodari Katuna, 1. pomen o njima iz 1331.; kao veća i uticajna ličnost pominje se iz tog roda Stevan C. (1426.-1465.), koji posle Balšića počeo da vodi prvu reč u Zeti; nije bio veran despotu Đurđu, svom zakonitom gospodaru, nego se držao Mlečana, koji ga pomagali novčano i koji, u svom interesu, hteli da ga odvoje od Srbije, kao gospodara u Zeti; njegov sin Ivan (1465.-1490.) imao veoma teških dana; tur. ofanziva protiv Arb. i Zete lišila ga 1479. zemlje; vratio se natrag tek posle smrti Mehmeda II, 1481.; Ivan osnovao cetinjski man. i na Cetinju stvorio n. prestonicu; njegov sin i naslednik Đurađ (1490.-1496.) doneo u cetinjski man. 1. štampariju za štampanje crk. knj. (1493.); za njegova vremena nastale domaće raspre; Đurađ se oslonio na Mlečane pod uticajem žene, koja bila Mlečanka, što izazvalo tur. mere protiv njega; bojeći se njih, Đurađ napustio C. Goru i otišao u Mletke, 1496.; na vlasti ga zamenio brat Stevan, koji se držao kratko vreme, do 1498.; Đurđev pokušaj da ponovo uspostavi svoju vlast u Zeti nije uspeo; on se potom predao Turcima i otišao u M. Az. gde se, izgleda, poturčio; neko vreme vladao C. Gorom 3. sin Ivan C., Skender-beg (1514.-1528.); posle toga C. ne igraju važnu ulogu u našoj ist. C. Arsenije → Arsenije.

CRNOKOSA, plan. (809 m) u z. Srb., s. od Užica (Drin. Ban.).

CRNOLjEVA, plan. (1 046 m) između Kosova Polja i Prizrenske Kotline, prosečena Crnolj. Klisurom, kroz koju teče C., pritoka Sitnice, i vodi drum Priština-Štimlje-Prizren.

CRNOOK, plan. (1871 m) jz. od Bosiljgrada (Vard. Ban.).

CRNORIZAC Hrabar, kaluđer u Bug. (9.-10. v.), u doba cara Simeona (po nekim pseudonim samog cara); spis: O pismenih, temperamentna i vešta odbrana sl. knjige od grč. napada.

CRNOSTOTINCI, članovi krajnjih monarhističkih organizacija u Rus, crnih otopina, koje ponikle 1905. g. sa ciljem da suzbijaju revolucionarni pokret rus. naroda i da progone Jevreje; pod carskim režimom igrale vel. ulogu.

CRNOTA Stjepan (Stephanus de Cernotis, 16. v.), slikar s Raba, radio u Mlecima; gl. dela: Sv. Petar i Isterivanje trgovaca iz hrama, u Mlecima, Sv. Pavle u galeriji bečke Akademije.

CRNCI, Negri, posebna rasa čija otadžbina sr. i j. Afr., ali ni u Afr. nisu svi C. rasno čisti (→ negarska rasa); u Afr. oko 125 mil. C.; po jez., unekoliko i po kulturi, C, se dele na 2 vel. grupe: Bantuske i Sudanske C.; obično se bave motičkom zemljr. (gajenje jamsa. tara, banana, prosa, kukuruza i dr.); od zanata dobro razvijen jedino kovački; među Bantuima i stočarstvo dobro razvijeno (pod hamitskim uticajima); u prošlosti pokazali mnogo smisla za osnivanje država, imaju mnogo dara za muz.; kod C. u zap. Sudanu bila dosegla visok stepen plastična um.; rel. kod većine animizam (s manizmom i fetišizmom); mnogi C., osobito u Sudanu, primili islam; u novije vreme razne misije šire hrišć.; od 16. v. pa do 19. v. bio snažan izvoz robova C. iz Afr. u Amer., gde se C. takođe veoma namnožili i primili tuđe jez. (engl., šp.) i evr. kulturu; čistih C. i mešanaca ima danas u Amer. oko 30 mil.

CRNČIĆ 1) Ivan (1831.-1897.), rektor Zavoda sv. Jeronima u Rimu i istoričar, pisao više ist. rasprava; gl. radovi: Krčke starine, Popravci glagolskim spomenicima, Rimsko-slovenska služba sv. Kirila i Metodija itd. 2) Klement (1865.-1930.), slikar i graver, dugo god. bio nastavnik u Um. šk. u Zagrebu; nije slikao ist. i crk. kompozicije, ni realističke žanr-scene, kao drugi iz njegove generacije; ograničio se na pejzaž; sa F. Kovačevićem najznačajniji nagi pejsažist izvan impresionističke šk.; najmiliji motivi s mora; mnogo se bavio gravirom, a radio i karikature; može se dobro upoznati u Štrosmajerovoj Galeriji u Zagrebu.

CRNjANSKI Miloš (• 1893.), književnik i novinar; pisao, najpre pesme i pripovetke, zatim romane; zbirka pesama: Lirika Itake imala modernističke nestaložene težnje i ideje; mnogo bolji u kratkoj priči, u koju unosi ironiju i lirsku jačinu u podvlačenju scena i motiva: Priče o muškom; dobar mu ist. roman Seobe, manje uspeo Dnevnik o Čarnojeviću; nedovršen roman Suzni krokodil; napisao i niz putopisa: Ljubav u Toskani, Knjiga o Nemačkoj; izdavao kratko vreme, 1935., borbeni nacionalistički list Ideje.

CRPKE → pumpe za crpljenje vode.

CRTA 1) znak (--) u interpunkciji (→ prekidni znak). 2) → vetrovnica.

CRTAČKI POSLOVI, umetnički, naučne ili tehničke struke, zaštićeni po autorskom pravu; ako su trajno javno izloženi, onda ih svako može slobodno reprodukovati crtanjem ili grafikom, označujući izvor, ali ih ne sme stavljati u plastiku ili arhitektonski izvoditi.

CRTICA → vezica, skica.

Cs, znak za hem. element cezijum.

CUBOUČI (• 1859.), jap. moderni pisac i prevodilac Šekspirova Julija Cezara; oko 1910. bio 1 od najvećih jap. pesnika.

CUVAJ 1) Antun (1854.-1927.), učitelj, šk. nadzornik, vredan prosvetni radnik, pisao šk. udžbenike; zadužio ped. nauku Sabranom građom za povijest školstva. 2) Slavko (1851.-1931.), hrv. ban., 1905. imenovan za vel. župana ličko-krbavskog, 1908. za načelnika grada Zagreba, 1912. za hrv. bana, a 31./3. iste god. za kralj. poverenika; zaveo apsolutizam u Hrv., zbog čega na njega pucao 1912. pravnik Luka Jukić, ali atentat nije uspeo; bio ban do 21./7. 1913.

CUG (nem.), velika udica, samica (10-15 sm) s mamcem (žabom ili sitnom ribom, obično čikovom) za lov somova, vezuje se sa učvršćen predmet na obali, ncr. za granu drveta, ili zabodenu motku.

CUGŠPIC, vrh (2 964 m) na Alpima; najviši vrh u Nem.

CUKARI Federigo (Zuccaro, 1543.-1609.), it. slikar, pretstavnik manifizma; radio oltarne slike, freske, portrete od kojih Najpoznatiji Jelisaveta i Marija Stjuart, engl. kraljice.

CUKIĆ 1) Kosta (1826.-1879.), srp. državnik, bio prof. nar. ekonomije; 1858./59. zastupao Srb. u Dunavskoj komisiji; u mst. Ilije Garašanina (1861.) postao min. fin. i zastupnik min. prosv.; posle pada Garašaninova prešao u kabinet Nikole Hristića kao min. fin.; posle toga bio neko vreme naš diplomatski pretstavnik u Bukureštu, zatim u Beču (→ sl.). 2) Miša-Mihailo (1860.-1928.), političar; u polit. život ušao rano, ali aktivnije radio posle abdikacije kralja Milana; 1889. postao načelnik Mst. inostr. dela; bio član Gl. odbora liberalne stranke; učestvovao aktivno i u kult. životu. 3) Pavle († 1817.), vojvoda 1. ustanka; bio veoma nedisciplinovan; istakao se u 2. ustanku i hteo da deli vlast s knezom Milošem; digao bunu protiv kneza; ubijen, po svoj prilici, po naredbi kneza Miloša.

CUKMAJER Karl, (• 1896.), nem. dramski pisac; Kapetan Kepeni, Šeret iz Vergena, Veseli vinograd.

CURAJUKI (882.-946.), važan jap. antologičar (→ Kokinšu), pesnik i začetnik jap. um. proze.

CURAC, najmanji vodeni tok.

CUCE, pleme u Katunsvoj Nahiji (C. Gora), na granici prema Herc.; pleme preko 550 domova, postalo verovatno pre 15. v.; u 17. v. nastala podela na Velje i Male C.

CUŠIMA, jap. ostrvlje između Koreje i Jap., na ulazu u Jap. More, gde se ruska flota admirala Roždestvenskog sukobila (27./5. 1905.) s jap. flotom, pod komandom admirala Toga; bitka završena potpunim uništenjem rus. flote. Bitka kod C. 27./5. 1905. Rus.-jap. rat 1904. započeo je noću 8./2. bez objave iznenadnim napadom jap. torpiljera na rus. flotu pred Port-Arturom; 2 najjača bojna broda i 1 krstarica su torpedovani i teško oštećeni; posle ovog podviga Japanci, znatno nadmoćni, blokirali su rus. flogu u Port-Arturu, osvojili luku o kopna i uništili flotu; Rusi su uputili 2. eskadru admirala Roždestvenskog iz Baltič. M. oko Afr. da se probije u Vladivostok; posle izvanredno napornog putovanja ona stigla do Cušimskog Tesnaca (između Jap. i Koreje); 27./5. 1905. odmah posle podne došle flote u vidik; u gl. bili sudelovalo je po 12 brodova sa svake strane; Rusi nastupali u 2 kolone prema S, a Japanci u jednoj liniji u poprečnom kursu prema 3. a zatim prema I; Rusi se prestrojili u jednu liniju sa admiralskim brodom »Suvobor« na čelu i okrenuli prema I; paljba je otvorena u 14 časa 10' na otstojanu od 6 400 m, koje se postepeno smanjivalo jer Japanci bili brži i mogli da manevrišu po volji; Japanci koncentrisali vatru na čelo; uskoro 5. po redu rus. brod »Selabja« izlazi iz stroja, prevrće se i tone; u 15 časova admiralski brod »Suvobor« izlazi iz stroja sav u plamenu; vođstvo preuzima dr. brod »Aleksandar III«; »Suvobor« se okreće lagano na mestu, gori i izdržava sve napade do 19 časova kad pogođen torpedima tone; Roždestvsnski je preuzeo 1 rus. razarač, koji j docnije sa teško ranjenim admiralom zarobljen; oko 19 časova uništen »Aleksandar III« koji se prevrnuo i potonuo zajedno sa posadom, a zatim su uništeni i ostali; vomora i lake jedinice rasturile se po celom bojištu, pa su uništene ili zarobljene; rus. brodovi su se prevrtali jer su bili slabe konstrukcije, preopterećeni ugljem zbog daleke vožnje i zbog vode koji je prodrla kroz oštećenja u unutrašnjost; Japanci pod komandom admirala Toga imali teških oštećenja ali nisu izgubili nijedan brod.