Sveznanje D5
SVEZNANjE |
DICMO, maleno karsno polje, jz. od Sinjskog Polja (Primorska Ban.).
DIČAK (Barbarea vulgaris, fam. Cruciferae), dvo ili višegod. zeljasta biljka; visoka do 1 m, donje lišće perasto i u rozeti, gornje grubo nazubljeno, cvetovi zlatnožuti u cvasti; raste pored reka na vlažnim livadama, njivama; često dosadan korov; iz Evr. prenesena i u tropsku Afr., Austral., N. Zeland.
DIČINA, r. u Šumadiji, l. pritoka Čemernice, izvire pod pl. Suvoborom, a uliva se si. od Čačka; duga 35,5 km.
DJAGILjEV Sergej P. (1872.-1933.), organizator i propagator čuvenog rus. baleta koji 1. put doživeo trijumfe 1909.; pre toga organizovao slikarske izložbe i uveo muz. Grupe petorice na Z.
DIUE ET MON DROIT (frc.: bog i moje pravo), deviza engl. kraljeva; pripisuje se Ričardu I; prvi je ozvaničio Henri VI.
DJEDIĆI, didići, u sr. v. vrsta plemstva, niža od vlastele.
DJUI Džon (Dewey, • 1859.), univ. prof., najpoznatiji amer. savr. pedagog; gl. ideje: šk. nastava odveć neprirodna za decu, jer ne daje maha njihovim nagonima za pričanjem, druženjem, gradnjom i um stvaranjem, jedinim aktivnim oblicima šk. i dečjeg rada; ne samo da smatra decu pasivnim stvorovima, već ih takvim i načini u toku dugog školovanja; stoga traži reformu šk. u duhu radnik zanimanja, ručnog rada i radne nastave; gl. dela iz ped.: Moje ped. vjeruju, Škola i društvo, Demokratija i vaspitanje.
DJULUT (Duluth), grad (120 000 st.) i pristanište zap. od Gornjeg Jez. (SAD) i 1 od najvećih trgova za žito, drvo, ugalj i gvozdenu rudu.
DKG, skr. za dekagram.
DL, skr. za decilitar.
DLAKA, kožni organ rožaste ili hitinske prirode; kod sisara i čoveka postaju od pokožice; korenom usađena u kožu (dlakin mešak) kojim raste; pri osnovi korena leži dlakina kvržica sa krvnim sudom koji d. hrani; u mešak se izliva lučenje lojnih žlezda; d. se sastoji iz unutrašnje srži s bojnim pigmentom i kore s dlakinom pokožicom na površini; kad pigment iščezne, d. postaje seda; pokreće je naročiti dlakin mišić (na sl.: 1. koren čovekove d. i 2. poprečni presek d.); po građi, obliku i čvrstini mogu biti različiti: manje, nežne dlačice (javljaju se još kod mladih);kod izvesnih sisara d. mogu biti veoma čvrste (čekinje); na telu su raspoređene u određenim grupama i linijama, grade spoljašnju zaštitnu odeću (krzno, vuna); kod zglavkara (hitinske d.) raznolikog oblika i razmeštaja, služe kao organi za pokretanje, žlezdani i čulni organi (→ kosa).
[Illustration]
[Illustration]
DLAN (ralma ili vola manus), strana šake kojom se hvata pomoću prstiju; ima karakteristične nabore na koži, čiji crtež kod svakog čoveka drukčiji bez naučnog osnova, mnogi iz davnina, pa i danas, pokušavaju da čitaju iz tih nabora karakterne osobine, umne sposobnosti, pa čak i prošlost i budućnost pojedinaca (hiromantija); pod kožom se nalazi debela aponeuroza, koja d. daje čvrstinu.
DLUGOŠ Jan (1415.-1480.), poznat polj. istoričar, pisao na lat.; najveće i najbolje mu delo Istorija Poljske.
DM, skr. za decimetar.
DMELKOS, fabr. lek, sadrži vakcinu gonokoka; ubrizgava se kod gonoreje; izaziva jako povišenje tmpt.
DMITRIJEVSK, grad (51 000 st.) u Ukrajini (SSSR); u okolini rudnici uglja.
DMITROVICA, srednjev. naziv za Srem. Mitrovicu.
DMOVSKI Roman (• 1864.), polj. političar; vođ nar. demokratske stranke.
DNEVNI LIST, polit. list; pokrenuo ga u Beogradu (1887.) i dugo uređivao Svetozar Nikolić; upočetku imao radikalno obeležje, zatim se oko njega skupljala grupa samostalnih radikala; izlazio do 1914.
DNEVNIK 1) list koji izlazi svaki dan; beleženje svega što se čoveku dešava iz dana u dan. 2) žurnal, memorijal, prvobeležnica, štraca, knjiga → dvojnog knjv. u koju se beleže svi poslovni slučajevi 1 radnje redom kako se dešavali; stavovi iz nje razvode se u Gl. knjigu, u kojoj se izvode računski rezultati.
DNEVNICA 1) naknada za put činovniku kad ide van mesta svog službovanja (ur. 1./10. 1920.). 2) nagrada kontraktual. službenika ili dnevničara (gl. 130. Zak. o čin.); nagrada članovima zakonodavnog tela. 3) plata radniku ili dnevničaru.
DNO 1) donji deo suda, broda. 2) podvodno čvrsto tlo u reci, i moru. D. dvostruko šupljina u donjem delu broda ograničena spoljnom i unutarnjom oplatom; podeljeno je nepropustljivim pregradama u više ćelija za smeštaj vode ili ulja.
DNjEPAR, r. u evr. Rus, izvire na Valdajskoj Visiji, uliva se u Crno M. (2 150 km); vezana kanalima za sliv Baltičkog M.; na brzacima ispod Dnjepropetrovska podignuta 1930.-1932. džinovska el. centrala, Dnjeprostroj (½ mil. kw).
DNjEPROPETROVSK (ranije Jekaterinoslav), grad (316 000 st.) na Dnjepru u Ukrajini: rud. i med. šk.; ind. čelika i mašina.
DNjESTAR, r. na granici Rus. i Rum., izvire na Karpatima, uliva se u Crno M. (1 342 km).
DO, 1. ton u osn. S-dur skali.
DOAJEN (frc.) 1) → diplomatsko telo. 2) → dekan.
DOBA, vreme, kraći ili duži vremenski period (letnje d., zlatno d.); god. starosti. D. života, Priv. pravo razlikuje najpre punoletne (21 god.), koji su poslovno sposobni, i maloletne (do navršene 21. god.); maloletni se dele na: malu decu (do 7 god.), poslovno apsolutno nesposobnu, nedorasle (do 14 god.) i dorasle maloletnike (14-21 god.); u bračnom pravu granice su 13 (mogućnost udaje za ž. lice), 15 (za m.), 18 (udaja devojke bez odobrenja); u zadružnom pravu navršena 15. god. kod m. daje pravo na učešće u prinovku. D. metala, preist. d. nastalo posle kamenog; u Sr. i J. Evr. otpočelo oko 3000 g. pre Hr.; deli se na → bakarno, bronzano i gvozdeno d.
DOBAN Šarl (Dauban, 1820.-1876.), frc. istoričar; pisac rasprave: Pariski zatvori u doba revolucije.
DOBERDOL, mesto u It. između Gorice i Trsta; u svet. ratu gl. bitke izmeću Austr. i It.
DOBERMAN, pas čuvar, srazmerna tela. načuljenih, obično sasečenih ušiju, kurjačkog tipa, a kratke sjajnocrne ili tamnosmeđe dlake s crvenim markama više očiju, oko usta, na nogama i po trbuhu; rep uvek otsečen; poreklom iz Nem., rasprostranjen svuda. Penčer d., malji; dobiven ukrštanjem sa psom terije.
DOBINjI Šarl Fransoa (Daubigny, 1817.-1878.), frc. slikar; 1 od tvoraca realističkog pejzaža.
DOBIT, višak vrednosti koji se dobije obrtom 1 skupa dobara; iznos izbegnute štete.
DOBLON (šp.), st. šp. zlatnik; danas novac u Meksiku i nekim državama J. Amer.
DOBOJ, varoš i sresko mesto na ušću Spreče u Bosnu (Vrbaska Ban.), s predgrađem Usorom 4950 st.: razvaline st. grada iz 15. v.; fabrika šećera.
DOBOR, tvrđava koju podigao ban Ivaniš Horvat (oko 1387.-1388.) na r. Bosni (kod Modriča), da brani ulaz u dolinu Bosne i vrši upade u Slav.-. pripadao srp. despotu Stevanu Berislaviću (1528.); Turci ga zauzeli 1536.; razrušen tek u 18. v.; još stoje gradski zidovi i dosta dobro očuvane kule.
DOBOŠ (mađ.), ritmički instrument bez određene visine, iz grupe udarajućih instrumenata, od pergamenta, koji razapet preko metalnog rama. Veliki d., okvir cilindričnog oblika, dubina u srazmeri s prečnikom, koža razapeta na oba kraja obruča, može da se pritegne ili otpusti; udara se težom palicom; note za v. d. se pišu u bas-ključu ili na 1 jedinoj liniji, a za mali d. u violinskom* ključu.
[Illustration]
File: 0341.png---\kuzmanm\Rasic\--------------------------------------
DOBRA 1) r. ponornica, d. pritoka Kupe, duga 101,4 km; izvire sa si. ogranaka V. Kapele; ispred Ogulina ponire u Đulin Ponor, a posle podzemnog toka od 4 km izbija kod samog Ogulina. 2) selo (1200 st.) i pristanište na Dunavu, u Đerdapskoj Klisuri (Golubački srez).
DOBRAVA, rečica u Srbiji, pritoka Save, izvire sa Cera, duga 38 km.
DOBRA VODA, plan. (2 062 m) si. od Kičeva (Vardarska Ban.).
DOBRA SREĆA, rudnik mrkog uglja si. od Knjaževca (Moravska Ban.); god. kapacitet oko 10 000 t; radi od 1906.
DOBRAČ → boginje male.
DOBRILA Juraj (1812.-1882.), bisk., istakao se kao pomagač nar. pokreta u Istri i u polit. borbi.
DOBRILOVINA, prav. man. sv. Đorđa na Tari (Zetska Ban.); najstariji mu pomen iz 1593.
DOBRILUG. varoš (2 000 st.) i rudnik uglja u Brandenburgu (Nem.).
DOBRINOVIĆ Pera (1853.-1923.), glumac, reditelj i upravnik poz., 1 od naših najboljih glumaca u komediji i tragediji.
DOBRINjA, 3 sela (Gornja, Sr. i Donja D.) u srezu požeškom u Srbiji; u Sr. D. rođen kn. Miloš Obrenović.
DOBRIČ, predeo u obl. Toplice, u podgorini Jastrepca, si. od Prokuplja (Moravska Ban.).
DOBRIČEVIĆ Dobrić (Boninus de Boninis, oko 1450.-1528.), štampar u Mlecima, poreklom, po svoj prilici, s Lastova; živeo najviše u It. i istakao se kao štampar i izdavač.
DOBRIČEVO, drž. dobro i ergela kod Ćuprije (Moravska Ban.).
DOBRIČICA → kopriva mrtva.
DOBRLjIN, selo (1200 st.) na Uni (Vrbaska Ban.). vel. strugara Šipada.
DOBRNA, selo i banja s toplim miner. gvožđevitim izvorima (36°) s. od Celja, na j. podnožju pl. Pohorja; leči srčane, živčane i ž. bolesti.
DOBRNjAC Todorović Petar (1771.-1831.). vojvoda 1. ustanka; prvih meseci buljubaša u odredu Milenka Stojkovića, naročite zasluge stekao 1806., prilikom odbrane Deligrada: postao zapovednik j. srp. vojske; bio vođ opozicije protiv Karađorđa, usled čega 1809. morao napustiti Srbiju privremeno, a 1811. konačno; umro u Jašiju.
[Illustration]
DOBRO 1) svaki predmet koji koristi čoveku. 2) posed. Državno d., sve što pripada državi (→ domena); nekada se izjednačavalo s javnim d.: danas se razlikuju: javni drž. domen, koji služi zadovoljenju opštih interesa (→ d. javno) i privatni drž. domen, za koji važe opšti propisi priv. prava; ipak u priv. pravu država ima izvesne povlastice i za priv. domen (za održaj protiv države duži rok: 6 mesto 3 god. za pokretnosti; 36 mesto 24 god. za nepokretnosti; neuzaptivost pre isteka 2 meseca od predaje presude na izvršenje). Individualno d., lični posed nekog predmeta koji služi za zadovoljavanje ličnih potreba. Javno d. je izvan prometa priv. prava, ne može biti predmet izvršenja i njime se upravlja po propisima adm. prava. Kult.-ist. d., duhovna tvorevina u obl. nauke, um., politike, flz., thn., rel. i morala; pretstavlja ostvarenje objektivne vrednosti u konkretnom obliku i čini opštečovečansku svojinu; obično tvorevine vel. ličnosti, genijalnih osoba; čine suštinu duhovne kulture i njenu ist. Opštenarodno d., svačija stvar, d. koje svako može iskorišćavati (pod zak. pogodbama) i od čijeg iskorišćavanja niko nikog odbiti ne može (npr. drumovi, putevi, reke itd.). Opštinsko d., prava i stvari koja pripadaju op.; za njih važi sve što i za drž. d. Privredno d., svako materijalno i razmenljivo dobro; dele se na prirodna, koja prir. daje gotova za preradu* ili potrošnju, i veštačka (prerađevine, fabrikati). Soc. ili nac. odn. kolektivno d., ustanova koja služi regulisanju i unapređenju zajedničkog života, bilo naroda, bilo klasne zajednice ili ma kog udruženja. Crkveno d., inventar crkvenopravnih subjekata; deli se na: svete (stvari bez kojih nema bogosluženja, ni hrama, npr. krst na časnoj trpezi), osvećene (koje služe bogosluženju i stoje u hramu, npr.: odežde, ikone) i proste crk. stvari (sve što je crk. svojina); nekad te stvari imale naročite povlastice, koje danas u drž. zakonodavstvu u principu ne postoje, mada se sve stvari prve 2 kategorije ne mogu uzaptiti za izvršenje sudskih odluka.
DOBROVIĆ 1) Nikola (• 1893.), arhitekt, projektovao više priv. zgrada u Pragu i kod nas, u duhu moderne arht. 2) Petar (• 1890.), slikar, formirao se pod uticajem Sezana i kubista, a potom težio ka monumentalnom, klasičnom slikarstvu; od 1925. definitivno prišao shvatanju koje izradili Van Gog i savr. frc. slikari; temperamentan i plodan.
DOBROVOLjAC, lice koje svojevoljno stupi u voj. za vreme rata; ne mora imati naročitu uniformu; u miru se za d. smatraju lica koja svojevoljno stupe ranije na otsluženje kadrovskog roka (ali kad navrše 18. god. moraju služiti pun rok); u borbama Jsl. za oslobođenje i ujedinjenje d. igrali znatnu ulogu. Dobrovoljačke divizije, obrazovane od Jsl. zarobljenih u Rus; borile se u Dobrudži do rus. revolucije (1917.), a zatim 1 deo prebačen na solunski front i uvršćen u sastav Vardarske divizije.
DOBROVSKI Jozef (1753.-1829.), češki naučnik, otac slavistike, čiji rad bio od ogromne važnosti za buđenje nac. svesti kod Čeha, mada on nije verovao u budućnost svog naroda; napisao 1. naučnu st.-sl. gram., nem.-češki rečnik i ist. češke knjiž.
DOBROLjUBOV Nikolaj A. (1836.-1861.). rus. kritičar i novinar; najjači pretstavnik metoda publ. tumačenja knjiž. dela; sjajan tumač Gončarova, Turgenjeva, Ostrovskog i dr. klasičnih pisaca; rušio »autoritete«, propovedao evr. progres, demokratske i socijalističke ideje (→ sl.).
[Illustration]
DOBRONIĆ Antun (• 1878.), kritičar, esejist, kompozitor, prof. Muz. akad. u Zagrebu: protagonist muz. nacionalizma kod Hrvata, istakao se savr. i nac.-karakterističnom obradom nar. pesama (Jsl. pučke popijevke) i u nac. duhu rađenim delima: Pesme za sitno grlo i klavir, Dilberke, Sa sela; dao i dela iz obl. kamerne muz.; gudački kvartet, Pjesma srodnih duša; simfoniska dela: Dozivanje u kolo, Karneval, Kraljević Marko, i muz.-dramska: muz. za Dubravku od Gundulića i opera Dubrovački diptihon.
DOBRO POLjE, vrh (1877 m) na Nidže-Pl. Dobropoljska bitka, vođena 14. i 15./9. 1918.; u njoj učestvovalo na strani neprijatelja 279 peš. bataljona sa 181 160 pušaka, 1117 topova, 1803 mitraljeza, 26 eskadrona konjice i 80 aeroplana; a na strani Srba i saveznika 264 bataljona, 1271 top, 1863 mitraljeza i 50 eskadrona konjice; bitka otpočela art. pripremom (14./9.), a sutradan uzoru izvršen juriš srp. i frc. pešadije, koja još 1. dana zauzela Veternik, D. P., Kravicu i Kravički Kamen; tom prilikom naročito se istakle Šumadiska i 122. frc. divizija; zauzimanje D. P. omogućilo proboj solunskog fronta i prekidanje veze između nem.-bug. i 1. bug. armije, i dovelo do potpunog sloma nepr. vojske na ovom ratištu.
DOBROPOLjSKA BISTRICA, d. pritoka Drine, duga 45 km, izvire iz pl. Treskavice; ušće kod Foče.
DOBROTA, objektivna etička vrednost, ostvarena u našem moralnom delanju, i koja se u svesti javlja u obliku normativnih zak. koji čine našu etičku savest.
DOBROTVOR, lice koje ostavlja izvesnu imovinu radi obrazovanja javne zadužbine.
DOBROTIĆ, bug. velikaš iz 14. v., koji se odmetnuo od bug. cara Aleksandra; zavladao zemljom između Dunava i Crnog M., koja se po njemu naziva: Dobrudža; posle njegove smrti Dobrudžu zauzeo vlaški kn. Mirča.
DOBRUN 1) ruševine srednjev. grada u Bosni, kod Višegrada. 2) nekadanji man., koji se prvobitno zvao Kruševo, danas seoska crk. pored same žel. stanice D., uz obalu r. Rzava, između Višegrada i Vardišta; podigao ga župan Pribilo sa sinovima (1383.); u priprati ima još nešto fresaka, očuvani: ktitorski portreti, likovi kn. Lazara i kneg. Milice s 1 sinom, i lep portret 1. protovestijara; u 1 medaljonu naslikan i sv. Petar Koriški.
DOBRUDžA, obl. na si. kraju B. P. (23 262 km²); pripada Rum.; visoravan (trupina starije plan.), pokrivena lesom; prema Dunavu i moru visoka i strma obala; kont. klima, suh predeo s malo vodenih tokova; stan. (81 000): Rumuni i Bugari, a ima i Turaka i Tatara; bave se zemljr. i stočarstvom; gl. grad Konstanca.
DOBRUŠKA PLANINA, karsna površina i.-ji. od G. Vakufa (Primorska Ban.); najviši vrh Medvednjak (1965 m).
DOBRČA, plan. (1 634 m) i. od Bleda.
DOBSON Henri Ostin (1840.-1921.), engl. pesnik i biograf.
DOVA (tur.), musl. molitva.
File: 0342.png---\kuzmanm\Rasic\--------------------------------------
DOVEZENSKI - STANOJKOVIĆ Jovan (1873.-1035.), uč. i četnički vojvoda, poznat sa svoje veštine, hrabrosti i organizatorskih sposobnosti; kroz njegovu šk. prošli najbolji četnici po J. Srbiji.
DOVER, grad (42 500 st.) i pristanište na ji. obali Engl.; od njega polaze putničke lađe preko La-Manša i Atlanskog Ok.; dobro posećeno morsko kupalište.
DOVIL (Deauville), morsko kupalište (5000 st.) na La-Manšu u Frc. (z. od ušća r. Sene).
DOVOĐENjE, u pravu: pismena naredba za d. okrivljenika, koja se izdaje (čl. 112. s. kriv. p.) ako postoji koji od osnova za pritvor ili ako uredno pozvani okrivljenik nije došao niti opravdao izostanak; organ vlasti ima tada pravo da i silom dovede okrivljenika ako je potrebno.
DOVOLjA, man. Uspenija bogorodična na r. Tari, sad u ruševinama, potiče iz 15. v., a obnovljen 1545.: lepo napredovao u 17. i 18. v.; u 19. v. dosta oštećen u borbama s Turcima, naročito za vreme herceg. ustanka 1875.
DOVRATNIK, kameni ili drveni okvir na zidu za vrata.
DOVRJE FJEL, visoravan (900-1100 m) u Norv.; najviši vrh Sneheta (2306 m).
DOGA. rasa pasa, čuvara i luksuznih; a) prave d., nesrazmernih skraćenih linija kao kod → buldoga. samo što imaju dužu donju vilicu; najčešće: engl. d. ili molos, malih klempavih ušiju; riđ, pirgast, ali uvek crne maske, kratke dlake; snažan, krupan, krvoločan; bordovska d. i karpel ili nem. mops; b) nepravilno nazvane d., danci, srazmernih linija, prelomljenih ušiju, kratke dlake; duge i jake glave, spljoštene i ispupčene lubanje iznad očiju; duga, razvijena vrata, obla tela; postoje male i vel.; dele se po bojama; nem. d., zatvorenomrka ili pirgasta; ulmska d., jednobojna sura ili siva, crne njuške; arleken d., bela s crnim pegama; mala d., dalm. pas, bela s crnim i mrkim pegama.
DOGANICA, ogranak plan. Dukata, blizu bug. granice (Vardarska Ban.); najviši vrh Bele Vode (1829 m).
DOGARESA (it.), duždeva žena, duždevica.
DOGERBANK, peščani sprud u Sev. M. između Engl. i Danske (dug 300, a širok 120 km), gde 2471. 1015. bila pomorska bitka nem. i engl. krstarica.
DOGLED → durbin.
DOGMA (grč.), tvrđenje ili stav u koji se mora verovati; razlikuje se od naučnog principa tim što se njena istinitost ne mora ili čak ne može dokazati. Dogmatizam, metafiz. stanovište koje za izvesne osn. postavke jednostavno veruje da su tačne, pa iz njih izvodi sve ostale tvrdnje o osn. osobinama bića; u tom smislu flz. je bila dogmatička pre Kanta, a on je učinio kritičkom, zahtevajući da nađe osnov opravdanja osn. principa svega, pa i flz. saznanja. Gnozeološki d., stanovište teorije saznanja koje veruje u bezgraničnu moć saznanja i ne ispitujući njegove pretpostavke i uslove; polazi od vere u identitet mišljenja i bića, tj. u istovetnost logičkih zak. mišljenja i ontoloških principa bića (dakle i ne sumnja u samu mogućnost saznanja). Dogmatik, u prav. crk. stihira koja se peva na večernji, a iznosi istinu (dogmu) o dvema prirodama u Hristu.
DOGOVOR, u pravu: sporazum između stranaka o tom da će docnije (utvrđen rok, ili na poziv 1 strane) zaključiti kakav formalni pravni posao; ne obavezuje na izvršenje pravnog posla, ali obavezuje na plaćanje naknade štete.
DODATAK, u gram.: deo razgranate rečenice: reč koja bliže određuje drugu; imenski d.: atribut, apozicija, predikatni imenski d.; glagolski d.: predmet za vreme, mesto, način, uzrok, poređenje. D. na skupoću, predviđen čl. 46. Zak. o činovnicima, kad su redovne zak. prinadležnosti nedovoljne za život s obzirom na skupoću; ukoliko ne bude spec. zak., d. na s. određuje min. savet; postoji lični i porodični d.; različni prema grupi činovnika i mestu službovanja (3 mesna razreda). D. testamentu → kodicil.
DODE (Daudet) 1) Alfons (1840.-1897.), frc. knjiž. naturalističke šk., veran i živopisan slikar života pariskog društva, svog zavičaja (Provanse) i njenih tipova; pisao pripovetke i romane i izvršio znatan uticaj na sh. realizam; dela mu se odlikuju prefinjenom analizom osećanja, raznovrsnošću tipova i poetskim stilom; iz njih jednovremeno izbijaju fina ironija i ljubav prema slabima, koje njegovom realizmu daju osoben karakter; gl. dela: Pisma iz moga mlina, Tartaren Taraskonac (pripovetke) i Fromon mlađi i Risler stariji, Safo, Žak, Kraljevi u izgnanstvu, Numa Rumestan, Besmrtnik (romani); od romana neki dramatizovani; Arlezijanka imala najveći uspeh. 2) Leon (• 1868.), sin → 1), 1 od vođa rojalističkog pokreta u Frc.; romanopisac, novinar, pamfletist; epigon naturalizma i satiričar demokratije i jevr. bankara; romani mu grubo tendenciozni; veći uspeh doživeo Put Šekspirov.
[Illustration]
DODEKAEDAR (grč.), poliedar s 12 strana; pravilan d. → tela pravilna.
DODEKANEZ (grč.: 12 o.), o. i ostrvca pored maloaz. obale u Egejskom M., iz grupe J. Sporada; važnija: Patmos, Leros, Kalimnos, Kos, Niziros, Piskupi, Simi, Karpantos i Kasos; pod it. okupacijom; stan. većinom Grci.
DODOLE, ranije devojke seljanke, a sad većinom Ciganke, koje za vreme suše idu po selu od kuće do kuće i mole boga da padne kiša; 1 od njih, koja je umesto odela pokrivena travama i cvećem, igra, a ostale pevaju prigodne pesme; ukućani polivaju d. vodom i daruju ih; u jsl. prim. krajevima sličan običaj prporuše; samo tamo pevaju i igraju mladići, od kojih 1 obavijen papraću.
DODONA, grad u st. Epiru, blizu današnjeg sela Dramesi; u njemu postojali Zevsov hram i najstarije grč. proročište, čuveno kao i delfisko; proricalo se po šuštanju 1 st. hrasta; u novije doba tu vršena arhl. iskopavanja i nađeni mnogi dragoceni predmeti, osobito od bronze.
DOŽA Đerđ, vođ mađ. seljačke bune. Dožova buna, ustanak seljaka u Mađ. (1514.); otpočela u seljačkim gomilama, krenutim po papinom pozivu u krst. rat (Kuruci) protiv Turaka; predvodio je Đerđ koji krst. rat pretvorio u ustanak seljaka protiv magnata; plemstvo ga ugušilo u krvi, a D. umorilo na usijanom prestolu, s usijanom krunom na glavi i usijanim skiptrom u ruci; njegove najvernije pristalice naterane da pre pogubljenja jedu njegovo pečeno meso.
DOŽIVLjAJI I AKTI, čisti psih. proseci, razlikuju se od osećaja i pretstava tim što su bez sadržine; u njima se ispoljava spontanitet, delatnost duše u njenoj težnji za saznanjem predmeta i njihove zakonitosti; u tom smislu sud je akt, a razumevanje smisla suđenja odn. govora dr. osoba: doživljaj.
DOZA (grč.) 1) → dozis. 2) kutija za cigarete, puder i dr.
DOS A DOS (frc.: leđa uz leđa), naročita vrsta kola; → dokar.
DOZVOLA, dopuštenje, odobrenje; dokument nadležne opšte upr. vlasti, kojim ona, u smislu Zak. o radnjama, priznaje nekom licu pravo na obavljanje neke → koncesionirane radnje. D. za stupanje u brak → brak (bračna zabrana). D. ovrhe, sudska odluka kojom se dopušta izvršenje prinudnim putem; daju je sreski sudovi (za strane presude → egzekvatura). Dozvoljeno naprezanje, otpornost za lomljenje ili kidanje izražava se onom vrednošću n. građevinskog materijala pri kojoj nastaje njegovo lomljenje ili kidanje; ona jednovremeno pretstavlja i granično n. građevinskog materijala; u konstrukciji nikad se ne ome ići do graničnog n., već do neke manje vrednosti; → stepen sigurnosti.
DOZIS (grč.), određena količina leka koju treba odjednom uzeti; maksimalni d., najveća dozvoljena količina koja se sme uzeti u 1 mah; maksimalni dnevni d., najveće količine za 1 dan. Dozirati, odrediti količinu.
DOZON Ogist (Dozon, 1822.-1890.), frc. diplomat proveo 30 god. kao konzul po balk. zemljama, proučavao balk. nar. poeziju; prevodio naše i bug. pesme na frc., pisao o svim balk. narodima.
DOIL AIRIJAN (irski: Dáil Eireann), parlament u Irskoj.
DOJBLER Teodor (Däubler, • 1876.), plodan nem. knjiž., pesnik teških raspoloženja i rel. osećanja u impresionističkom stilu; pisao pesme, epove, pripovetke, novele i romane; gl. dela: Sa srebrnim srpom, Mi se nećemo zadržati, Zvezdani put, Atički soneti (zbirke pesama), L'Afrikana (avantur. roman) i Sev. svetlost (ep).
DOJENjE, prir. ishrana na majčinim prsima, najpovoljnija po dojenče: daje sve hranljive materije potrebne za porast i borbu protiv zaraze; svaka zdrava žena može da doji; nedovoljna ishrana, težak rad, noćno ustajanje koče rad mlečnih žlezda; ima tvrdih dojki koje teško cede mleko i dojenčadi lene da vuku; ako se nema dovoljno strpljenja i razumevanja, mlečne žlezde se ne ispra-*
File: 0343.png---\Stefan\Rasic\---------------------------------------
- žnjavaju, nastaje veštački stvorena pothranjenost;
u tom slučaju slabo dojenče malo prihraniti, a dojke se moraju prazniti rukom ili crpkom bar 1-2 puta dnevno, a u prve 2 nedelje i 3-4 puta; prvo, mlado mleko luči se obilnije, 5-6 dana po porođaju u 2. nedelji nailazi pravo, zrelo mleko; za d. dovoljno 15'-20', samo 1 dojka; kad nema dovoljno mleka može se dati i dr.; razmak između d. 3-4 sata, noćni odmor 6-8 sati; za vreme d. majka sedi na niskom sedištu, 1 rukom pridržava, a dr. hvata bradavicu; nos deteta mora biti slobodan (važan uslov za d.!); prvih dana, dok još nema dovoljno mleka u prsima, dati dovoljno tankog, malo zaslađenog čaja; ne žuriti s prihranom kravljeg mleka; tamo gde majka zaista nema dovoljno mleka, mora se sprovesti dvovrsna ishrana; d. traje 8-10 mes. Dojke (mamma), žlezde na prednjoj strani grudnog koša, luče mleko za vreme dojenja; kod muških rudimentaran organ; kod žene do puberteta male i nerazvijene, otad počinju da se razvijaju i u toku od nekoliko god. dostignu određenu veličinu za vreme menstruacije neznatno se povećavaju i postaju tvrđe, za vreme dojenja nabujaju; oblik d. različit: poluloptast, kruškast, jabučast u docnijim god. se spuštaju i vise, kod starica sasvim smežurane; na sredini d. bradavica, s okolnom kožom u krugu jače pigmentiranom (areola); kroz bradavicu prolaze 12-20 kanala kroz koje se cedi mleko iz žlezde; u unutrašnjosti d. žlezdu potpuno obavija debeo sloj masnog, nekad veoma razvijenog tkiva; kod vel. d. žlezda gdekad veoma mala (→ laktacija); da d. ne postanu vel., treba ih od mladosti stalno držati u zgodnoj podršci; vel. d. mogu se lako smanjiti plastičnom operacijom; na oblik i veličinu d. utiče gimnastika, osobito ako se vrši od mladosti, dok masaža, lekovi i kremovi ne pomažu. Dojkinja ne sme biti tbk., sifilistična, duševno obolela, kožno bolesna; mora se dobro hraniti i dojke čisto držati.
DOJL Artur Konan (Doyle, 1859.-1930.), engl. lekar, romansijer, koji se proslavio pripovetkama o priv. detektivu Šerloku Holmsu; pred kraj života bavio se mnogo spiritizmom.
DOJRAN, mesto (330 st.) na j. obali Dojranskog J. (Vardarska Ban.); u svet. ratu Bugari i Nemci ga raselili zbog blizine fronta; imalo oko 4000 st. Dojransko Jezero, na granici Jugosl. i Grč., i. od Vardara; tektonskog porekla; površina 42,5 km² (35 km² u Jugosl.); nadm. v. 148 m, najveća dubina 10 m; najbogatije ribom na B. P.
DOJSE Prudens (Duyse, 1804.-1859.), hol. pesnik i naučnik, ideolog nac. flamanskog pokreta; napisao 21 zbirku pesama i razne ist. rasprave.
DOJSEN Paul (Deussen, 1845.-1919.), nem. filozof i indolog; gl. dela: Elementi metafizike, Opšta ist. filozofije (obuhvata flz. Inda, Grka, sr. v. i n. filozofe do Šopenhauera), Uspomene na Ničea, Vede, Platon i Kant, Moj život.
DOK (engl.) 1) građevina na vodi ili na obali, u brodogradilištu, za pregled i opravku donjeg, okvašenog, dela broda. 2) magacini oko d. 3) prostorije u koje se za nagradu smešta i čuva tuđa roba dok se ne pusti u promet. Suhi d., u obali usečen i ozidan kanal s vratnicama; voda se iz d. izbacuje snažnim crpkama, a po svršenoj opravci broda pušta u d. kroz otvore u zidu i na vratnicama; za punjenje i pražnjenje s. d. može se iskoristiti plima i oseka. Plivajući d., građevine sposobne da u sebe prime na vodi brodove i da ih izdignu iznad vode; grade se od gvožđa, u obliku vel. pravougaonih pontona s vratnicama i ćelijama u zidovima i u dnu; spuštanje i dizanje d., zajedno sa brodom, vrši se ubacivanjem vode u ćelije i njihovim pražnjenjem.
DOKAZ, misaoni proces koji ima za cilj da obrazloži ili utvrdi istinitost 1 postavke; može se obaviti na 2 načina: 1) izvođenjem njene istinitosti iz neke utvrđene istine (npr. izvođenje Keplerovih zak. iz Njutnovog zak. gravitacije) ili 2) navođenjem izvesnih činjenica iskustva u prilog te postavke, kao što se npr. poznate činjenice navode u prilog tvrđenja da je Zemlja okrugla, ili da se kreće oko svoje osovine. D. može biti: neposredan (direktan), kada se 1 postavka obrazložava neposredno bilo empiriski bilo spekulativno, ili posredan (indirektan, apagoški), kada prvo opovrgnemo postavku koja izražava suprotnost naše teze, pa iz njenog nevaženja izvedemo istinitost ili važenje naše teze. U pravu d. je sve što može da ubedi u istinitost postojanja ili nepostojanja izvesnih činjenica; u priv. pravu pravilo da teret podnošenja d. leži na onom ko želi da izvuče kakvu korist iz postojanja ili nepostojanja kakve činjenice; d. iznose stranke pred sudiju po propisima parničnog ili vanparničnog postupka, ali sudija nije njima vezan, već može i sam narediti izvođenje pojedinih d., ako nalazi da bi to doprinelo iznalaženju mater. istine, odn. ocene d.; u našem zakonodavstvu danas važi pravilo slobodnog sudiskog uverenja. D. o postojanju boga, pokušaji da se flz. razmišljanjem dokaže nužnost p. b.; najvažniji: kozmološki d., zaključuje na osnovi p. sveta i p. b. kao tvorca; teološki d. teži da harmoniju uređenog sveta i svrsishodnost sveta postavi kao zahtev da mora postojati b. kao uređivač svega; ontološki d. zaključuje iz sveopšteg pojma o b. njegovo p.; moralni d. postavlja kao osnovu za p. b. moralni zak. koji se nalazi u svakom čoveku; ist. d. zaključuje da b. postoji iz sveopšte vere svih naroda u više biće; Kant ustajao protiv d. i tvrdio da se iz zaključaka materijalnog sveta ne može zaključivati o duhovnom svetu. Dokazna snaga, pripisivanje od strane zakonodavca izvesnom dokaznom sredstvu kakvog dejstva u pogledu sudijinog opredeljenja ocene dokaza; tako npr. u Srbiji bilo pravilo da se javnoj ispravi pridavala potpuna d. snaga; napuštanjem teorije vezanih dokaza i primanjem teorije slobodnog sudiskog uverenja, pojam o snazi d. sredstava izgubio svoje značenje: danas dozvoljeno svim sredstvima dokazivati da ne stoje čak ni činjenice iznesene u javnoj ispravi. D. sredstva, oblici koji sadrže dokaze: isprave (javne i privatne), svedoci, veštačko mišljenje, sudski uviđaj.
DOKAR (engl.: dogcart, jednoprežna luksuzna dvokolica i dvoprežna kočija.
DOKETI (grč.), gnostici, jeretici koji učili da Hristos ima samo prividno telo. Aftarto d. uče da je telo Hr. bilo večito.
DOCLEA, rim. varoš u dan. Crnoj Gori, kod Podgorice, gde se nalaze njene znatne ruševine; otkriven vel. broj zgrada. Dokleati, ilirsko pleme, prozvano po gradu D.; pominju se 1. put za vlade cara Avgusta (30. pre -- 14. po Hr.); stanovali u većem delu današnje C. Gore.
DOKSOLOGIJA (grč.), slavljenje boga; završetak Očenaša (obično: Slava ocu i sinu i sv. duhu); pesma anđela u Vitlejemu: Slava bogu na visini; peva se na jutrenju.
DOKTOR (lat.), skr. dr., d-r, nekad naziv svakog uč., zatim počasna titula skolastika, npr. Toma Akvinski d. angelicus (anđeoski); danas najviša naučna titula koja se dobiva na univ. promocijom, za neki naučni stav, tezu, disertaciju; d. u običnom govoru u Srbiji: lekar, u zap. krajevima: advokat. Počasni d. (d. honoris causa) se promoviše za ceo raniji naučni rad, bez naročite disertacije. Doktorand, kandidat za doktorski ispit. Doktorat, doktorski stepen, stiče se na svim fak., izradom teze i promocijom.
DOKTRINA (lat.), učenje neke flz. šk. ili rel. Doktrinar, kabinetski naučnik, koji se slepo drži teorije, ne obzirući se na stvarnost. Doktrinarstvo, u nauci slepo držanje teorije, bez obzira na stvarnost.
DOCTUS CUM LIBRO (lat.: učen s knj.), veli se za ljude koji su nesposobni da misle svojom glavom, već sve crpe iz knj. te tako pokazuju samo tuđe znanje.
DOKUMENT (lat.), pismeni dokaz, javna isprava; ist. spomenik. Dokumentovati, dokazati dokumentima.
DOLAMA (tur.), deo m. i ž. nošnje kod Jas. Sl. i Arbanasa, pravi se od čohe ili od sukna; duga do kolena i tesnih rukava; ima ih i bez rukava; ponegde sad se nosi u Dalm., B. i X., C. Gori, St. Srbiji i kod Arbanasa, a ranije i u Istri, Vojvodini i sev. Srbiji (→ sl ).
[Illustration]
DOLAP (tur.), naprava za zalivanje: drveno kolo prečnika 2-6 m, postavljeno vertikalno i tako da dopire do površine vode; na obodu kola limene kantice, kojima se zahvata voda; kad kantice usled okretanja kola dođu na potrebnu visinu, izlivaju vodu u drveni žleb, kojim ona otiče dalje; d. se obično okreće pomoću stoke, koja ide kružnom putanjom i okreće 1 horiz. točak čije se kretanje pomoću zubaca prenosi na vel. kolo; na tek. vodama sama voda okreće d.: u upotrebi od davnih vremena; ima ih u Kini, Turkestanu, M. Az., Eg., Alžiru, na Balk. i dr.
DOLAR, doler ($), Jedinica novca SAD, deli se na 100 centa; ime d. postalo od nem. talir, taler, cent od lat. centum = 100, iz * kg čistog zlata kuje
File: 0344.png---\kuzmanm\Rasic\--------------------------------------
se 1125.36 d., u 100 d. ima 88,860 g čistog zlata.
DOLART, zaliv u Sev. M., nedaleko ušća r. Ems (Nem.).
DOLGAĆ Jovan, četnički vođ, kao stariji čovek pristupio 1904. akciji u J. Srbiji; poginuo 1915.
DOLDRUM → tišina.
DOLENEC Hinko (1838.-1908.), slov. pripovedač i putopisac; počeo šaljivim pričama (Spomini na maturo), zatim pisao dobre lovačke priče i geogr. slike; gl. dela: Spomini o Cirkniškem Jezeru, Iz mladih let, O gozdu in nekaterih njegovih ljudeh, Črtice o burji.
DOLENC Metod d-r (• 1875.), pravni pisac, pisac naročito u obl. krivičnog prava; do 1920. bio u sudskoj struci; od 1920. prof. Ljubljanskog univ.
DOLENjSKE TOPLICE, banja (radioaktivna akratoterma) blizu N. Mesta (Dravska Ban.); leči reumatizam, neuralgiju, ž. i hronične kožne bolesti
DOLENjSKO, predeo obl. Kranjske, između Ljubljanskog Polja i Žumberačkih Pl. (Dravska Ban.). Dolenjci, slov. etn. grupa u predelu D.; njihov dijalekt postao u 16. v. slov. knjiž. jezik.
DOLIBAŠA (tur.), koji sedi u pročelju stola počasno zvanje o gozbama u našem narodu prilikom slave, svadbe i sl.
DOLINAR Lojze (• 1893.), vajar, radi dekorativnu plastiku za monumentalne građevine (palata Jadransko-podunavske banke u Beogradu), vel. javne spomenike (spomenik Kralju Petru u Ljubljani), kipove u bronzi i kamenu, od kojih se neki nalaze u Nar. galeriji u Ljubljani; snažan um., formiran pod um. uticajem Sr. Evr. i nar. um. rodnog kraja (Slov.).
DOLINE, dugački useci u zemljinoj površini stvoreni rečnom erozijom; prema načinu postanka dele se na: monogenetske (samo rečne) i poligenetske ili kompozitne (sa umetnutim jez. kotlinama); a u odnosu na pravac pružanja plan. na: uzdužne, poprečne i probojnice; u odnosu na prvobitni pad na: konzekventne (prvobitne, glavne, u pravcu nagiba), supsekventne (njihove pritoke, poprečne na pravac nagiba), opsekventne (pritoke supsekventnih, suprot. pravcu nagiba), resekventne (pritoke opsekventnih, u pravcu prvobitnog nagiba); prema poprečnom profilu na: normalne i asimetrične; (na sl. d. Temske Reke); pored toga izdvajaju se: → klisure, kanjoni, pregrabenske, antecedentne, epigenstske, slepe, uadi itd. Dolinski vetar → danik.
[Illustration]
DOLIHOKEFALIJA (grč.) → lubanja.
DOLMEN (bretonska reč), vrsta najstarijih arht. ljudskih spomenika, načinjenih od ogromnih kamenih blokova i u obliku džinovskih stolova: 2 uspravna kamena pokrivena trećim; potiču iz mlađeg kamenog i starijeg bronzanog doba; najviše ih ima u Frc., Belg. i Engl.
DOLOMIT (po minerologu Dolomieu-y), karbonat kalcijuma i magnezijuma, heksagonalni mineral, veoma sličan kalcitu, ali ne kipi u sirćetnoj kiselini; obrazuje stenu d. sličnu krečnjaku; veoma rasprostranjen u našim kraškim predelima. Dolomiti, krečnjačka i dolomitska plan. grupa u I. Alpima (j. Tirol); najviši vrh Marmolata (3344 m).
DOLOPI, narod nastanjen u st. Tesaliji, čuven sa svoje svireposti
DOLORSO (it.), bolan, tužan.
DOLUS (lat.), prevara; u pravu: a) zloupotreba tuđe zablude, izazvane ili podržane da bi se zaključio kakav pravni posao; b) svaki delikt, tj. građ. nepravo, preduzet svesno od strane delikventa.
DOLFUS Englbert (Dollfuss, 1892.-1934.), austr. političar i državnik; od 1932. kancelar i min. spolj. poslova; skršio otpor socijalista, osn. domovinski front i pokušao da vlada bez parlamenta (1933.-1934.), ali pao kao žrtva atentata.
DOLCE (it.), milo, slatko; način izvođenja muz. dela. D. far niente, prijatno je ništa ne raditi.
DOLČI Karlo (Dolci, 1616.-1686.), it. slikar, pretstavnik sentimentalnog baroka.
DOLČI-SLADE Sebastijan (1699.-1777.), dubrovački franjevac, istoričar; objavio ist. spomenike dubr. franj. prov., a pisao o starini dubr. nadbisk. i starini »ilirskog« jezika; korisni njegovi biogr. podaci o znamenitim Dubrovčanima.
DOLjA, kratka proširena dolina s ravnim dnom i neznatnim vodenim tokom.
DOM (od lat.: domus) 1) kuća. 2) bisk. crk., katedrala. D. dečji, azil, prihvatište, materinsko udruženje a) u koje nesrećne majke, dobri ljudi ili policija donose nađenu, napuštenu decu (obično dojenčad), koja tu ostaje dok im se nađe negde smeštaj (zatvorena zaštita); b) gde siromašne, zaposlene majke ostavljaju decu samo preko dana na čuvanje i ishranu (obdaništa; poluotvorena zaštita); v) gde se dojenčad samo lekarski pregleda i majke savetuju (savetovališta, dispanzeri; otvorena zaštita). D. narodnog zdravlja, soc.-med. ustanova podređena hig. zavodima, u sedištima sreskih ili gradskih načelstava za 1 ili više srezova; imaju obavezno: a) dispanzer za matere i decu; b) šk. polikliniku, v) bakteriol.-epidemiološko i hig. odeljenje; g) dispanzer za tbk.; d) hig. izložbu; po potrebi mogu imati i odeljenja za trahom, malariju, vener. bolesti, ambulantu za siromahe i bolničko odeljenje. D. u Milanu, izrađen u it. gotskom stilu pod rukovodstvom Jovana od Graca; podužni brod petobrodan, a poprečni trobrodan s poligonalnim horom; na ukrštanju podužnog i poprečnog broda izrađeno kube malih dimenzija; fasada bogata fijalima, baldahinima i statuama. D. in svet, slov. ilustrovani mes. časopis; izlazio u Ljubljani od 1888. D. i svijet, ilustrovani list za zabavu i pouku; izlazio u Zagrebu 2 puta mes. (1888.-1923.).
DOMAVIA, čuven rudnik u našoj zemlji i rud. varoš pored njega u rim. doba, kod Srebrnice u Bosni.
DOMAGOJ, knez dalm. Hrv. (oko 864.-876.); zauzeo presto posle smrti kr. Trpimira i pokazao se kao jak i preduzimljiv vladar; pri osvajanju Barija od Arapa pomagao franačkog kralja Ludviga II; vodio ogorčene borbe s Mlečanima, digao ustanak protiv franačke vlasti i u njemu umro.
DOMAZET, lide koje sklopi brak tako da uđe u kuću svoje žene odn. njenih roditelja, kojima postaje ne samo zet, već zamenjuje i sina; nasleđuje imanje tastovo, kod prav. Srba i slavu (svoju napušta ili pretvara u preslavu); mada svuda prezren, ipak u J. Srbiji domazetstva česta; kod musl. i kat. i u zap. jsl. krajevima češće nego kod prav.
DOMANOVIĆ Radoje (1873.-1908.), pripovedač; počeo pisati već kao đak dobre pripovetke sa sela; bio aktivan i u polit. životu i imao zbog toga mnogo neprilika; ogorčen, s jakim satiričkim talentom, dao nekoliko odličnih satira (Danga, Vođ, Kraljević Marko po 2. put međ Srbima); njegova satira Stradija, koja prikazivala Srbiju u samom početku 20. v., bila čitav knjiž.-polit. događaj i imala ogromnog uticaja.
[Illustration]
DOMAĆE ŽIVOTINjE 1) u užem smislu životinjske vrste koje čovek gaji i čije je održavanje i razmnožavanje pod stalnim nadzorom čoveka i pod uslovima koje čovek podešava; najveći broj vrsta pripada sisarima i pticama; odabiranjem je čovek stvorio veliki broj rasa pojedinih vrsta, od kojih se mnoge održavaju samo pod zaštitom čoveka; za mnoge je teško utvrditi od kojih divljih vrsta vode poreklo; koriste čoveku svojom snagom, pojedinim delovima svog tela (koža, perje itd.) ili mu služe kao hrana (bilo one same, bilo njihovi produkti: mleko, jaja, med itd.); žive po svim predelima gde i čovek; najvažnije: pas, mačka, irvas, goveče, bivo, konj, mazga, magarac, mula, ovca, koza, svinja, kamila, jak, lama, alpaka, pitomi zec, kokoš, ćurka, guska, plovka, golub, svilena buba, pčela itd. 2) u širem smislu životinjske vrste koje su načinom života usko vezane za čoveka ili za ljudska staništa i koje sa čovekom žive u užoj zajednici.
DOMAĆIN 1) starešina kuće. 2) u zool. i bot. živo biće na kojem žive → paraziti. Domaćinstvo 1) kućanstvo. 2) ekon. zajednica življenja (za razliku od porodice kao krvne zajednice); u Jugosl. 1 d. broji prosečno preko 5 članova. Domaćinske škole, drž. ustanove uređene internatski; imaju zadatak da obuče seoske i varoške devojke u svim poslovima poljopr. domaćinstva i zdravom gajenju i podizanju dece; dele se na: tečajeve, niže i više šk. Tečajevi se osnivaju po selima, ređe i po va-*
File: 0345.png---\Stefan\Rasic\---------------------------------------
- rošima; nestalni su; pored poljopr., domaćinstva
i hig. daju najpotrebnija znanja iz nac. ist., pisanja, čitanja, računa i geogr. Niže d. š. spremaju dobre i praktične domaćice, traju 1-2 god.; nastava praktična i teoriska. Više d. š. spremaju nastavnice d. š.; traju 4 god.; u njih se primaju učenice sa 4 razreda sr. šk., a po mogućstvu i nižom d. š.; u pravima izjednačene sa ženskim uč. šk.
DOMAŠKA Romuald (• 1869.), lužičko-srp. pisac; gl. dela: Pokladopitar (novele) i Slepi Venijamin (drama za decu).
DOMAŠKOJC-CAZOJSKA Marjana (• 1872.), lužičko-srp. spisateljka; gl. delo: Iz života siromašnih (drama).
DOMBROVA (Dabrowa), varoš (42 000 st.) u Polj. u predelu bogatom ugljem.
DOMBROVSKI 1) Jan (1755.-1818.), polj. vojskovođ; uzeo učešća u polj. ustanku (1794.-1795.), zatim stupio u frc. službu, a posle pada Napoleona I primljen u rus. voj. kao gen. 2) Jaroslav, polj. oficir u rus. voj.; prilikom polj. ustanka 1863. prišao ustanicima, zatim pobegao u Pariz; u doba Komune postavljen za gl. komandanta pobunjeničke voj.; po padu Komune streljan (1871.).
DOMENA (srlat.-frc.) 1) drž. nepokretna imovina (poljska dobra, šume, reke, jez., rude, odn. izvesni rudnici); u užem smislu, po nem. shvatanju, samo drž. poljopr. dobro; imenom d. nazivana najpre u Frc., a od 18. v. i po ostalim zemljama kameralna dobra; u našim krajevima, kao i u zap. zemljama, ta dobra bila spočetka u rukama vladara, a prihodi išli u dvorsku kasu; docnije, kad priv. vlasništvo vladaočevo odeljeno od drž., nastale d. u današnjem smislu: u Frc. već u 16. v., u Pruskoj u 17. v., a u nekim manjim državama tek posle svet. rata; opseg drž. d. se smanjuje u novije vreme, porastom stan. i sticajem polit. i soc. prilika; njima se upravlja ili u drž. režiji ili davanjem pod zakup, prema tome da li kod održanja i eksploatacije pojedinih d. pretežu priv.-privr. obziri (što veći prihod) ili obziri opšte nar. koristi, higijene i soc. momenata. 2) obl. 1 nauke ili umetnosti.
DOMENIKINO (pravo ime Domeniko Zampijeri, 1581.-1641.), it. slikar i arhitekt, pretstavnik baroka bolonjske šk.
DOMENTIJAN, srp. pisac 13. v.; bio iguman u Hilandaru i dugo živeo u Sv. Gori; napisao biografiju sv. Save (1253.), s veoma mnogo neposrednih podataka (bio učenik sv. Save), a 1264. biografiju St. Nemanje, koristeći se svojim ranijim spisom i delom St. Prvovenčanog o Nemanji; pisao teško, s puno retorike i upletenih fraza, pretrpan citatima iz Sv. pisma.
DOMERAK, dometak, nekoliko g što se domeće ili više daje u maloprodaji (na kg ili ½ kg), da tas pretegne.
DOMESTIKACIJA (lat.), pripitomljavanje, putem gojenja, pojedinih vrsta životinja ili biljaka pod stalnim nadzorom i naročito podešenim životnim uslovima; najvažniju ulogu u njemu igra veštačko odabiranje, putem kojeg se mogu izdvojiti i očuvati mnoge rase domaćih organizama, čak i takve koje se u slobodnoj prir. ne bi mogle održati; u d. organizmi mešaju često svoj način života, doba razmnožavanja, stepen plodnosti i dr., jer nisu izloženi uticaju mnogih spoljašnjih faktora slobodne prir.; u praksi ima veoma vel. značaj; kult. (domaće) rase životinja i biljaka dobivene većinom u d. (→ domaće životinje).
DOMET, najveća horiz. daljina gađanja izvesnog oružja (oruđa); najveće otstojanje od usta cevi do tačke pada.
DOMŽALE, varošica (2 000 st.) u Kamničkom srezu (Dravska Ban.); ind. slamnih šešira, kartonaže i gvožđarije.
DOMIJE Onore (Daumier, 1808.-1879.), frc. slikar i graver, sklon grotesci i karikaturi; s puno sarkastičnosti ilustrovao događaje i tipove iz društva svog vremena.
DOMINA (lat.) 1) gospodarica. 2) nadzornica zadužbine, opatica.
DOMINANTA (lat.), u muz.: 5, stupanj u lestvici; gornja d. za kvintu iznad; donja d. za kvintu ispod osn. tona lestvice.
DOMINE 1) ime za pločice (28, 36 ili 45), obično od kosti i drveta, podeljene na 2 polja, na kojima se nalaze sve kombinacije od 0 do 6, 7 ili 8 tačaka. 2) više vrsta igara dominama za 2 do 4 lica, gde svaki igrač dobiva izvestan broj d., koje po pravilima slaže na sto; dobiva igru onaj koji prvi poređa svoje d.
DOMINIJUM (lat.), svojina; u feudalnom pravu 1 od elemenata više svojine (priv. pravni odnos), dok imperijum ovlašćenje višeg sopstvenika zemljišta da vrši vlast nad stan. zemljišta u njegovoj svojini; ukidanjem feudalnog stanja d. ostao jedino izraz svojine.
DOMINIK sv. (1170.-1221.), šp. propovednik; početkom 13. v. osn. u Tuluzi rkat. kaluđerski red dominikanaca (nose belu odeću).
DOMINICA (lat.), dan gospodnji, nedelja kao dan vaskrsenja Hristova; uvedena kao dan odmora mesto st.-zav. subote.
DOMINIKANSKA REPUBLIKA, zauzima i. deo o. Haitija (48 577 km², 1 mil. st.); zemljr. (šeć. trska, kava, kakao, duvan, palme, voće); ima dosta šuma, a od ruda: zlato, bakar, gvožđe, cink, naftu, so; eksploatacija slaba; razvijene samo neke grane ind. (šećer, duvan, rum); izvozi: šećer, kakao, kavu, duvan; gl. mesto Sen Deni.
DOMINION, vel. samoupravna obl. u okviru Brit. Imperije; ima svoju vladu, svoje zakonodavno telo, zaključuje ugovore s dr. državama nezavisno od Engl., ima svoje dipl. pretstavnike, zasebnu zastavu, svoj novac itd.; članovi su Društva naroda; s Engl. ih vezuje zajednički vladalac koji zadržao pravo objave rata i zaključenja mira, pravo uvećavanja zemljišta d., pravo davanja titula i pomilovanja (primer: Kanada, Austral., N. Zeland, J. Afr.).
DOMINIRATI (lat.), gospodariti, biti na većoj visini, uzvišavati se.
DOMINIS Marko Antonije de (1566.-1624.), splitski nadbisk., matematičar i fizičar, predavao na univ. u Padovi i Brešiji; naginjao prot.; ispred inkvizicije pobegao u Engl.; proglašen za jeretika; gl. delo: O hrišć. republici.
DOMINUS (lat.), gospodar. D. vobiscum = gospod neka je s vama!
DOMICIJAN Tit Flavije, rim. car (81.-96.), sin Vespazijanov; došao na presto posle svog brata Tita; 1 od najsvirepijih rim. despota; ubijen od zaverenika kojima prišla čak i njegova žena Domicija Longina.
DOMICIJE Ahenobarb, Agripinin muž i Neronov otac.
DOMICIL (lat.) 1) središte pravnih odnosa 1 lica. Zakonski d., koji se zak. propisuje 1 licu: npr. za voj. lica d. se određuje po mestu garnizona, za javne službenike po mestu službovanja, za suprugu muževljev, za bračnu, usvojenu i pozakonjenu decu pod očinskom vlašću očev, itd.; d. đaka ne ceni se po mestu stanovanja radi školovanja. već po ranijem redovnom d. 2) mesto u kojem će se men. isplatiti; izdavalac men. (trasant) može da odredi neko dr. mesto za isplatu, a ne ono u kojem dužnik (trasat) živi; ovakva men. domicilirana.
DOMJANIĆ Dragutin (1875.-1933.), pesnik; potomak st. plemićke porodice, u kojoj bilo pesnika i pre njega; imao naročito osećanje za prošlost i svoj rodni kraj; dosad najbolji pesnik hrv. kajkavštine i dijalekatskog pesništva uopšte; imao nečeg pitomog, mekog i bolećivog; zbirka Kipci i popevke imala vel. uspeh; pored V. Nazora D. najbolji pesnik nove hrv. knjiž.
DOMOBRANSTVO, deo voj. sile b. a.-u. voj., koja pored voj. sile imala i domobranske jedinice pojedinih naroda: Mađara i Hrvata; ustanovljene više radi zadovoljenja sujete tih naroda, a služile carevini kao i ostala voj.; hrv. pukovi zvali se domobranski, a mađ. honvedski; i u jednim i u dr. izvođena nastava na jeziku tog naroda, a kao predmet učio se drž. jezik (nem.); izdržavane o trošku odnosnog naroda (Mađara ili Hrvata); po svojoj organizaciji, formaciji i ratnoj upotrebi bili istovetni sa carskim pukovima.
DOMOVNICA, isprava kojom se dokazuje zavičajnost tj. članstvo 1 op.; po čl. 4 zak. od 1928. svedodžba o državljanstvu se daje na osnovi d. ili uverenja o zavičajnosti.
DOMOVOJ, bog domaćeg ognjišta kod st. Rusa.
DOMOPON, fabr. lek, sadrži alkaloide opijuma u stalnoj srazmeri; upotrebljava se kao opijum, može se i ubrizgavati pod kožu.
DOMOSTROJ, rus. knjiž. spomenik 16. v. u kojem se izražavaju konzervativna shvatanja drevnog rus. života (autor verovatno saradnik cara Ivana Groznog, protopop Silvestar); prikazuje kao ideal sistem starinskog patrijarhalnog života, osn. na predanju i u kojem gl. obred i običaj; bogat materijal za razumevanje Rus. pre Petra Vel.
DOMREMI-LA-PISEL (Domremy La Pucelle), selo u Vogezima, u kojem se rodila → Žana d' Ark.
DON, r. na JI evr. Rus, pritoka Azovskog M. duga 1800 km, plovna 300 km.
DON (šp., it. od lat. dominus), gospodin; u nas naslov kat. svetovnog svešt. D. Žuan, D. Huan, tip večito nezadovoljnog zavodnika koji, u čežnji da
File: 0346.png---\kuzmanm\Rasic\--------------------------------------
nađe svoj ideal, neprestano napušta 1 ženu da bi prišao drugoj; u svet. knjiž. posvećeno mu preko 140 dela; javlja se 1. put u komadu šp. pisca Tirso de Molina (1630.), koji u njemu opisao ist. ličnosti sa dvora kastilijanskog kralja (14 v.); Molijer napisao po šp. i it. komadima komediju D. Ž., gde D. Ž. tip razvratnog plemića iz 17. v. D. Karlos → Karlos. D. Kihot, roman šp. pisca Servantesa, satira na viteške romane, ali i genijalna ilustracija večnog sukoba ideala i stvarnosti u čoveku; gl. junaci: D. K. de la Manča i njegov momak Sančo Pansa, koji oličava zdrav razum i smisao za praktičan život (→ sl.). D. Huan Austr. → Huan.
[Illustration]
DON Džon (Donne, 1572.-1631.), engl. pesnik i propovednik; pesme mu pune istinskog pesništva; često neobičnog načina izražavanja; uticao na pesništvo svog vremena; u poslednje vreme opet oživelo interesovanje za njegovu poeziju i prozu.
DONA (it.), donja (šp.), gospođa, žena.
DONADINI Ulderiko (1894.-1923.), knjiž., tip posleratnog knjiž. boema; pripadao pokretu ekspresionista; imao talenta, ali bio potpuno nesređen; pisao grozničavo i mnogo; zanimljivi mu članci u zbirci Kamena s ramena i drama Bezdan.
DONAR → Tor.
DONAT 1) Elije, rim. gramatičar iz 4. v.; uč. sv. Jeronima: njegovi spisi Donati ubrajaju se u najstarije štampane knj. 2) Tit Klaudije, rim. gramatičar, savr. prethodnog; napisao Komentare i Vergilijevu biografiju. 3) D. sv., crk. u Zadru, najznamenitiji st.-hrv. građevinski spomenik; građena upočetku 9. v. u obliku rotonde (kružna osnova), s kubetom i galerijom okolo; postoji i danas, samo nešto prepravljena.
DONATELO (pravo ime Donato di Beto Bardi, 1386.-1466.), it. vajar, najznačajniji evr. vajar svog vremena, 1 od prvih pretstavnika rane renesanse, veoma raznovrstan i plodan um., koji izvršio vel. uticaj i na vajarstvo i na slikarstvo 15. v.; radio reljefe, poprsja, kipove, javne spomenike, najviše u kamenu i bronzi; gl. dela: kipovi: David i Sv. Đorđe (u muzeju u Firenci), spomenik Gatamelatin u Padovi, dečje figure u kamenu i bronzani reljefi po crk. u Padovi i Firenci. (Na sl.: Jovan Krstitelj).
[Illustration]
DONATISTI, raskolnici u afr. hrišć. crkvi, pristalice sv. Donata Vel. u Kartagini, koji nije priznavao ep. Cecilijana; zahtevali moralnu čistotu i strogost crk. discipline; muhamedanstvo ih zajedno s prav. uništilo u 7. v.
DONATO, čuvena ven. porodica koja dala više duždeva; najčuveniji Leonardo, dužd (1606.-1612.), koji izgnao jezuite iz svoje države.
DONACIJA (lat.), poklon → dar. Donatio Constantini (lat.: dar Konstantinov), u 8. v. falzifikovani spisi, po kojima tobože Konstantin Vel. priznao rim. papi vlast nad I.
DONGEN Kes van (• 1877.), frc. slikar, modernistički portretist bogatog poratnog društva.
DONE Moris (Donnay, • 1860.), frc. dramski pisac, u mnogobrojnim i vešto sklopljenim dramama slika ljubav pariskog mondenskog sveta (Ljubavnici); obrađuje i soc. probleme.
DONEGANI Vatroslav (1836.-1899.), vajar; živeo u inostranstvu dok ga nije zaposlio bisk. Štrosmajer radovima na katedrali u Đakovu (1867.-1882.); izuzev nekoliko poprsja, sva vajarska dela mu rel. prirode; 1 od prvih jsl. modernih vajara, ali mu vrednost prosečna.
DONER Rafael (1693.-1741.), austr. barokni vajar; izradio čuveni bunar u Beču.
DONŽON (frc.), gl. kula u srednjev. utvrđenjima, koja služila kao najjača i poslednja odbrana grada; kod nas očuvan u man. Manasiji (Despotova kula).
DONI Frančesko (1513.-1574.), it. svešt., knjiž., bibliograf i izdavač; napisao vel. broj najraznovrsnijih, u svoje vreme mnogo čitanih dela (Moralna filozofija. Pisma i dr.); sastavio 1 od najstarijih bibliografija.
DONICETI Gaetano (Donizetti, 1794.-1848.), it. operski kompozitor; melodičar; komponovao pored 70 opera (značajnije: Lučija de Lamermor, Favorita Don Paskvale) i crk. muz., orkestarska i klavirska dela, arije i duete.
DONTOV SISTEM (po Belgijancu d'Hondt-u), naročiti način izračunavanja količnika pri određivanju rezultata izbora; D. ne deli ukupan broj glasova ukupnim brojem poslaničkih mesta da bi dobio količnik, već deli broj glasova svake kandidatske liste sa 1, 2, 3, pa tako dobivene rezultate sređuje i uzima za izborne količnike onoliko najvećih rezultata koliko ima da se izabere poslanika: 1 od načina osiguranja srazmernog pretstavništva u zakonodavnom telu; u našem zak. od 3./9. 1920. (dopunjen 1922.) primenjen D. s, ali ne i u zak. o izboru nar. poslanika od 1931. (dopunjenom 1933.), koji primenio princip većine.
DONjA AUSTRIJA, pokr. u Austr. j. od r. Ensa, 19 301 km²; stan. (1 451 000, ne računajući žitelje → Beča) bavi se zemljr. (žitarice, krompir, šeć. repa), voćarstvom, vinogradarstvom, stočarstvom (konji, goveda, ovce, svinje, živina) i ind. (alatke, mašine, vagoni, lokomotive, tkst.); gl. mesto Beč.
DONjA DOLINA, selo na d. obali Save, 13 km niže od Bos. Gradiške, najveće i najbogatije preist. nalazište u Bosni: nađeni veoma dobro očuvani tragovi većeg sojeničarskog naselja s mnogo kult. predmeta; to naselje trajalo od bronzanog doba do u srednjelatenski period; predmeti u Muzeju u Sarajevu.
DONjA LENDAVA, varošica i sresko mesto u Prekomurju (2 000 st.) blizu mađ. granice (Dravska Ban.); fabr. kišobrana.
DONjA STUBICA. varošica (500 st.) i sresko mesto s. od Zagrebačke Gore (Savska Van.); proizvodnja farmaceutskih preparata; u Stubičkom Polju plemićka voj. savladala seljačku voj. Matije Gupca i ugušila seljačku bunu (1573.).
DONjA TUZLA →Tuzla.
DONjEC 1) d. pritoka Dona, 1 100 km, 200 km plovna. 2) obl. u i. Ukrajini, najveći rud. predeo u SSSR (kameni ugalj, gvozdena ruda, so); s tim u vezi razvila se ind.
DONjI VAKUF, varošica (2 000 st.) na Vrbasu, u srezu jajačkom (Vrbaska Ban.); tkačnica ćilima.
DONjI DOM → dvodomni sistem.
DONjI KOLAŠIN, deo obl. Kolašina, i. od varošice Bijelog Polja; između r. Lima i Tare.
DONjI LAPAC, selo (1 100 st.) i sresko mesto i. od Krbavskog Polja (Savska Ban.); u blizini ruševine grada Oblaja.
DONjI MILANOVAC, varošica, sresko mesto i rečno pristanište (2 500 st.) na d. obali Dunava u Đerdapskoj Probojnici (Moravska Ban.); privr. središte stočarske obl. Poreča, kako se i samo mesto ranije zvalo; u okolini Majdanpek, rudnik bakra.
DONjI MIHOLjAC, varošica (4 000 st.) u D. Podravini (Savska Ban.); fabr. alkohola, strugare, ciglane.
DONjI STROJ druma ili žel. pruge: zemljani trup s inž. objektima u i na njemu.
DONjONEMAČKI JEZIK, ogranak nem. jez. od kojeg postali: flamanski, hol. i »platdajč«.
DOPING (engl.), nedozvoljeno davanje naročitih sredstava (npr. heroina, kokaina. strihnina) konjima da bi se trenutno (u 1 trci) njihova snaga pojačala ili smanjila; utiče loše na potomstvo.
DOPISNE KARTE, dopisnice poštanske, postoje otvorene, proste i s plaćenim odgovorom, i zatvorene; otvorene uvedene prvo u Austr. (1869.), a zatvorene u Frc. (1879.); u Srbiji otvorene ušle u upotrebu 1873. pod imenom »saobr. karta«, a zatvorene 1893.; u C. Gori otvorene d. (»otvoreno pismo«) zavedene 1888., a zatvorene 1894.; B. i X. ih dobile pod austr. okupacijom: otvorene 1879., a zatvorene 1886.; u Hrv. i Slav. upotrebljavane od 1880. s natpisima na mađ. i hrv. jeziku; u Slov. 1871. bi-*
File: 0347.png---\Jan\Rasic\------------------------------------------
- le uvedene na nem. i it., zatim na nem. i »ilirskom«,
posle sh.; po oslobođenju izdate u Hrv., B. i X., u N. Sadu prvo preštampavane stare; u Ljubljani izrađene naročite d. u 2 izdanja, a prve opšteg izdanja za celu Kraljevinu izišle početkom 1921.
DOPOLAVORO (it.: posle rada), fašistička organizacija za fiz. i umno vaspitanje radnika u slobodno vreme.
DOPROZORNIK, drvena ili kamena greda sa strane prozora.
DOPUNSKA PRENOSNA TAKSA, plaća se na sva imanja crk. ili man., zadužbine, svetovne ili duh. op., zadruge, društva čijim članovima ne pripada nijedan deo osn. imovine, računajući 0,4% na prometnu vrednost nepokr. imovine; akc. i dr. tečevna društva po 0,2% na petu vrednost, čisto ind. preduzeća po 0,1%.
DORA BALTEA, l. pritoka r. Poa (It.), duga 150 km; nije plovna. D. Riparia, l. pritoka r. Poa, duga 120 km; od njenog ušća r. Po plovna.
DORAT (tur.), konj crvenkastosmeđe dlake po telu, ali griva, perčin i rep crni.
DORDONjA 1) r. u jz. Frc., izvire na Mondoru, a uliva se sa l. strane u Garonu. koja od ovog mesta nosi ime Žironda, 2) dpt. u j. Frc. (9178 km², 393 000 st.); gl. mesto Perige.
DORDREHT, varoš (57 000 st.), pristanište i trg za žitarice u delti Rajne, u Hol.; razvijeno mlinarstvo. Dordrehtski sinod evang. crkve u Hol. (održan 1619.), čiji propisi i danas važe u hol. drž. zajednici.
DORE Gistav (Doré, 1833.-1883.), frc. slikar, crtač i graver; značajan kao ilustrator Dantea, Šekspira, Lafontena i dr.
DORŽLE Rolan (Dorgelès, • 1886.), frc. pisac i publ.; pisao romane, novele i putopise; gl. dela: Drveni krstovi, Buđenje mrtvih (romani iz rata).
DORZALNO (lat.), leđno, pripada leđima, leži prema leđima; supr.: ventralno.
DORIDA 1) kći Okeana i Tetide; udala se za brata Nereja, s kojim izrodila 50 kćeri, Nerejide. 2) mala obl. u et. Grč., j. od Tesalije; gl. gradovi: Erineja i Pind. 3) mala obl. u M. Az., na obalama Karije; gl. gradovi: Knid, Halikarnas i Kos.
DORIJA, mletačka vlastelinska porodica čuvenih moreplovaca i vojskovođa.
DORIFOR, Polikletov kip nagog mladića s kopljem na ramenu.
DORKING KOKOŠ, rasa k. poreklom iz Engl.; krupna, a niska; 2 vrste prema kresti; boje srebrne, zatvorenosive ili zlatkaste; odlično meso.
DORN, selo (3 200 st.) u Hol., od 1920. boravište Vilhelma II, b. nem. cara.
DORN Boris (1806.-1861.), rus. naučnik, ustanovio vezu sl. jezika sa sanskritokim.
DORNAH, mesto (2500 st.) u Švajc., središte antropozofa.
DOROTEJA sv., umorena mučeničkom smrću u Kapadokiji 310.; zaštitnica vrtara.
DOROŠENKO 1) Dimitrije (• 1882.), savr. ukrajinski istoričar. 2) Petar, malorus. hetman iz 17. v.; proglasio se za hetmana cele Ukrajine (1665.) i objavio rat Polj. i Rus; potčinio Turcima krajeve na d. obali Dnjepra; uhvaćen od Rusa (1676.) i odveden u Moskvu, gde i umro.
DORPAT → Tartu.
DORSKA SKALA, u et. grč. muz. oktavna vrsta koja počinjala od e i svršavala se s e¹, a u sr. v. od d-d¹. D. stil, prvi od 3 osn. grč. klasična arht. s. (6. i 5. v. pre Hr.); svi arht. elementi kod građevina d. s. potčinjeni celini; d. stub nema stopu, na svom stablu ima 20 kanenura oštrih ivica; kapitel jednostavan, sastoji se od 2 jake kvadratne ploče i 1 torusa, tzv. ehinuskime; razne kamene grede (arhitravi) premošćuju otvore između stubova, a iznad arhitrava fris, podeljen vertikalnim stubićima (triglifima) na polja (metope); d. građevine završavaju se vencem koji se sastoji od jake kamene ploče (gejzona), pod kojom su ploče u vidu konzola, tzv. mutuli s 18 kapljica; nad gejzonom kima koja završava venac; najglavniji spomenici d. s. hramovi: Zevsov u Olimliji, Posejdonov u Pestumu, Partenon i Tezejon u Atini i Propileji na Akropolju u Atini.
DORTMUND, grad (535 000 st.), u Vestfaliji (zap. Nem.) na r. Emšeru i kanalu D.-Ems; osn. 899.; Rajnoldova crk. (13. v.), muzeji, biblt., botanički vrt; rudnici uglja i gvožđa, topionice gvozdene rude, pivare, ind. šećera.
DORUČJE (carpus), predeo ruke izmeću podlaktice i šake; skelet d. ima 8 kostiju poređanih u 2 reda.
DORCI, 1 od gl. grč. plemena, potomci Jelinovog sina Dora; živeli prvo u Tesaliji, pa u Doridi, iz koje u 11. v. pre Hr. sišli na Peloponez, predvođeni Heraklijevcima; njihov gl. grad Sparta.
DOS (lat.) → miraz.
DOSADA, monotonija (grč.), nastaje usled preteranog ponavljanja 1 istog utiska, koji najzad iscrpi receptivne organe.
DOSIJE (frc.), naslon; u prenosnom smislu skup pismena, dokaza, isprava koji se odnose na 1 spor ili na 1 lice.
DOSLUK (tur.), prijateljstvo. Dost, prijatelj.
DOS PASOS Džon (Dos Passos, • 1896.), angloamer. pisac, odlikuje se originalnom obradom i analizom životnog tempa i nervoze; gl. dela: romani: Tri vojnika, Manhatan Transfer, Četrdesetdrugi uporednik.
DOSPEVSKI Stanislav (1851.-1882.), bug. slikar; učio u Rus; čini prelaz između st. samokovske šk. i moderne um.; ikone, portreti.
DOSPELOST, dospeće, rok, dan određen za isplatu duga.
DOSTOJANSTVO, izraz unutarnje vrednosti čoveka i njegove moralne vlasti nad nagonima.
DOSTOJEVSKI Fjodor M. (1821.-1881.). genijalni rus. pisac svet. značaja; u životu veoma nesrećan i nesređen; 1837. stupio u petrogradsku inž. akad. (tada mu se javljaju misli o knjiž. karijeri), 1841. proizveden za oficira, ali 1844. dao ostavku; objavio 1846. Bedne ljude, koji u knjiž. krugovima napravili sjajan utisak; u to doba D. se zanosio idejama frc. soc. utopista i ušao u tajni kružok Petraševskog; s drugovima uhapšen i osuđen na smrt, ali im smrtna kazna zamenjena robijom; utiske sa robije opisao u Zapisima iz mrtvog doma; oslobođen 1864., fiz. slomljen, ali s vel. duševnom energijom; neko vreme ostao u Sibiru, tek 1859. dobio dozvolu da se vrati u evr. Rus; zajedno s bratom Mihailom pokrenuo u Moskvi časopis Vreme, u kojem propovedao mesijanizam rus. naroda; 1862.- 1867. putovao u inostranstvo; od 1876. izdavao Piščev dnevnik; D. najdublji poznavalac tamnih potsvesnih strana ljudske duše i prikazivač bolesnih duševnih stanja u izuzetnim životnim momentima; njegovi romani, pisani s vel. intuicijom, odlikuju se naročitim sklopom i stilom i čine psih. otkrovenja; bavio se pitanjem ličnosti, boga, besmrtnosti, dobra i zla; gajio humano osećanje prema malom čoveku i isticao spasonosnu ulogu hrišć. vere; izvršio ogroman uticaj ne samo na rus. već i na svetsku knjiž.; gl. dela: Zločin i kazna, Idiot, Besovi, Mladić, Braća Karamazovi, Poniženi i uvređeni.
DOTACIJA (lat.) 1) zadužbina. 2) suma koja se daje na ime pomoći.
DOURU, r. u Šp. i Port., uliva se u Atlanski Ok.; duga 780 km; zbog klisura s brzacima u sr. i g. toku malo plovna.
DOFEN, titula frc. prestolonaslednika u doba kraljevine.
DOFINEJA, i. pokrajina u Frc. (u Alpima).
DOHNANjI 1) Erne (Dohnányi, • 1877.), mađ. kompozitor i pijanist, direktor Visoke muz. šk. u Budimpešti; komponovao: komičnu operu Simona, rapsodije, gud. kvartete, klavirske kvintete, koncert za violinu i orkestar i dr. 2) Mikulaš (1825.-1852.), slovački istoričar; opisao ustanak Slovaka od 1848.
DOHODAK, zbir svih ekon. vrednosti koje periodično (god., mes. itd.) pritiču 1 fiz. ili pravnom licu (prihodi od raznih poslova, nekretnina, kapitala, funkcija itd.). Izvorni d., originalni d., proističe iz učešća u proizvodnji i prometu dobara. Izveden (derivativan) d., zasniva se na udelu n tuđem d. (npr. razna izdržavanja, milostinje itd.). Narodni (nac.) d. ( suma privr. dobara (i potraživanja) koja periodično pritiču 1 nar. zajednici iz sopstvene privr. i posredstvom međunar. prometa (dobara i usluga), dakle od poljopr., ind. i zan., rud., šumarstva, lova, ribolova, trg., varoških nepokretnosti, žel., brod., pošte-telegr. i telefona, banaka, novčanih kapitala, efekata, investicija u inostranstvu. iseljeničkih zarada itd. Nefundirani d., potiče iz ličnog rada. Fundirani d., proističe iz imanja (nepokretnosti) i kapitala danih drugim na poslugu (zakup, zajam itd.). Dohodarina → porez na prihod, dohodak.
DOCENDO DISCIMUS (lat.), poučavajući sami se učimo (Seneka).
File: 0348.png---\Stefan\Rasic\---------------------------------------
DOCENT (lat.), vrsta univ. nastavnika; po čl. 18. Zak. o univ. može biti univ. ili privatni. Univ. d., redovni nastavnik s manjim pravima i dužnostima nego profesor; posle svakih 5 god. podvrgava se n. izboru. Privatni d., lice van univ., izabrano da drži niz časova (najmanje 2 nedeljno); ukupni broj priv. d. ne može preći 1/3 univ. d. Docirati 1) predavati na vis. šk. 2) autoritativno i nadmeno izlagati svoje mišljenje.
DOČI Lajoš (1845.-1915.), mađ. pesnik, šef bečkog presbiroa: napisao uspelu dramu Poljubac.
DOČIK, lov na d., način l., kad lovac stoji ili sedi u zasedi dočekujući divljač. Dočka → zaseda.
DOŠEN Vid (1720.-1778.), knjiž., svešt. u Dalm. i Slav.; gl. delo: Aždaja sedmoglava (satirično-poučna poema).
DOŠENOVIĆ Atan. Jovan d-r (1781.-1813.), 1. pesnik novije srp. književnosti; nije bez izvesnog talenta; objavio 1800. zbirku Liričeska pjenija.
DR., d-r, skr. za → doktor.
DRAVA, d. pritoka Dunava duga 749 km (kroz Jugosl. 406); izvire na Alpima, u Pustertalu, na granici Austr. i It.; u Jugosl. ulazi više Dravograda i sve do Maribora je prava alpiska r.; granična r. između Jugosl. i Mađ. od Legrada do nešto niže od D. Miholjca; normalno plovna do Barča, inače i do Žaknja; gl. pritoka Mura.
DRAVIDI, Tamil, stan. j. i zap. dela Pr. Indije, po rasi, jez. i kulturi različiti od ariskih Inda; svega u Indiji 56,5 mil. stan. koji govore drav. jezicima; kod j. D. veoma razvijen matrijarhat; dele se na primitivna plemena u plan. i džunglama i kult. narode (Tamil, Karnata, Tajilenga, Gudžara i Maharaštra) u j. Indiji. Dravidski jezici čine za se celinu; imaju aglutinaciju kao i uralo-altajski, ali njihova srodnost s poslednjim nije još utvrđena; samo 4 d. j. imaju izvesnu knjiž.: tamil(ski), telugu, kanareziski i malajalam; govore se uglavnom u j. Indiji. D. rasa, grana indoaustral. rase, obično se uzima kao samostalna; ima: sr. rast, dolihokefalnu lubanju, dugačko lice, mrku kožu, crnomrku ili crnu talasastu ili kovrčavu kosu; odlikuje se i vel. kosmatošću; njoj pripadaju d. narodi u Pr. Indiji.
DRAVINjA, d. pritoka Drave, izvire pod pl. Pohorjem, a uliva se u Ptujskom Polju.
DRAVOGRAD, varošica (710 st.) kod ulaza Drave u Jugosl.; važna raskrsnica i pogran. mesto; rafinerija petroleuma; razvaline st. grada.
DRAVSKA BANOVINA, polit.-samoupravna obl. (16 171 km², 1144 194 st.) između Savske Ban., Mađ., Austr. i It.; zahvata g. Posavinu do Kupe i Žumberačkih Gora, Podravinu do Ljutomera i obl. Prekomurje; plan. kraj u sistemu alpiskih plan. i karsta; najviše plan.: Karavanke (2 238 m), Kamniške Pl. (2 558 m) u Karniskim Alpima, dok na Juliskim A. ima više masiva i vrhova s preko 2 000 m (najviši Triglav, 2 863 m); na Karstu najviša Pivka Pl. (Snežnik 1796 m); nizije oko većih r.: Gorenjska Ravnina (oko Kranja) i Ljubljansko Polje u savskoj, Ptujsko Polje u dravskoj i Donje Prekomurje u murskoj dolini; pripada slivu Crnog M.; najveće r.: Sava, Drava i Mura; klima umereno kont. u nižim, a plan. (alpiska) u višim delovima; Jel. (Slovenci) čine 94% od celokupnog stan.; poljopr. u pomenutim nizijama s razvijenim voćarstvom i vinogr., u većem plan. delu šumarstvo sa stočarstvom i živinarstvom; dobro razvijeno rud. i metalurgiska, hem. i elthn. ind.; najvažniji rudnici uglja (najveći u Trbovlju) i olova (Mežica i Litija); dobre prihode donosi veoma razvijen turizam; saobr. žel. i autobuski; gradovi: Ljubljana (sedište ban.), Celje, Ptuj, Maribor. D. Polje, ravnica u dolini Drave (Dravska Ban.): deli se na Mariborsko i Ptujsko Polje.
[Illustration]
DRAGA (1866.-1903.), srp. kraljica; kći Pante, a unuka Nikole Lunjevice, prijatelja kn. Miloša; 1884. udala se za inž. Svetozara Mašina, koji ubrzo umro; kao dvorska dama kraljice Natalije upoznala se, zbližila i venčala s mladim kraljem Aleksandrom Obrenovićem (23./7. 1900.), uprkos otporu vlade i javnog mnjenja i protiv volje kraljevih roditelja, koji otada prekinuli ovaku vezu sa sinom; kumovao im rus. dar, što donekle olakšalo položaj supružnika; ali kad, u interesu dinastije, trebalo osigurati naslednika prestola, najpre prividna trudnoća kraljičina, zatim namere da se 1 od omrznute kraljičine braće proglasi za naslednika, doveli nezadovoljstvo do vrhunca: sklopljena zavera, najvećim delom od oficira, koji ubili kralja i kraljicu, u noći izmeću 28. i 29./5. 1903.
DRAGA, mali zaton na obali Jadr. M., koji zalazi u kopno paralelno s obalom.
DRAGAN Milan d-r (• 1897.), inž. agronomije; specijalist za vinogr. i vinarstvo; za Sveznanje obradio vinarstvo.
DRAGAČEVO, predeo u podgorini Ovčara i Jelice, jz. od Čačka (Drinska Ban.); deli se na Gornje (13) i Donje D. (44 naselja).
DRAGAŠEVIĆ Jovan (1836.-1915.), počasni gen., gštb. puk. u p.; prof. art. šk.; u ratu 1876. pri štabu Vrh. komande; na berlinskom kongresu ekspert u našoj delegaciji; važnija dela: Načela voj. geografije, Vojna stilistika, Vojnička rečitost, Kozmometrija, Kozmografija.
DRAGER (frc.), brod udešen za traženje mina; mali brodovi starijih tipova, traže mine vukući konop za lovljenje mina dublje od gaza vlastitih brodova; u konopu i uređenje za kidanje mina; kad so iseče konopac, mina ispliva na površinu. Dragirati, tražiti i loviti podvodne mine u cilju osiguranja morskog predela za plovidbu.
DRAGIĆ Mihailo (1887.-1915.), asistent univ. u Beogradu; bavio se antropogeografijom; gl. delo Gruža.
DRAGIŠIĆ Juraj († 1520.), humanist 15. v.; rodom iz bos. Srebrenice; putovao po celoj zap. Evr.; najviše proveo u It., gde 1490. postao prof. univ. u Pizi; tamo se zvao Benignius de Salviatis; život završio kao nadbisk.; napisao više flz. dela na lat. jeziku; poznata mu i čuvena odbrana Savoparole (Propheticae solutiones).
DRAGO KAMENjE, miner. vel. tvrdine i brilijantne sjajnosti, koja dolazi od bistrine mase, jakog prelamanja i rasipanja svetlosti; bezbojni ili lepih nežnih boja (plemeniti: → dijamant, beril, korund, opal; sem njih: granat, topaz, tirkiz). Poludrago k.: ametist, citrin, tigrovo oko, ahat, oniks i dr.; glačaju se u obliku brilijanta, rozete i mnogih dr. oblicima.
DRAGOVA DOKTRINA: država ne može pribeći oružanoj intervenciji za naplatu dugova dr. države, jer takav postupak u supr. s međunar. pravom; s izmenama gen. Portera, na 2. haškoj konferenciji 1907. prihvaćeno gledište da se zabranjuje pribegavanje sili bilo zbog naplate drž. dugova, bilo za sve dr. dugove koji proističu iz ugovora zaključenih s državljanima dr. države pod zaštitom i garancijom vlade te države, pre no što se pokuša uređenje spora putem arbitraže.
DRAGOVIĆ, man. Rođenja bogorodičinog u Dalm. kod rečice istog imena, podignut u 15. v.; 2-3 puta stradao od Turaka; obnovljen 1694., a kasnije napušten i podignut nedaleko nov. man. 1867.
DRAGOVIĆ Marko (1852.-1918.), istoričar; sudija i prof.; radio dosta na ist. C. Gore; pretežno objavljivao građu.
DRAGOLjUB (Tropaeolum maius, fam. Troraeolaseae), zeljasta ukrasna biljka polegla stabla, štitasta lišća poligonalna oblika, vel., zigomorfna cveta narandžaste boje; poreklom iz J. Amer.
DRAGOMAN 1) selo i pogranična žel. st. u Bug., drema Jugosl., na pruzi Sofija-Niš, 2) od ar.: terdžuman), u nehrišć. državama činovnik poslanstva ili konzulata, znalac domaćeg jezika, služi kao
File: 0349.png---\Stefan\Rasic\---------------------------------------
tumač kod vlasti. Dragomanski prevoj, na Maloj Pl., između Dragomanskog i Sofiskog Polja.
DRAGOMIROV Mihailo (1830.-1905.), rus. gen. i voj. pisac; istakao se u rus.-tur. ratu (1877.-1878.).
DRAGON (frc.) 1) zmaj. 2) sr. vid konjice (husari -laka, kirasiri - teška); danas, posle iskustva u ratu, postoji kod modernih voj. samo taj vid, a ostali odbačeni. Dragonade, gonjenja prot. u j. Frc. za vlade Luja XIV, sprovođena na taj način što su kod prot. nastanjivani konjanici (dragoni), koji se često ponašali kao u osvojenoj zemlji i nagnali mnoge da pređu u katoličanstvo; mnogi prot. zbog toga napustili Frc. i pobegli u Hol., Engl. i naročito u Prusku.
DRAGONjA, Rovaka, r. u sz. Istri; duga 30 km, izliva se u Piransku Dragu, deli hrv. od slov. stanovništva.
DRAGOR, d. pritoka Crne R. (Vardarska Van.), protiče kroz Bitolj.
DRAGOSLAVLjEVIĆ Adam (1800.-1882.), istakao se kao pobornik za nar. jezik u knjiž., sledbenik V. Karadžića; izdao 1. bukvar na glasovnoj osn. (1825.).
DRAGOŠIĆ Higin (pseudonim Rajhercera, • 1845.). knjiž.; pisao drame i romane; gl. dela: Poslednji Zrinjski, Siget, Poslednji dani Katarine Zrinjske (drame), Crna kraljica, Kroz more Jada (romani).
DRAGUT-paša, čuveni tur. gusar iz 16, v.; ubijao bez milosrđa hrišć. po Sred. M.; poginuo pri opsadi Malte.
DRAGUTIN, srp. kralj (1276.-1282.); stariji sin kralja Uroša I; oženio se Katarinom, kćeri mađ. kralja Stevana V; vodio mađarofilsku politiku i stoga došao u sukob s ocem, od kog, pomoću Mađara (1276.), oteo presto; počeo borbu s Viz., ali nije imao uspeha; 1282. u lovu slomio nogu i razboleo se, pa ustupio presto mlađem bratu Milutinu, a za sebe zadržao obl. od Rudnika do Konavlja; 1284. dobio od Mađara Beograd, Srem, Mačvu i bos. obl. Soli i Usoru, u kojima vladao do 1316 , orodivši se s bos. banom Stevanom I Kotromanićem; prvi od srp. vladara vladao u Beogradu i napravio od njega prestonicu; pred kraj 13. v. proširio svoje područje, dobivši Braničevo i Kučevo; s bratom Milutinom došao u sukob, kad ovaj hteo da Srbiju polit. tešnje veže sa Viz. i kada dostalo sve jasnije da ne misli po ugovoru da ustupi srp. presto D. sinu Vladislavu; sukob između braće utišalo svešt. (1313.); pred kraj života razišao se sa mađ. prijateljima i pojačao svoje veze u Srbiji; primio pred smrt kaluđerski čin i postao monah Teoktist; sahranjen (1316.) u Đurđevim Stubovima kod N. Pazara.
[Illustration]
DRAŽ, fiz. ili hem. proces koji delovanjem na naša čula izaziva u našoj svesti osećaje, npr. treperenje eterskih čestica je d. za čulo vida koje izaziva u nama osećaje čula vida: boje itd.
DRAŽBA 1) javna prodaja; može biti dobrovoljna i prinudna; prinudna d. se vrši po izvršnom postupku od strane sreskog suda, koji izdaje proglas o dražbenom ročištu, i dosuđuje dobra najboljem ponuđaču, ali pod uslovom da se ne stavi nadponuda u roku od 15 dana, tj. ponuda trećih lica koja povećavaju cenu bar za ¼; d. dobrovoljna, prodaja po vanparničnom postupku, javna prodaja koja se vrši na traženje sopstvenika stvari; za postupak nadležan sreski sud.
DRAŽE (frc.) 1) lek u obliku pilule obložen čokoladom ili šećerom. 2) šećerka, badem, lešnik prevučen slojem šećera.
DRAŽENOVIĆ Josip (• 1863.), izvanredno plodan pisac kraćih i dužih pripovedaka, od kojih objavio više knj.; prave knjiž. vrednosti nema.
DRAŽICA (clitoris), sastavni deo → vulve.
DRAIZOVA OSTRAGUŠA, puška s punjenjem ostrag, koju Prusi upotrebili u frc.-pruskom ratu; imala podeljene nišane, što tada bilo retko; kalibar 14 mm.
DRAJDEN Džon (Dryden, 1631.-1700.), 1 od najplodnijih engl. pisaca od vrednosti; veoma raznovrstan; pisao tragedije, tragikomedije, komedije, opere, pesme, spevove, kao i Esej o dramskoj poeziji; prevodio Juvenala, Ovidija, Horacija, Omira, Teokrita, Lukrecija i celog Vergilija; 1668. postavljen za drž. pesnika; njegov značaj toliki da se njegovo doba u ist. engl. knjiž. naziva njegovim imenom; najbolji poz. komad: Sve za ljubav, u kojem obradio ljubav Antonija i Kleopatre.
DRAJER Maks (Dreyer, • 1862.), nem. pisac i popularni dramatičar; vešt poz. konstruktor, pun humora; pisao drame, romane i novele; gl. dela: Njih troje, Zimski san, Probni kandidat, Dolina života, Pobedilac (drame); Gimnazija u sv. Jirgenu, Kralj Kandauls, Put kroz oganj (romani); Na rodnoj grudi (novele).
DRAJZER Teodor (Dreiser, • 1871.), amer. romanopisac realističkog pravca; gl. dela: Sestra Kari, Genije, Knjiga o meni, Amer. tragedija.
DRAJKANTNERI (nem.), uglasti stenoviti valuci po pustinjama, čije strane uglačao pesak koji prenosi vetar.
DRAJFUS Alfred (Dreyfus, 1859.-1927.), frc. oficir, osumnjičen i osuđen za špijunažu u korist Nem. (1894.), posle 2 n. suđenja, do kojih došlo posle propagande E. Zole, pušten na slobodu kao nevin (1906.).
DRAKENSBERG → Katlamba.
DRAKON, atinski zakonodavac iz 7. v. pre Hr., čiji zak. bili veoma strogi (»krvlju pisani«).
DRAMA, grad u grč. Makedoniji (29 000 st.) u veoma plodnoj Dram. Kotlini oivičenoj pošumljenim plan.; u okolini se gaji kukuruz, oriz, pamuk, naročito duvan i vinova loza.
DRAMA (grč.), knjiž. rod u kojem se predmet prikazuje plastično, radnjom dramskih lica; njeni su gl. elementi: sukobi, shvatanja, osećanja i interesi dramskih lica, iz kojih se rađaju afekti, a bitna je radnja, udružena s direktnim slikanjem karaktera i tipova u razgovoru; dramski etil se odlikuje mnogo većom živošću i dinamikom nego stil dr. knjiž. rodova; može biti: tragedija, društv. melodrama, komedija, vodvilj, lakrdija, revija, opereta, opera i još neke manje važne vrste; deli se na činove, koji sadrže: ekspoziciju (upoznavanje sa sredinom u kojoj će se d. zbivati), zaplet, koji dostiže svoj vrhunac ili peripetiju, pa onda počinje rasplet, koji se završava ili katastrofom ili bez nje; ako se završava katastrofom zove se tragedija, a ako se završava veselo komedija. Dramatičar, pisac drama. Dramaturg, ranije pisac dramskog dela, u novije vreme um. savetnik poz. uprave koji čita predana dramska dela, predlaže njihovo prikazivanje i preudešava ih za scensko izvođenje. Dramaturgija, kod st. Grka prikaz drame i pisanje dramskog dela; u novije doba: nauka o d. pesništvu i kritički prikazi pojedinih drama; danas: nauka o d. knjiž, i glumi. Dramska muzika, muz. komponovana za d. komade da bi ilustrovala pojedina mesta u drami.
DRANG NACH OSTEN (nem.: stremljenje ka I), predratna nem. ekspanzivna politika; težila da proširi svoj uticaj na Balk. i Bliski I.
DRAPERIJA (frc.), zavesa; zastiranje, dekorisanje nabranim tkaninama.
DRASTIČAN (grč.), koji jako deluje; surov, prost.
DRAHMA, grč. jedinica novca; d. znači na grč.: šaka, ono što staje u šaku (nekada d. imala 6 obola, a 6 o. tačno ispunjavalo šaku); sadašnja d. se deli na 100 lepta; iz 1 kg čistog zlata kuje se 51 212,87 d.
DRAHMAN Holger (1846.-1908.), danski lirski pesnik, koji pisao i drame, pripovetke, romane i putopise; neobično plodan; najpre evr. orijentisan, postao u poeziji nacionalan (1880.); u prvo vreme realist, kasnije pripao romantizmu; za taj preokret značajna zbirka pesama: Stari i novi bogovi.
DRAHOMANOV Mihail P. (1841.-1895.), malorus. filolog i folklorist; borac za ukrajinsku jezičku i nar. samostalnost; dela: Maloruska nar. predanja, Ist. pesme malorus. naroda i dr.
DRACENA DRAKO( Dracaena draco, fam. Liliaceae), drveće ili šiblje, dugačka, sabljičasta lista i grozdaste ili metličaste cvasti; oko 40 vrsta U tropskim predelima st. sveta; d. d. s Kanarskih O. i slična joj D. cinnabari sa Sokotre, daju crvenu smolu koja se ranije upotrebljavala u med. svrhe, a sada samo za pravljenje laka, firnisa i politure; neke vrste ukrasne.
[Illustration]
DRAČ, (arb. Durs), grad u Arb., na Dračkom Zal. (5000 st.), pristanište Tirane i cele Arb.; st. grč. grad; utvrđenje.
File: 0350.png---\Stefan\Rasic\---------------------------------------
DRAČ (Paliurus aculeatus, fam. Rhamnaseae), listopadni šib bodljikavih (trnovitih) grana; stan. suhih, toplih predela u mediteranskoj obl.; čest u J. Srbiji; plod pljosnata, okrugla krilata ahenija; odomaćio se u Sr. Evr.; gaji se kao živa ograda.
DRAŠKOVIĆ 1) Đuro, austr. gen.; učestvovao u borbi protiv Turaka kod Siska (1592.) i Petrinje (1605.). 2) Ivan (oko 1555.-1613.), ban hrv.-dalm.-slav. (1595.-1607.), učestvovao u bici kod Siska (1593.) protiv bos. paše Hasana Predojevića; za sve vreme svoga banovanja ratovao s Turcima. 3) Ivan (1603.-1648.), ban hrv.-dalm.-slav. (1640.-1646.), sin prethodnog, nastavio borbe s Turcima i proslavio se u njima, zbog čega mu car Ferdinand II dao titulu grofa; izabran za mađ. palatina (1646.). 4) Ivan, hrv. ban, učestvovao u ratu protiv Turaka 1716. i zauzeo Dubicu. 5) Janko (1770.-1856.), ilirski vođ; oficir do 1806., posle živeo u Parizu i ušao aktivno u slobodno-zidarske redove; borbeno istupio za hrv. nar. prava protiv Mađara (1832.), a posle dosta živo radio na buđenju nar. svesti; njegovom inicijativom osn. (1838.) 1. nar. čitaonica, kao središte nar. života, a potom i Matica ilirska (→ sl.). 6) Juraj (1525.-1587.), bisk. i ban hrv.-dalm.-slav. (1567.-1576.), za čijeg banovanja u Hrv. izbila seljačka buna (1572.); od 1584. kancelar austr. cara Rudolfa II. 7) Milorad (1873.-1921.), političar, član samostalne radikalne stranke, posle svet. rata 1 od prvaka demokratske stranke; 1. put izabran za nar. posl. 1905.; bio 7 puta min. u raznim kabinetima 1905.-1921.; odličan organizator, savestan radnik i realan političar; pao kao žrtva komunističke zavere 27./7. 1921. u Delnicama (→ sl.). Draškovići, porodica poreklom iz B. i X.; posedovali: Knin, Hudinu i Cetin; pošto im Turci posle mohačke bitke (1526.) oduzeli imanja, pobegli u Hrv., a car Maksimilijan II dao im imanje Trakošćan i Klenovnik i titulu barona; od cara Ferdinanda II dobili (1631.) grofovsku titulu (→ D. Ivan).
[Illustration]
[Illustration]
DRVAR, varošica (3100 st.) na r. Uncu, u srezu bos.-petrovačkom (Vrbaska Ban.); strugara i fabrika buradi, sanduka i celuloze.
DRVARSKO ORUĐE, alat za izrađivanje šumskih sortimenata; za obaranje drveta sekira, klin i testera (pila), za čišćenje debla od granja sekira, za cepanje klin, malj i vagače, za tesanje bradvilj ili plankača (teška 2-4 kg na dugačkom držalju), bradva (švarba) s kratkim držaljem, maklja i teslo; u krajevima gde ima dosta šumskih radnika, kao npr. kod nas, pomenuto d. o. stalno u upotrebi s raznim modifikacijama prema krajevima i vrsti drveta; mehanizacija ne uspeva; u krajevima gde vlada oskudica u radnoj snazi (npr. u Rus.) širi se upotreba raznih mašina.
DRVENASTE BILjKE, b. s drvenastim nadzemnim delovima, koji za razliku od → zeljastih traju više god. i razvijaju obilno drveno tkivo (→drvo); u njih spadaju drveće i šiblje; drveće ima gl. stablo (deblo), dok se šiblje grana od zemlje.
DRVENIK, Veliki i Mali, ostrva na i. strani Jadr. M., na zap. ulazu u Brački Kanal (Primorska Ban.).
DRVO (lignum), drveno tkivo, drveni deo snopića (hadrom), d. masa u telu drvenastih biljaka (drveća, šiblja); može biti primarno (hadrom) ili sekundarno (u stablu i korenu biljaka koje sekundarno debljaju); sekundarna t. koja postaju na unutarnjoj strani kambijalnog prstena nazivaju se d. telo ili d.; na poprečnom preseku kroz višegod. stablo raspoznaju se koncentrične zone d.: god. prstenovi ili godovi; između godova se javljaju jasne granice, usled oštre razlike između prolećnog i jesenjeg d.; širina godova različita, što zavisi od klimatskih i dr. uslova u dotičnoj god.; po broju godova može se odrediti starost stabla i grana; u izuzetnim prilikama, kad je vegetacija prekidana, mogu se god. obrazovati i po 2 goda; u starijim stablima za sprovođenje vode i miner. materija obično služe samo poslednji mlađi godovi, a stariji se promenama u membranama i lumenu elemenata isključuju iz te funkcije; mlađi godovi, još u funkciji sprovođenja, mekani i sočni, zovu se bakulja pli bijel, a stariji, van te funkcije, čine jedrac d., kompaktan i često raznoliko obojen. D. se upotrebljava sirovo i prerađeno; u šumi se oboreno d. izrađuje (fazonira) u sortimente ne menjajući znatno svoj oblik; ti šumski sortimenti dele se u 2 gl. grupe: thn. i ogrevno d. i 2 sporedne: granjevine i koren; služe ili za direktnu upotrebu ili kao sirovina za dalju preradu u obrtne i ind. sortimente, u polufabrikate i gotove izrađevine. Prerada može biti meh. (tesanje, cepanje, testerisanje, rendisanje, tokarenje, mlevenje, dubljenjej spajanje itd.) ili hem. (izrada celuloze, ekstrakta za štavljenje, suhih destilata, veštačke svile, proizvodnja ulja, kaučuka, boja, terpent. ulja itd.). Mnogostruka upotrebljivost d. zavisi od thn. osobina kao što su: lakoća (specif. težina polusuhog d. lišćara oko 800-900 kg, četinara oko 500 kg), sposobnost za meh. obrađivanje, srazmerno mala tvrdina, vel. elastičnost, cepkost, tekstura, boja, gorivost i dr.; pored ovih odlika d. ima i slabih strana: srazmerno mala trajnost, laka upaljivost, menjanje oblika i dosta mala nosivost; napretkom thn. nedostaci umanjena trajnost se povećava valjanom manipulacijom i raznim načinima konzervisanja; upaljivost se smanjuje natapanjem i premazivanjem raznim materijama; menjanje oblika se sprečava veštačkim sušenjem, manipulacijom i načinom gradnje (npr. upotreba tzv. šperovanog d.), a nosivost se povećava spec. konstrukcijama; pored svega toga d. potiskuju razni surogati (beton, gvožđe, eternit, cigla i dr.), naročito u građevini, brodogradnji, vodenim gradnjama, ind. automobila i aviona i dr.; ogrevno d. potiskuje kameni ugalj, nafta, elektrika i dr.; ipak d. uspelo da zadrži mnoge svoje pozicije, ili još uvek uspešno vodi borbu protiv surogata, tako npr. gde potrebna otpornost protiv štetnog hem. dejstva, u rud., kod građevinskog stolarstva, u izradi pokućstva, manjih lađa, čamaca, sportskih naprava, žel. pragova, muz. instrumenata, u proizvodnji drvene vune, buradi i dr.; ukoliko ga surogati s 1 strane istiskuju iz upotrebe, s dr. raste potrošnja, osobito u ind. (papir i dr.). Greške d. imaju vel. važnost u trg. d.; na osnovi količine g. svrstava se d. u klase, i svaka klasa dozvoljava samo izvesnu količinu g. (tolerancija); g. mogu nastati od insekata, gljiva (npr. crvena i bela trulež, piravost, neprava srž ili crveno srce, promena prir. boje i dr.), povreda od strane čoveka, vetra, groma, sunčane žege i dr. fiz. uzroka, a javljaju se i u samoj građi d.: kvrge ili čvorovi, usukanost žice, dvostruko srce, ekscentričnost i sl. Drvena vuna, isečeno meko drvo u obliku uzanih tankih traka, služi za pakovanje stakla i dr. lako lomljivih predmeta. D. guba → kućna gljiva. D. ugalj → ćumur. D. utrljanica, drvnina, sirovina za izradu hartije dobivena meh. preradom mekih četinara (jele i smreke) struganjem na kamenom brusu; upotrebljava se za izradu jevtinijih vrsta hartije (novinarske, kartona i hartije za pakovanje), koje na vazduhu i svetlosti potacne i požute; u Jugosl. proizvode d. u. sve važnije fabr. krovne hartije i Združene papirnice Vevče-Goričane-Medvode. D. cement, elastična bituminozna masa, koja se s hartijom upotrebljava za pokrivanje krovova malog nagiba, terasa itd.
DRVOMORAC, drvožder (Anobiidae), mali, 2-6 mm dug insekt tvrdokrilac, mrk ili crnkastomrk; i odrasli i larve žive u drvenoj građi (gredama, podovima, nameštaju itd.), bušeći hodnike i pretvarajući ih u prašinu i ćerpiče; odrasli se javljaju ponajčešće početkom leta i polovi se dozivaju šumom sličnim kucanju časovnika; jako zaražene stvari najbolje spaliti; zaražene odaje očistiti paljenjem sumpora ili dezinsekcijom s hloropikrinom; da bi se sprečilo prodiranje buba, građa se najpre natopi naročitim tečnostima, ponajčešće krezolom. Drvoplaz → smuk.
DRVOREZ, kopaničarstvo, ukrašavanje drvenog nameštaja, arht. delova na kući, oruđa i dr. predmeta, kao i izrada sitnih predmeta (noževa za hartiju, cigarluka, okvira za slike i sl.) reckanjem; um. dela → gravira; kao alat služe razni nožići; veoma raširen po svetu; u Evr. kao kućna radinost veoma razvijen u šumom bogatoj Skandinaviji, Alpima i na B. P., gde pastiri izrađuju od drveta i reckanjem ukrašavaju svirale, preslice, ovčarske štapove i dr.; do um. razvio se kod Mijaka u J. Srbiji, koji izrađivali i čitave ikonostase (npr. dragoceni ikonostas u crk. sv. Spasa u Skoplju). Nalazi primenu u stolarstvu za ukrašavanje modernog nameštaja; slično d. ukrašavanje reckanjem sudova od tikava, veoma razvijeno u Slav., i rezbarstvo u kosti, osobito slonovoj. Drvo-*
File: 0351.png---\Stefan\Rasic\---------------------------------------
rezbarska umetnost, poznata još st. Egipćanima i negovana i kod st. Sl.; u našoj zemlji, od srednjev. i renesansnih d. radova najznačajnijih u Splitu, Rabu, Hvaru, Trogiru, Ohridu, Slepčanskom man. (vrata, horska sedišta itd.); u novije doba najpoznatiji rezbari iz Debra i Galičnika, koji krajem 18. i početkom 19. v. izradili mnogo ikonostasa po J. Srbiji, u folklornoj tradiciji i pod uticajem baroka. (Na sl.: tavan iz Kratova, starinski rad debarskih majstora).
[Illustration]
DRGOMALj, plan. (1153 m) s.-sz. od Delnica (Savska Ban.).
DREBANK (nem.), radna mašina za obradu metala ili drveta (→ strug).
DREDNOT (engl. dreadnought), bojni brod, najveći brod u floti; deplasman do 35 000 t, prosečna brzina 21-23 milje, s najtežim topovima i čeličnim oklopom do 50 sm; ime dobio po engl. oklopnjači D., izrađenoj 1906. (tada najteži brod).
DREŽNIK, selo u srezu slunjskom (Savska Ban.); u 13. i 14. v. središte županije; vlastela i župani bili Nelipići, Babonjići i najzad Frankopani, u čijem posedu ostao do tur. osvojenja 1578.; st. grad sasvim raskopan 1869. Drežnička Polja, 3 mala periodski plavljena karsna polja jz. od Ogulina (Savska Ban.); ukupna površina 11 km².
DREŽNICA, d. pritočica Neretve.
DREZDEN, gl. grad (643 000 st.) Saksonije (Nem.), na r. Labi; osn. oko 1200.; mnoge um. građevine, spomenici i zbirke; v. thn. šk., akad. um., instituti; ind. um. predmeta (ukrasa, stakla, porcelana, nameštaja), mašina (šivaćih), bicikleta, fotogr. aparata, hem. proizvoda itd.; pristanište na Labi; razvijena trg.; kod D. Napoleon potukao austr. vojsku (26./27./8. 1813.), ali tu pobedu nije mogao da iskoristi, jer su ubrzo zatim njegovi gen. Vandam, Makdonald, Udino i Nej bili potučeni od nepr.
DREJTON Majkel (Drayton, 1563.-1631.), engl. pesnik rodoljubivih pobuda.
DREK Fransis (Drake, 1540.-1598.), engl. pomorac n gusar; u 1 pohodu obišao J. Amer., opljačkao šp. flotu u Valparajsu i vratio se preko Tihog, Indiskog i Atlanskog Ok. u Engl.; dr. prilikom iznenadio i zapalio šp. flotu u Kadiksu.
DREKAVCI (Alouata), rod amer. širokonogih majmuna, vel. repa kojim se veru po drveću; žive u čoporima po šumama i snažno se deru.
[Illustration]
DREN 1) plan. (1663 m) i. od Prilepa (Vardarska Ban.). 2) (Cornus mas, fam. Cornaceae), šib ili malo drvo prosta, jajasta i naspramna lista, žuta cveta, skupljena u cvast štit, koji se razvija pre listova; plod jajasta, malo nakisela i crveno obojena koštunica; jede se, upotrebljava i za pravljenje slatka i pečenje rakije; služi u narodu i kao lek (za zaustavljanje proliva); tvrdo i teško drvo upotrebljava se u zanatstvu; raste po ravnicama i brežuljcima, a gaji se i kao ukrasno drvo (→ sviba). 3) (engl.), u med.: cev od gume, stakla ili dr. materijala sposobnog za sterilizaciju, s malim rupicama na zidovima; u thn.: cevi m kanali za isušenje zemljišta. Drenaža 1) izvođenje sekreta ili gnoja iz rane ili koje duplje pomoću drena ili gaze. 2) sistem podzemnih kanala i cevi za skupljanje i odvođenje vode s podvodnog zemljišta; primenjuje se u građevinarstvu radi zaštite temelja od vlage i u poljopr. radi spuštanja nivoa podzemne vode; u građevinarstvu drenažni kanali ispod temelja građevine su od zemljanih ili betonskih cevi ili od pločastog kamena; u poljopr. d. sistemi sisača i skupljača od zemljanih pečenih cevi dužine 33 sm i prečnika 5-16 sm; sisači među sobom paralelni i polažu se prema izohipsama zemljišta upravno, paralelno ili koso; dubina drenova kod livada oko 1 m, kod njiva oko 1,30; razmak 10-30 m; u Slav. (vodne zadruge Vuka i Vučica-Karašica) njom osposobljeno za kulturu oko 2000 ha podvodnog zemljišta.
[Illustration]
DRENICA, predeo između Kosova i Metohije (Zetska Ban.); od Kosova ga na I odvajaju pl. Čičavica i Golješ; gl. i sresko mesto Srbica.
DRENOVA 1) selo u blizini Prijepolja, s ostacima crk. iz 9.-10. v.; 1 od najstarijih srp. građevina, u čijim ruševinama očuvan nadvratnik s lat. natpisom. 2) varošica (3000 st.) u Bug., u trnovskom okrugu; u blizini čuven Drenovski man.; stan. u okolini dunđeri i baštovani.
DRENOVO, selo u Tikvešu u J. Srbiji, čuveno iz komitskih borbi; u njemu za vlade cara Dušana podignuta crk., čije freske izradio zograf Dimitrije (1356.). obnovljena početkom 19. v.
DRENČA, Dušmanica, ruševine man. kod Trstenika; podigao ga 1382., u doba kn. Lazara, monah Dorotej; građevina imala osnovu u obliku trolisne deteline i kube.
DRES (engl.) 1) sportska odeća za razlikovanje ekipa ili timova za vreme utakmice. 2) odeća jahača ili trkača za trke (bluza i kapa).
DRESINA (frc.), vrsta kola udešena za kretanje po šinama, nazvana po izumitelju nem. inž. Karlu F. Draisu (1785.-1851.), pokreće se ljudskom (ručna) ili motornom snagom (motorna d.); služi za vožnju žel. osoblja pri pregledu pruge.
DRESURA (frc.), obuka životinja za izvršenje raznih poslova; obična d. obučava za proste poslove (npr. konja za jahanje ili teglenje), visoka d. za složenije poslove, najčešća kod pasa (za lov, policisku službu itd.), konja i raznih divljih životinja: mečke, majmuna, lava itd.
DRŽAVA, pravna organizacija 1 naroda na određenoj ter. pod zajedničkom najvišom vlašću; njeni elementi su; ljudi, ter. i vlast koja te ljude drži zajedno; postala pod pritiskom spoljne opasnosti, odn. rata: 1 pleme potčinilo sebi drugo i nametnulo mu svoje gospodarstvo, ili su se 2 plemena ili samo 1 organizovali za odbranu ili napad i time se od prir. pretvorilo u polit. i pravnu zajednicu; za opravdanje drž. prinude postoje mnoge teorije; teorija sile smatra da d. ima pravo na upotrebu sile stoga što je jača od svojih podanika; antički filozofi, koji su uzimali da je čovek rođen s nagonom drž. života, smatrali d. za prir., a hrišć. bogoslovi shvatali je kao tvorevinu božanskog promisla; po ugovornoj teoriji (Hobs, Lok, Ruso) d. postala ugovorom između pojedinaca (društven ugovor); time je organizovana vlast, kojoj se svi imaju pokoravati da bi mogli živeti u zajednici; prema obliku drž. uprave, d. može biti → monarhija i → republika; sa gledišta međunar. prava d. je: prosta, ako je u njoj suverenost usredsređena u 1 organu, ili složena; složene d. su: drž. savezi ili savezna d. (npr. SAD); sem ovih oblika, može 1 d. prema drugoj biti u zavisnom odnosu; → vasalne d. i protektorati; vasalnost je odnos zavisnosti 1 niže jedinice (vasalne) prema višoj (sizerenoj) d.; to je odnos unutrašnjeg prava, a ne međunarodnopravni, jer ter. suverenost pripada sizerenoj d., a vasalna d. dobiva izvesnu autonomiju uprave, katkad i u pogledu međunar.-prav. odnosa i vođenja spoljašnje politike; protektorat, odnos po kojem se 1 d. obavezuje da štiti dr., koja joj u zamenu ustupa vođenje spoljašnje politike i diplomatskog pretstavljanja prema trećim d.; dok je vasalnost pravni odnos zavisnosti, kod protektorata prevlađuje polit. element. U priv. pravu d. ima u načelu isti položaj koji imaju i priv. lica; kao takva ona se zove fiskus ili erar. Narodna ili homogena d., sastavljena od 1 naroda, koji u njoj ima vel. većinu; nasuprot narodnosnoj (heterogenoj) d. sastavljenoj od više narodnosti, od kojih nijedna nema pretežnu trajnu većinu. Staleška d., organizovana na podeli društva na staleže, npr. do frc. revolucije: Frc. i države sr. v.; danas ima pristalica teorija da se u d. zakonodavna vlast ne bira opštim glasanjem već da bude sastavljena od delegata pojedinih staleža (npr. reforme u It.). Totalna d., koja se meša u sve oblike društv. aktivnosti, izjednačujući društvo sa d., težeći punoj etatizaciji nasuprot gledištu po kojem se d. ima ograničiti samo na rad na održanju poretka. Državna arhiva, zasebno d. nadleštvo pod vrh. upravom i nadzorom
File: 0352.png---\Stefan\Rasic\---------------------------------------
Mst. prosvete, osn. Zak. od 2./12. 1898 sa zadatkom da prikuplja, sređuje i čuva dokumente od ist. vrednosti ili opšteg značaja. D. berze rada, organi javne službe za posredovanje rada i pomaganje besposlenih radnika; u našoj zemlji predviđene Zak. o zaštiti radnika od 1922.; postojale do 1927., kada su (Ur. od 27./11.) pretvorene u javne b. r. D. vera → vera. D. domena → domena. D. dug→ dug. D. ispit, ustanovljen čl. 54. Zak. o činovnicima za prelaz iz pripravnih grupa u pomoćne; pravila za d. i. propisuje svaki min. za svoj resor; i. obavezan; ne mora ga biti jedino za prelaz iz dr. grupa. D. klasna lutrija → lutrija. D. likvidaciona banka, osnovana Zak. o likvidaciji morat. stanja od 26./4. 1920., u cilju postepene likvidacije moratornih odnosa u Srbiji i C. Gori; ustanova s drž. kapitalom; likvidirala neplaćene men. obaveze kojima je rok padao od sept. 1912. do 12./7. 1914. D. monopoli Kralj. Jugosl. regulisani Zak. o d. m. od 5./12. 1931.; zak. reguliše ove m.: duvana, cigarpapira, žižica, veštačkih upaljača i užegača, kao i kremena za njihovo paljenje, petroleuma i soli; u ime d. njima upravlja Samostalna uprava d. m. Kralj. Jugoslavije pod nadzorom Mst. fin.; njeno ustrojstvo i nadležnost propisani Zak. o konverziji d. dugova od 1895. i naknadnim zak. o d. zajmovima, za koje založeni monopolski prihodi (i koji prvenstveno imaju da služe plaćanju anuiteta dotičnih zajmova); po budžetu 1934.-1935. predviđeno prihoda 1 956 393 000 d (duvana 1 412 543 000 d), rashoda 406 393 000, višak prihoda 1550 mil. d. D. nauke, bave se proučavanjem d. ili pojavama koje su sa njom u vezi; to su: sociol., javno pravo, nar. ekon., nauka o fin., statistika; ne pretstavljaju naučnu već školsku podelu (grupa obuhvaćena programom 1 otseka univ.). D. odbor, najviši izborni organ u kojem su: pretsednici i potpretsednici Senata i Skupštine, pretsednik i potpret. D. saveta, prets. 4 najviša suda u zemlji (čl. 5. Zak. od 1931. o izboru nar. posl.); saziva ga pretsednik Senata najdalje 4. dana po raspisu izbora posl.; utvrđuje i objavljuje koliko će biti glasačkih mesta i koji će biti pretsednici birač. odbora; po ranijim zak. utvrđivao i broj posl. (prema broju glasača) i koja su lica izabrana. D. papiri, d. hartije od vrednosti (obveznice d. zajmova, blagajnički zapisi-bonovi), koje su predmet bankarskih operacija; donose sopstveniku interes. D. potsekretar, upravni organ kome potčinjena 1 grana d. uprave (slično pomoćnik min.); po jel. Ustavu od 1921. ustanovljavan prema potrebi za određeni deo poslova u 1 mst.; bio pod min. za kog je vezan i nije premapotpisivao kraljeve akte niti potpadao pod min. odgovornost (za njega odgovarao njegov min.), ali bio polit. organ i imao parlament. funkcije; ustav od 1931. ne predviđa d. p.; u Engl., Frc. imaju više polit. karakter. D. pravobranioštvo, organ Mst. finansija, štiti imovno-pravne interese d.; po zak. od 15./7. 1934. postoje Vrhovno d. p. pri Mst. finansija i d. l. u sedištu svakog apelac. suda; dužnost mu da zastupa d. pred sudovima i ostalim vlastima, daje pravna mišljenja na zahtev d. vlasti itd. D. praznik → praznik. D. privr. preduzeća i ustanove, mnoga imanja (poljska dobra, šume, tek. vode i jez., lekovite vode i vrela itd.), i izvesna privr. preduzeća i ustanove, koji se nalaze u dvovlasništvu; neka od njih su u d. rukama iz soc.-polit. razloga (sprečavanje eksploatisanja širokih nar. masa u korist pojedinaca), a kod nekih dolaze još i razlozi d. bezbednosti, d. privr. politike itd.; uglavnom, njima nije cilj postignuće zarade u novcu (izuzimajući monopole), već opšta korist nar. privr. i d. ciljevima; po budžetu za 1934./1935. u Jugosl. se vode kao d. p. p. i u.: d. štamparije u Beogradu i Sarajevu, poz., d. monopoli, d. imanja Belje i Topolovac, d. fabrika šećera na Čukarici, žel., d. rečna plovidba, pošte, telegrafi i telefoni, Pošt. štedionica, D. hipotekarna banka, D. klasna lutrija, d. ergele, sr. poljoprivredne šk., d. poljopr. zaklade, šume i rudnici, bolnice, lečilišta i oporavilišta; pored viškova monopolskih prihoda nad rashodima koji za sebe iznose 1550 mil. d, ukupni rashodi svih ovih p. p. i u. iznose 3 256 896 458.--, a prihodi 3 642 798 313.-- d; višak prihoda 385 901 855.-- d (mimo čistog prihoda od d. monopola). D. prihodi Kralj. Jugosl., po budžetu za 1934./1935.: 1) neposredni porezi: a) opšti (zemljarina, kućarina, tečevina na rente, društv., službenički i na neženje) svega 1 617 mil. d; b) posebni (na poslovni promet i vojnica) 498 mil. d; v) vanredni (vanredan doprinos uz služb. p. i dugovani p. s prirezom) 2 280 mil. d; 2) posredni (trošarina 800 mil. d; takse 1105 mil. d; carina s uzgrednim car. taksama i ažijom 650 mil. d) 2555 mil. d.; 3) monopoli (višak p. nad rashodima) 385 901 855.-- d; 5) razni sitni 143 452 340.-- d. ukupno opštih d. p. 6 914 354 340.-- d, u koju sumu unet i višak p. nad rashodima d. privr. preduzeća i ustanova. D. rashodi dele se u budžetima, radi lakšeg pregleda i kontrole, na redovne i vanredne, i za njihovo pokriće postavljaju se (idealno) ova načela: 1) redovni izdaci imaju se pokrivati iz redovnih prihoda; 2) vanredni izdaci (npr. na građenje žel. i dr. javne radove, naoružanje itd.) trebalo bi da se pokrivaju vanred. sredstvima (zajmovima, ili se bar njihova isplata deli na duži niz god. i tim čini budžetski podnošljivijim); dalje se dele na lične (plate, nadnice, honorari, dodaci na skupoću, prekovremeni rad itd.) i materijalne (kirije, ogrev, kancel. pribor, nameštaj, osvetljenje, putni i selidbeni troškovi, hrana i odelo voj., osuđenika, bolesnika itd.); zatim na adm. troškove i investicije. Kod d. privr. preduzeća podvajaju se upravni (adm.) izdaci od režiskih, koji služe proizvodnji dobara i vraćaju se u d. kasu posle prodaje proizvoda s event. postignutom zaradom. D. r. Kralj. Jugosl. u budžetu za 1934./1935. predviđeni ovako: 1) Vrhovna d. uprava 149 781 613.-- d; 2) penzije, raspoloženja, izdržavanja, nar. priznanja, pomoći i invalidske potpore 1100 738 432.-- d; 3) d. dugovi 946 431 046,-- d; 4) Mst. pravde sa svim sudovima i verskim upravama 357 188 922.-- d; 5) Mst. prosvete 793 474 483.-- d; 6) Mst. inostranih poslova 120 723 717.-- d; 7) Mst. unutr. poslova (s ban. upravama, žandarmerijom, Upr. grada Beograda, policijom i Opštom d. statistikom 543 885 429.-- d; 8) Mst. finansija (bez privr. preduzeća) 296 748 720.-- d; 9) Mst. vojske i mornarice 1943 275 390.-- d; 10) Mst. građevina: adm. 165 179 929.-- d, investicioni r. ostalih mst. i ustanova 4 030 000.-- d; 11) Mst. saobr. (s upravom i direkcijama pomorskog i rečnog saobr. i odeljenjem za građenje žel., ali bez budžeta žel., d. rečne plovidbe, pošta, telegrafa i telefona i Pošt. štedionice, čiji budžeti izdvojeni u budžet d. privr. preduzeća i ustanova), 201 861 509.-- d; 12) Met. poljopr. (bez privr. preduzeća) 63 835 396.-- d; 13) Mst. trg. i ind. (bez privr. preduzeća) 44 038 687.-- d; 14) Mst. šuma i rudnika: pokazano u budžetu d. privr. preduzeća i ustanova; 15) Mst. soc. politike i nar. zdravlja (bez budžeta privr. preduzeća) 148 029 149.-- 16) Mst. fiz. vaspitanja naroda: 14 161 918.-- d; 17) budž. rezervni krediti: 25 000 000.-- d; svi opšti d. r. ukupno: 6 914 354 340.-- d; pored toga r. privr. preduzeća: 3 256 896 458.-- d. D. računovodstvo, po Zak. od 15./7. 1934. obuhvata izradu i izvršenje d. budžeta, polaganje računa o d. prihodima i rashodima, o stanju d. imovine, d. fondova, i poslovanju d. blagajnica; zatim zaključivanje ugovora koji za državu povlače rashode ili daju prihode, poslovanje d. privr. preduzeća i ustanova, upravljanje i rukovanje d. imovinom i imovinom d. fondova, najzad kontrolu svih gore pobrojanih funkcija; stoji pod vrh. upravom i nadzorom Mst, finansija; rad svih organa koji vrše službu d. r. stoji pod vrh. nadzorom Gl. kontrole. D. reprezentacija, sportska ekipa od najboljih takmičara u državi za borbu s ekipom dr. zemlje. D. savet, vrhovni upr. sud nadležan za sporove protiv min. rešenja i ukaza, disciplinski sud za d. činovnike i nadz. organ nad samoupravnim telima; rešava sukobe nadležnosti između upr. i samoupr. vlasti međusobno i jednih sa drugima, kao i sukobe između upr. sudova; ima 30 članova koji se postavljaju i smenjuju ukazom na predlog pretsednika Min. saveta; sudi u odeljenjima od po 5 članova, a postoje i plenarne sednice; postupak pred njim uglavnom pismen i kontradiktoran. D. sekretar, anglosaksonski naziv za ministra. D. socijalizam → socijalizam. D. sud, u Jugosl. po Zak. o kralj. vlasti i vrh. d. upravi od 6./1. 1929., sud sastavljen od 3 d. savetnika i trojice kasacionih sudija koje imenuje Kralj, nadležan da sudi min.; pretsedava pretsednik Kasac.* suda; sporno je da li je čl. 118. Ustava od 1931. ukinuo d. s. ili ne. D. sud za zaštitu države. stvoren zak. od 8./1. 1929., nadležan za polit. krivice (predviđene zak. o zaštiti javne bezbednosti i poretka i Kriv. zak.); Kralj postavlja članove s. i zamenike na predlog min. pravde; uzima ih iz redova sudija; na pretresu okrivljeni mora imati branioca: državu zastupa d. tužilac; rešenja se donose u veću od 7 sudija; protiv rešenja nema pravnog leka (jedino pomilovanje može izmeniti presudu). D. tim → d. reprezentacija. D. tužioštvo ima ulogu tužioca u kriv. postupku: prima kriv. prijave i stavlja predloge za pokretanja izviđaja i istrage, zatim podiže optužnicu kad bude istraga završena (ako ove nema, onda direktnu optužnicu,
File: 0353.png---\Stefan\Rasic\---------------------------------------
ako nađe da je utvrđeno da postoje kriv. delo i krivac) i zastupa optužnicu na gl. pretresu; izjavljuje priziv ili reviziju protiv presude okr. suda odn. presude sudije pojedinca okr. suda; postoji pri svakom okr. sudu u državi i sastoji se od 1 d. tužioca kao šefa i više zamenika. D. udar, preuzimanje pune polit. vlasti na način protivan zemaljskom ustavu ili zak.; obično ih vršili poglavari države ili šefovi izvršne vlasti pomoću oružane sile. D. hipoteka → hipoteka. D. hipotekarna banka (ranije Uprava fondova), osn. u Beogradu 1862. da prikupi pod 1 upravu razne javne fondove i kapitale, depozitne i pupilne novce, a da prima i priv. uloge na štednju; 1898. reorganizovana, s izvesnom autonomijom; 1922. ponova reorganizovana, i dobila današnji naziv; 1 od 4 najveće novčane ustanove u zemlji; njen značaj za hipot. kredit u našoj državi prvoklasan; ima znatne privilegije: za sve njene obaveze jemči država; njene knj. i izvodi iz njih imaju dokaznu snagu javnih isprava; od neurednih dužnika može preuzeti upravu nad založenim imanjem; egzekuciju za naplatu svojih tražbina može vršiti preko svojih organa; njenim poslovima rukovodi upravnik, u isto vreme i pretsednik upr. odbora; spada u nadležnost Mst. finansija; ranije uspevala da emituje u inostranstvu (Nem., Frc., Švajc., SAD) niz hipot. i komunalnih zajmova, kojima pojačavala svoja sredstva za rad; po bilansu za 1934. imala fondova, priv. i javnih kapitala i depozita, raznih obaveza po emisijama, tek. računima i reeskontu, kao i dr. razne pasive, ukupno za 4 691 mil. d; u aktivi imala zajmova na nepokretnosti za 2 205 mil. d, zajmova na prireze i prihode (komunalne) za 618 mil., zajmova vodnim zadrugama za 54 mil., men. zajmova: na hipoteku za 90 mil., domaće men. za 86 mil., zajmova na zalogu za 138 mil., tek. računi Mst. fin. 530,7 mil., tek. razni 153 mil.; nepokretna imanja 184 mil., otkupljene vrednosti 72 mil., vrednosti rez. fonda 120 mil., ukupna aktiva 4 691 mil. d. D. crkva → crkva. D. štamparija, osn. 1832. za vlade kn. Miloša u Beogradu; u njoj se štampaju sva službena izdanja, mnogi udžbenici, Prosvetni glasnik itd.; u poslednje vreme izdaje Vukove nar. pesme i pripovetke i Srp. rečnik; izdala Njegoševa skupljena dela. D. šume → šuma.
DRŽAVINA, držanje izvesne stvari u svojoj vlasti; savesna i iskrena (bona fide) d. zaštićena zakonom koji pretpostavlja da je držalac i sopstvenik, ako se ne dokaže protivno kod pokretnih stvari; kod nepokretnosti se neprekidna i neometana d. pretvara posle 24 god. u svojinu; zak. štiti d. i u tom što držaocu daje pravo traženja da mu se vrati ili održi d., prema licima koja nisu sopstvenici.
DRŽAVLjANSTVO, veza između 1 fiz. ličnosti i 1 države preko koje to lice učestvuje u međunar.- pravnom životu; kod nas regulisano Zak, od 21./9. 1928.; stiče se poreklom (jus sanguinis) od našeg državljanina, rođenjem na našoj ter. (jus solis), udajom, prirođenjem i pozakonjenjem, a gubi se: otpustom (koji država ne mora dati), trajnom otsutnošću (rok 30 g.), udajom za stranca, pozakonjenjem deteta, odricanjem (između 21. i 24. god. života od strane lica rođenih u inostranstvu) i oduzimanjem (zbog stupanja u stranu službu ili defetizma za vreme rata); deca koja su u otpustu sledovala svog oca kao maloletna i žena koja udajom izgubila d. mogu se (po punoletstvu ili prestanku braka) vratiti u naše d.; po pravilu državljani anektirane države dobijaju d. anektanta, ili na osnovu rođenja na anektiranoj ter. ili po domicilu, ili po rođenju i domicilu; to dejstvo se obično ublažava opcijom (pravom da se izjasne protiv sistema); po senžermenskom i trijanonskom ugovoru uzet kriterijum zavičajnosti 1./1. 1910., s korekcijom putem opcije.
DRŽIĆ 1) Blaž, slikar iz 2. polovine 16. veka; pripisuju mu neke odlične slike iz dominikanskog man. u Dubrovniku. 2) Đore (1461.-1501.), dubrovački svešt. i pesnik; pevao mnogo u duhu Petrarkine lirike; njegove pesme nalaze se izmešane s pesmama njegova savr. Š. Menčetića; od njega ostalo nekoliko pesama ispevanih potpuno u duhu nar. lirike, ukoliko, bar delimično, nisu uzete iz nje; njegov pesnički značaj više ist. nego čisto knjiž. 3) Marin (1510.-1567.), dubrovački pesnik i komediograf; pisao zanimljive, ali po vrednosti prosečne pobožne pesme i pastirske igre; daleko mu bolja poz. dela, u kojima ispoljio snažan dramski talenat i puno smisla za komediju; uneo dosta originalnih crta u tadanju komediju, ukalupljenu u plautovske tradicije, iznosio na scenu dosta slobodne slike iz života, mada bio svešt., i davao dobre lokalne tipove; neke komedije potpuno izgubljene, a neke očuvane samo delimično; ukoliko postoje pretstavljaju ne samo spomenike lepe um. već i građu za kult. ist. njegova doba; najbolje: Skup (tip tvrdice), Dundo Maroje, Mande i Novela od Stanca, vedra pokladna lakrdija u stihu.
DRIVAST, st. tvrđava kod Skadra, u kojoj bilo i sedište kat. ep.; njim vladali Srbi, s malim prekidima, 1185.-1442.; sad malo selo s tvrđavom u ruševinama.