Свезнање Ц2

СВЕЗНАЊЕ

Цехштајн-Цушима

ЦЕХШТАЈН (нем.), горњи перм (→ перм).

ЦЕЦЕЉ → зечја соца.

ЦЕЦЕ-МУХА (Glossina), род муха у тропској Афр. с малом главом, дугом рилицом и дугим крилима чији претставници сишу крв дивљачи, домаће стоке и човека; код човека преносе опасну болест спавања; 1 врста преноси код коња, камиле и говечета тешку заразну болест → суру.

ЦЕЦИДИЈЕ, цецидозое, цецидологија, цецидофите → гале.

ЦЕЦИЛИЈА св., хришћ. мученица око 230., заштитница црк. муз.; приписује јој се изум оргуља; слави се 22./11. Цецилијино друштво, за пропагирање кат. црк. муз. у Хрв., осн. у Загребу 1906.; орган лист Света Цецилија.

ЦЕЦИЛИЈЕ Стације (Caecilius, око 219.-166. пре Хр.). рим. песник и комичар, чије се песме сачувале само у одломцима.

ЦИБАЛГИН, фабр. лек, састава слична као у → верамона; примењује се где и верамон; може се дати и у инјекцијама.

ЦИБАЛЕ (Cibalae), знатно рим. насеље код данашњих Винковаца; порушено у доба вел. сеобе народа.

ЦИБЕТКЕ (Viverridae), породица мањих зверова витка тела, кратких ногу са слабо увлачљивим и неувлачљивим канџама, шиљате њушке и дуга репа; луче секрет непријатног мириса; хитри и срчани зверови, живе у Аз., Афр. и у Евр.; гл. врсте азиска ц. (Viverra zibetha) у Кини и ј. Аз.; афричка ц. (V. civetta); генета (Genetta genetta) у ј. Фрц., Шп., мунго (Herpestes mungo) и Индији, пренет и у Евр.; уништава змије; Ichneumon или фараонски пацов (Н. ichneumon) у Афр. и М. Аз., св. животиња Египћана, храни се такође змијама.

ЦИБОРИЈ, кивориј (лат.), антички пехар; у хришћ. црк. »небо« или балдахин над часном трпезом или код кат. украшена (с поклопцем) чаша за чување; остије.

ЦИВИДИНИ Анте (• 1881.), пед. писац: Педагогика, Развој и принципи савремене педагогике, и др.

ЦИВИЛ (лат.), грађанско лице, насупрот војном. Цивилист (по лат.), правник који се нарочито бави грађ. (цивилним) правом, стручњак за грађ. право; судија који суди грађ. парнице. Цивилни, грађански. Ц. аероплан, сваки невојни а.: путнички, пошт., туристички, спортски итд. Ц. Брак → брак. Ц. деликт, дело које није кажњиво по кривичном зак., али повлачи обавезу накнаде штете оштећеноме. Ц. заробљеништво, у време рата лишавање слободе грађана који нису вој. обвезници; вршено у свет. рату 1914.-1918. у већим размерама и осумњичени грађани држани у спец. логорима интернирани; противно хашкој конвенцији од 1907. о правилима рата на суху. Ц. листа, издатак из држ. буџета на издржавање владара и његова двора. Ц. облигација, тражбина која даје права повериоцу да судским путем натера дужника на извршење дугованог чињења. Ц. плод, приход који се не добија од саме ствари, нпр. од воћки, него из правног посла који се закључује поводом 1 ствари (нпр. кирије).

ЦИВИЛИЗАЦИЈА (лат.) 1) све тхн., научне, ум. и др. духовне тековине култ. народа. 2) само тзв. матер. култура, тј. тхн., екон., трг. проналасци, док се за разлику од њих чисто духовне творевине у науци, ум. итд. обухватају под појам → култура. 3) виши ступан, друштв. развитка. Цивилизовати, учинити углађеним, образованим, умекшати нарав, просветити.

ЦИВИЛИС Клаудије, вођ Батава из 1. в.; побунио се против Веспазијана (70.), у друштву герм. свештенице Веледе, али потучен и присиљен на мир.

ЦИГАЈА, раса оваца у Војводини; спада у домаће расе с најбољом вуном; овце доста крупне, беле и црне, потпуно црне главе и црних ногу обраслих длаком; услед мешања с црним расама много ц. са шареном главом и ногама; има типова ц. код којих поједина грла теже до 100 кг и више; прилично млечна овца и даје доста добре вуне (просечно 2-3 кг); јагњи се једанпут год., веома често 2 и 3 јагњета.

ЦИГАНИ, међу Јсл. познати и под именима: Јеђупци, Ђупци, Габељи, Гурбсти и др., скитачки народ пореклом из Индије, коју напустили у 10. в., у Евр. дошли у 14. в., једни преко сев. Афр., други преко М. Аз.: на Криту се јављају 1322., у Влашкој 1370., у Мађ. и Нем. 1417.; из Евр. се ширили на друге конт.; рачуна се да их има до 5 мил. на свету; највише их у ји. Евр.; Ц. има по целој Југосл., највише у Срб. и Војводини, око 60 000; мање говоре цигански, више сх., мађ., рум. и турски; има стално насељених и скитача; по занимању свирачи, џамбаси (продавци коња), занатлије (котлари, ковачи, коритари), мечкари, а има и земљр. Цигански језик, спада у новоиндиске ј. Ц. музика, састоји се уствари у том што Ц. сваку муз. коју чују дотерају на свој начин, примењујући орнаменте око гл. мелодиских тонова; оријентализам превлађује у ц. м.

ЦИГАРА (шп.), смотуљак од дуванских листова за пушење.

ЦИГАРАШ, пипа, савијач листа (Byctiscus betulae), инсект тврдокрилац лепих сјајних боја с јаком рилицом; напада лозу и неке др. воћке и дрвета; женка засеца петељку листа, савије лиску у облику цигаре и снесе у њу јаја; скупљати и уништавати »цигаре« чим се примете; прскати или запрашивати арсеновим средствима спролећа.

ЦИГАРЕТА (фрц.), ситан дуван савијен у танку хартију (папир).

ЦИГЛА (нем.) → опека.

ЦИГЛЕР Јанез (1792.-1867.), слов, писац побожних и световних прича; Среча в несречи, прва ориг. слов. прича.

ЦИДНУС → Киднус.

ЦИЕН Теодор (Ziehen, • 1862.), нем. филозоф, психијатар и психолог, дела: Основи психологије, Психофизиолошка теорија сазнања, Логика на позитивистичкој основи.

ЦИЗЕЛИСАЊЕ (фрц.), резање орнамента у металу и стаклу.

ЦИЈАН, C₂N₂, нитрил оксалне киселине; кључа на --20,7°; тачка топљења --34,4°; постаје у пламеном луку између графичких електрода у атмосфери азота; има оштар мирис који изазива сузе; отрован је али у мањој мери од цијановодоничне киселине.

ЦИЈАНАМИД, кречни душик → калијум-цијанамид; фабрика за производњу карбида од ц. има у Југосл. 4: Руше, Шибеник, Дури Рат и Јајце, с капацитетом око 90 000 т карбида одн. ц. годишње, али је производња много нижа; све произведене количине (сем 100-150 вагона потрошених у земљи) извозе се у иностранство; продукција одн. извоз били су 1934. 7 789 т карбида и 15 500 т ц. у вредности од 35 мил. д.

ЦИЈАНКАЛИЈУМ, калијум-цијанид KCN; тхн. се употребљава за испирање злата из руда, али га у новије време све више истискује из употребе натријум-цијанид NaCN; добива се топљењем тхн. фероцијан-калијума са содом и угљеном, или превођењем амонијака на високој тмпт. преко смеше соде и угљена; делује као јак отров, јер хлороводонична киселина из желудачног сока ослобођава из њега знатно слабију*?* цијанонодоничну киселину.

ЦИЈАНОВОДОНИЧНА КИСЕЛИНА (HCN), најјачи бојни отров, безбојан гас; с тренутним дејством, краткотрајан; мирише на горак бадем, делује на живчани центар и затровани остаје у положају у којем затрован, не мењајући ни израз лица; преко затрованог земљишта безопасно прећи тек после 2-3 сата.

ЦИЈАНОЗА (грч.), плавомодра боја коже, последица неправилне циркулације или лоше оксидације крви у плућима, или оштећења црвених крвних зрнаца токсичне природе.

ЦИЈЕВНА, л. притока Мораче, дуга 41 км, извире на Проклетијама, у Арб., а улива се ниже Подгорице (Зет. Бан.); у Арб. јој долина јако клисураста.

ЦИ-КА-ВЕЈ, седиште језуита близу Шангаја (Кина); столица бискупа, музеј, библт., звездарница, домови за кинеску сирочад.

ЦИКАС (Cycas revoluta, фам. Cycadaceae), биљка из Јап., листа кожаста, чврста, с металним сјајем, пераста; споља личи на лишће палма; у ранијим геолошким периодама била много распрострањена у Евр., код нас се гаји као украсна.

ЦИКАТРИКС → ожиљак.

ЦИКЛА → цвекла.

ЦИКЛАМА, цикламен → колутка.

ЦИКЛИЧКИ (по грч.), кружни. Ц. облици (форме), муз. о. који се састоје из неколико ставова рађених по утврђеним правилима (соната, симфонија, концерт и др.). Ц. пермутација → комбинаторика.

ЦИКЛОГРАФ, (грч.), експедитивни инструмент који, доведен у везу са точком неких кола која се крећу, аутоматски, механички уцртава на хартији трасу пређеног пута у извесној размери; оријентација се врши помоћу магнетне игле.

ЦИКЛОИДА (грч.), трансцендентна равна крива.

ЦИКЛОМЕТРИСКЕ ФУНКЦИЈЕ (грч.-лат.) → тригонометриске функције.

ЦИКЛОН (грч.) 1) бурна временска појава, предео ниског ваздушног притиска на временској карти, на којем се изобаре кружно затварају; притисак најнижи у средишту, ветар углавном кружи око средишта супротно смеру казаљке на сату на сев., а у смеру казаљке на ј. полулопти; пречник ц. обично износи по неколико стотина км; јачина се цени по паду притиска у средишту: ц. снажнији уколико притисак слабији у средишту; постоје 3 врсте: → покретни, → стационарни и → тропски ц. (→ сл. лево). Активни ц., покретни ц. умереног појаса кад је у развитку, оличен изразитим топлим и хладним временским непогодама дуж ових фронтова; испред топлог фронта јака киша, а иза хладног јак ветар са снажним пљусковима кише, каткад с градом и ел. појавама. Централни ц., најдубљи барометарски минимум у некој депресивној зони, где постоји више минимума. Циклопске фазе (→ сл. десно), промене које се догађају код покретног ц.; има 5 ф.: зачетак ц., активан ц., секлузија (гушење), оклузија (затварање) и ишчезавање. Ц. струјање 1) ваздушно с. кружног облика, које се на сев. полулопти врши у супротном смеру казаљке на сату, а на ј. у смеру казаљке; уз то ваздух унеколико нагиње средишту вртлога а у самом средишту струји увис. 2) → дезинсекција.

ЦИКЛОП 1) (грч.), зид од полигоналног отесаног камена с полигоналним или мрежастим превезом.

ЦИКЛОПС (Cyclops), род сићушних (од 3 мм) рачића из групе → копепода с 1 непарним оком на глави и снажним пипцима којима се, као веслима, креће кроз воду у скоковима; одликује се вел. плодношћу; многобројни претставници живе претежно у стајаћим водама и чине саставни део планктона.

ЦИКЛОСТОМЕ → колоусте

ЦИКЛОТИМАН (грч.), човек који припада 1 од двају конституционџх група по Кречмеру; углавном → пикпичке конструкције, темперамент варира између веселости и туге, а психички темпо покретљив и удобан, психомотилитет се одликује прир. заобљеном мимиком и покретима тела који одговарају импулсу; практични, доброћудни и природни, агилни, који радо уживају у добрима овог света, хумористи и реалисти, емпиричари и организатори.

ЦИКЛУС (грч.), круг, група више ствари истог рода, нпр. ц. песама, предавања, које чине 1 заокружену целину; низ година после којих се неки догађај или појава правилно понавља.

ЦИКНУЛОСТ ВИНА, болест коју изазивају сирћетне бактерије, чија се делатност састоји углавном у оксидацији алкохола у сирћетну киселину и воду, а које су веома отпорне према алкохолу: тек садржина алкохола од 16% вол. у вину спречава развитак тих бактерија; према нашем Зак. о в. (чл. 6. и чл. 21. Правилника), цикнулим в. сматрају се она у којима количина испарљивих киселина већа од 1,4 г по 1 л код белих, од 1,5 код ружичастих, од 1,6 код црних, и од 2 код десертних и код којих се ц. јасно осећа у укусу; ц. в. може се спречити: пажљивим провођењем врења, чистотом судова, сумпорисањем, пастеризацијом.

ЦИКОРИЈА, цигура → водопија.

ЦИЛИЈАТЕ → инфузорије.

ЦИЛИЈЕ (лат.), фини покретљиви протоплазматични наставци многих живот. и биљних ћелица (нпр. код праживотиња инфузорија), служе за покретање читавог ћеличног тела.

ЦИЛИНДАР (грч.) 1) геом. тело, облица. 2) висок округао и гладак шешир за свечане прилике. 3) у тхн. → стублина. Цилиндража, укупна радна запремина свих цилиндара 1 експлозивног мотора. Цилиндричан, ваљкаст. Ц. површина, крива п. настала кретањем, праве (генератрисе) која је стално паралелна 1 правцу а ослања се на 1 криву.

ЦИЛОИДАЛНО КЛАТНО, матер. тачка која под дејством земљине теже осцилира дуж циклоиде; кретање овог клатна изохроно (тј. периода клаћења не зависи од амплитуде), таутохроно и брахистохроно.

ЦИЛXЕР Херман (• 1881.), нем. пијанист, композитор, проф. муз. акад.; компоновао под утицајем Брамса и импресионизма: више симфонија, виолинску сонату, концерт за виолину и клавир, музику за комаде, клавирска и др, дела.

ЦИЉ (нем.), идеја о оном ради чијег се остварења врше извесне радње или извесна предузећа итд., у педагогици ц. васпитања значи идеју о том какав човек треба да буде и према којој треба организовати васпитни рад школе и дома.

ЦИМАЗА (грч.), фермент квасних гљива, које проузрокују алкох. врења.

ЦИМБАЛ (грч.), пјати (ит.), чинели, санови, тасови (тур.), ритмички муз. инструмент, 2 округла и у средини испупчена метална комада, који се држе у рукама помоћу каиша, и ударају се 1 о други на разне начине; може се утврдити на рам, и тад се у ц. удара палицом.

ЦИМБЕР, 1 од Цезаревих убица; повукао Цезара за тогу, што био знак за општи напад.

ЦИМБРИ, герм. варварски народ; напао с Тевтонима на Ит., али их Марије потукао код Верцеле, 101. пре Хр.

ЦИМЕРВАЛД (Zimmerwald), летовалиште крај Берна (Швајц.), у којем 1915. заседао међунар. конгрес екстремних социјалиста и издан манифест против империјалистичких циљева свет. рата. Цимервалдска левица, л. крило социјалиста који суделовали на Ц. конгресу; била за крајње револуц. политику и акцију; од ње образована доцније → Комунистичка интернационала.

ЦИМЕРМАН 1) Стјепан (• 1884.), кат. свештеник, проф. унив. у Загребу; претставник интелектуализам и објективизма; дела: Увод у филозофију, Темељи психологије, Општа поетика и др. 2) Франц (• 1884.), аустр. сликар, реалист, композиције верске (Тајна вечера, Ecce Homo) и ист.; из наше ист. за Народно Дело радио композицију Ослободиоци, Крмар (Престолонаследник Петар); портрете св. Саве, Карађорђа, Доситеја, Вука, Вранка, Његуша; илустровао дело Наши владари монументалним ликовима свих наших владара са фресака из ср. в.

ЦИМЕТ, зачин, има 3 врсте: 1) каранфилов ц. из коре браз. дрвенасте врсте Dicypellium caryophillatum фам. Lauraceae; 2) бели ц., cortex Canellae albae из коре Canella alba, фам. Canellaceae, с Ангилских Острва; 3) ц. који даје Cinnamomum zeylanicum, фам. Lauraceae.

ЦИМИСК → Јован I, виз. цар.

ЦИМОЗНЕ ЦВАСТИ → цваст.

ЦИМПЕРМАН Јосип (1847.-1893.), слов. песник и преводилац; његове песме формално израђене, мисаоне али осећајно хладне; циклуси: Листи љубезни, Дистихи, Газеле, Под Костањем, Усехло цветје, Кристали; збирка: Песми.

ЦИНА (Artemisia cina, фам. Compositae), главочика из Туркестана, пелину блиска, зељаста, једногод., до 30 см висока, малих главица у метласти клас скупљених, у лекарству у употреби противу глиста, јер садржи уз етерска уља и отровну материју сантонин (цицвар, у апот.: flores cinae levantici).

ЦИНА Корнелије, рим. конзул из 1. в. пре Хр., присталица Марија и нар. странке; по Сулином одласку на И заузео с Маријем Рим и немилосрдно прогањао противнике; погинуо 84. пре Хр.

ЦИНАБАРИТ, сулфид живе (HgS, живе 86,2%), хексагоналан минерал, отворено или тамноцрвен (цинобер), тврдоће 2-2,5, једина руда живе; најважнији рудници: Алмаден (ј. Шп.), Идрија (Ит.) итд.; код нас: на Авали, у Барама, Завлаци (Срб.), Тршћу (Хрв.) и др.

ЦИНАН, град (око 400 000 ст.) и речно пристаниште у Кини на р. Хоангхо; унив.

ЦИНГ → Тај-цинг, → манџурска династија.

ЦИНГТАО, град (преко 100 000 ст.) и пристаниште у Кини (пров. Шантунг) на Жутом М.; ткст. инд.

ЦИНГУЛУМ (лат.), појас којим се опасују кат. свештеници преко албе, прав. преко стихара.

ЦИНИК (грч.) 1) приврженик Антистенове флз. која учила да је врлина једино добро, а да су највише врлине: природност, прост начин живота и самоодрицање у задовољавању својих потреба, у чему се највише одликовао чувени Диоген из Синопа. 2) презирање и порицање свих култ. вредности, у чему се често иде до праве бестидности.

ЦИНК, Zn, хем. елемент, метал; атом. теж. 65,38; тачка топљења 419,4º, тачка кључања под атм. притиском 930; спец. теж. непресованог метала 6.92; налази се у природи као сулфид (цинкбленда) или као карбонат (галмен); добива се пржењем руде до оксида и редукцијом оксида ц. са угљеном на тмпт. од око 1200° и једновремену дестилацију ослобођеног металног ц., без присуства ваздуха; данас се добива у знатној количини екстракцијом руда са сумпорном киселином и електролизом пречишћеног раствора цинк-сулфата (електролитички ц.); има плавичастобелу боју, кристаласте је структуре и на обичној тмпт. је доста крт; на тмпт. између 100° и 150º даје се лако ваљати; на ваздуху се по површини оксидише; тако награђени оксид, односно базични карбонат ц. штити места од даљег утицаја ваздуха; на томе почива његова велика употреба у облику лима или жице, као и за превлачење гвожђа ради заштите од атм. утицаја; на ваздуху при тмпт. кључања сагорева светлим плавичастим пламеном; неотпоран према киселинама и базама; сирови ц. се рафинише металуршки и онда садржи до 99% ц., са 1% примесака углавном олова; електролитички ц. има чистину до 99,9%; свет. производња ц. износила је 1934. г. 1 171 800 т, од тога отпада на Евр. 565 600 а Амер. 482 000 т; гл. произвођачи ц. у Евр. су: Белг., Нем., Пољ., Фрц., Норвешка, Ит., Хол.; од ваневр. држава најјачу производњу имају: САД, Канада, Мексико и Јап.; као другде и у Југосл. цинк. рудача се јавља упоредо с оловним; стога се предузећа која производе олово баве и производњом ц. (Трепча, Межица); постоји и 1 засебно предузеће, Држ. цинкарна у Цељу (год. капацитет 40 000 т рудаче), која производи и многе израде од ц.: цинко-лим, поцинкани лим, цинков прах, цинково белило, модру и зелену галицу итд.; о продукцији ц. → олово. Цинкит, оксид цинка (ZnO); хексагоналан минерал, затвореноцрвене боје, наранџастог и жутог огреба; у Њу Џерсеју важна цинкова руда, иначе редак минерал. Цинкова маст, садржи 10% цинковог оксида у ланолину, служи за превијање код неких кожних болести. Ц. белило, вештачка бела минер. боја добивена оксидацијом металног цинка, по хем. саставу цинк-оксид, употребљава се као одлична бела боја, која добро покрива, за израду уљаних боја и као додатак приликом израде гуме.

ЦИНКАРНА У ЦЕЉУ, држ. топионица с ел. централом и 10 пећи; прерађује цинкану руду из Рабља (осн. 1875,); поред ње подигнута и фабр. сумпорне киселине и плавог камена (1914.).

ЦИНКБЛЕНДА → сфалерит.

ЦИНКОГРАФИЈА (грч.), вештина правити отиске слика и цртежа у цинку ради умножавања.

ЦИНЛИНГ, Цин-Лин-Шан, план. ланац у Кини (Аз.), с највишим врхом од 3 350 м, има правац 3-И, а дели Кину на сев. и јужну.

ЦИНОБЕР (грч.-лат.), вештачка црвена минер. боја, по саставу сулфид живе (HgS), добро покрива, али због вел. цене налази малу примену као обична уљана боја; употребљава се највише у сликарству.

ЦИНЦАРИ, стално насељени → Аромуни у селима и највише у неколико градова Ј. Срб.; насеља им збијена, велика и на вел. висинама; име Ц. добили од Срба, из потсмеха због нарочитог изговора броја пет (цинц); баве се сточарством и иду у печалбу на разне стране; дуж гл. друмова познати као механџије; добри трговци, веома штедљиви, вредни и побожни; све се више претапају и губе у срединама у које одлазе ради печалбе.

ЦИНЦАР-ЈАНКО Поповић (1779.-1833.), војвода 1. устанка, родом из Белице код Охрида, прославио се у боју на Мишару; 1811. постао војвода у Пожаревцу, 1813.-1830. живео као емигрант.

ЦИНЦАР-МАРКОВИЋ Димитрије (1849.-1903.), генерал, учествовао у рату 1876. и 1877./78. у штабу Тимочке вој.; у рату 1885. ком. пука; 1901.-1902. начелник Гл. гштб. и 1902.-1903. претседник мин. савета; написао: Упут за маневровање трупа.

ЦИНЦЕНДОРФ Никола Лудвиг (1700.-1760.). осн. Хернхутске браће, населио Чешко-моравску браћу на своја добра 1722., био бискуп општине браће; рел. песник.

ЦИНЦЕР, план. (2 006 м) на ји. страни Гламочког Поља (граница Врб. и Прим. Бан.); глацијални трагови.

ЦИНЦИНАТ, рим. грађанин из 5. в. пре Хр., ког Римљани у 2 маха одвајали од плуга и узимали за диктатора, а он се после победе над непријатељем опет враћао земљр.; узор ст. рим. честитости.

ЦИОНИЗАМ, нац.-полит. покрет Јевреја који тежи за поновним насељавањем Јевр. у Палестини и стварањем 1 јавно-правног и култ. средишта за Јевр.; чињени покушаји и раније, организован наново од стране Т. Херцла на 1. ционистичком конгресу у Базелу 1897., вел. полета добио тек по свршетку свет. рата; кад Енглези заузели Палестину, објавио Балфур у име енгл. владе (2./11. 1917.) да ће она подупирати ц. под условом да се не дира у права др. становника Палестине; као мандатор Друштва нар. (од 1919.) над Палестином Вел. Брит. држи управу над овом земљом и контролише усељаваше Јевр.; као званични претставник ц. постоји Јевр. агенција у Лондону; ц. одушевио масе Јевр. растурених по свим континентима, и побудио безброј одушевљених присталица на исељавање у Пал., где се организују чисто јевр. насеља у најмодернијем смислу: подижу се претежно сеоска (пољопр.) насеља, која се одају култури воћа, стоке, житарица итд.; али се подигла и 1 лепа чисто јевр. варош Тел-Авив, на мору крај Јафе; у Палестини ц. подиже вел. број. осн., стручних и виших шк. (унив. у Јерусалиму), где се предавања држе на ст.-јевр. јез.; постоје многе култ. установе, партиски живот, новинарство. итд., све у нац. духу; ипак усељавање Јевр. наилази на вел. тешкоће од стране Арапа, код којих потстакнут нац.-рел. отпор, и који уродио многим крвавим покољима насељеника Јевр. и њихове деце по школама и забавиштима; упркос томе усељавање напредује и Палестина добива све више и све брже карактер чисто јевр. земље; међу Јеврејима широм целог света ц. има вел. апостола, али и доста противника, који би желели да се Јевр. не одвајају ц. сувише видно од стан. земаља у којима живе.

ЦИПАЛ, ципол, скочац, мујал, скакавица, цифал (Mugil), морска риба, нарасте 40-70 см, обла, сребрнастосива, с коштаним скелетом често с тамним уздужним пругама и златном мрљом изнад шкржних поклопаца; храни се већином морским биљем; живи у нашем мору а залази и у реке где је вода бочатна; каткад га има и у слатким водама (Скадарско ,Т.), лове га у пролеће или у јесен; обилнија риба, нарочита укуса, средње вредности; из ње ваде икру, соле је и суше и продају као бутаргу, чак и у Амер.

ЦИПЕ (Anthus, фам. Motacillidae), плискама сличне мале певачице, по перју сличне шевама, дугог репа, зашиљеног кљуна, пријатна гласа.

ЦИПЛАРА, кружна покретна мрежа којом се лове → циполи; поставља се од морског дна до површине мора, где је држи плута; како циполи радо прескачу мрежну ограду, рибари простру око ц. још 1 уску мрежу која лежи на мору, а у коју ципал, кад прескочи мрежну ограду, упадне и заплете се.

ЦИПОЛ → ципал.

ЦИПРИНИДЕ (Cyprinidae), беле рибе, група слатководних риба с коштаним скелетом, обухвата већину рибљих врста наших слатких вода; све се ц. одликују више или мање бочно спљоштеним телом и ждрелним зубима; хране се претежно ситном воденом фауном, живе по правилу у мирнијим водама и размножавају се у топлије доба год.; јављају се обично у већим или мањим ројевима; у екон. погледу најважнија група слатководних риба; гл. претставник шаран.

ЦИРАДА, церада (ит.), непромочива, густа и јака импрегнисана тканина, израђена од лана, кудеље и другог ткст. материјала; ивице ц. обично порубљене и снабдевене металним прстеновима; употребљава се за покривање отворених вагона, кола, израду шатора и као сунчани заклон на палубама бродова.

ЦИРАКИ Фрањо (1847.-1012.), песник; збирка Прве пјесме, циклус Флорентинске елегије, идилички еп Јанково летовање.

ЦИРИПЕДИЈЕ → витичари.

ЦИРИХ (Zürich), гл. град (321000 ст.), истоименог кантона у с. Швајц. на обали Циришког Ј. (глацијалног порекла, 88,5 км² површине, 145 м дубине) и на обалама р. Лимата; ст. град; катедрала (12.-13. в.), унив. (1883.), в. тхн. гак., конзерваторијум, обл. музеј, Библт., опсерваторија, привр. средиште и. Швајц.; инд. машина, свилене и памучне робе; жива трг.

ЦИРК (лат.), код ст. Римљана спец. грађевина за јавне утакмице, дугачке и узане основе завршене с 1 стране полукружно с друге сегментасто; низак зид, спина, дели основу на 2 дела. Ц. месечев → Месец. Циркови, овална удубљења на странама високих план. изнад данашње дилувијалне снежне границе; у њима се образују снежници и почеци ледничких струја (→ ледници).

CIRCA (лат., скр. cca); отприлике.

ЦИРКОНИЈУМ, Zr, хем. елемент, метал; атом. теж. 01,22; тачка топљења 1530°; спец. теж. на 18° 6,4; у природи се налази у гл. облику циркона Zr Si O₄; распадањем његовим постаје оксид ц., који је гл. сировина за добивање ц. и његових једињења; ц. сјајан и сребрнастобео, има тврдину челика, крт је и даје се добро глачати; постојан је према киселинама.

ЦИРКУЛАР (лат.), званично писмо које се шаље многим лицима с истом садржином; окружница (раније се слао писан у 1 примерку и кружио од 1 лица до другог). Циркуларан, кружан. Ц. каријес зуба, квар који се шири као појас око зубног врата; најчешћи код млечних секутића; лечење: благовремено зауставити квар пломбирањем или стављањем крунице (код трајних зуба). Ц. психоза → манијако-депресивно лудило.

ЦИРКУЛАЦИЈА (лат.), кружење. Ц. крви → крвоток. Циркулисати, кружити, тећи или ићи у круг; ићи из руке у руку; ширити се од уста до уста (нпр. глас).

CIRCULUS VITIOSUS (лат.), погрешан круг, грешка у извођењу доказа за истинитост 1 суда (трђења), која се састоји у том што се сам суд који доказује или неки суд који тек из њега следује, узима међу оне разлоге на основу којих се тај суд има тек да докаже.

ЦИРКУМАНТАРКТИЧКА СТРУЈА, око антаркт. континента; окреће на C носећи у умерену зону ледене брегове.

ЦИРКУМДУКЦИЈА (лат.), кружење; покрети уда или његовог дела, при чему најудаљенији део описује круг.

ЦИРКУМФЛЕКС (лат.), у грч. (∾) и лат. ј. (◠) дуг акцснт с тоном који пада (одговара нашем дугом -- низлазном); у фрц. само као знак (^) над вокалима испред којих испало s, које се раније патлисивало, од чега се и развио тај дијакритички знак: pâte (теsто) од pasta < p/s/ata.

ЦИРКУС (лат.), место за борбене игре ст. Римљана; C. maximus био дуг 500 и широк 80 м, са седиштима као у амфитеатру, а могао да прими око 150 000 гледалаца; у н. доба циркуске зграде и приредбе немају ум. значења; у њима се изводе акробатске, пеливанске и сл. сцене, поред дресура жствотиња, јединог остатка из античке прошлости, и поред гротескних сцена, које потсећају на комедију дел арте; познати: Зимски ц. и Хиподром у Паризу, Хиподром у Лондону, Вуш у Берлину, Ренц у Хамбургу, Кере у Амстердаму; у Шп. служе циркуске зграде за борбу с биковима

ЦИРОЗА ЈЕТРЕ, хронично запаљење (дифузна склероза) ј.; везивно ткиво се умножава, очврсне и даје ј. жућкасту боју; узроци: алкохол, хроничне и цревне интокеикације, сифилис и др.; постоје 2 врсте: а) атрофичиа ц. (Лаенекова); у 1. стадијуму ј. увећана, тврда, у 2. се смањује (атрофира), с појавом → асцитеса без жутице; знаци: трбух увећан, надувен, диспептичне тегобе, затвор или пролив, мокраћа црвена и у малој количини; у почетку болести некад избацивање крви повраћањем (хематемезис); б) хипертрофична ц. (Ханотова): ј. увећана, тврда, диспептичне тегобе, нема асцитеса, у мокраћи жучне боје (билирубин).

ЦИРОКУМУЛУС (лат.), беле ледене облачне лоптице, зване овчице, не дају сенку на земљи; висина око 7 000 м.

ЦИРОСТРАТУС (лат.), развучен ледени облак, изједначен, без контура, не оставља сенку на земљи; према Сунцу и Месецу на њему се види светао круг (→ хало).

ЦИРУС (лат.), ледени или снежни облак, влакнаст, перјаст или праменаст, бео, не оставља сенку на земљи; висина око 9 000 м.

ЦИРЦЕНЗИСКЕ ИГРЕ, спортске утакмице и приредбе на рим. тркалишту → Циркус максимус

ЦИС (cis), хроматски повишен за полустепен 1. ступањ C-дур лествице.

ЦИСАЛПИСКА ГАЛИЈА, име којим ст. Римљани називали Ломбардиску Низију, насељену у њихово доба Галииа. Ц. Република, држ. у с. Ит. коју основао Наполеон Бонапарта (1707.), спајањем Транспаданске и Циспаданске Р.; од 1802. претворена у Ит. Р., а 1805. у Ит. Краљевину; на бечком конгресу подељена између Аустр., папе и Сардинске Краљевине.

ЦИСКАВКАСКА, земљиште о. од пл. Кавказа.

ЦИСЛАЈТАНИЈА, део А.-У., загт. од р. Лајте, у којем, после установе двојне монархије (1860.), задржали превласт Немци; обухватала Аустр., Чешку, Галицију, Буковину и Слов.

ЦИСОИДА ДИОКЛЕСОВА, равна крива 3. степено.

ЦИСПАДАНА ГАЛИЈА, у рим. доба део Цисалпиоке Г., ј. од реке Поа (Пада). Циспадапска Република, држ. коју основао Наполеон Бонапарта 1796.; од 1707. ушла у састав → Цисалписке Р.

ЦИСТА (грч.), патол. творевина у облику шупљине, која има нарочити зид и садржај (течан или кашаст). Права ц. има зид обложен епителом или ендотелом; лажна од везивног ткива. Ретенциона ц., настаје скупљањем секрета у раније постојећој шупљипи (нпр. запушење изводног канала лојне жлезде); ц. услед размекшавања настаје при распадању ткива; паразитарне ц. јављају се код паразитарних обољења.

ЦИСТЕРНЕ (лат.), густијерне, бистијерне, чатрње (ит.), вештачки бунари у сухим карсним обл., састоје се од озиданих бунарастих удубљења у која се за време киша скупља кишница, која се после употребљава за пиће.

ЦИСТЕРЦИТИ, кат. монашки ред, назван по ман. Цистерцију код Дижона; осн. 1098. бенедиктинац Роберт; заслужни по раду у си. Евр.; ношња: у ман. бела с црним скапуларом, ван ман. сива (»сива браћа«).

ЦИСТИТИС, запаљење мокраћне бешике, инфекивно обољење слузокоже м. б. проузроковано бактеријама (колибацил, гонокок и др.); већином се јавља као последица ранијих обољења: запаљ. бубрега и бубрежне карлице, гонореје, камена у бубрегу и бешици, тумора бубрега и б., запаљења суседних полних органа (простате, аднекса, материце); и породиље нарочито наклоњене; знаци акутног ц.: често и болно мокрење, гној и крв у мокраћи. тмпт. повишена; код хроничног: мокраћа мутна, остали знаци слични само слабије изражени: могуће ремисије у акутно стање; лечење акутног ц.: мирно лежање, лака дијета, топли облози на бешику, за ублажење бола антипирин, за чишћење б. чај од fol. uvae ursi, салол и уротропин; код хрон. ц. отклонити узрок (по потреби операцијом). пити исте лекове, б. испирати раствором борне киселине и слабим раствором нитрата сребра. Туберкулозно запаљење, последица тбк. бубрега; знаци: често мокрење (временом капацитет б. се смањи на 20-30 г). бол при мокрењу, гној и крв у мокраћи; цистоскопским прегледом виде се ране у бешици; лечење: отклонити болестан бубрег; ако је примарно обољење у б., лечити испирањем (слабим растворима сублимата).

ЦИСТОМА (грч.), цистичан тумор образован из многобројних циста.

ЦИСТОСКОП, цистокопија (грч.) → ендоскоп.

ЦИТАДЕЛА (ит.), тврђавица у 1 већој тврђави, служила као последњи ослонац браниоцу, пред којим нападач задржаван и примораван да поново предузима правилан напад за њено заузимање; заузимањем ц. падала и тврђава; величина зависила од величине тврђаве и посаде која ће се у њој сместити; профила била таквог да својом висином надвисавала суседне делове за 1-2 м, испред ње остављан брисан простор, сеплапада, за 4-500 м.

ЦИТАТ (лат.), дословно павелене речи или читав текст неког дела; у ауторском праву допуштено навођење, али о тим да се може учинити само ако не износи више од 8 стране ориг. књиж. дела или 1 стране ориг. муз. дела и ни у ком случају не износи више од ½ ориг. дела: мора бити означен извор ц. и не смеју се чинити измене; за такав ц. није потребна дозвола аутора.

ЦИТЕЛ Карл Алфред (1838.-1004.). нем. геолог и палеонтолог; највеће му дело: Приручник палеонтологије.

ЦИТОГОНИЈА (грч.), размножавање путем појединачних ћелица, без обзира да ли су оне полно диференциране (гамети) или бесполне (споре).

ЦИТОЛОГИЈА (грч.), наука о → ћелици (→ морфологија).

ЦИТОПЛАЗМА (грч.), битни саставни део ћелије у којем смештени једро и остали делови ћелије; ц. полутечна, безбојна супстанца, веома сложене и недовољно познате хем. грађе; у њеној грађи имају вел. удела беланчевине, протеини, протеиди: у физ.-хем. погледу ц. сложени водени колоидни раствор; осн. супстанца ц. безбојна хијалоплазма у којој смештена многобројна ситна зрнца (микрозоми); на површинама (спољашној, као и на унутарњим око вакуола) ц. се састоји из тањег слоја који нешто гушћи и без зрнаца; то су плазматичне опне, веома значајни делови ц. јер се одликују семипермеабилитетом (или боље речено: оне су диференцијално пермеабилне опне); од њих зависи да ли ће извесне материје ући у протоплазму или не; спољашна плазматична опна код биљних ћелија означена као место пријема (перцепције) спољашних дражи; док је остали део ц. у сталном кретању (струјању), плазматичне опне непокретне; појава специф. делова који одликују поједине врсте ћелија почива на диференцији ц.; разнолики ћелични производи, којим се одликују разне врсте ткива живих бића, постају у ц. и на њен рачун.

ЦИТОТОКСИЧНА МОЋ (грч.), особина крвних серума, нарочито имуних, да разарају ћелије (еритроците, леукоците, епител итд.).

ЦИТРА (грч.), инструмент са жицама (28-36) и резонантном кутијом; жице штимоване у кварти или квинти; аз. порекла.

ЦИТРАТИ, соли лимунске киселине.

ЦИТРИН, жути варијетет → кварца.

ЦИТРОНА (Citrus, фам. Rutaceae), биљни род с 6 врста које расту у тропској Аз.; културом широко распрострањене у тропима и суптропима и том приликом створено много културних облика; неке од њих гаје се у сред. обл. и на нашем приморју: нпр. лимун, наранџа, мандарина. Цитронат, сукаде (ит.), посластица израђена од шећера и коре зелених и.-индиских лимуна (Cytrus medica); сок од лимуна за мешање теста.

CIF (енгл. скр. од почетних слова израза cost, insurance, freight), у прекоморском трг. саобраћају ознака да купац робе плаћа цену (cost), осигурање (insurance) и подвоз (freight) до одређеног места.

Cf, ознака да купац плаћа цену и подвоз.

ЦИФРА (ар. сифр -- празан, нула) → бројни знаци. Писане цифре: г=с=д Штампане цифре: г=д=с/2 Ц. Гаусове (геодетске), ради лакшег читања боље прегледности и тежег фалзификоваља Гаус је писао ц. по нарочитом систему. који је у геодезији усвојен .(→сл. )

ЦИЦ (нем.) → кретон.

ЦИЦВАР → цина.

ЦИЦВАРА, јело од куваног кукурузног или хељдиног брашна, јаја и кајмака; ц. од ланеног брашна као лек у облозима.

ЦИЦВАРИЋ Крста (• 1879.). новинар и популаризатор социјалистичких доктрина н прир. наука био уредник Новог Времена, Страже и Београдског Дневника, затим сарадник многих др. листова и часописа; гл. дела: Основни проблеми филозофије идеализам или материјализам, Дарвин или Ламарк Критички есеји, Демократија и социјализам.

ЦИЦЕРО (по Цицерону, јер његова писма била најпре штампана таквим словима), врста штамп. слова, која служи као штамп.мера.

ЦИЦЕРОН Марко Тулије (106.-43. пре Хр.), рим. беседник, филозоф и политичар, мада из нижег сталежа, доспео постепено до највиших чин. положаја; као конзул открио и угушио Катилинину заверу (63. пре. хр.). у сукобу између Помпеја и Цезара био на Помпејевој страни. а после смрти Цезареве помагао Октавијана против Антонија; проскрибован од 2. тријумварата по жељи Антонија и његове жене Јулије, коју нападао у својим филипикама; покушао да побегне. али у бекству убијен; у погледу стила и јез. највећи рим. писац; гл. дела: О старости, О пријатељу, Тускуланска испитивања, О дужностима, Брут, Беседник, О беседништву итд.; од беседа најбоље: Против Катилине, Филипике (12) и За Милона; за историју значајна његова писма.

ЦИЦИКАР, варош (90 000 ст.), у Манџурији (Аз.) и трг. за земљр. продукте и стоку.

ЦОБЕЛ (рус.-нем.) → зибелин.

ЦОЈЛЕН Корпелис Јансенс ван (Ceulen, 1593.-1664.), низоземски сликар; портретист, радио у Енгл. и Хол.. отменим схватањем и сиво-зеленим тоновима потсећа на Ван-Дајка.

ЦОЈС Жига (Zois, 1747.-1819.), просветитељ, и мецена слов. књиж.; пријатељ и заштитник Водника и Копитара.

ЦОЛ (нем.), ст. мера за дужину (ширина палца), → мере.

ЦИОЛОВИЋ НИКОЛА (• 1874.), коњ. бригадни ген. у пенз.; у балк. рату ушао са Дунав. дивиз. у Солун; писао о улози коњице у ратовима.

ЦОЛФЕРАЈН (нем.), царински савез нем. државица, чланица Герм. конфедерације, осн. 1818. на потстрек Пруске; у 1. време у њему се налазио мали број држ., а касније му пришле све (1834.), изузев Аустр., Хамбурга, Бремена и Либека; закључен на 8 год., али стално обнављан све до уједињења Нем. (1871.); допринео много развоју и унутрашње и спољне нем. трговине.

ЦОПОТ, варош (30 000 ст.) и морско купалиште (око 30 000 посетилаца) на обали Балтичког М. у држави Данцигу.

ЦОРН Андре → Зорн Андрес.

Zr. хем. знак за хем. елемент → цирконијум.

ЦРВАЊ, план. између Невесињског Поља и г. тока Неретве; највиши врх Зимомор, 1921 м.

ЦРВЕНА АРМИЈА, вој. организација СССР створена после победе октобарске револуције 1917. ради одбране револуц. тековина и новостворене радничко-сељачке рпб.; у почетку служење у ц. а. било добровољно, али касније претворено у обавезно; организација ц. а. изведена углавном као и у свих др. савремених армија; ц. а. спојена са црвеном фронтом

ЦРВЕНА БЛИТВА → цвекла.

ЦРВЕНА ВЕЊА (Iuniperus oxycedrus), дрво из којег се дестилацијом добива зејтинаста течност (oleum cadinum), која се у мед. употребљава код шуге и др. кожних болести.

ЦРВЕНА ВРАТА, превој (352 м) у Трансилванским Алпима (Рум.) преко којег стоје у вези Влашка и Ердељ.

ЦРВЕНА ЗАСТАВА, символ револуционарне борбе, први пут истакнута 1791. приликом 1 рпб. демонстрације на Марсовом Пољу у Паризу; у револуцији од 1848. ц. з. се вила на барикадама; под ц. з. борили се и париски комунардовци; ц. з. као свој символ прихватили сви социјалисти; у Крагујевцу (15./2. 1876.) радикалска омладина развила ц. барјак, на којем била исписана као лозинка и поклич реч »самоуправа«; због тога гл. вођи допали затвора и кажњени.

ЦРВЕНА КИША → жута киша.

ЦРВЕНА КОЖА, јача ц. к. може да буде природна због многе крви, ако више крвних судова него обично; патол. ненормална ц. к. ако постоји → себореја, особито с бубуљицама, и ако је надражена: услед застоја крви као последице многих надражаја к. модроцрвена и жиличава; на лицу је ц. к. и код неких тешких обољења унутр. органа (тбк. плућа, мана срца и др.); ц. к. сузбија се отклањањем узрока, а предупређује добром негом.

ЦРВЕНА КРВНА ЗРНЦА, еритроцити (грч.), округласте ћелије без једара које се, поред леукоцита и тромбоцита, налазе у крви; фзл. улога им везивање кисеоника за хемоглобин који се у њима налази; њихов број (око 5 мил. у 1 мм³), у патол. случајевима може се смањити (→ анемија), што повлачи тешке поремећаје у организму.

ЦРВЕНА НИТ → црвени конац.

ЦРВЕНА РУСИЈА, ст. име Галиције, Волињије, Подолије и ј. Пољ.

ЦРВЕНА СПОРТСКА ИНТЕРНАЦИОНАЛА, међунар. организација радника за физ. културу, осн. у Москви 1921.; има секције у СССР, Норв., Швед., ЧСР, Фрц., Естонији, Уругвају и Аргентини.

ЦРВЕНА ЦВЕКЛА → цвекла.

ЦРВЕНДАЋ (Erithacus rubecula), птица певачица с црвеном гушом; по шумама и у близини људских насеља; гнезди се по рупама у земљи или по гардама: глас пријатан.

ЦРВЕНИ БАРЈАК → црвена застава.

ЦРВЕНИ ВЕТАР, врабац 1) код људи (erysipelas) заразно, тешко обољење коже, најчешће лица,; инкубација 1-7 дана: почиње нагло, високом тмпт., дрхтавицом. повраћањем. затим настају свраб, бол. оток. црвенило 1 дела коже, које се брзо шири и може захватити вел. површине, па и цело тело: могу се јавити и мехурићи; оболели део одваја се јасно од здраве коже уздигнутом ивицом; доцније се оболела места перутају; трајање 10-15 дана; често се обнавља; преболели стичу наклоност за ово обољење; код новорођенчади готово увек смртоносно; опасно за изнемогле, старце, тешке болеснике од шећ. болести, запаљење бубрега; компликације: гнојења, опадање косе, ретко сепса; проузроковач (Фелајзенов стрептокок) налази се у оболелој кожи, перути, гноју и течности мехурића; преноси се рукама, рубљем, завојним материјалом, инструментима, осталим предметима који су служили болеснику; поузданог лека нема; лечење симптоматично; профилакса: прање и дезинфекција руку и свега што је било код болесника. 2) код свиња (erysipelas suis) заразна болест, у већини случајева смртна (90%); подлеже обавезном пријављивању власти; распрострањена по целој Евр.; инфекција се врши путем органа за варење; ток болести различит; углавном се разликују 3 облика: уртикарија, септикемија и хронични облик; оболело свињче не једе. завлачи се у сламу, ћути и има високу тмпт.; ускоро му се по кожи појављују ц. пеге, различите величине и јачине (код септикемичног облика нема овог црвенила, а ток болести много бржи); код хроничног облика болест траје дуже, свињче много омршави и болест се компликује с обољењем срца; лечење се врши доста успешно инјекцијама врбанчевог рапид-серума, нарочито у почетку обољења; у циљу заштите здравих врши се заштитно цепљење, које даје одличне резултате.

ЦРВЕНИ ВОСАК → печатни восак.

ЦРВЕНИ КАМАТНИ БРОЈ → интересни број за позиције чији рок прелази дан закључивања, дакле кам. б. за б. дана који прелази дан закључивања пише се ц. мастилом.

ЦРВЕНИ КОНАЦ 1) уплетен к. у свако уже као знак својине енгл. кр. морнарице. 2) у прен. смислу, упадљива особина, основна црта, карактеристика.

ЦРВЕНИ КРОМИД, црвени лук → лук.

ЦРВЕНИ КРСТ, осн. 22./8. 1864. у Женеви (у Срб. 1876.), са задатком да за време рата помаже рањенике и болеснике, угрожено становништво, заробљенике и све који пате од ратних грозота без разлике на народност; у миру стара се и припрема за хуман рад у рату, помаже невољнима при елементарним непогодама: поплавама, земљотресима, и у гладним год.; подмладак Ц. к. васпитава омладину у хуманости и човекољубљу; знак друштва ц. к. на белом пољу.

ЦРВЕНИ ПОЛУМЕСЕЦ, у мусл. земљама знак који одговара → црвеном крсту.

ЦРВЕНИ ЧЕК → чек.

ЦРВЕНИЛО ВЕЧЕРЊЕ И ЈУТАРЊЕ, бојадисано небо при заласку и изласку Сунца, настаје због преламања сунчевих зракова дужих таласа (црвених, наранџастих, жутих) при сусрету крупнијих честица прашине и водених капљица у ниским слојевима ваздуха.

ЦРВЕНИЛО КОЖЕ, последица топлотних прилика (хладноће, топлоте) или емоције, последица пролазног проширења крвних судова; дуготрајно ц. знак запаљења, тад крвни судови стално проширени.

ЦРВЕНИЦА, terra rossa, земљаста црвена маса прикупљена обично у неравнинама скаршћених кречњака; има физ. особине глине; постаје приликом распадања кречњака и највећим делом састављена од оксида гвожђа и алуминијума; црвена боја долази од вел. количине оксида и гвожђа; одликује се сиромаштвом у хумусу (услед брзог сагоревања орг. материје); пољопр. особине ц. нису још довољно проучене; у вези с климом таква земљишта код нас могу бити од вел. екон. значаја с обзиром на могућност производње ј. и др. квалитетног воћа и извесних спец. култура (бухач, лековито биље и др.).

ЦРВЕНКА → рубеола.

ЦРВЕНО МОРЕ, између Аз. и Афр. на С Суеоким Чавалом у вези са Сред. М., на Ј мореузом Бабел-Мандебом с Аденским Зал. одн. Индиским Ок.; највећа дубина 2 360 м; салинитет велики: најважнија пристаништа: Џида, Ходеида, Мока (Арабиско Пол.) Суес, Косеир, Порт Судан, Суакин, Масауа (Афр.).

ЦРВЕНОКОШЦИ → америчка раса, Амер. Индијанци.

ЦРВЕНПЕРКА 1) (Scardinius), род белих риба, по правилу с црвеним перајима, чији претставници живе махом по мирнијим водама: месо ср. укуса. 2) (Erythacus phoenicurus, фам. Silviidae), певачица наших крајева, лепог перја, одоздо сивоплавог; чело и гуша црни, а груди и реп црвенкасти.

ЦРВИ (Vermes), вел. коло животиња, обухватају већи број група с мало заједничких одлика: 1 од таквих одлика: највећи део телесне мускулатуре тесно належе уз кожу с којом гради телесни зид; у ц. се убрајају чланковите и ваљкасте глисте, пљоснати ц. и јога неке мање групе животиња црволиког изгледа. Ц. у рогу, паразитарно обољење оваца, проузроковано ларвама овчјег обада (Oestrus ovis), који се развија у шупљинама костију главе и рогова; присуство ларви у шупљинама костију главе изазива обољења, слична брљу (отуд назив »лажни брљ«); овца бали, тешко дише. услед притиска на мозак настају поремећаји у кретању. вртоглавица итд.: лечење безуспешно: предохпана: одбрана од обада у лето.

ЦРВЉИВИЦА, друго име за план. → Клековачу.

ЦРВОТОЧИНА → пречица.

ЦРВУЉЦИ (Vermidea), групе животиња с несигурним систематским положајем, у које се убрајају бриозое, брахиоподе, ротаторије и јога неке лр. мање групе црволиких животиња; ц. имају мало заједничких одлика; 1 од таквих ларвени об.тпк трохофора. који се сусреће и код чланковитих црва.

ЦРВЧАНИН Миливоје (• 1892.), протојереј, композитор: живи у Прагу: компоновао инстр. и вокална дела; истичу се: Ирмос, Опело, Благодарење, песме за глас и клавир, симфониске варијације са фугом оркестар.

ЦРЕВА, цревни систем органа, вишећеличних животиња, обухвата цревне цеви и жлеадане органе придодате ц., који служе варењу; у најпростијем случају, ц. је дупља која у исти мах и телесна, има свега 1 отвор (сунђери, дупљари); она може бити јако разграната (Turbelari); код животиња с телесном дупљом, ц. цев има усни и чмарни отвор; њен предњи (предње ц.) и задњи (задње ц.) крај постају на рачун коже унутарњег клициног листа (ендодерма); ц. цев се код многих животиња јако диференцира у својим деловима; ц. слузокожа по правилу јако убрана, чиме јој се површина повећава; гл. жлездани органи придодати ц. (јетра, гуштерача) постају на рачун ц. цеви. Код човека ц. се пружају од желуца до чмара; дужина 9,5 м; првих 7-8 м припадају танком ц. с пречником од 2-3 см; дебело ц. дуго 5 1,65 м с пречником од 3-6 см; грађа: унутарњи слој слузокожа, затим мишићни, споља обложена трбушном марамицом. Танко ц.(intestinum) 8 подељено на 3 дела: дванаестопалачно ц. → дуоденум), фиксирано за задњи зид трбушне дупље; јејунум, који се наставља у трећи део, илеум, без одређене границе; крајњи део илеума завршава се у бочној страни почетног дела дебелог ц., где постоји валвула, која спречава враћање хране у танко ц.; јејунум и илеум сматрају се као слободан део танког ц. пошто висе на мезентеријуму те се могу слободније кретати; због своје дужине т. ц. праве у трбушној дупљи многе вијуге; слузокожа т. ц. има 800-900 набора, који повећава њихову апсорптивну површину, затим има многе жлезде: Пајерове плоче, лимфоидни орган (ствара бела крвна зрнца); Бринерове и Либеркинове жлезде луче ц. сокове. Дебело ц. (i. crassum), почиње у виду џака (i. caecum), лежи на д. страни трбушне дупље према карличној кости; прима у себе танко ц., затим на свом дну од њега полази закржљали орган → цревуљак, орган који изазива обољење: запаљење слепог ц.; цекум се наставља навише према јетри у пењући део д. ц. (colon ascendens); затим мења правац и лежи попречно до слезине, попречни део д. ц. (colon transversumm); од слезине се спушта наниже ка л. карличној кости, силазећи део д. ц. (colon descendens), затим пред карлицом описује лук (colon sigmoideum); у карлици се проширава и иде према чмару право ц. (i. rectum); на спољној страни д. ц. има 3, затим 2 уздужне бразде (појачана мускулатура), а између тих бразда многобројне избочине; слузокожа д. ц., нарочито у почетним деловима, има многе наборе, затим садржи многе Пајерове и Либеркинове жлезде (→ цревни покрети → перисталтика). Болести: → ентероптозис (спуштеност), пролив, ентеритис (запаљење), апендицитис (запаљење слепог ц.); колера, дизентерија (заразна болест), везана ц. (илеус) (на сл.: зид танког ц.: 1, 9) вртерски суд, 2, 10) венски суд, 3, 11) хилиферни суд, 4) затворена жлезда, 5) епителијални слој, 6) подепителијални слој. 7) мишићни слој. 8) везивни слој, 12) живац). Везана ц. (ileus), болест чији узроци: динамични (дуготрајни грч који спречава пролаз цревне садржине); одузетост ц. (паралитични и.: проширење и престанак рада на одузетом месту); механички: уклештење (унутарња хернија) кроз постојећи отвор или новостворене зарастице; увртање (волвулие) око осовине његовог мезоколона или мезентеријума; инвагинација, увлачење ц. у сопствен отвор (нарочито често код деце); притисак од суседних тумора на зиду ц.; запушавање (оклузија), кад страно тело затвара пречник ц. (велики жучни камен, воћно семење, клупчад глиста). Знаци: отсутност измета и ветрова, болови у облику грчева, надутост трбуха, повраћање. знаци општег тровања; код инвагинације још и избацивање крви на чмар; болест тешка и опасна; смрт може да наступи за неколико дана; лечење: хитна операција, нарочито хитна код мале деце. Цревни покрети, контракције ц. мускулатуре (уздужних и кружних глатких мишићних влакана); танко ц. врши 2 врсте покрета: пендуларне (под дејством којих се храна меша) и перисталтичне (→ перисталтика); дебело ц. такође 2 врсте: перисталтичне и антиперисталтичне (који враћају садржај натраг). Ц. сок, секрет жлезда ц. слузокоже, садржи у себи ферменте који делују на све 3 врсте хранљивих материја; улога му да доврши варење хране започето у устима и желуцу. Ц. туберкулоза, јавља се у 2 облика: а) као гризлице (ранице, чиреви) у цревима, нарочито танким, проузроковане најчешће гутањем сопственог испљувка који садржи бациле тбк. (честа компликација тешке → фтизе); знаци: болови, течан пролив, нарочито ноћу; б) сужење (стеноза) црева тбк. ожиљком; знаци: болови уз чујно »претакање« и видљиво кочење; црева (повремено и местимично испупчење које се премешта); прати понекад и лако тбк. (фиброзно) обољење плућа; често приступачно оперативном лечењу.

ЦРЕВАРНИЦА, одељење у добро уређеној кланици, у којем се врши чишћење црева.

ЦРЕВЈЕ, цревље, чест назив за ципеле уопште, специјално за плитке ципеле у јадр. приморју; плитке ц. носе се у околини Врања.

ЦРЕВУЉАК (processus vermiformis), рудиментаран орган, полази и у вези с цекумом, дуг 5-12 см, дебљине 5-7 мм, правац променљив, најчешће мало увијен; има грађу сличну цревима, слузокожа садржи многе Пајерове жлезде: унутарњи канал веома узан: 2-4 мм; акутно запаљење овог органа класична болест: апендицитис, погрешно звано запаљење слепог црева.

ЦРЕМЖА (Prunus padus, фаи. Rosaceae), висок листопадан шиб, издужено овална листа и ситна, бела цвета у дугачким гроздастим цвастима, пријатног мириса; плод црна, ситна коштуница; једе се; расте у влажним листопадним мешовитим шумама, шибљадима, на речним обалама, ређе у четинарској шуми; распрострањена у Евр., Аз.; гаји се по парковима.

ЦРЕП, кровни покривач од печене земље с брадавицом на задњој страни за вешање о летве.

ЦРЕПУЉА, плитак округао земљани суд, пречника 40-60 см, ниска обода, у зап. јсл. крајевима дугуљасте; граде грнчари, у неким крајевима жене у примит. тхн. без грнчарског кола; служе за печење хлеба, држање млека итд.

ЦРЕС, острво (400 км²; 1921. г. имало 8 147 стан., од којих 3 583 Јсл.) у си. делу Јадр. М., у острвској групи Кварнера; на њему јез. Врана, чије дно испод морског нивоа (криптодепресија); гл. место варошица Ц., на з. обали; припада Ит.

ЦРЕТ, назив за тресавске биљке које се по угинућу не распадају, већ се постепено угљенишу у тресет.

ЦРИЈЕВИЋ 1) Илија (Cerva, Cervinus Aelius Lampridius, 1460.-1526.), дубров. хуманист, ученик Помпонија Лета, у 22. год. добио ловоров венац за лат. песме савршеног облика и незнатног садржаја; био противник нар. књиж., јер Дубровчане сматрао за потомке ст. Римљана. 2) Лудвик (1455.-1527.), бенедиктинац и историчар, гл. дело: Comentaria suorum temporum (1584.), у којем приказани догађаји од 1490.-1522., који се односе највише на Дубровник, затим на тур. царство, Уг. и Ит. 3) Саро (Cerva Serafin, 1686.-1759.), дубров. историчар, доминиканац, оставио у рукопису на лат. ј. (18 томова) историју дубров. цркве и зборник биографија знаменитих Дубровчана; није довољно критичан, али његово дело ипак драгоцен извор података за дубров. ист.

ЦРИКВЕНИЦА, варошица (3 500 ст.), среско место. пристаниште и зимско климатско место на си. страни Јадр. М. (Сав. Бан.), морско купалиште с уређеном плажом и опоравилиштем за слабуњаве и децу: развијен риболов.

ЦРКВА (преко нем. од грч.), дом божји; хришћ. заједница, цело хришћанство или његови делови (вере); богом основана заједница, која има 1 веру. науку, свештенство и св. тајне; разликује се земаљска (која се бори, militans) и небеска (која побеђује, triumphans); прот. уче да су у невидљивој ц. само прави хришћ., а у видљивој сви крштени; оснивач цркве Исус Христос, он и глава ц.; сврха: спасење људи кроз благодат божју која се прима у св. тајнама. Ц. у прив. праву: правно лице и може имати своја права и обавезе; као правна лица сматрају се поједине црк. установе (патријаршија, епископија, бискупија, црквена оп., ман.) а не н звања. Висока ц. (енгл. High Church), огранак → англиканске ц., друкчије названа епископална ц. Државна Ц., кад ц. држ. установа; у Срб. д. ц. била срп. и.-прав. автокефална ц. Ц. св. Петра, у Риму, средиште кат. хришћ., велика грађевина о огромним кубетом (пречник 42 м); зидао је Микеланђело 1547.-1564.; прво била централна грађевина и тек 1606. папа Павле V дозидао подужни брод, што извршили Бернини и Мадерна, додавши и 2 кубета за звона. Црквена архитектура → храм. Ц. власт, заснована на божанском праву; само у духовним и верским стварима (као: »царство небеско«); законодавна и извршна. Ц. властелинства, вел. имања, тзв. метохије или метоси, пгто их владари и угледни људи давали црквама и ман. и извесним ц. лицима за њихово издржавање; добијала и извесне повластице од владара, међу којима гл. да ц. људима и поданицима могле судити само духовне и ман. адм. власти. Ц. година, почиње код кат. и прот. 1. адвента (4 недеље пред Божић); код прав. 1. септ., код Јевр. 1. тишри. Ц. дажбине, прирези, убиру се на разне начине ради издржавања црк. и њених службеника; најпознатији бир или лукно, обично у натури али и у новцу; у прав. црк. некад се звале димница (по кућњем оџаку, тј. свака кућа плаћала), данас у срп. прав. црк. постоје оп., епархиски и патријаршиски прирез; последња 2 по одобрењу Мст. финансија највише до 10%. Ц. држава, свет. држ. папина (до 1859. обухватала око 40 000 км²), развила се из поклона Пипина Малог (755.) папи Стевану III, 774. повећана од Карла Вел., 1053. додана јој војводина Беневент, 1115. посед грофице Матилде; Иноћентије III постао владар и Рима, али због побуна папе се иселиле у Авињон (1309.-1377.); у 16. в. добила: Равену, Болоњу, Анкоиу, Ферару и Урбино, 1809. припала Фрц., а 1814. опет успостављена; нац. уједињење Ит., којем сметала ц. д., одузело јој поједине делове, 1867.-70. Фрц. узели Рим, а 1870. ушле ит. трупе у Рим и тако престала папска д.; папе у знак протеста не излазе из Ватикана; Мусолини у фебр. 1929. дао папи ватикански град као суверену државицу са свим правима. Ц. изопћење, у ркат. црк. одлучење верних из заједнице, обично због јереси. Ц. историја, наука о постанку, ширењу и развитку хришћ. црк., део ист. теологије и опште рел. и култ. ист.; дели се код прав. на 3 периода: 1. до 313. г., 2. од 313.-1054., 3. до данас; код ркат.: ст. до 800. г., ср. до 1517., н. до 1648. и најновији до данас. Ц. јурисдикција, у прив. праву некад била (9.-16. в.) скоро општа; хришћани расправљали своје спорове пред ц. судом; данас ц. ј. надлежна само за брачне спорове, спорове ц. лица око ц. имања и свешт. око свештеничког прихода. Ц. матице, књ. за завођење рођених, венчаних и умрлих; обавезно се воде при свакој парохији; месечно се из њих шаље извештај вој. и грађ. властима. Ц. музика, развила се из старозаветне јевр. м. као саставни део богослужења; састоји се у певању ц. песама, на 3 уз пратњу оргуља; на И ум. соло певање до реформе → Дамаскина, затим по сталним скалама сачувано до данас; у срп. цр. примљено → карловачко певање, мало и страно (велико), по узору на грч. с нашим мотивима; средио и издао Ст. Мокрањац; код ркат.: узето од и. цркве; 1. увео и развио у 4. в. св. Амвросије у Милану; од 7. в. у Риму ум. соло певање названо грегоријанско (по папи Гргуру I), у 13. в. отпочело певање у више гласова и постигло висок степен у 16. в. у папским певачким зборовима и Палестрининој м. (→ ц. тонови); сви композитори радили на усавршавању ц. м., особито Бах. Моцарт, Бетховен, Херубини, Лист, Брукнер и др. Ц. општина → општина црквена. Ц. оци, писци и учитељи прк. од 2.-6. в. чија дела израз правилног исповедања вере. Ц. писци, истакнути књижевници који се посветили решавању ц. питања, нарочито у објашњавању догми и морала: на знатнији на И од 4.-8. в., на 3 од 13.-15. в. Ц. право, правила која регулишу правне односе црк. према члановима њеним и према установама које с њом у додиру; дели се на божанско (које је дао Исус Христос = Н. завет) и човечанско (створено доцније); код кат. ц. п. је последњи пут кодификовано 1917. г. (Codex juris canonici); код прав. нема званичног и потпуног кодекса; ц. п, може бити опште (које је признато од васељенских сабора од 7. в.) и месно које је издао архијерејски сабор једне аутокефалне црк.; извори: Св. писмо, Св. предање, списи св. отаца, правила васељ. и помесних сабора, поједине одредбе примљене од целе ц.; код ркат. још и папски декрети и конкордати (→ Codex juris canonici) код прот. ц. уредбе, символичне књ. и conclusa corporis Evangelicorum (закључци савета евангелика). Ц. приказања, драме пучког карактера, о страдању Христовом и др. мученика, игране на примит. позорницама пред црк. или на тргу, код нас највише у далм. градовима, од 15. в. до средине 19. в. (на Хвару), настале под утицајем ит. мистерија (приказивање муке Христове). Ц. провинција, код ркат. област под управом надбискупа. Ц. раскол → отцепљење. Ц. сабор → весељенски, помесни, митрополитански с. Ц. савет, самоуправна тела разне врсте, помажу ц. општини или епархији у управљању и решавању матер. питања; могу бити оп. епархиски и патријаршиски. Ц. саветник, звање свештеника-судија у ц. судовима или конзисторијама. Ц. светогрђе, крађа или употреба ц. ствари у профане сврхе. Ц. скале, унео их → Дамаскин на основу ст. грч. скала: дорске, фришке, лидске и миксолидске; 4 аутентичне и од њих изведене плагалне; код ркат. слично (→ ц. товови). Ц. ствари, које се употребљују за богослужење (свете ствари, као плаштаница: освећене ствари, као одежде) или у храму (обичне ц. ствари, нпр. полилеј); ц. с. не могу се узети у попис. Ц. судови, срп. прав. црк.: епархиски и Вел. д. суд. Ц. таксе, уведене по Закону о срп. прав. црк. на све поднеске и уверења у вези с црк.; одређује их Арх. синод у споразуму с држ. властима. Ц. топови или гласови, октавне врсте (скале) у војима распоред тонова био друкчији него у нашим: свака од ових врста служила као образац за 1 од 8 ц. гласова, који се делили на гл. и споредне, одн. аутентичне и плагалне (плагалне за чисту кварту испод своје аутентичне врсте); на тај начин у ср. в. били у употреби следећи ц. т.: аутентична дорска скала D-d, њена плагална хиподорска A-a; фриги ска E-e и хипофригиска H-h; лидиска F-f и хиполидиска C-c; миксолидиска G-g и хипомиксолидиска, једнака с дорском D-d; обим ц. ск. почињао за тон ниже него код Грка, тј. од G а не од A. Ц. уређење, правне одредбе о вршењу ц. власти; у ркат. црк. носиоци власти бискупи, над њима папа као врх глава црк.; код прав. сви еп. с врх. инстанцијом васељ. сабором; дозвољава се и учешће верних у управи ц. имовином (код нас и у избору патријарха); код прот. управљали кнезови с конзисторијом, касније допуњено синодалним уређењем. Ц. хронологија, начин рачунања год. у црк., данас у општој употреби хришћ. → сра. Ц. устав, Устав срп. ирав. цркве, издан (16./11. 1931. год.) заједно са Законом о срп. прав. црк. (1929.), регулише односе црк. с државом и поставља принципе целокупног уређења и рада црк., одређује тачно права и дужности ових чланова црк. Ц.- општински збор, у срп. прав. црк. тело које доноси одлуку о ц.-о. прирезу од 10%; сачињавају га сви пунолетни м. чланови те општине. Ц.-о- савет, доноси буџет, одобрава рачуне, рукује имовином ц. општине; има 24-60 чланова. Ц.-о. управни одбор, има 6-12 чланова, бираних из ц. о. савета на 6 год., чији извршни орган; чува углед црк. и општине, регулише матер. потребе.

ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК, → старословенски ј. са свим својим редакцијама.

ЦРКВЕЊАК, служитељ у црк.; може бити и ипођакон.

ЦРКВИЦЕ, село у Кривошијама, сз. од Боке Которске, климатско место и летовалиште; највећа количина воденог талога (4 600 мм) на год. у Евр.

ЦРЉЕНО ЈЕЗЕРО, мало j. (0,15 км²) у Имотском Пољу (Прим. Бан.).

ЦРМНИЦА, Црмничка нахија, област и 1 од 4 нахије старе Ц. Горе, на сз. страни Скадареког Ј., до племена Паштровића; плодан, богат и добро насељен крај; виноградарство и воћарство; кроз обт. протиче Ц., притока Скадарског Ј.; име веома старо: помиње се код попа Дукљанина (12. или 13. в.); у Ц. 7 племена: Подгор, Брчели, Дупило, Глухи До, Остонићи, Лимљани, Вољевићи.

ЦРНА, д. притока Вардара, дуга 190 км, извире са с. и и. стране Плакенске Пл., протиче кроз Прилепско-Битољско Поље, одакле прави вел. окуку према СИ и до изласка у Тиквешку Котлину долина јој клисураста; улива се код Градског.

ЦРНА БЕРЗА, прив. скупови пословних људи на којима закључују трг. послове, продају вредносне папире итд. без обзира на званични куре и зван. прописе обавезне на правој берзи.

ЦРНА ГОРА, покр. између Јадр. М., Далм., Херц., ранијег Новопазарског санџака, Метохије и Арбаније; у ужем смислу ст. Ц. Г., чиниле само Црмничка, Катунска, Љешанска и Ријечка нахија; с ближим суседним крајевима чини данас тер. Зет. Бан.; под именом Ц. Г. помиње се 1. пут 1435.; раније њена област улазила у састав зетске држ.; ист. Ц. Г. почиње династијом Црнојевића, зетских великаша, који се истакли после изумирања Балшића, 1421.; Црнојевићи се колебали између својих законитих срп. господара и млет. господе, која их придобијала развијајући њихове амбиције и помажући их материјално; гл. оснивач моћи Црнојевића био Стеван (†1465.); за владе Ивана Црнојевића Зета изгубила Жабљак, а Цетиње 1485. постало п. престоница; наследници Иванови, међусобно завађени изгубили Ц. Г. 1499., кад она дошла под тур. власт; Скендербег Црнојевић, потурчени син Иванов, држао до 1328. под својом влашћу Ц. Г., а од 1328. припојена Скадарском санџакату; Ц. Г. остала под тур. влашћу до ратовања св. савеза. одн до 1684.; тад Млечани свим средствима кренули борбену акцију Црногораца, и 1688.-1692. држали своју посаду на Цетињу; њихов неуспех па тој страни учинио да Црногорци остану и даље као тур. поданици, али ипак с новим полетом и трајним расположењем да тур. власт оборе: гл. резултате за ослобођење Ц. Г. од Турака приписује предаше владици Данилу Петровићу (1697.-1735.); верује се да истрагом потурица, завршеном 1 Бадње вечери, ослободио Ц. Г. домаћих непријатеља, али та истрага, извршена на начин вартоломејске ноћи, у ист. науци још није потврђена; владика Данило почео ослободилачку акцију несумњиво 1711., по позиву рус. цара Петра Бел. и уз сарадњу његових емисара; та његова борба довела до 2 вел. тур. експедиције против Ц. Г., од којих прва 1712. имала делимичан неуспех, док др., 1714., задала Ц. Г. тежак ударац; у невољи Црногорце помагали Рус. и, у мањој мери, Млечани, који хтели да их имају у својој власти; владику Данила наследио слаби владика Сава (1735.-1781.), његов синовац, уз ког се брзо истакао његов сродник владика Василије (1709.-1766.), бистар, али брзоплет, непоуздан и склон интригама, који брзо дошао у сукоб с Турцима и Млечанима и изазвао 1756. 1 штетни тур. поход против Ц. Г.; међутим, с планом неговао везе е Рус. и 3 пут одлазио у ту земљу, где и умро; годину дана после његове смрти натурио се владици Сави за савладара 1 авантурист, неки ближе непознати Шћепан Мали, који се издавао за рус. цара Петра III.; престиж Рус. у Ц. Г. био толики да је Шћепан без муке могао да се одржи на власти претстављајући се спочетка као рус. цар; због њега Ц. Г. имала доста неприлика, али га држала; он није био човек без вредности, покушао да уведе ред; за време рус.-тур. рата 1768.-1774. Ц. Г. била на страни Рус. и због те сарадње Рус. није настојала да се он силом уклони; погинуо за време тог рата, од једног потплаћеног служитеља; за владе владике Саве дигла се знатно у угледу и утицају и породица Радоњића, која имала везе с Млечанима и тражила све више да владику ограничи само на црк., а она прихвати световне послове; наследник Савин, владика Петар I (1782.-1830.), имао много мука да дигне свој углед и значај Ц. Г.; за време његова отсуства, 1785., продро Махмуд паша Вушатлија у Ц. Г. и попалио Цетиње; владика одмах по повратку примио борбу с њим и 1796., у бици на Крусама, Бушатлија изгубио живот; за дуже времена била Ц. Г. после, с те стране, мирна; владика, као савезник Рус, ушао у борбе с Французима, спречавајући им освајање Боке Которске; Бокељи били спремни да и Црногорцима образују своју владу и држ., али њихове намере покварио бечки конгрес, 1814., који Боку доделио Аустр.; владика Петар I учинио доста за уређење и смиривање Ц. Г.: дао 1798. законик (1803. допуњен), нарочито гледао да угуши крвну освету; много штован од народа, умро 1830.; наследио га владика Петар II (Раде Томов), његов синовац творац Горског вијенца најмисаонијег дела наше књиж.; као владар радио на уређивању и просвећивању Ц. Г.; у полит. пословима све његове акције имале локалан значај; 1848. био вољан да помогне у општем нар. покрету, али због геогр. положаја Ц. Г. та помоћ могла бити само морална; умро 1851.; то је последњи владика владар на управи Ц. Г.; његов наследник, синовац му, Данило (1851.-1860.), постао, с пристанком рус. цара, световни кнез; та промена у врх. управи Ц. Г. довела до живог протеста у Цариграду и изазвала рат, 1852.; надирање тур. војске зауставио аустр. ултиматум и рус. заузимање на Порти; кнез Данило настојао да Ц. Г. буде призната за независну држ., алц то Тур. ускоро одбијала; на париском конгресу, 1856., Тур. званично огласила Ц. Г. као своју покрајину; кнез Данило, огорчен, кренуо против тога дипломатску и борбену акцију; устанак Луке Вукаловића 1857. у Херц. његово дело; пораз тур. војске на Грахову 1858. претио да изазвао тешке сукобе с Портом; даље борбе спречило посредовање фрц. владе, која успела да код др. сила крене питање разграничења Ц. Г.; разграничењем Ц. Г., уствари, добила признање свог посебног подручја; тај успех кнеза Данила дигао му углед у српству, који у самој Ц. Г. оспораван због безобзирног личног режима; пао (1./8. 1860.), као жртва личне освете; кнез Никола I, његов синовац, последњи владар Ц. Г. из рода Петровића-Његоша, био даровит човек, с извесним књиж. талентом, доста окрстан, али сувише личан н себичан; на почетку владе, због подржавања устанка у Херц., загазио у рат с Турцима, 1862.. али у том рату зло прошао; боље среће био у рату 1876.-1878., у који Ц. Г. ушла са. Срб. заједно, са помогне срп. устанике у Б. и X. и из којег изишла удвостручена, добила подручје Никшића, Подгорице, Бара и Улциња; неко време кнез Никола уживао вел. поверење на рус. двору, где удао 2 своје кћери; нарочито га ценио Александар III; у нар. кнез доста изгубио због своје личне нетрпељивости; кад 1905. дао Ц. Г. устав, избило нар. нерасположење у веома вел. мери; о педесетогод. своје владавине, 1910., прогласио се за краља, а Ц. Г. за краљевину; проширење добила Ц. Г. у рату с Тур. 1912.1913. (до Лима на С и Пећ с Метохијом); тешко је после дуге опсаде Ц. Г. освојила Скадар, али Аустр. није дала да га задржи; 1913., помагала Ц. Г. Србији 1 дивизијом против Бугара; исто тако стала на страну Срб. и 1914., кад јој Аустр. објавила рат; у том рату Црногорци, истрошени ранијим борбама, нису дали праву меру; снажан био њихов отпор на Тари, о Божићу 1915., који омогућио мирније повлачење срп. војске, али неславан био губитак Ловћена; Ц. Г. 1915. капитулирала из више разлога, али главни био тај што заиста била лишена свих средстава; краљ Никола напустио Ц. Г. а у земљи остао краљевић Мирко с 3 члана владе и предао се Аустр.; нар. то сматрао као увођење и после ослобођења, на подгоричкој вел. скупштини, (13./11. 3918.), свргао династију Петровића и прогласио уједињење с осталим Јсл.; 1918. Ц. Г. престала да постоји као засебна држава.

ЦРНА МАГИЈА → врачање.

ЦРНА РЕКА, л. притока Тимока, извире из врела код Кривог Вира (у подножју Кучаја и Самањца); стога се зове и Кривовирски Тимок. а зову је и Ц. Тимоком; дуга 71 км; ушће испод Зајечара.

ЦРНА РУКА, звала се организација »Уједињење или смрт«; осн. 9./5. 1911. у Београду, по угледу па ит. карбонарска друштва, с циљем јасно израженим у програму; оснивачи били, углавном, млађи завереници из 1903., саучесници у убиству краља Александра Обреновића; гл. вођи: Драгутин Димитријевић Апис, Илија Радивојевић, Чеда Поповић, Богдан Раденковић и др. који раније сарађивали у Нар. одбрани, али нису били задовољни њеним радом, па хтели удружење борбеније и активније; орган им био Пијемонт; 1913.-1914. дошло до више сукоба између владе и те групе људи, који хтели да утичу на све држ. ггослове; односи се заоштравали и за време рата, 1917. влада похапсила и оптужила све вође и виђеније чланове; неки од њих осуђени сувише строго (Апис и Љ. Вуловић и др. стрељани); сукоби који настали због тога у избеглиштву и после у земљи имали тешких последица, и стварних и моралних.

ЦРНА СМРТ → куга.

ЦРНАЧКА РАСА → негарска раса.

ЦРНАЧКИ ПОКРЕТ, полит. покрет афр. Црнаца, учесника свет. рата, који тежи стварању независне федеративне државе у Афр., по угледу на САД.

ЦРНБОГ, Чернобог, божанство ст. балтичкпх Сл., једини поуздан траг дуализма у прехришћ. сл. религији; вероватно страног порекла.

ЦРНЕ ЛИСТЕ, списак имена лица која се имају прогањати као полит. противници; у трговини списак лоших платиша.

ЦРНЕ РАСЕ → негроидне расе.

ЦРНИ БАРУТ → барут.

ЦРНИ ГУБЕР, сулфатно арсенска гвожђевита вода, код Сребренице (Дрин. Бан.), на д. обали Црвене Реке; употребљава се: код разноврсних случајева анемије и хлорозе, леукемије и тешке анемије. екрофулозе, хроничне маларије и др.

ЦРНИ ДРИМ, р. у Југосл. (дужина тока у Југосл. 54 км) и Арб., отиче из Охридског Ј., код Струге, у Арб. улази сз. од Дебра, с Белим Д. се састаје код Љум-Куле, у Арб., одакле настаје → Дрим.

ЦРНИ КОРЕН, змијак, турутва (Scorzonera *spanica), дуговечна, из фам. главичастих биљака (Compositae), пореклом из Шп.; корен се кува и једе као поврће; у току зиме може остати у земљи; множи се из семена.

ЦРНИ ЛУК → лук.

ЦРНИ ПАПА, некад назив за генерала језуитског реда у Риму, јер често био моћнији од папе.

ЦРНИ ПРИНЦ, син енгл. краља Едуарда IV; добио име по том што за време борби с Фрц. у 100-год. рату носио црн оклоп.

ЦРНИ ПРИШТ → прострел.

ЦРНИ СЛЕЗ → слез.

ЦРНИ ШЕЋЕР, лакриц, медвеђи шећер, згуснути чврсти водени екстракт корена дрвета Glycyrrhiza glabra, у облику блокова и шипки, слатка укуса; најважнији састојак ц. ш. глицирицин, употребљава се у фармацији за израду салмијак-таблета, смеше од 9 делова ц. ш. и 1 дела нишадора и др. мед. препарата.

ЦРНИЦА 1) (Erica carnea, фам. Ericaceae), ниски жбун, црвенкаста, ређе бела цвета, расте у шумама четинарским монтанеког и субалписког региона, на вриштинама (→ вријес, Erica), 2) → боровница.

ЦРНО ЈЕЗЕРО 1) језеро глацијалног порекла под Дурмитором, у обл. Језера, јз. од Жабљака (Зет. Бан.), на надм. в. од 1413 м, а састоји се од 2 међусобно спојена ј. (В. и М. Ц. Ј.); дубоко 47 м. 2) језеро глацијалног порекла на пл. Трескавици (тромеђа Дрин., Зет. и Прим. Бан.), на висини око 1700 м.

ЦРНО МОРЕ, унутрашње м. између Б. П. и М. Аз. (453 000 км²), дубоко до 2 244 м; обала слабо разуђена на С се од њега одваја Азовско М.; а на Ј у вези са Сред. М, преко Босфора, Мраморног М., Дарданелског Мореуза и Егејског М.; мали салинитет воде (1,5-1,8%), мала плима и осека; према њему се одводњава највећи део Евр. (Дунав, Дњестар, Дњепар).

ЦРНОВРХ → вранилова трава.

ЦРНОГОРСКА МИТРОПОЛИЈА, наставак ст. зетске. после подизања цетињског ман. (1485.) и због опасности од Турака, митрополити се настанили на Цетињу, које постало ново држ. седиште Ивана Црнојевића и његових наследника; при тој м. основана 1493. г. 1. штампарија у Срба, намењена за црк. потребе; Ц. м. једина срп. м. која 1766. није признала власт Пећке патријаршије, кад ова прешла у грч. руке: општила с митрополитима у Карловцима и рус. црквом, где нови митрополити примали свој чин; вел. значај добили цетињски митрополити из куће Петровића, који од 1697. до 1851., уз митрополитску, добили и сву световну власт у земљи; кад кнез Данило прекинуо са теократском традицијом, за цетињске митрополите долазила духовна лица по избору; од тих митрополита најважнији био Митрофан Бан (1884.-1920.), који, енергичан и вешт, дао Ц. Г. црк. уређење новијег система.

ЦРНОГОРСКА СТРАНКА, осн. на конгресу у Подгорици октобра 1925., стајала на становишту да се држава зове Југосл., а да се уреди на федеративној бази; претседник гл. странкиног одбора био Мирко Мијушковић, а орган странке Црногорац.

ЦРНОГОРЦИ, већа етничка група међу Србима; живе у ст. Ц. Г.; веома им сродни Бокељи и Брђани; међу Ц. најчешће заступљени динарски и алписки расни тип, ретки плави расни типови; по душевним особинама припадају динарском виолентном типу; говоре зетским наречјем; област у којој живе кршевита, и стога веома сиромашни; гл. занимање сточарство; насељена углавном само поља, увале и долови; Ц. у равници поред Скадарског Ј. баве се и земљр.; живот у племенима 1 од најкарактеристичнијих одлика Ц.; од средине 19. в. губи се племснска организација; племена се деле на братства, међу собом строго егзогама, а ова на родове; кућа и зграде обично од камена; имају особиту ношњу; веома лепа ношња главара и имућнијих људи; карактеристичан део црног. капица (→ шишак); од обичаја најзначајнија крвна освета, доскора веома у обичају, сад готово изобичајена.

ЦРНОГОРЧЕВИЋ Младен (1863.-1902.), учитељ, бавио се историјом и архл.; важнији радови: Старинске гробнице на Превлаци, Манастир Градиште у Паштровићима, Манастир Савина у Боки Которској итд.

ЦРНОЈЕВИЋИ, зетска властела, пореклом из Катунске нахије, помињу се најпре као господари Катуна, 1. помен о њима из 1331.; као већа и утицајна личност помиње се из тог рода Стеван Ц. (1426.-1465.), који после Балшића почео да води прву реч у Зети; није био веран деспоту Ђурђу, свом законитом господару, него се држао Млечана, који га помагали новчано и који, у свом интересу, хтели да га одвоје од Србије, као господара у Зети; његов син Иван (1465.-1490.) имао веома тешких дана; тур. офанзива против Арб. и Зете лишила га 1479. земље; вратио се натраг тек после смрти Мехмеда II, 1481.; Иван основао цетињски ман. и на Цетињу створио н. престоницу; његов син и наследник Ђурађ (1490.-1496.) донео у цетињски ман. 1. штампарију за штампање црк. књ. (1493.); за његова времена настале домаће распре; Ђурађ се ослонио на Млечане под утицајем жене, која била Млечанка, што изазвало тур. мере против њега; бојећи се њих, Ђурађ напустио Ц. Гору и отишао у Млетке, 1496.; на власти га заменио брат Стеван, који се држао кратко време, до 1498.; Ђурђев покушај да поново успостави своју власт у Зети није успео; он се потом предао Турцима и отишао у М. Аз. где се, изгледа, потурчио; неко време владао Ц. Гором 3. син Иван Ц., Скендер-бег (1514.-1528.); после тога Ц. не играју важну улогу у нашој ист. Ц. Арсеније → Арсеније.

ЦРНОКОСА, план. (809 м) у з. Срб., с. од Ужица (Дрин. Бан.).

ЦРНОЉЕВА, план. (1 046 м) између Косова Поља и Призренске Котлине, просечена Црнољ. Клисуром, кроз коју тече Ц., притока Ситнице, и води друм Приштина-Штимље-Призрен.

ЦРНООК, план. (1871 м) јз. од Босиљграда (Вард. Бан.).

ЦРНОРИЗАЦ Храбар, калуђер у Буг. (9.-10. в.), у доба цара Симеона (по неким псеудоним самог цара); спис: О писмених, темпераментна и вешта одбрана сл. књиге од грч. напада.

ЦРНОСТОТИНЦИ, чланови крајњих монархистичких организација у Рус, црних отопина, које поникле 1905. г. са циљем да сузбијају револуционарни покрет рус. народа и да прогоне Јевреје; под царским режимом играле вел. улогу.

ЦРНОТА Стјепан (Stephanus de Cernotis, 16. в.), сликар с Раба, радио у Млецима; гл. дела: Св. Петар и Истеривање трговаца из храма, у Млецима, Св. Павле у галерији бечке Академије.

ЦРНЦИ, Негри, посебна раса чија отаџбина ср. и ј. Афр., али ни у Афр. нису сви Ц. расно чисти (→ негарска раса); у Афр. око 125 мил. Ц.; по јез., унеколико и по култури, Ц, се деле на 2 вел. групе: Бантуске и Суданске Ц.; обично се баве мотичком земљр. (гајење јамса. тара, банана, проса, кукуруза и др.); од заната добро развијен једино ковачки; међу Бантуима и сточарство добро развијено (под хамитским утицајима); у прошлости показали много смисла за оснивање држава, имају много дара за муз.; код Ц. у зап. Судану била досегла висок степен пластична ум.; рел. код већине анимизам (с манизмом и фетишизмом); многи Ц., особито у Судану, примили ислам; у новије време разне мисије шире хришћ.; од 16. в. па до 19. в. био снажан извоз робова Ц. из Афр. у Амер., где се Ц. такође веома намножили и примили туђе јез. (енгл., шп.) и евр. културу; чистих Ц. и мешанаца има данас у Амер. око 30 мил.

ЦРНЧИЋ 1) Иван (1831.-1897.), ректор Завода св. Јеронима у Риму и историчар, писао више ист. расправа; гл. радови: Крчке старине, Поправци глаголским споменицима, Римско-словенска служба св. Кирила и Методија итд. 2) Клемент (1865.-1930.), сликар и гравер, дуго год. био наставник у Ум. шк. у Загребу; није сликао ист. и црк. композиције, ни реалистичке жанр-сцене, као други из његове генерације; ограничио се на пејзаж; са Ф. Ковачевићем најзначајнији наги пејсажист изван импресионистичке шк.; најмилији мотиви с мора; много се бавио гравиром, а радио и карикатуре; може се добро упознати у Штросмајеровој Галерији у Загребу.

ЦРЊАНСКИ Милош (• 1893.), књижевник и новинар; писао, најпре песме и приповетке, затим романе; збирка песама: Лирика Итаке имала модернистичке несталожене тежње и идеје; много бољи у краткој причи, у коју уноси иронију и лирску јачину у подвлачењу сцена и мотива: Приче о мушком; добар му ист. роман Сеобе, мање успео Дневник о Чарнојевићу; недовршен роман Сузни крокодил; написао и низ путописа: Љубав у Тоскани, Књига о Немачкој; издавао кратко време, 1935., борбени националистички лист Идеје.

ЦРПКЕ → пумпе за црпљење воде.

ЦРТА 1) знак (--) у интерпункцији (→ прекидни знак). 2) → ветровница.

ЦРТАЧКИ ПОСЛОВИ, уметнички, научне или техничке струке, заштићени по ауторском праву; ако су трајно јавно изложени, онда их свако може слободно репродуковати цртањем или графиком, означујући извор, али их не сме стављати у пластику или архитектонски изводити.

ЦРТИЦА → везица, скица.

Cs, знак за хем. елемент цезијум.

ЦУБОУЧИ (• 1859.), јап. модерни писац и преводилац Шекспирова Јулија Цезара; око 1910. био 1 од највећих јап. песника.

ЦУВАЈ 1) Антун (1854.-1927.), учитељ, шк. надзорник, вредан просветни радник, писао шк. уџбенике; задужио пед. науку Сабраном грађом за повијест школства. 2) Славко (1851.-1931.), хрв. бан., 1905. именован за вел. жупана личко-крбавског, 1908. за начелника града Загреба, 1912. за хрв. бана, а 31./3. исте год. за краљ. повереника; завео апсолутизам у Хрв., због чега на њега пуцао 1912. правник Лука Јукић, али атентат није успео; био бан до 21./7. 1913.

ЦУГ (нем.), велика удица, самица (10-15 см) с мамцем (жабом или ситном рибом, обично чиковом) за лов сомова, везује се са учвршћен предмет на обали, нцр. за грану дрвета, или забодену мотку.

ЦУГШПИЦ, врх (2 964 м) на Алпима; највиши врх у Нем.

ЦУКАРИ Федериго (Zuccaro, 1543.-1609.), ит. сликар, претставник манифизма; радио олтарне слике, фреске, портрете од којих Најпознатији Јелисавета и Марија Стјуарт, енгл. краљице.

ЦУКИЋ 1) Коста (1826.-1879.), срп. државник, био проф. нар. економије; 1858./59. заступао Срб. у Дунавској комисији; у мст. Илије Гарашанина (1861.) постао мин. фин. и заступник мин. просв.; после пада Гарашанинова прешао у кабинет Николе Христића као мин. фин.; после тога био неко време наш дипломатски претставник у Букурешту, затим у Бечу (→ сл.). 2) Миша-Михаило (1860.-1928.), политичар; у полит. живот ушао рано, али активније радио после абдикације краља Милана; 1889. постао начелник Мст. иностр. дела; био члан Гл. одбора либералне странке; учествовао активно и у култ. животу. 3) Павле († 1817.), војвода 1. устанка; био веома недисциплинован; истакао се у 2. устанку и хтео да дели власт с кнезом Милошем; дигао буну против кнеза; убијен, по свој прилици, по наредби кнеза Милоша.

ЦУКМАЈЕР Карл, (• 1896.), нем. драмски писац; Капетан Кепени, Шерет из Вергена, Весели виноград.

ЦУРАЈУКИ (882.-946.), важан јап. антологичар (→ Кокиншу), песник и зачетник јап. ум. прозе.

ЦУРАЦ, најмањи водени ток.

ЦУЦЕ, племе у Катунсвој Нахији (Ц. Гора), на граници према Херц.; племе преко 550 домова, постало вероватно пре 15. в.; у 17. в. настала подела на Веље и Мале Ц.

ЦУШИМА, јап. острвље између Кореје и Јап., на улазу у Јап. Море, где се руска флота адмирала Рождественског сукобила (27./5. 1905.) с јап. флотом, под командом адмирала Тога; битка завршена потпуним уништењем рус. флоте. Битка код Ц. 27./5. 1905. Рус.-јап. рат 1904. започео је ноћу 8./2. без објаве изненадним нападом јап. торпиљера на рус. флоту пред Порт-Артуром; 2 најјача бојна брода и 1 крстарица су торпедовани и тешко оштећени; после овог подвига Јапанци, знатно надмоћни, блокирали су рус. флогу у Порт-Артуру, освојили луку о копна и уништили флоту; Руси су упутили 2. ескадру адмирала Рождественског из Балтич. М. око Афр. да се пробије у Владивосток; после изванредно напорног путовања она стигла до Цушимског Теснаца (између Јап. и Кореје); 27./5. 1905. одмах после подне дошле флоте у видик; у гл. били суделовало је по 12 бродова са сваке стране; Руси наступали у 2 колоне према С, а Јапанци у једној линији у попречном курсу према 3. а затим према И; Руси се престројили у једну линију са адмиралским бродом »Сувобор« на челу и окренули према И; паљба је отворена у 14 часа 10' на отстојану од 6 400 м, које се постепено смањивало јер Јапанци били бржи и могли да маневришу по вољи; Јапанци концентрисали ватру на чело; ускоро 5. по реду рус. брод »Селабја« излази из строја, преврће се и тоне; у 15 часова адмиралски брод »Сувобор« излази из строја сав у пламену; вођство преузима др. брод »Александар III«; »Сувобор« се окреће лагано на месту, гори и издржава све нападе до 19 часова кад погођен торпедима тоне; Рождествснски је преузео 1 рус. разарач, који ј доцније са тешко рањеним адмиралом заробљен; око 19 часова уништен »Александар III« који се преврнуо и потонуо заједно са посадом, а затим су уништени и остали; вомора и лаке јединице растуриле се по целом бојишту, па су уништене или заробљене; рус. бродови су се превртали јер су били слабе конструкције, преоптерећени угљем због далеке вожње и због воде који је продрла кроз оштећења у унутрашњост; Јапанци под командом адмирала Тога имали тешких оштећења али нису изгубили ниједан брод.