Свезнање Д5
| СВЕЗНАЊЕ |
ДИЦМО, малено карсно поље, јз. од Сињског Поља (Приморска Бан.).
ДИЧАК (Barbarea vulgaris, фам. Cruciferae), дво или вишегод. зељаста биљка; висока до 1 м, доње лишће перасто и у розети, горње грубо назубљено, цветови златножути у цвасти; расте поред река на влажним ливадама, њивама; често досадан коров; из Евр. пренесена и у тропску Афр., Аустрал., Н. Зеланд.
ДИЧИНА, р. у Шумадији, л. притока Чемернице, извире под пл. Сувобором, а улива се си. од Чачка; дуга 35,5 км.
ДЈАГИЉЕВ Сергеј П. (1872.-1933.), организатор и пропагатор чувеног рус. балета који 1. пут доживео тријумфе 1909.; пре тога организовао сликарске изложбе и увео муз. Групе петорице на З.
DIUE ET MON DROIT (фрц.: бог и моје право), девиза енгл. краљева; приписује се Ричарду I; први је озваничио Хенри VI.
ДЈЕДИЋИ, дидићи, у ср. в. врста племства, нижа од властеле.
ДЈУИ Џон (Dewey, • 1859.), унив. проф., најпознатији амер. савр. педагог; гл. идеје: шк. настава одвећ неприродна за децу, јер не даје маха њиховим нагонима за причањем, дружењем, градњом и ум стварањем, јединим активним облицима шк. и дечјег рада; не само да сматра децу пасивним створовима, већ их таквим и начини у току дугог школовања; стога тражи реформу шк. у духу радник занимања, ручног рада и радне наставе; гл. дела из пед.: Моје пед. вјерују, Школа и друштво, Демократија и васпитање.
ДЈУЛУТ (Duluth), град (120 000 ст.) и пристаниште зап. од Горњег Јез. (САД) и 1 од највећих тргова за жито, дрво, угаљ и гвоздену руду.
ДКГ, скр. за декаграм.
ДЛ, скр. за децилитар.
ДЛАКА, кожни орган рожасте или хитинске природе; код сисара и човека постају од покожице; кореном усађена у кожу (длакин мешак) којим расте; при основи корена лежи длакина квржица са крвним судом који д. храни; у мешак се излива лучење лојних жлезда; д. се састоји из унутрашње сржи с бојним пигментом и коре с длакином покожицом на површини; кад пигмент ишчезне, д. постаје седа; покреће је нарочити длакин мишић (на сл.: 1. корен човекове д. и 2. попречни пресек д.); по грађи, облику и чврстини могу бити различити: мање, нежне длачице (јављају се још код младих);код извесних сисара д. могу бити веома чврсте (чекиње); на телу су распоређене у одређеним групама и линијама, граде спољашњу заштитну одећу (крзно, вуна); код зглавкара (хитинске д.) разноликог облика и размештаја, служе као органи за покретање, жлездани и чулни органи (→ коса).
[Illustration]
[Illustration]
ДЛАН (раlmа или vоlа manus), страна шаке којом се хвата помоћу прстију; има карактеристичне наборе на кожи, чији цртеж код сваког човека друкчији без научног основа, многи из давнина, па и данас, покушавају да читају из тих набора карактерне особине, умне способности, па чак и прошлост и будућност појединаца (хиромантија); под кожом се налази дебела апонеуроза, која д. даје чврстину.
ДЛУГОШ Јан (1415.-1480.), познат пољ. историчар, писао на лат.; највеће и најбоље му дело Историја Пољске.
ДМ, скр. за дециметар.
ДМЕЛКОС, фабр. лек, садржи вакцину гонокока; убризгава се код гонореје; изазива јако повишење тмпт.
ДМИТРИЈЕВСК, град (51 000 ст.) у Украјини (СССР); у околини рудници угља.
ДМИТРОВИЦА, средњев. назив за Срем. Митровицу.
ДМОВСКИ Роман (• 1864.), пољ. политичар; вођ нар. демократске странке.
ДНЕВНИ ЛИСТ, полит. лист; покренуо га у Београду (1887.) и дуго уређивао Светозар Николић; упочетку имао радикално обележје, затим се око њега скупљала група самосталних радикала; излазио до 1914.
ДНЕВНИК 1) лист који излази сваки дан; бележење свега што се човеку дешава из дана у дан. 2) журнал, меморијал, првобележница, штраца, књига → двојног књв. у коју се бележе сви пословни случајеви 1 радње редом како се дешавали; ставови из ње разводе се у Гл. књигу, у којој се изводе рачунски резултати.
ДНЕВНИЦА 1) накнада за пут чиновнику кад иде ван места свог службовања (ур. 1./10. 1920.). 2) награда контрактуал. службеника или дневничара (гл. 130. Зак. о чин.); награда члановима законодавног тела. 3) плата раднику или дневничару.
ДНО 1) доњи део суда, брода. 2) подводно чврсто тло у реци, и мору. Д. двоструко шупљина у доњем делу брода ограничена спољном и унутарњом оплатом; подељено је непропустљивим преградама у више ћелија за смештај воде или уља.
ДЊЕПАР, р. у евр. Рус, извире на Валдајској Висији, улива се у Црно М. (2 150 км); везана каналима за слив Балтичког М.; на брзацима испод Дњепропетровска подигнута 1930.-1932. џиновска ел. централа, Дњепрострој (½ мил. kw).
ДЊЕПРОПЕТРОВСК (раније Јекатеринослав), град (316 000 ст.) на Дњепру у Украјини: руд. и мед. шк.; инд. челика и машина.
ДЊЕСТАР, р. на граници Рус. и Рум., извире на Карпатима, улива се у Црно М. (1 342 км).
DО, 1. тон у осн. С-дур скали.
ДОАЈЕН (фрц.) 1) → дипломатско тело. 2) → декан.
ДОБА, време, краћи или дужи временски период (летње д., златно д.); год. старости. Д. живота, Прив. право разликује најпре пунолетне (21 год.), који су пословно способни, и малолетне (до навршене 21. год.); малолетни се деле на: малу децу (до 7 год.), пословно апсолутно неспособну, недорасле (до 14 год.) и дорасле малолетнике (14-21 год.); у брачном праву границе су 13 (могућност удаје за ж. лице), 15 (за м.), 18 (удаја девојке без одобрења); у задружном праву навршена 15. год. код м. даје право на учешће у приновку. Д. метала, преист. д. настало после каменог; у Ср. и Ј. Евр. отпочело око 3000 г. пре Хр.; дели се на → бакарно, бронзано и гвоздено д.
ДОБАН Шарл (Dauban, 1820.-1876.), фрц. историчар; писац расправе: Париски затвори у доба револуције.
ДОБЕРДОЛ, место у Ит. између Горице и Трста; у свет. рату гл. битке измећу Аустр. и Ит.
ДОБЕРМАН, пас чувар, сразмерна тела. начуљених, обично сасечених ушију, курјачког типа, а кратке сјајноцрне или тамносмеђе длаке с црвеним маркама више очију, око уста, на ногама и по трбуху; реп увек отсечен; пореклом из Нем., распрострањен свуда. Пенчер д., маљи; добивен укрштањем са псом терије.
ДОБИЊИ Шарл Франсоа (Daubigny, 1817.-1878.), фрц. сликар; 1 од твораца реалистичког пејзажа.
ДОБИТ, вишак вредности који се добије обртом 1 скупа добара; износ избегнуте штете.
ДОБЛОН (шп.), ст. шп. златник; данас новац у Мексику и неким државама Ј. Амер.
ДОБОЈ, варош и среско место на ушћу Спрече у Босну (Врбаска Бан.), с предграђем Усором 4950 ст.: развалине ст. града из 15. в.; фабрика шећера.
ДОБОР, тврђава коју подигао бан Иваниш Хорват (око 1387.-1388.) на р. Босни (код Модрича), да брани улаз у долину Босне и врши упаде у Слав.-. припадао срп. деспоту Стевану Бериславићу (1528.); Турци га заузели 1536.; разрушен тек у 18. в.; још стоје градски зидови и доста добро очуване куле.
ДОБОШ (мађ.), ритмички инструмент без одређене висине, из групе ударајућих инструмената, од пергамента, који разапет преко металног рама. Велики д., оквир цилиндричног облика, дубина у сразмери с пречником, кожа разапета на оба краја обруча, може да се притегне или отпусти; удара се тежом палицом; ноте за в. д. се пишу у бас-кључу или на 1 јединој линији, а за мали д. у виолинском* кључу.
[Illustration]
File: 0341.png---\kuzmanm\Rasic\--------------------------------------
ДОБРА 1) р. понорница, д. притока Купе, дуга 101,4 км; извире са си. огранака В. Капеле; испред Огулина понире у Ђулин Понор, а после подземног тока од 4 км избија код самог Огулина. 2) село (1200 ст.) и пристаниште на Дунаву, у Ђердапској Клисури (Голубачки срез).
ДОБРАВА, речица у Србији, притока Саве, извире са Цера, дуга 38 км.
ДОБРА ВОДА, план. (2 062 м) си. од Кичева (Вардарска Бан.).
ДОБРА СРЕЋА, рудник мрког угља си. од Књажевца (Моравска Бан.); год. капацитет око 10 000 т; ради од 1906.
ДОБРАЧ → богиње мале.
ДОБРИЛА Јурај (1812.-1882.), биск., истакао се као помагач нар. покрета у Истри и у полит. борби.
ДОБРИЛОВИНА, прав. ман. св. Ђорђа на Тари (Зетска Бан.); најстарији му помен из 1593.
ДОБРИЛУГ. варош (2 000 ст.) и рудник угља у Бранденбургу (Нем.).
ДОБРИНОВИЋ Пера (1853.-1923.), глумац, редитељ и управник поз., 1 од наших најбољих глумаца у комедији и трагедији.
ДОБРИЊА, 3 села (Горња, Ср. и Доња Д.) у срезу пожешком у Србији; у Ср. Д. рођен кн. Милош Обреновић.
ДОБРИЧ, предео у обл. Топлице, у подгорини Јастрепца, си. од Прокупља (Моравска Бан.).
ДОБРИЧЕВИЋ Добрић (Boninus de Boninis, око 1450.-1528.), штампар у Млецима, пореклом, по свој прилици, с Ластова; живео највише у Ит. и истакао се као штампар и издавач.
ДОБРИЧЕВО, држ. добро и ергела код Ћуприје (Моравска Бан.).
ДОБРИЧИЦА → коприва мртва.
ДОБРЉИН, село (1200 ст.) на Уни (Врбаска Бан.). вел. стругара Шипада.
ДОБРНА, село и бања с топлим минер. гвожђевитим изворима (36°) с. од Цеља, на ј. подножју пл. Похорја; лечи срчане, живчане и ж. болести.
ДОБРЊАЦ Тодоровић Петар (1771.-1831.). војвода 1. устанка; првих месеци буљубаша у одреду Миленка Стојковића, нарочите заслуге стекао 1806., приликом одбране Делиграда: постао заповедник ј. срп. војске; био вођ опозиције против Карађорђа, услед чега 1809. морао напустити Србију привремено, а 1811. коначно; умро у Јашију.
[Illustration]
ДОБРО 1) сваки предмет који користи човеку. 2) посед. Државно д., све што припада држави (→ домена); некада се изједначавало с јавним д.: данас се разликују: јавни држ. домен, који служи задовољењу општих интереса (→ д. јавно) и приватни држ. домен, за који важе општи прописи прив. права; ипак у прив. праву држава има извесне повластице и за прив. домен (за одржај против државе дужи рок: 6 место 3 год. за покретности; 36 место 24 год. за непокретности; неузаптивост пре истека 2 месеца од предаје пресуде на извршење). Индивидуално д., лични посед неког предмета који служи за задовољавање личних потреба. Јавно д. је изван промета прив. права, не може бити предмет извршења и њиме се управља по прописима адм. права. Култ.-ист. д., духовна творевина у обл. науке, ум., политике, флз., тхн., рел. и морала; претставља остварење објективне вредности у конкретном облику и чини општечовечанску својину; обично творевине вел. личности, генијалних особа; чине суштину духовне културе и њену ист. Општенародно д., свачија ствар, д. које свако може искоришћавати (под зак. погодбама) и од чијег искоришћавања нико никог одбити не може (нпр. друмови, путеви, реке итд.). Општинско д., права и ствари која припадају оп.; за њих важи све што и за држ. д. Привредно д., свако материјално и разменљиво добро; деле се на природна, која прир. даје готова за прераду* или потрошњу, и вештачка (прерађевине, фабрикати). Соц. или нац. одн. колективно д., установа која служи регулисању и унапређењу заједничког живота, било народа, било класне заједнице или ма ког удружења. Црквено д., инвентар црквеноправних субјеката; дели се на: свете (ствари без којих нема богослужења, ни храма, нпр. крст на часној трпези), освећене (које служе богослужењу и стоје у храму, нпр.: одежде, иконе) и просте црк. ствари (све што је црк. својина); некад те ствари имале нарочите повластице, које данас у држ. законодавству у принципу не постоје, мада се све ствари прве 2 категорије не могу узаптити за извршење судских одлука.
ДОБРОВИЋ 1) Никола (• 1893.), архитект, пројектовао више прив. зграда у Прагу и код нас, у духу модерне архт. 2) Петар (• 1890.), сликар, формирао се под утицајем Сезана и кубиста, а потом тежио ка монументалном, класичном сликарству; од 1925. дефинитивно пришао схватању које израдили Ван Гог и савр. фрц. сликари; темпераментан и плодан.
ДОБРОВОЉАЦ, лице које својевољно ступи у вој. за време рата; не мора имати нарочиту униформу; у миру се за д. сматрају лица која својевољно ступе раније на отслужење кадровског рока (али кад наврше 18. год. морају служити пун рок); у борбама Јсл. за ослобођење и уједињење д. играли знатну улогу. Добровољачке дивизије, образоване од Јсл. заробљених у Рус; бориле се у Добруџи до рус. револуције (1917.), а затим 1 део пребачен на солунски фронт и увршћен у састав Вардарске дивизије.
ДОБРОВСКИ Јозеф (1753.-1829.), чешки научник, отац славистике, чији рад био од огромне важности за буђење нац. свести код Чеха, мада он није веровао у будућност свог народа; написао 1. научну ст.-сл. грам., нем.-чешки речник и ист. чешке књиж.
ДОБРОЉУБОВ Николај А. (1836.-1861.). рус. критичар и новинар; најјачи претставник метода публ. тумачења књиж. дела; сјајан тумач Гончарова, Тургењева, Островског и др. класичних писаца; рушио »ауторитете«, проповедао евр. прогрес, демократске и социјалистичке идеје (→ сл.).
[Illustration]
ДОБРОНИЋ Антун (• 1878.), критичар, есејист, композитор, проф. Муз. акад. у Загребу: протагонист муз. национализма код Хрвата, истакао се савр. и нац.-карактеристичном обрадом нар. песама (Јсл. пучке попијевке) и у нац. духу рађеним делима: Песме за ситно грло и клавир, Дилберке, Са села; дао и дела из обл. камерне муз.; гудачки квартет, Пјесма сродних душа; симфониска дела: Дозивање у коло, Карневал, Краљевић Марко, и муз.-драмска: муз. за Дубравку од Гундулића и опера Дубровачки диптихон.
ДОБРО ПОЉЕ, врх (1877 м) на Ниџе-Пл. Добропољска битка, вођена 14. и 15./9. 1918.; у њој учествовало на страни непријатеља 279 пеш. батаљона са 181 160 пушака, 1117 топова, 1803 митраљеза, 26 ескадрона коњице и 80 аероплана; а на страни Срба и савезника 264 батаљона, 1271 топ, 1863 митраљеза и 50 ескадрона коњице; битка отпочела арт. припремом (14./9.), а сутрадан узору извршен јуриш срп. и фрц. пешадије, која још 1. дана заузела Ветерник, Д. П., Кравицу и Кравички Камен; том приликом нарочито се истакле Шумадиска и 122. фрц. дивизија; заузимање Д. П. омогућило пробој солунског фронта и прекидање везе између нем.-буг. и 1. буг. армије, и довело до потпуног слома непр. војске на овом ратишту.
ДОБРОПОЉСКА БИСТРИЦА, д. притока Дрине, дуга 45 км, извире из пл. Трескавице; ушће код Фоче.
ДОБРОТА, објективна етичка вредност, остварена у нашем моралном делању, и која се у свести јавља у облику нормативних зак. који чине нашу етичку савест.
ДОБРОТВОР, лице које оставља извесну имовину ради образовања јавне задужбине.
ДОБРОТИЋ, буг. великаш из 14. в., који се одметнуо од буг. цара Александра; завладао земљом између Дунава и Црног М., која се по њему назива: Добруџа; после његове смрти Добруџу заузео влашки кн. Мирча.
ДОБРУН 1) рушевине средњев. града у Босни, код Вишеграда. 2) некадањи ман., који се првобитно звао Крушево, данас сеоска црк. поред саме жел. станице Д., уз обалу р. Рзава, између Вишеграда и Вардишта; подигао га жупан Прибило са синовима (1383.); у припрати има још нешто фресака, очувани: ктиторски портрети, ликови кн. Лазара и кнег. Милице с 1 сином, и леп портрет 1. протовестијара; у 1 медаљону насликан и св. Петар Коришки.
ДОБРУЏА, обл. на си. крају Б. П. (23 262 км²); припада Рум.; висораван (трупина старије план.), покривена лесом; према Дунаву и мору висока и стрма обала; конт. клима, сух предео с мало водених токова; стан. (81 000): Румуни и Бугари, а има и Турака и Татара; баве се земљр. и сточарством; гл. град Констанца.
ДОБРУШКА ПЛАНИНА, карсна површина и.-ји. од Г. Вакуфа (Приморска Бан.); највиши врх Медведњак (1965 м).
ДОБРЧА, план. (1 634 м) и. од Бледа.
ДОБСОН Хенри Остин (1840.-1921.), енгл. песник и биограф.
ДОВА (тур.), мусл. молитва.
File: 0342.png---\kuzmanm\Rasic\--------------------------------------
ДОВЕЗЕНСКИ - СТАНОЈКОВИЋ Јован (1873.-1035.), уч. и четнички војвода, познат са своје вештине, храбрости и организаторских способности; кроз његову шк. прошли најбољи четници по Ј. Србији.
ДОВЕР, град (42 500 ст.) и пристаниште на ји. обали Енгл.; од њега полазе путничке лађе преко Ла-Манша и Атланског Ок.; добро посећено морско купалиште.
ДОВИЛ (Deauville), морско купалиште (5000 ст.) на Ла-Маншу у Фрц. (з. од ушћа р. Сене).
ДОВОЂЕЊЕ, у праву: писмена наредба за д. окривљеника, која се издаје (чл. 112. с. крив. п.) ако постоји који од основа за притвор или ако уредно позвани окривљеник није дошао нити оправдао изостанак; орган власти има тада право да и силом доведе окривљеника ако је потребно.
ДОВОЉА, ман. Успенија богородична на р. Тари, сад у рушевинама, потиче из 15. в., а обновљен 1545.: лепо напредовао у 17. и 18. в.; у 19. в. доста оштећен у борбама с Турцима, нарочито за време херцег. устанка 1875.
ДОВРАТНИК, камени или дрвени оквир на зиду за врата.
ДОВРЈЕ ФЈЕЛ, висораван (900-1100 м) у Норв.; највиши врх Снехета (2306 м).
ДОГА. раса паса, чувара и луксузних; а) праве д., несразмерних скраћених линија као код → булдога. само што имају дужу доњу вилицу; најчешће: енгл. д. или молос, малих клемпавих ушију; риђ, пиргаст, али увек црне маске, кратке длаке; снажан, крупан, крволочан; бордовска д. и карпел или нем. мопс; б) неправилно назване д., данци, сразмерних линија, преломљених ушију, кратке длаке; дуге и јаке главе, спљоштене и испупчене лубање изнад очију; дуга, развијена врата, обла тела; постоје мале и вел.; деле се по бојама; нем. д., затвореномрка или пиргаста; улмска д., једнобојна сура или сива, црне њушке; арлекен д., бела с црним пегама; мала д., далм. пас, бела с црним и мрким пегама.
ДОГАНИЦА, огранак план. Дуката, близу буг. границе (Вардарска Бан.); највиши врх Беле Воде (1829 м).
ДОГАРЕСА (ит.), дуждева жена, дуждевица.
ДОГЕРБАНК, пешчани спруд у Сев. М. између Енгл. и Данске (дуг 300, а широк 120 км), где 2471. 1015. била поморска битка нем. и енгл. крстарица.
ДОГЛЕД → дурбин.
ДОГМА (грч.), тврђење или став у који се мора веровати; разликује се од научног принципа тим што се њена истинитост не мора или чак не може доказати. Догматизам, метафиз. становиште које за извесне осн. поставке једноставно верује да су тачне, па из њих изводи све остале тврдње о осн. особинама бића; у том смислу флз. је била догматичка пре Канта, а он је учинио критичком, захтевајући да нађе основ оправдања осн. принципа свега, па и флз. сазнања. Гнозеолошки д., становиште теорије сазнања које верује у безграничну моћ сазнања и не испитујући његове претпоставке и услове; полази од вере у идентитет мишљења и бића, тј. у истоветност логичких зак. мишљења и онтолошких принципа бића (дакле и не сумња у саму могућност сазнања). Догматик, у прав. црк. стихира која се пева на вечерњи, а износи истину (догму) о двема природама у Христу.
ДОГОВОР, у праву: споразум између странака о том да ће доцније (утврђен рок, или на позив 1 стране) закључити какав формални правни посао; не обавезује на извршење правног посла, али обавезује на плаћање накнаде штете.
ДОДАТАК, у грам.: део разгранате реченице: реч која ближе одређује другу; именски д.: атрибут, апозиција, предикатни именски д.; глаголски д.: предмет за време, место, начин, узрок, поређење. Д. на скупоћу, предвиђен чл. 46. Зак. о чиновницима, кад су редовне зак. принадлежности недовољне за живот с обзиром на скупоћу; уколико не буде спец. зак., д. на с. одређује мин. савет; постоји лични и породични д.; различни према групи чиновника и месту службовања (3 месна разреда). Д. тестаменту → кодицил.
ДОДЕ (Daudet) 1) Алфонс (1840.-1897.), фрц. књиж. натуралистичке шк., веран и живописан сликар живота париског друштва, свог завичаја (Провансе) и њених типова; писао приповетке и романе и извршио знатан утицај на сх. реализам; дела му се одликују префињеном анализом осећања, разноврсношћу типова и поетским стилом; из њих једновремено избијају фина иронија и љубав према слабима, које његовом реализму дају особен карактер; гл. дела: Писма из мога млина, Тартарен Тарасконац (приповетке) и Фромон млађи и Рислер старији, Сафо, Жак, Краљеви у изгнанству, Нума Руместан, Бесмртник (романи); од романа неки драматизовани; Арлезијанка имала највећи успех. 2) Леон (• 1868.), син → 1), 1 од вођа ројалистичког покрета у Фрц.; романописац, новинар, памфлетист; епигон натурализма и сатиричар демократије и јевр. банкара; романи му грубо тенденциозни; већи успех доживео Пут Шекспиров.
[Illustration]
ДОДЕКАЕДАР (грч.), полиедар с 12 страна; правилан д. → тела правилна.
ДОДЕКАНЕЗ (грч.: 12 о.), о. и острвца поред малоаз. обале у Егејском М., из групе Ј. Спорада; важнија: Патмос, Лерос, Калимнос, Кос, Низирос, Пискупи, Сими, Карпантос и Касос; под ит. окупацијом; стан. већином Грци.
ДОДОЛЕ, раније девојке сељанке, а сад већином Циганке, које за време суше иду по селу од куће до куће и моле бога да падне киша; 1 од њих, која је уместо одела покривена травама и цвећем, игра, а остале певају пригодне песме; укућани поливају д. водом и дарују их; у јсл. прим. крајевима сличан обичај прпоруше; само тамо певају и играју младићи, од којих 1 обавијен папраћу.
ДОДОНА, град у ст. Епиру, близу данашњег села Драмеси; у њему постојали Зевсов храм и најстарије грч. пророчиште, чувено као и делфиско; прорицало се по шуштању 1 ст. храста; у новије доба ту вршена архл. ископавања и нађени многи драгоцени предмети, особито од бронзе.
ДОЖА Ђерђ, вођ мађ. сељачке буне. Дожова буна, устанак сељака у Мађ. (1514.); отпочела у сељачким гомилама, кренутим по папином позиву у крст. рат (Куруци) против Турака; предводио је Ђерђ који крст. рат претворио у устанак сељака против магната; племство га угушило у крви, а Д. уморило на усијаном престолу, с усијаном круном на глави и усијаним скиптром у руци; његове најверније присталице натеране да пре погубљења једу његово печено месо.
ДОЖИВЉАЈИ И АКТИ, чисти псих. просеци, разликују се од осећаја и претстава тим што су без садржине; у њима се испољава спонтанитет, делатност душе у њеној тежњи за сазнањем предмета и њихове законитости; у том смислу суд је акт, а разумевање смисла суђења одн. говора др. особа: доживљај.
ДОЗА (грч.) 1) → дозис. 2) кутија за цигарете, пудер и др.
DOS A DOS (фрц.: леђа уз леђа), нарочита врста кола; → докар.
ДОЗВОЛА, допуштење, одобрење; документ надлежне опште упр. власти, којим она, у смислу Зак. о радњама, признаје неком лицу право на обављање неке → концесиониране радње. Д. за ступање у брак → брак (брачна забрана). Д. оврхе, судска одлука којом се допушта извршење принудним путем; дају је срески судови (за стране пресуде → егзекватура). Дозвољено напрезање, отпорност за ломљење или кидање изражава се оном вредношћу н. грађевинског материјала при којој настаје његово ломљење или кидање; она једновремено претставља и гранично н. грађевинског материјала; у конструкцији никад се не оме ићи до граничног н., већ до неке мање вредности; → степен сигурности.
ДОЗИС (грч.), одређена количина лека коју треба одједном узети; максимални д., највећа дозвољена количина која се сме узети у 1 мах; максимални дневни д., највеће количине за 1 дан. Дозирати, одредити количину.
ДОЗОН Огист (Dozon, 1822.-1890.), фрц. дипломат провео 30 год. као конзул по балк. земљама, проучавао балк. нар. поезију; преводио наше и буг. песме на фрц., писао о свим балк. народима.
ДОИЛ АИРИЈАН (ирски: Dáil Eireann), парламент у Ирској.
ДОЈБЛЕР Теодор (Däubler, • 1876.), плодан нем. књиж., песник тешких расположења и рел. осећања у импресионистичком стилу; писао песме, епове, приповетке, новеле и романе; гл. дела: Са сребрним српом, Ми се нећемо задржати, Звездани пут, Атички сонети (збирке песама), Л'Африкана (авантур. роман) и Сев. светлост (еп).
ДОЈЕЊЕ, прир. исхрана на мајчиним прсима, најповољнија по дојенче: даје све хранљиве материје потребне за пораст и борбу против заразе; свака здрава жена може да доји; недовољна исхрана, тежак рад, ноћно устајање коче рад млечних жлезда; има тврдих дојки које тешко цеде млеко и дојенчади лене да вуку; ако се нема довољно стрпљења и разумевања, млечне жлезде се не испра-*
File: 0343.png---\Stefan\Rasic\---------------------------------------
- жњавају, настаје вештачки створена потхрањеност;
у том случају слабо дојенче мало прихранити, а дојке се морају празнити руком или црпком бар 1-2 пута дневно, а у прве 2 недеље и 3-4 пута; прво, младо млеко лучи се обилније, 5-6 дана по порођају у 2. недељи наилази право, зрело млеко; за д. довољно 15'-20', само 1 дојка; кад нема довољно млека може се дати и др.; размак између д. 3-4 сата, ноћни одмор 6-8 сати; за време д. мајка седи на ниском седишту, 1 руком придржава, а др. хвата брадавицу; нос детета мора бити слободан (важан услов за д.!); првих дана, док још нема довољно млека у прсима, дати довољно танког, мало заслађеног чаја; не журити с прихраном крављег млека; тамо где мајка заиста нема довољно млека, мора се спровести двоврсна исхрана; д. траје 8-10 мес. Дојке (mamma), жлезде на предњој страни грудног коша, луче млеко за време дојења; код мушких рудиментаран орган; код жене до пубертета мале и неразвијене, отад почињу да се развијају и у току од неколико год. достигну одређену величину за време менструације незнатно се повећавају и постају тврђе, за време дојења набујају; облик д. различит: полулоптаст, крушкаст, јабучаст у доцнијим год. се спуштају и висе, код старица сасвим смежуране; на средини д. брадавица, с околном кожом у кругу јаче пигментираном (ареола); кроз брадавицу пролазе 12-20 канала кроз које се цеди млеко из жлезде; у унутрашњости д. жлезду потпуно обавија дебео слој масног, некад веома развијеног ткива; код вел. д. жлезда гдекад веома мала (→ лактација); да д. не постану вел., треба их од младости стално држати у згодној подршци; вел. д. могу се лако смањити пластичном операцијом; на облик и величину д. утиче гимнастика, особито ако се врши од младости, док масажа, лекови и кремови не помажу. Дојкиња не сме бити тбк., сифилистична, душевно оболела, кожно болесна; мора се добро хранити и дојке чисто држати.
ДОЈЛ Артур Конан (Doyle, 1859.-1930.), енгл. лекар, романсијер, који се прославио приповеткама о прив. детективу Шерлоку Холмсу; пред крај живота бавио се много спиритизмом.
ДОЈРАН, место (330 ст.) на ј. обали Дојранског Ј. (Вардарска Бан.); у свет. рату Бугари и Немци га раселили због близине фронта; имало око 4000 ст. Дојранско Језеро, на граници Југосл. и Грч., и. од Вардара; тектонског порекла; површина 42,5 км² (35 км² у Југосл.); надм. в. 148 м, највећа дубина 10 м; најбогатије рибом на Б. П.
ДОЈСЕ Пруденс (Duyse, 1804.-1859.), хол. песник и научник, идеолог нац. фламанског покрета; написао 21 збирку песама и разне ист. расправе.
ДОЈСЕН Паул (Deussen, 1845.-1919.), нем. филозоф и индолог; гл. дела: Елементи метафизике, Општа ист. филозофије (обухвата флз. Инда, Грка, ср. в. и н. филозофе до Шопенхауера), Успомене на Ничеа, Веде, Платон и Кант, Мој живот.
ДОК (енгл.) 1) грађевина на води или на обали, у бродоградилишту, за преглед и оправку доњег, оквашеног, дела брода. 2) магацини око д. 3) просторије у које се за награду смешта и чува туђа роба док се не пусти у промет. Сухи д., у обали усечен и озидан канал с вратницама; вода се из д. избацује снажним црпкама, а по свршеној оправци брода пушта у д. кроз отворе у зиду и на вратницама; за пуњење и пражњење с. д. може се искористити плима и осека. Пливајући д., грађевине способне да у себе приме на води бродове и да их издигну изнад воде; граде се од гвожђа, у облику вел. правоугаоних понтона с вратницама и ћелијама у зидовима и у дну; спуштање и дизање д., заједно са бродом, врши се убацивањем воде у ћелије и њиховим пражњењем.
ДОКАЗ, мисаони процес који има за циљ да образложи или утврди истинитост 1 поставке; може се обавити на 2 начина: 1) извођењем њене истинитости из неке утврђене истине (нпр. извођење Кеплерових зак. из Њутновог зак. гравитације) или 2) навођењем извесних чињеница искуства у прилог те поставке, као што се нпр. познате чињенице наводе у прилог тврђења да је Земља округла, или да се креће око своје осовине. Д. може бити: непосредан (директан), када се 1 поставка образложава непосредно било емпириски било спекулативно, или посредан (индиректан, апагошки), када прво оповргнемо поставку која изражава супротност наше тезе, па из њеног неважења изведемо истинитост или важење наше тезе. У праву д. је све што може да убеди у истинитост постојања или непостојања извесних чињеница; у прив. праву правило да терет подношења д. лежи на оном ко жели да извуче какву корист из постојања или непостојања какве чињенице; д. износе странке пред судију по прописима парничног или ванпарничног поступка, али судија није њима везан, већ може и сам наредити извођење појединих д., ако налази да би то допринело изналажењу матер. истине, одн. оцене д.; у нашем законодавству данас важи правило слободног судиског уверења. Д. о постојању бога, покушаји да се флз. размишљањем докаже нужност п. б.; најважнији: козмолошки д., закључује на основи п. света и п. б. као творца; теолошки д. тежи да хармонију уређеног света и сврсисходност света постави као захтев да мора постојати б. као уређивач свега; онтолошки д. закључује из свеопштег појма о б. његово п.; морални д. поставља као основу за п. б. морални зак. који се налази у сваком човеку; ист. д. закључује да б. постоји из свеопште вере свих народа у више биће; Кант устајао против д. и тврдио да се из закључака материјалног света не може закључивати о духовном свету. Доказна снага, приписивање од стране законодавца извесном доказном средству каквог дејства у погледу судијиног опредељења оцене доказа; тако нпр. у Србији било правило да се јавној исправи придавала потпуна д. снага; напуштањем теорије везаних доказа и примањем теорије слободног судиског уверења, појам о снази д. средстава изгубио своје значење: данас дозвољено свим средствима доказивати да не стоје чак ни чињенице изнесене у јавној исправи. Д. средства, облици који садрже доказе: исправе (јавне и приватне), сведоци, вештачко мишљење, судски увиђај.
ДОКАР (енгл.: dogcart, једнопрежна луксузна двоколица и двопрежна кочија.
ДОКЕТИ (грч.), гностици, јеретици који учили да Христос има само привидно тело. Афтарто д. уче да је тело Хр. било вечито.
DOCLEA, рим. варош у дан. Црној Гори, код Подгорице, где се налазе њене знатне рушевине; откривен вел. број зграда. Доклеати, илирско племе, прозвано по граду Д.; помињу се 1. пут за владе цара Августа (30. пре -- 14. по Хр.); становали у већем делу данашње Ц. Горе.
ДОКСОЛОГИЈА (грч.), слављење бога; завршетак Оченаша (обично: Слава оцу и сину и св. духу); песма анђела у Витлејему: Слава богу на висини; пева се на јутрењу.
ДОКТОР (лат.), скр. dr., д-р, некад назив сваког уч., затим почасна титула сколастика, нпр. Тома Аквински d. angelicus (анђеоски); данас највиша научна титула која се добива на унив. промоцијом, за неки научни став, тезу, дисертацију; д. у обичном говору у Србији: лекар, у зап. крајевима: адвокат. Почасни д. (d. honoris causa) се промовише за цео ранији научни рад, без нарочите дисертације. Докторанд, кандидат за докторски испит. Докторат, докторски степен, стиче се на свим фак., израдом тезе и промоцијом.
ДОКТРИНА (лат.), учење неке флз. шк. или рел. Доктринар, кабинетски научник, који се слепо држи теорије, не обзирући се на стварност. Доктринарство, у науци слепо држање теорије, без обзира на стварност.
DOCTUS CUM LIBRO (лат.: учен с књ.), вели се за људе који су неспособни да мисле својом главом, већ све црпе из књ. те тако показују само туђе знање.
ДОКУМЕНТ (лат.), писмени доказ, јавна исправа; ист. споменик. Документовати, доказати документима.
ДОЛАМА (тур.), део м. и ж. ношње код Јас. Сл. и Арбанаса, прави се од чохе или од сукна; дуга до колена и тесних рукава; има их и без рукава; понегде сад се носи у Далм., Б. и X., Ц. Гори, Ст. Србији и код Арбанаса, а раније и у Истри, Војводини и сев. Србији (→ сл ).
[Illustration]
ДОЛАП (тур.), направа за заливање: дрвено коло пречника 2-6 м, постављено вертикално и тако да допире до површине воде; на ободу кола лимене кантице, којима се захвата вода; кад кантице услед окретања кола дођу на потребну висину, изливају воду у дрвени жлеб, којим она отиче даље; д. се обично окреће помоћу стоке, која иде кружном путањом и окреће 1 хориз. точак чије се кретање помоћу зубаца преноси на вел. коло; на тек. водама сама вода окреће д.: у употреби од давних времена; има их у Кини, Туркестану, М. Аз., Ег., Алжиру, на Балк. и др.
ДОЛАР, долер ($), Јединица новца САД, дели се на 100 цента; име д. постало од нем. талир, талер, цент од лат. центум = 100, из * кг чистог злата кује
File: 0344.png---\kuzmanm\Rasic\--------------------------------------
се 1125.36 д., у 100 д. има 88,860 г чистог злата.
ДОЛАРТ, залив у Сев. М., недалеко ушћа р. Емс (Нем.).
ДОЛГАЋ Јован, четнички вођ, као старији човек приступио 1904. акцији у Ј. Србији; погинуо 1915.
ДОЛДРУМ → тишина.
ДОЛЕНЕЦ Хинко (1838.-1908.), слов. приповедач и путописац; почео шаљивим причама (Спомини на матуро), затим писао добре ловачке приче и геогр. слике; гл. дела: Спомини о Циркнишкем Језеру, Из младих лет, О гозду ин некатерих његових људех, Чртице о бурји.
ДОЛЕНЦ Метод д-р (• 1875.), правни писац, писац нарочито у обл. кривичног права; до 1920. био у судској струци; од 1920. проф. Љубљанског унив.
ДОЛЕЊСКЕ ТОПЛИЦЕ, бања (радиоактивна акратотерма) близу Н. Места (Дравска Бан.); лечи реуматизам, неуралгију, ж. и хроничне кожне болести
ДОЛЕЊСКО, предео обл. Крањске, између Љубљанског Поља и Жумберачких Пл. (Дравска Бан.). Долењци, слов. етн. група у пределу Д.; њихов дијалект постао у 16. в. слов. књиж. језик.
ДОЛИБАША (тур.), који седи у прочељу стола почасно звање о гозбама у нашем народу приликом славе, свадбе и сл.
ДОЛИНАР Лојзе (• 1893.), вајар, ради декоративну пластику за монументалне грађевине (палата Јадранско-подунавске банке у Београду), вел. јавне споменике (споменик Краљу Петру у Љубљани), кипове у бронзи и камену, од којих се неки налазе у Нар. галерији у Љубљани; снажан ум., формиран под ум. утицајем Ср. Евр. и нар. ум. родног краја (Слов.).
ДОЛИНЕ, дугачки усеци у земљиној површини створени речном ерозијом; према начину постанка деле се на: моногенетске (само речне) и полигенетске или композитне (са уметнутим јез. котлинама); а у односу на правац пружања план. на: уздужне, попречне и пробојнице; у односу на првобитни пад на: конзеквентне (првобитне, главне, у правцу нагиба), супсеквентне (њихове притоке, попречне на правац нагиба), опсеквентне (притоке супсеквентних, супрот. правцу нагиба), ресеквентне (притоке опсеквентних, у правцу првобитног нагиба); према попречном профилу на: нормалне и асиметричне; (на сл. д. Темске Реке); поред тога издвајају се: → клисуре, кањони, преграбенске, антецедентне, епигенстске, слепе, уади итд. Долински ветар → даник.
[Illustration]
ДОЛИХОКЕФАЛИЈА (грч.) → лубања.
ДОЛМЕН (бретонска реч), врста најстаријих архт. људских споменика, начињених од огромних камених блокова и у облику џиновских столова: 2 усправна камена покривена трећим; потичу из млађег каменог и старијег бронзаног доба; највише их има у Фрц., Белг. и Енгл.
ДОЛОМИТ (по минерологу Dolomieu-y), карбонат калцијума и магнезијума, хексагонални минерал, веома сличан калциту, али не кипи у сирћетној киселини; образује стену д. сличну кречњаку; веома распрострањен у нашим крашким пределима. Доломити, кречњачка и доломитска план. група у И. Алпима (ј. Тирол); највиши врх Мармолата (3344 м).
ДОЛОПИ, народ настањен у ст. Тесалији, чувен са своје свирепости
DOLORSO (ит.), болан, тужан.
ДОЛУС (лат.), превара; у праву: а) злоупотреба туђе заблуде, изазване или подржане да би се закључио какав правни посао; б) сваки деликт, тј. грађ. неправо, предузет свесно од стране деликвента.
ДОЛФУС Енглберт (Dollfuss, 1892.-1934.), аустр. политичар и државник; од 1932. канцелар и мин. спољ. послова; скршио отпор социјалиста, осн. домовински фронт и покушао да влада без парламента (1933.-1934.), али пао као жртва атентата.
DOLCE (ит.), мило, слатко; начин извођења муз. дела. D. far niente, пријатно је ништа не радити.
ДОЛЧИ Карло (Dolci, 1616.-1686.), ит. сликар, претставник сентименталног барока.
ДОЛЧИ-СЛАДЕ Себастијан (1699.-1777.), дубровачки фрањевац, историчар; објавио ист. споменике дубр. фрањ. пров., а писао о старини дубр. надбиск. и старини »илирског« језика; корисни његови биогр. подаци о знаменитим Дубровчанима.
ДОЉА, кратка проширена долина с равним дном и незнатним воденим током.
ДОМ (од лат.: domus) 1) кућа. 2) биск. црк., катедрала. Д. дечји, азил, прихватиште, материнско удружење а) у које несрећне мајке, добри људи или полиција доносе нађену, напуштену децу (обично дојенчад), која ту остаје док им се нађе негде смештај (затворена заштита); б) где сиромашне, запослене мајке остављају децу само преко дана на чување и исхрану (обданишта; полуотворена заштита); в) где се дојенчад само лекарски прегледа и мајке саветују (саветовалишта, диспанзери; отворена заштита). Д. народног здравља, соц.-мед. установа подређена хиг. заводима, у седиштима среских или градских начелстава за 1 или више срезова; имају обавезно: а) диспанзер за матере и децу; б) шк. поликлинику, в) бактериол.-епидемиолошко и хиг. одељење; г) диспанзер за тбк.; д) хиг. изложбу; по потреби могу имати и одељења за трахом, маларију, венер. болести, амбуланту за сиромахе и болничко одељење. Д. у Милану, израђен у ит. готском стилу под руководством Јована од Граца; подужни брод петобродан, а попречни тробродан с полигоналним хором; на укрштању подужног и попречног брода израђено кубе малих димензија; фасада богата фијалима, балдахинима и статуама. Д. ин свет, слов. илустровани мес. часопис; излазио у Љубљани од 1888. Д. и свијет, илустровани лист за забаву и поуку; излазио у Загребу 2 пута мес. (1888.-1923.).
DOMAVIA, чувен рудник у нашој земљи и руд. варош поред њега у рим. доба, код Сребрнице у Босни.
ДОМАГОЈ, кнез далм. Хрв. (око 864.-876.); заузео престо после смрти кр. Трпимира и показао се као јак и предузимљив владар; при освајању Барија од Арапа помагао франачког краља Лудвига II; водио огорчене борбе с Млечанима, дигао устанак против франачке власти и у њему умро.
ДОМАЗЕТ, лиде које склопи брак тако да уђе у кућу своје жене одн. њених родитеља, којима постаје не само зет, већ замењује и сина; наслеђује имање тастово, код прав. Срба и славу (своју напушта или претвара у преславу); мада свуда презрен, ипак у Ј. Србији домазетства честа; код мусл. и кат. и у зап. јсл. крајевима чешће него код прав.
ДОМАНОВИЋ Радоје (1873.-1908.), приповедач; почео писати већ као ђак добре приповетке са села; био активан и у полит. животу и имао због тога много неприлика; огорчен, с јаким сатиричким талентом, дао неколико одличних сатира (Данга, Вођ, Краљевић Марко по 2. пут међ Србима); његова сатира Страдија, која приказивала Србију у самом почетку 20. в., била читав књиж.-полит. догађај и имала огромног утицаја.
[Illustration]
ДОМАЋЕ ЖИВОТИЊЕ 1) у ужем смислу животињске врсте које човек гаји и чије је одржавање и размножавање под сталним надзором човека и под условима које човек подешава; највећи број врста припада сисарима и птицама; одабирањем је човек створио велики број раса појединих врста, од којих се многе одржавају само под заштитом човека; за многе је тешко утврдити од којих дивљих врста воде порекло; користе човеку својом снагом, појединим деловима свог тела (кожа, перје итд.) или му служе као храна (било оне саме, било њихови продукти: млеко, јаја, мед итд.); живе по свим пределима где и човек; најважније: пас, мачка, ирвас, говече, биво, коњ, мазга, магарац, мула, овца, коза, свиња, камила, јак, лама, алпака, питоми зец, кокош, ћурка, гуска, пловка, голуб, свилена буба, пчела итд. 2) у ширем смислу животињске врсте које су начином живота уско везане за човека или за људска станишта и које са човеком живе у ужој заједници.
ДОМАЋИН 1) старешина куће. 2) у зоол. и бот. живо биће на којем живе → паразити. Домаћинство 1) кућанство. 2) екон. заједница живљења (за разлику од породице као крвне заједнице); у Југосл. 1 д. броји просечно преко 5 чланова. Домаћинске школе, држ. установе уређене интернатски; имају задатак да обуче сеоске и варошке девојке у свим пословима пољопр. домаћинства и здравом гајењу и подизању деце; деле се на: течајеве, ниже и више шк. Течајеви се оснивају по селима, ређе и по ва-*
File: 0345.png---\Stefan\Rasic\---------------------------------------
- рошима; нестални су; поред пољопр., домаћинства
и хиг. дају најпотребнија знања из нац. ист., писања, читања, рачуна и геогр. Ниже д. ш. спремају добре и практичне домаћице, трају 1-2 год.; настава практична и теориска. Више д. ш. спремају наставнице д. ш.; трају 4 год.; у њих се примају ученице са 4 разреда ср. шк., а по могућству и нижом д. ш.; у правима изједначене са женским уч. шк.
ДОМАШКА Ромуалд (• 1869.), лужичко-срп. писац; гл. дела: Покладопитар (новеле) и Слепи Венијамин (драма за децу).
ДОМАШКОЈЦ-ЦАЗОЈСКА Марјана (• 1872.), лужичко-срп. списатељка; гл. дело: Из живота сиромашних (драма).
ДОМБРОВА (Dabrowa), варош (42 000 ст.) у Пољ. у пределу богатом угљем.
ДОМБРОВСКИ 1) Јан (1755.-1818.), пољ. војсковођ; узео учешћа у пољ. устанку (1794.-1795.), затим ступио у фрц. службу, а после пада Наполеона I примљен у рус. вој. као ген. 2) Јарослав, пољ. официр у рус. вој.; приликом пољ. устанка 1863. пришао устаницима, затим побегао у Париз; у доба Комуне постављен за гл. команданта побуњеничке вој.; по паду Комуне стрељан (1871.).
ДОМЕНА (срлат.-фрц.) 1) држ. непокретна имовина (пољска добра, шуме, реке, јез., руде, одн. извесни рудници); у ужем смислу, по нем. схватању, само држ. пољопр. добро; именом д. називана најпре у Фрц., а од 18. в. и по осталим земљама камерална добра; у нашим крајевима, као и у зап. земљама, та добра била спочетка у рукама владара, а приходи ишли у дворску касу; доцније, кад прив. власништво владаочево одељено од држ., настале д. у данашњем смислу: у Фрц. већ у 16. в., у Пруској у 17. в., а у неким мањим државама тек после свет. рата; опсег држ. д. се смањује у новије време, порастом стан. и стицајем полит. и соц. прилика; њима се управља или у држ. режији или давањем под закуп, према томе да ли код одржања и експлоатације појединих д. претежу прив.-привр. обзири (што већи приход) или обзири опште нар. користи, хигијене и соц. момената. 2) обл. 1 науке или уметности.
ДОМЕНИКИНО (право име Доменико Зампијери, 1581.-1641.), ит. сликар и архитект, претставник барока болоњске шк.
ДОМЕНТИЈАН, срп. писац 13. в.; био игуман у Хиландару и дуго живео у Св. Гори; написао биографију св. Саве (1253.), с веома много непосредних података (био ученик св. Саве), а 1264. биографију Ст. Немање, користећи се својим ранијим списом и делом Ст. Првовенчаног о Немањи; писао тешко, с пуно реторике и уплетених фраза, претрпан цитатима из Св. писма.
ДОМЕРАК, дометак, неколико г што се домеће или више даје у малопродаји (на кг или ½ кг), да тас претегне.
ДОМЕСТИКАЦИЈА (лат.), припитомљавање, путем гојења, појединих врста животиња или биљака под сталним надзором и нарочито подешеним животним условима; најважнију улогу у њему игра вештачко одабирање, путем којег се могу издвојити и очувати многе расе домаћих организама, чак и такве које се у слободној прир. не би могле одржати; у д. организми мешају често свој начин живота, доба размножавања, степен плодности и др., јер нису изложени утицају многих спољашњих фактора слободне прир.; у пракси има веома вел. значај; култ. (домаће) расе животиња и биљака добивене већином у д. (→ домаће животиње).
ДОМЕТ, највећа хориз. даљина гађања извесног оружја (оруђа); највеће отстојање од уста цеви до тачке пада.
ДОМЖАЛЕ, варошица (2 000 ст.) у Камничком срезу (Дравска Бан.); инд. сламних шешира, картонаже и гвожђарије.
ДОМИЈЕ Оноре (Daumier, 1808.-1879.), фрц. сликар и гравер, склон гротесци и карикатури; с пуно саркастичности илустровао догађаје и типове из друштва свог времена.
ДОМИНА (лат.) 1) господарица. 2) надзорница задужбине, опатица.
ДОМИНАНТА (лат.), у муз.: 5, ступањ у лествици; горња д. за квинту изнад; доња д. за квинту испод осн. тона лествице.
ДОМИНЕ 1) име за плочице (28, 36 или 45), обично од кости и дрвета, подељене на 2 поља, на којима се налазе све комбинације од 0 до 6, 7 или 8 тачака. 2) више врста игара доминама за 2 до 4 лица, где сваки играч добива известан број д., које по правилима слаже на сто; добива игру онај који први поређа своје д.
ДОМИНИЈУМ (лат.), својина; у феудалном праву 1 од елемената више својине (прив. правни однос), док империјум овлашћење вишег сопственика земљишта да врши власт над стан. земљишта у његовој својини; укидањем феудалног стања д. остао једино израз својине.
ДОМИНИК св. (1170.-1221.), шп. проповедник; почетком 13. в. осн. у Тулузи ркат. калуђерски ред доминиканаца (носе белу одећу).
DOMINICA (лат.), дан господњи, недеља као дан васкрсења Христова; уведена као дан одмора место ст.-зав. суботе.
ДОМИНИКАНСКА РЕПУБЛИКА, заузима и. део о. Хаитија (48 577 км², 1 мил. ст.); земљр. (шећ. трска, кава, какао, дуван, палме, воће); има доста шума, а од руда: злато, бакар, гвожђе, цинк, нафту, со; експлоатација слаба; развијене само неке гране инд. (шећер, дуван, рум); извози: шећер, какао, каву, дуван; гл. место Сен Дени.
ДОМИНИОН, вел. самоуправна обл. у оквиру Брит. Империје; има своју владу, своје законодавно тело, закључује уговоре с др. државама независно од Енгл., има своје дипл. претставнике, засебну заставу, свој новац итд.; чланови су Друштва народа; с Енгл. их везује заједнички владалац који задржао право објаве рата и закључења мира, право увећавања земљишта д., право давања титула и помиловања (пример: Канада, Аустрал., Н. Зеланд, Ј. Афр.).
ДОМИНИРАТИ (лат.), господарити, бити на већој висини, узвишавати се.
ДОМИНИС Марко Антоније де (1566.-1624.), сплитски надбиск., математичар и физичар, предавао на унив. у Падови и Брешији; нагињао прот.; испред инквизиције побегао у Енгл.; проглашен за јеретика; гл. дело: О хришћ. републици.
DOMINUS (лат.), господар. D. vobiscum = господ нека је с вама!
ДОМИЦИЈАН Тит Флавије, рим. цар (81.-96.), син Веспазијанов; дошао на престо после свог брата Тита; 1 од најсвирепијих рим. деспота; убијен од завереника којима пришла чак и његова жена Домиција Лонгина.
ДОМИЦИЈЕ Ахенобарб, Агрипинин муж и Неронов отац.
ДОМИЦИЛ (лат.) 1) средиште правних односа 1 лица. Законски д., који се зак. прописује 1 лицу: нпр. за вој. лица д. се одређује по месту гарнизона, за јавне службенике по месту службовања, за супругу мужевљев, за брачну, усвојену и позакоњену децу под очинском влашћу очев, итд.; д. ђака не цени се по месту становања ради школовања. већ по ранијем редовном д. 2) место у којем ће се мен. исплатити; издавалац мен. (трасант) може да одреди неко др. место за исплату, а не оно у којем дужник (трасат) живи; оваква мен. домицилирана.
ДОМЈАНИЋ Драгутин (1875.-1933.), песник; потомак ст. племићке породице, у којој било песника и пре њега; имао нарочито осећање за прошлост и свој родни крај; досад најбољи песник хрв. кајкавштине и дијалекатског песништва уопште; имао нечег питомог, меког и болећивог; збирка Кипци и попевке имала вел. успех; поред В. Назора Д. најбољи песник нове хрв. књиж.
ДОМОБРАНСТВО, део вој. силе б. а.-у. вој., која поред вој. силе имала и домобранске јединице појединих народа: Мађара и Хрвата; установљене више ради задовољења сујете тих народа, а служиле царевини као и остала вој.; хрв. пукови звали се домобрански, а мађ. хонведски; и у једним и у др. извођена настава на језику тог народа, а као предмет учио се држ. језик (нем.); издржаване о трошку односног народа (Мађара или Хрвата); по својој организацији, формацији и ратној употреби били истоветни са царским пуковима.
ДОМОВНИЦА, исправа којом се доказује завичајност тј. чланство 1 оп.; по чл. 4 зак. од 1928. сведоџба о држављанству се даје на основи д. или уверења о завичајности.
ДОМОВОЈ, бог домаћег огњишта код ст. Руса.
ДОМОПОН, фабр. лек, садржи алкалоиде опијума у сталној сразмери; употребљава се као опијум, може се и убризгавати под кожу.
ДОМОСТРОЈ, рус. књиж. споменик 16. в. у којем се изражавају конзервативна схватања древног рус. живота (аутор вероватно сарадник цара Ивана Грозног, протопоп Силвестар); приказује као идеал систем старинског патријархалног живота, осн. на предању и у којем гл. обред и обичај; богат материјал за разумевање Рус. пре Петра Вел.
ДОМРЕМИ-ЛА-ПИСЕЛ (Domremy Lа Pucelle), село у Вогезима, у којем се родила → Жана д' Арк.
ДОН, р. на ЈИ евр. Рус, притока Азовског М. дуга 1800 км, пловна 300 км.
ДОН (шп., ит. од лат. доминус), господин; у нас наслов кат. световног свешт. Д. Жуан, Д. Хуан, тип вечито незадовољног заводника који, у чежњи да
File: 0346.png---\kuzmanm\Rasic\--------------------------------------
нађе свој идеал, непрестано напушта 1 жену да би пришао другој; у свет. књиж. посвећено му преко 140 дела; јавља се 1. пут у комаду шп. писца Тирсо де Молина (1630.), који у њему описао ист. личности са двора кастилијанског краља (14 в.); Молијер написао по шп. и ит. комадима комедију Д. Ж., где Д. Ж. тип развратног племића из 17. в. Д. Карлос → Карлос. Д. Кихот, роман шп. писца Сервантеса, сатира на витешке романе, али и генијална илустрација вечног сукоба идеала и стварности у човеку; гл. јунаци: Д. К. де ла Манча и његов момак Санчо Панса, који оличава здрав разум и смисао за практичан живот (→ сл.). Д. Хуан Аустр. → Хуан.
[Illustration]
ДОН Џон (Donne, 1572.-1631.), енгл. песник и проповедник; песме му пуне истинског песништва; често необичног начина изражавања; утицао на песништво свог времена; у последње време опет оживело интересовање за његову поезију и прозу.
ДОНА (ит.), доња (шп.), госпођа, жена.
ДОНАДИНИ Улдерико (1894.-1923.), књиж., тип послератног књиж. боема; припадао покрету експресиониста; имао талента, али био потпуно несређен; писао грозничаво и много; занимљиви му чланци у збирци Камена с рамена и драма Бездан.
ДОНАР → Тор.
ДОНАТ 1) Елије, рим. граматичар из 4. в.; уч. св. Јеронима: његови списи Донати убрајају се у најстарије штампане књ. 2) Тит Клаудије, рим. граматичар, савр. претходног; написао Коментаре и Вергилијеву биографију. 3) Д. св., црк. у Задру, најзнаменитији ст.-хрв. грађевински споменик; грађена упочетку 9. в. у облику ротонде (кружна основа), с кубетом и галеријом около; постоји и данас, само нешто преправљена.
ДОНАТЕЛО (право име Донато ди Бето Барди, 1386.-1466.), ит. вајар, најзначајнији евр. вајар свог времена, 1 од првих претставника ране ренесансе, веома разноврстан и плодан ум., који извршио вел. утицај и на вајарство и на сликарство 15. в.; радио рељефе, попрсја, кипове, јавне споменике, највише у камену и бронзи; гл. дела: кипови: Давид и Св. Ђорђе (у музеју у Фиренци), споменик Гатамелатин у Падови, дечје фигуре у камену и бронзани рељефи по црк. у Падови и Фиренци. (На сл.: Јован Крститељ).
[Illustration]
ДОНАТИСТИ, расколници у афр. хришћ. цркви, присталице св. Доната Вел. у Картагини, који није признавао еп. Цецилијана; захтевали моралну чистоту и строгост црк. дисциплине; мухамеданство их заједно с прав. уништило у 7. в.
ДОНАТО, чувена вен. породица која дала више дуждева; најчувенији Леонардо, дужд (1606.-1612.), који изгнао језуите из своје државе.
ДОНАЦИЈА (лат.), поклон → дар. Donatio Constantini (лат.: дар Константинов), у 8. в. фалзификовани списи, по којима тобоже Константин Вел. признао рим. папи власт над И.
ДОНГЕН Кес ван (• 1877.), фрц. сликар, модернистички портретист богатог поратног друштва.
ДОНЕ Морис (Donnay, • 1860.), фрц. драмски писац, у многобројним и вешто склопљеним драмама слика љубав париског монденског света (Љубавници); обрађује и соц. проблеме.
ДОНЕГАНИ Ватрослав (1836.-1899.), вајар; живео у иностранству док га није запослио биск. Штросмајер радовима на катедрали у Ђакову (1867.-1882.); изузев неколико попрсја, сва вајарска дела му рел. природе; 1 од првих јсл. модерних вајара, али му вредност просечна.
ДОНЕР Рафаел (1693.-1741.), аустр. барокни вајар; израдио чувени бунар у Бечу.
ДОНЖОН (фрц.), гл. кула у средњев. утврђењима, која служила као најјача и последња одбрана града; код нас очуван у ман. Манасији (Деспотова кула).
ДОНИ Франческо (1513.-1574.), ит. свешт., књиж., библиограф и издавач; написао вел. број најразноврснијих, у своје време много читаних дела (Морална филозофија. Писма и др.); саставио 1 од најстаријих библиографија.
ДОНИЦЕТИ Гаетано (Donizetti, 1794.-1848.), ит. оперски композитор; мелодичар; компоновао поред 70 опера (значајније: Лучија де Ламермор, Фаворита Дон Пасквале) и црк. муз., оркестарска и клавирска дела, арије и дуете.
ДОНТОВ СИСТЕМ (по Белгијанцу d'Hondt-у), нарочити начин израчунавања количника при одређивању резултата избора; Д. не дели укупан број гласова укупним бројем посланичких места да би добио количник, већ дели број гласова сваке кандидатске листе са 1, 2, 3, па тако добивене резултате сређује и узима за изборне количнике онолико највећих резултата колико има да се изабере посланика: 1 од начина осигурања сразмерног претставништва у законодавном телу; у нашем зак. од 3./9. 1920. (допуњен 1922.) примењен Д. с, али не и у зак. о избору нар. посланика од 1931. (допуњеном 1933.), који применио принцип већине.
ДОЊА АУСТРИЈА, покр. у Аустр. ј. од р. Енса, 19 301 км²; стан. (1 451 000, не рачунајући житеље → Беча) бави се земљр. (житарице, кромпир, шећ. репа), воћарством, виноградарством, сточарством (коњи, говеда, овце, свиње, живина) и инд. (алатке, машине, вагони, локомотиве, ткст.); гл. место Беч.
ДОЊА ДОЛИНА, село на д. обали Саве, 13 км ниже од Бос. Градишке, највеће и најбогатије преист. налазиште у Босни: нађени веома добро очувани трагови већег сојеничарског насеља с много култ. предмета; то насеље трајало од бронзаног доба до у средњелатенски период; предмети у Музеју у Сарајеву.
ДОЊА ЛЕНДАВА, варошица и среско место у Прекомурју (2 000 ст.) близу мађ. границе (Дравска Бан.); фабр. кишобрана.
ДОЊА СТУБИЦА. варошица (500 ст.) и среско место с. од Загребачке Горе (Савска Ван.); производња фармацеутских препарата; у Стубичком Пољу племићка вој. савладала сељачку вој. Матије Гупца и угушила сељачку буну (1573.).
ДОЊА ТУЗЛА →Тузла.
ДОЊЕЦ 1) д. притока Дона, 1 100 км, 200 км пловна. 2) обл. у и. Украјини, највећи руд. предео у СССР (камени угаљ, гвоздена руда, со); с тим у вези развила се инд.
ДОЊИ ВАКУФ, варошица (2 000 ст.) на Врбасу, у срезу јајачком (Врбаска Бан.); ткачница ћилима.
ДОЊИ ДОМ → дводомни систем.
ДОЊИ КОЛАШИН, део обл. Колашина, и. од варошице Бијелог Поља; између р. Лима и Таре.
ДОЊИ ЛАПАЦ, село (1 100 ст.) и среско место и. од Крбавског Поља (Савска Бан.); у близини рушевине града Облаја.
ДОЊИ МИЛАНОВАЦ, варошица, среско место и речно пристаниште (2 500 ст.) на д. обали Дунава у Ђердапској Пробојници (Моравска Бан.); привр. средиште сточарске обл. Пореча, како се и само место раније звало; у околини Мајданпек, рудник бакра.
ДОЊИ МИХОЉАЦ, варошица (4 000 ст.) у Д. Подравини (Савска Бан.); фабр. алкохола, стругаре, циглане.
ДОЊИ СТРОЈ друма или жел. пруге: земљани труп с инж. објектима у и на њему.
ДОЊОНЕМАЧКИ ЈЕЗИК, огранак нем. јез. од којег постали: фламански, хол. и »платдајч«.
ДОПИНГ (енгл.), недозвољено давање нарочитих средстава (нпр. хероина, кокаина. стрихнина) коњима да би се тренутно (у 1 трци) њихова снага појачала или смањила; утиче лоше на потомство.
ДОПИСНЕ КАРТЕ, дописнице поштанске, постоје отворене, просте и с плаћеним одговором, и затворене; отворене уведене прво у Аустр. (1869.), а затворене у Фрц. (1879.); у Србији отворене ушле у употребу 1873. под именом »саобр. карта«, а затворене 1893.; у Ц. Гори отворене д. (»отворено писмо«) заведене 1888., а затворене 1894.; Б. и X. их добиле под аустр. окупацијом: отворене 1879., а затворене 1886.; у Хрв. и Слав. употребљаване од 1880. с натписима на мађ. и хрв. језику; у Слов. 1871. би-*
File: 0347.png---\Jan\Rasic\------------------------------------------
- ле уведене на нем. и ит., затим на нем. и »илирском«,
после сх.; по ослобођењу издате у Хрв., Б. и X., у Н. Саду прво прештампаване старе; у Љубљани израђене нарочите д. у 2 издања, а прве општег издања за целу Краљевину изишле почетком 1921.
ДОПОЛАВОРО (ит.: после рада), фашистичка организација за физ. и умно васпитање радника у слободно време.
ДОПРОЗОРНИК, дрвена или камена греда са стране прозора.
ДОПУНСКА ПРЕНОСНА ТАКСА, плаћа се на сва имања црк. или ман., задужбине, световне или дух. оп., задруге, друштва чијим члановима не припада ниједан део осн. имовине, рачунајући 0,4% на прометну вредност непокр. имовине; акц. и др. течевна друштва по 0,2% на пету вредност, чисто инд. предузећа по 0,1%.
ДОРА БАЛТЕА, л. притока р. Поа (Ит.), дуга 150 км; није пловна. Д. Рипариа, л. притока р. Поа, дуга 120 км; од њеног ушћа р. По пловна.
ДОРАТ (тур.), коњ црвенкастосмеђе длаке по телу, али грива, перчин и реп црни.
ДОРДОЊА 1) р. у јз. Фрц., извире на Мондору, а улива се са л. стране у Гарону. која од овог места носи име Жиронда, 2) дпт. у ј. Фрц. (9178 км², 393 000 ст.); гл. место Периге.
ДОРДРЕХТ, варош (57 000 ст.), пристаниште и трг за житарице у делти Рајне, у Хол.; развијено млинарство. Дордрехтски синод еванг. цркве у Хол. (одржан 1619.), чији прописи и данас важе у хол. држ. заједници.
ДОРЕ Гистав (Doré, 1833.-1883.), фрц. сликар, цртач и гравер; значајан као илустратор Дантеа, Шекспира, Лафонтена и др.
ДОРЖЛЕ Ролан (Dorgelès, • 1886.), фрц. писац и публ.; писао романе, новеле и путописе; гл. дела: Дрвени крстови, Буђење мртвих (романи из рата).
ДОРЗАЛНО (лат.), леђно, припада леђима, лежи према леђима; супр.: вентрално.
ДОРИДА 1) кћи Океана и Тетиде; удала се за брата Нереја, с којим изродила 50 кћери, Нерејиде. 2) мала обл. у ет. Грч., ј. од Тесалије; гл. градови: Еринеја и Пинд. 3) мала обл. у М. Аз., на обалама Карије; гл. градови: Книд, Халикарнас и Кос.
ДОРИЈА, млетачка властелинска породица чувених морепловаца и војсковођа.
ДОРИФОР, Поликлетов кип нагог младића с копљем на рамену.
ДОРКИНГ КОКОШ, раса к. пореклом из Енгл.; крупна, а ниска; 2 врсте према крести; боје сребрне, затвореносиве или златкасте; одлично месо.
ДОРН, село (3 200 ст.) у Хол., од 1920. боравиште Вилхелма II, б. нем. цара.
ДОРН Борис (1806.-1861.), рус. научник, установио везу сл. језика са санскритоким.
ДОРНАХ, место (2500 ст.) у Швајц., средиште антропозофа.
ДОРОТЕЈА св., уморена мученичком смрћу у Кападокији 310.; заштитница вртара.
ДОРОШЕНКО 1) Димитрије (• 1882.), савр. украјински историчар. 2) Петар, малорус. хетман из 17. в.; прогласио се за хетмана целе Украјине (1665.) и објавио рат Пољ. и Рус; потчинио Турцима крајеве на д. обали Дњепра; ухваћен од Руса (1676.) и одведен у Москву, где и умро.
ДОРПАТ → Тарту.
ДОРСКА СКАЛА, у ет. грч. муз. октавна врста која почињала од е и свршавала се с е¹, а у ср. в. од d-d¹. Д. стил, први од 3 осн. грч. класична архт. с. (6. и 5. в. пре Хр.); сви архт. елементи код грађевина д. с. потчињени целини; д. стуб нема стопу, на свом стаблу има 20 каненура оштрих ивица; капител једноставан, састоји се од 2 јаке квадратне плоче и 1 торуса, тзв. ехинускиме; разне камене греде (архитрави) премошћују отворе између стубова, а изнад архитрава фрис, подељен вертикалним стубићима (триглифима) на поља (метопе); д. грађевине завршавају се венцем који се састоји од јаке камене плоче (гејзона), под којом су плоче у виду конзола, тзв. мутули с 18 капљица; над гејзоном кима која завршава венац; најглавнији споменици д. с. храмови: Зевсов у Олимлији, Посејдонов у Пестуму, Партенон и Тезејон у Атини и Пропилеји на Акропољу у Атини.
ДОРТМУНД, град (535 000 ст.), у Вестфалији (зап. Нем.) на р. Емшеру и каналу Д.-Емс; осн. 899.; Рајнолдова црк. (13. в.), музеји, библт., ботанички врт; рудници угља и гвожђа, топионице гвоздене руде, пиваре, инд. шећера.
ДОРУЧЈЕ (carpus), предео руке измећу подлактице и шаке; скелет д. има 8 костију поређаних у 2 реда.
ДОРЦИ, 1 од гл. грч. племена, потомци Јелиновог сина Дора; живели прво у Тесалији, па у Дориди, из које у 11. в. пре Хр. сишли на Пелопонез, предвођени Хераклијевцима; њихов гл. град Спарта.
ДОС (лат.) → мираз.
ДОСАДА, монотонија (грч.), настаје услед претераног понављања 1 истог утиска, који најзад исцрпи рецептивне органе.
ДОСИЈЕ (фрц.), наслон; у преносном смислу скуп писмена, доказа, исправа који се односе на 1 спор или на 1 лице.
ДОСЛУК (тур.), пријатељство. Дост, пријатељ.
ДОС ПАСОС Џон (Dos Passos, • 1896.), англоамер. писац, одликује се оригиналном обрадом и анализом животног темпа и нервозе; гл. дела: романи: Три војника, Манхатан Трансфер, Четрдесетдруги упоредник.
ДОСПЕВСКИ Станислав (1851.-1882.), буг. сликар; учио у Рус; чини прелаз између ст. самоковске шк. и модерне ум.; иконе, портрети.
ДОСПЕЛОСТ, доспеће, рок, дан одређен за исплату дуга.
ДОСТОЈАНСТВО, израз унутарње вредности човека и његове моралне власти над нагонима.
ДОСТОЈЕВСКИ Фјодор М. (1821.-1881.). генијални рус. писац свет. значаја; у животу веома несрећан и несређен; 1837. ступио у петроградску инж. акад. (тада му се јављају мисли о књиж. каријери), 1841. произведен за официра, али 1844. дао оставку; објавио 1846. Бедне људе, који у књиж. круговима направили сјајан утисак; у то доба Д. се заносио идејама фрц. соц. утописта и ушао у тајни кружок Петрашевског; с друговима ухапшен и осуђен на смрт, али им смртна казна замењена робијом; утиске са робије описао у Записима из мртвог дома; ослобођен 1864., физ. сломљен, али с вел. душевном енергијом; неко време остао у Сибиру, тек 1859. добио дозволу да се врати у евр. Рус; заједно с братом Михаилом покренуо у Москви часопис Време, у којем проповедао месијанизам рус. народа; 1862.- 1867. путовао у иностранство; од 1876. издавао Пишчев дневник; Д. најдубљи познавалац тамних потсвесних страна људске душе и приказивач болесних душевних стања у изузетним животним моментима; његови романи, писани с вел. интуицијом, одликују се нарочитим склопом и стилом и чине псих. откровења; бавио се питањем личности, бога, бесмртности, добра и зла; гајио хумано осећање према малом човеку и истицао спасоносну улогу хришћ. вере; извршио огроман утицај не само на рус. већ и на светску књиж.; гл. дела: Злочин и казна, Идиот, Бесови, Младић, Браћа Карамазови, Понижени и увређени.
ДОТАЦИЈА (лат.) 1) задужбина. 2) сума која се даје на име помоћи.
ДОУРУ, р. у Шп. и Порт., улива се у Атлански Ок.; дуга 780 км; због клисура с брзацима у ср. и г. току мало пловна.
ДОФЕН, титула фрц. престолонаследника у доба краљевине.
ДОФИНЕЈА, и. покрајина у Фрц. (у Алпима).
ДОХНАЊИ 1) Ерне (Dohnányi, • 1877.), мађ. композитор и пијанист, директор Високе муз. шк. у Будимпешти; компоновао: комичну оперу Симона, рапсодије, гуд. квартете, клавирске квинтете, концерт за виолину и оркестар и др. 2) Микулаш (1825.-1852.), словачки историчар; описао устанак Словака од 1848.
ДОХОДАК, збир свих екон. вредности које периодично (год., мес. итд.) притичу 1 физ. или правном лицу (приходи од разних послова, некретнина, капитала, функција итд.). Изворни д., оригинални д., проистиче из учешћа у производњи и промету добара. Изведен (деривативан) д., заснива се на уделу н туђем д. (нпр. разна издржавања, милостиње итд.). Народни (нац.) д. ( сума привр. добара (и потраживања) која периодично притичу 1 нар. заједници из сопствене привр. и посредством међунар. промета (добара и услуга), дакле од пољопр., инд. и зан., руд., шумарства, лова, риболова, трг., варошких непокретности, жел., брод., поште-телегр. и телефона, банака, новчаних капитала, ефеката, инвестиција у иностранству. исељеничких зарада итд. Нефундирани д., потиче из личног рада. Фундирани д., проистиче из имања (непокретности) и капитала даних другим на послугу (закуп, зајам итд.). Доходарина → порез на приход, доходак.
DOCENDO DISCIMUS (лат.), поучавајући сами се учимо (Сенека).
File: 0348.png---\Stefan\Rasic\---------------------------------------
ДОЦЕНТ (лат.), врста унив. наставника; по чл. 18. Зак. о унив. може бити унив. или приватни. Унив. д., редовни наставник с мањим правима и дужностима него професор; после сваких 5 год. подвргава се н. избору. Приватни д., лице ван унив., изабрано да држи низ часова (најмање 2 недељно); укупни број прив. д. не може прећи 1/3 унив. д. Доцирати 1) предавати на вис. шк. 2) ауторитативно и надмено излагати своје мишљење.
ДОЧИ Лајош (1845.-1915.), мађ. песник, шеф бечког пресбироа: написао успелу драму Пољубац.
ДОЧИК, лов на д., начин л., кад ловац стоји или седи у заседи дочекујући дивљач. Дочка → заседа.
ДОШЕН Вид (1720.-1778.), књиж., свешт. у Далм. и Слав.; гл. дело: Аждаја седмоглава (сатирично-поучна поема).
ДОШЕНОВИЋ Атан. Јован д-р (1781.-1813.), 1. песник новије срп. књижевности; није без извесног талента; објавио 1800. збирку Лирическа пјенија.
ДР., д-р, скр. за → доктор.
ДРАВА, д. притока Дунава дуга 749 км (кроз Југосл. 406); извире на Алпима, у Пустерталу, на граници Аустр. и Ит.; у Југосл. улази више Дравограда и све до Марибора је права алписка р.; гранична р. између Југосл. и Мађ. од Леграда до нешто ниже од Д. Михољца; нормално пловна до Барча, иначе и до Жакња; гл. притока Мура.
ДРАВИДИ, Тамил, стан. ј. и зап. дела Пр. Индије, по раси, јез. и култури различити од ариских Инда; свега у Индији 56,5 мил. стан. који говоре драв. језицима; код ј. Д. веома развијен матријархат; деле се на примитивна племена у план. и џунглама и култ. народе (Тамил, Карната, Тајиленга, Гуџара и Махараштра) у ј. Индији. Дравидски језици чине за се целину; имају аглутинацију као и урало-алтајски, али њихова сродност с последњим није још утврђена; само 4 д. ј. имају извесну књиж.: тамил(ски), телугу, канарезиски и малајалам; говоре се углавном у ј. Индији. Д. раса, грана индоаустрал. расе, обично се узима као самостална; има: ср. раст, долихокефалну лубању, дугачко лице, мрку кожу, црномрку или црну таласасту или коврчаву косу; одликује се и вел. косматошћу; њој припадају д. народи у Пр. Индији.
ДРАВИЊА, д. притока Драве, извире под пл. Похорјем, а улива се у Птујском Пољу.
ДРАВОГРАД, варошица (710 ст.) код улаза Драве у Југосл.; важна раскрсница и погран. место; рафинерија петролеума; развалине ст. града.
ДРАВСКА БАНОВИНА, полит.-самоуправна обл. (16 171 км², 1144 194 ст.) између Савске Бан., Мађ., Аустр. и Ит.; захвата г. Посавину до Купе и Жумберачких Гора, Подравину до Љутомера и обл. Прекомурје; план. крај у систему алписких план. и карста; највише план.: Караванке (2 238 м), Камнишке Пл. (2 558 м) у Карниским Алпима, док на Јулиским А. има више масива и врхова с преко 2 000 м (највиши Триглав, 2 863 м); на Карсту највиша Пивка Пл. (Снежник 1796 м); низије око већих р.: Горењска Равнина (око Крања) и Љубљанско Поље у савској, Птујско Поље у дравској и Доње Прекомурје у мурској долини; припада сливу Црног М.; највеће р.: Сава, Драва и Мура; клима умерено конт. у нижим, а план. (алписка) у вишим деловима; Јел. (Словенци) чине 94% од целокупног стан.; пољопр. у поменутим низијама с развијеним воћарством и виногр., у већем план. делу шумарство са сточарством и живинарством; добро развијено руд. и металургиска, хем. и елтхн. инд.; најважнији рудници угља (највећи у Трбовљу) и олова (Межица и Литија); добре приходе доноси веома развијен туризам; саобр. жел. и аутобуски; градови: Љубљана (седиште бан.), Цеље, Птуј, Марибор. Д. Поље, равница у долини Драве (Дравска Бан.): дели се на Мариборско и Птујско Поље.
[Illustration]
ДРАГА (1866.-1903.), срп. краљица; кћи Панте, а унука Николе Луњевице, пријатеља кн. Милоша; 1884. удала се за инж. Светозара Машина, који убрзо умро; као дворска дама краљице Наталије упознала се, зближила и венчала с младим краљем Александром Обреновићем (23./7. 1900.), упркос отпору владе и јавног мњења и против воље краљевих родитеља, који отада прекинули оваку везу са сином; кумовао им рус. дар, што донекле олакшало положај супружника; али кад, у интересу династије, требало осигурати наследника престола, најпре привидна трудноћа краљичина, затим намере да се 1 од омрзнуте краљичине браће прогласи за наследника, довели незадовољство до врхунца: склопљена завера, највећим делом од официра, који убили краља и краљицу, у ноћи измећу 28. и 29./5. 1903.
ДРАГА, мали затон на обали Јадр. М., који залази у копно паралелно с обалом.
ДРАГАН Милан д-р (• 1897.), инж. агрономије; специјалист за виногр. и винарство; за Свезнање обрадио винарство.
ДРАГАЧЕВО, предео у подгорини Овчара и Јелице, јз. од Чачка (Дринска Бан.); дели се на Горње (13) и Доње Д. (44 насеља).
ДРАГАШЕВИЋ Јован (1836.-1915.), почасни ген., гштб. пук. у п.; проф. арт. шк.; у рату 1876. при штабу Врх. команде; на берлинском конгресу експерт у нашој делегацији; важнија дела: Начела вој. географије, Војна стилистика, Војничка речитост, Козмометрија, Козмографија.
ДРАГЕР (фрц.), брод удешен за тражење мина; мали бродови старијих типова, траже мине вукући коноп за ловљење мина дубље од газа властитих бродова; у конопу и уређење за кидање мина; кад со исече конопац, мина исплива на површину. Драгирати, тражити и ловити подводне мине у циљу осигурања морског предела за пловидбу.
ДРАГИЋ Михаило (1887.-1915.), асистент унив. у Београду; бавио се антропогеографијом; гл. дело Гружа.
ДРАГИШИЋ Јурај († 1520.), хуманист 15. в.; родом из бос. Сребренице; путовао по целој зап. Евр.; највише провео у Ит., где 1490. постао проф. унив. у Пизи; тамо се звао Benignius de Salviatis; живот завршио као надбиск.; написао више флз. дела на лат. језику; позната му и чувена одбрана Савопароле (Propheticae solutiones).
ДРАГО КАМЕЊЕ, минер. вел. тврдине и брилијантне сјајности, која долази од бистрине масе, јаког преламања и расипања светлости; безбојни или лепих нежних боја (племенити: → дијамант, берил, корунд, опал; сем њих: гранат, топаз, тиркиз). Полудраго к.: аметист, цитрин, тигрово око, ахат, оникс и др.; глачају се у облику брилијанта, розете и многих др. облицима.
ДРАГОВА ДОКТРИНА: држава не може прибећи оружаној интервенцији за наплату дугова др. државе, јер такав поступак у супр. с међунар. правом; с изменама ген. Портера, на 2. хашкој конференцији 1907. прихваћено гледиште да се забрањује прибегавање сили било због наплате држ. дугова, било за све др. дугове који проистичу из уговора закључених с држављанима др. државе под заштитом и гаранцијом владе те државе, пре но што се покуша уређење спора путем арбитраже.
ДРАГОВИЋ, ман. Рођења богородичиног у Далм. код речице истог имена, подигнут у 15. в.; 2-3 пута страдао од Турака; обновљен 1694., а касније напуштен и подигнут недалеко нов. ман. 1867.
ДРАГОВИЋ Марко (1852.-1918.), историчар; судија и проф.; радио доста на ист. Ц. Горе; претежно објављивао грађу.
ДРАГОЉУБ (Tropaeolum maius, фам. Тrораеоlасеае), зељаста украсна биљка полегла стабла, штитаста лишћа полигонална облика, вел., зигоморфна цвета наранџасте боје; пореклом из Ј. Амер.
ДРАГОМАН 1) село и погранична жел. ст. у Буг., дрема Југосл., на прузи Софија-Ниш, 2) од ар.: терџуман), у нехришћ. државама чиновник посланства или конзулата, зналац домаћег језика, служи као
File: 0349.png---\Stefan\Rasic\---------------------------------------
тумач код власти. Драгомански превој, на Малој Пл., између Драгоманског и Софиског Поља.
ДРАГОМИРОВ Михаило (1830.-1905.), рус. ген. и вој. писац; истакао се у рус.-тур. рату (1877.-1878.).
ДРАГОН (фрц.) 1) змај. 2) ср. вид коњице (хусари -лака, кирасири - тешка); данас, после искуства у рату, постоји код модерних вој. само тај вид, а остали одбачени. Драгонаде, гоњења прот. у ј. Фрц. за владе Луја XIV, спровођена на тај начин што су код прот. настањивани коњаници (драгони), који се често понашали као у освојеној земљи и нагнали многе да пређу у католичанство; многи прот. због тога напустили Фрц. и побегли у Хол., Енгл. и нарочито у Пруску.
ДРАГОЊА, Ровака, р. у сз. Истри; дуга 30 км, излива се у Пиранску Драгу, дели хрв. од слов. становништва.
ДРАГОР, д. притока Црне Р. (Вардарска Ван.), протиче кроз Битољ.
ДРАГОСЛАВЉЕВИЋ Адам (1800.-1882.), истакао се као поборник за нар. језик у књиж., следбеник В. Караџића; издао 1. буквар на гласовној осн. (1825.).
ДРАГОШИЋ Хигин (псеудоним Рајхерцера, • 1845.). књиж.; писао драме и романе; гл. дела: Последњи Зрињски, Сигет, Последњи дани Катарине Зрињске (драме), Црна краљица, Кроз море Јада (романи).
ДРАГУТ-паша, чувени тур. гусар из 16, в.; убијао без милосрђа хришћ. по Сред. М.; погинуо при опсади Малте.
ДРАГУТИН, срп. краљ (1276.-1282.); старији син краља Уроша I; оженио се Катарином, кћери мађ. краља Стевана V; водио мађарофилску политику и стога дошао у сукоб с оцем, од ког, помоћу Мађара (1276.), отео престо; почео борбу с Виз., али није имао успеха; 1282. у лову сломио ногу и разболео се, па уступио престо млађем брату Милутину, а за себе задржао обл. од Рудника до Конавља; 1284. добио од Мађара Београд, Срем, Мачву и бос. обл. Соли и Усору, у којима владао до 1316 , ородивши се с бос. баном Стеваном I Котроманићем; први од срп. владара владао у Београду и направио од њега престоницу; пред крај 13. в. проширио своје подручје, добивши Браничево и Кучево; с братом Милутином дошао у сукоб, кад овај хтео да Србију полит. тешње веже са Виз. и када достало све јасније да не мисли по уговору да уступи срп. престо Д. сину Владиславу; сукоб између браће утишало свешт. (1313.); пред крај живота разишао се са мађ. пријатељима и појачао своје везе у Србији; примио пред смрт калуђерски чин и постао монах Теоктист; сахрањен (1316.) у Ђурђевим Стубовима код Н. Пазара.
[Illustration]
ДРАЖ, физ. или хем. процес који деловањем на наша чула изазива у нашој свести осећаје, нпр. треперење етерских честица је д. за чуло вида које изазива у нама осећаје чула вида: боје итд.
ДРАЖБА 1) јавна продаја; може бити добровољна и принудна; принудна д. се врши по извршном поступку од стране среског суда, који издаје проглас о дражбеном рочишту, и досуђује добра најбољем понуђачу, али под условом да се не стави надпонуда у року од 15 дана, тј. понуда трећих лица која повећавају цену бар за ¼; д. добровољна, продаја по ванпарничном поступку, јавна продаја која се врши на тражење сопственика ствари; за поступак надлежан срески суд.
ДРАЖЕ (фрц.) 1) лек у облику пилуле обложен чоколадом или шећером. 2) шећерка, бадем, лешник превучен слојем шећера.
ДРАЖЕНОВИЋ Јосип (• 1863.), изванредно плодан писац краћих и дужих приповедака, од којих објавио више књ.; праве књиж. вредности нема.
ДРАЖИЦА (clitoris), саставни део → вулве.
ДРАИЗОВА ОСТРАГУША, пушка с пуњењем остраг, коју Пруси употребили у фрц.-пруском рату; имала подељене нишане, што тада било ретко; калибар 14 мм.
ДРАЈДЕН Џон (Dryden, 1631.-1700.), 1 од најплоднијих енгл. писаца од вредности; веома разноврстан; писао трагедије, трагикомедије, комедије, опере, песме, спевове, као и Есеј о драмској поезији; преводио Јувенала, Овидија, Хорација, Омира, Теокрита, Лукреција и целог Вергилија; 1668. постављен за држ. песника; његов значај толики да се његово доба у ист. енгл. књиж. назива његовим именом; најбољи поз. комад: Све за љубав, у којем обрадио љубав Антонија и Клеопатре.
ДРАЈЕР Макс (Dreyer, • 1862.), нем. писац и популарни драматичар; вешт поз. конструктор, пун хумора; писао драме, романе и новеле; гл. дела: Њих троје, Зимски сан, Пробни кандидат, Долина живота, Победилац (драме); Гимназија у св. Јиргену, Краљ Кандаулс, Пут кроз огањ (романи); На родној груди (новеле).
ДРАЈЗЕР Теодор (Dreiser, • 1871.), амер. романописац реалистичког правца; гл. дела: Сестра Кари, Геније, Књига о мени, Амер. трагедија.
ДРАЈКАНТНЕРИ (нем.), угласти стеновити валуци по пустињама, чије стране углачао песак који преноси ветар.
ДРАЈФУС Алфред (Dreyfus, 1859.-1927.), фрц. официр, осумњичен и осуђен за шпијунажу у корист Нем. (1894.), после 2 н. суђења, до којих дошло после пропаганде Е. Золе, пуштен на слободу као невин (1906.).
ДРАКЕНСБЕРГ → Катламба.
ДРАКОН, атински законодавац из 7. в. пре Хр., чији зак. били веома строги (»крвљу писани«).
ДРАМА, град у грч. Македонији (29 000 ст.) у веома плодној Драм. Котлини оивиченој пошумљеним план.; у околини се гаји кукуруз, ориз, памук, нарочито дуван и винова лоза.
ДРАМА (грч.), књиж. род у којем се предмет приказује пластично, радњом драмских лица; њени су гл. елементи: сукоби, схватања, осећања и интереси драмских лица, из којих се рађају афекти, а битна је радња, удружена с директним сликањем карактера и типова у разговору; драмски етил се одликује много већом живошћу и динамиком него стил др. књиж. родова; може бити: трагедија, друштв. мелодрама, комедија, водвиљ, лакрдија, ревија, оперета, опера и још неке мање важне врсте; дели се на чинове, који садрже: експозицију (упознавање са средином у којој ће се д. збивати), заплет, који достиже свој врхунац или перипетију, па онда почиње расплет, који се завршава или катастрофом или без ње; ако се завршава катастрофом зове се трагедија, а ако се завршава весело комедија. Драматичар, писац драма. Драматург, раније писац драмског дела, у новије време ум. саветник поз. управе који чита предана драмска дела, предлаже њихово приказивање и преудешава их за сценско извођење. Драматургија, код ст. Грка приказ драме и писање драмског дела; у новије доба: наука о д. песништву и критички прикази појединих драма; данас: наука о д. књиж, и глуми. Драмска музика, муз. компонована за д. комаде да би илустровала поједина места у драми.
DRANG NACH OSTEN (нем.: стремљење ка И), предратна нем. експанзивна политика; тежила да прошири свој утицај на Балк. и Блиски И.
ДРАПЕРИЈА (фрц.), завеса; застирање, декорисање набраним тканинама.
ДРАСТИЧАН (грч.), који јако делује; суров, прост.
ДРАХМА, грч. јединица новца; д. значи на грч.: шака, оно што стаје у шаку (некада д. имала 6 обола, а 6 о. тачно испуњавало шаку); садашња д. се дели на 100 лепта; из 1 кг чистог злата кује се 51 212,87 д.
ДРАХМАН Холгер (1846.-1908.), дански лирски песник, који писао и драме, приповетке, романе и путописе; необично плодан; најпре евр. оријентисан, постао у поезији националан (1880.); у прво време реалист, касније припао романтизму; за тај преокрет значајна збирка песама: Стари и нови богови.
ДРАХОМАНОВ Михаил П. (1841.-1895.), малорус. филолог и фолклорист; борац за украјинску језичку и нар. самосталност; дела: Малоруска нар. предања, Ист. песме малорус. народа и др.
ДРАЦЕНА ДРАКО( Dracaena draco, фам. Liliaceae), дрвеће или шибље, дугачка, сабљичаста листа и гроздасте или метличасте цвасти; око 40 врста У тропским пределима ст. света; д. д. с Канарских О. и слична јој D. cinnabari са Сокотре, дају црвену смолу која се раније употребљавала у мед. сврхе, а сада само за прављење лака, фирниса и политуре; неке врсте украсне.
[Illustration]
ДРАЧ, (арб. Дурс), град у Арб., на Драчком Зал. (5000 ст.), пристаниште Тиране и целе Арб.; ст. грч. град; утврђење.
File: 0350.png---\Stefan\Rasic\---------------------------------------
ДРАЧ (Paliurus aculeatus, фам. Rhamnасеае), листопадни шиб бодљикавих (трновитих) грана; стан. сухих, топлих предела у медитеранској обл.; чест у Ј. Србији; плод пљосната, округла крилата ахенија; одомаћио се у Ср. Евр.; гаји се као жива ограда.
ДРАШКОВИЋ 1) Ђуро, аустр. ген.; учествовао у борби против Турака код Сиска (1592.) и Петриње (1605.). 2) Иван (око 1555.-1613.), бан хрв.-далм.-слав. (1595.-1607.), учествовао у бици код Сиска (1593.) против бос. паше Хасана Предојевића; за све време свога бановања ратовао с Турцима. 3) Иван (1603.-1648.), бан хрв.-далм.-слав. (1640.-1646.), син претходног, наставио борбе с Турцима и прославио се у њима, због чега му цар Фердинанд II дао титулу грофа; изабран за мађ. палатина (1646.). 4) Иван, хрв. бан, учествовао у рату против Турака 1716. и заузео Дубицу. 5) Јанко (1770.-1856.), илирски вођ; официр до 1806., после живео у Паризу и ушао активно у слободно-зидарске редове; борбено иступио за хрв. нар. права против Мађара (1832.), а после доста живо радио на буђењу нар. свести; његовом иницијативом осн. (1838.) 1. нар. читаоница, као средиште нар. живота, а потом и Матица илирска (→ сл.). 6) Јурај (1525.-1587.), биск. и бан хрв.-далм.-слав. (1567.-1576.), за чијег бановања у Хрв. избила сељачка буна (1572.); од 1584. канцелар аустр. цара Рудолфа II. 7) Милорад (1873.-1921.), политичар, члан самосталне радикалне странке, после свет. рата 1 од првака демократске странке; 1. пут изабран за нар. посл. 1905.; био 7 пута мин. у разним кабинетима 1905.-1921.; одличан организатор, савестан радник и реалан политичар; пао као жртва комунистичке завере 27./7. 1921. у Делницама (→ сл.). Драшковићи, породица пореклом из Б. и X.; поседовали: Книн, Худину и Цетин; пошто им Турци после мохачке битке (1526.) одузели имања, побегли у Хрв., а цар Максимилијан II дао им имање Тракошћан и Кленовник и титулу барона; од цара Фердинанда II добили (1631.) грофовску титулу (→ Д. Иван).
[Illustration]
[Illustration]
ДРВАР, варошица (3100 ст.) на р. Унцу, у срезу бос.-петровачком (Врбаска Бан.); стругара и фабрика буради, сандука и целулозе.
ДРВАРСКО ОРУЂЕ, алат за израђивање шумских сортимената; за обарање дрвета секира, клин и тестера (пила), за чишћење дебла од грања секира, за цепање клин, маљ и вагаче, за тесање брадвиљ или планкача (тешка 2-4 кг на дугачком држаљу), брадва (шварба) с кратким држаљем, макља и тесло; у крајевима где има доста шумских радника, као нпр. код нас, поменуто д. о. стално у употреби с разним модификацијама према крајевима и врсти дрвета; механизација не успева; у крајевима где влада оскудица у радној снази (нпр. у Рус.) шири се употреба разних машина.
ДРВЕНАСТЕ БИЉКЕ, б. с дрвенастим надземним деловима, који за разлику од → зељастих трају више год. и развијају обилно дрвено ткиво (→дрво); у њих спадају дрвеће и шибље; дрвеће има гл. стабло (дебло), док се шибље грана од земље.
ДРВЕНИК, Велики и Мали, острва на и. страни Јадр. М., на зап. улазу у Брачки Канал (Приморска Бан.).
ДРВО (lignum), дрвено ткиво, дрвени део снопића (хадром), д. маса у телу дрвенастих биљака (дрвећа, шибља); може бити примарно (хадром) или секундарно (у стаблу и корену биљака које секундарно дебљају); секундарна т. која постају на унутарњој страни камбијалног прстена називају се д. тело или д.; на попречном пресеку кроз вишегод. стабло распознају се концентричне зоне д.: год. прстенови или годови; између годова се јављају јасне границе, услед оштре разлике између пролећног и јесењег д.; ширина годова различита, што зависи од климатских и др. услова у дотичној год.; по броју годова може се одредити старост стабла и грана; у изузетним приликама, кад је вегетација прекидана, могу се год. образовати и по 2 года; у старијим стаблима за спровођење воде и минер. материја обично служе само последњи млађи годови, а старији се променама у мембранама и лумену елемената искључују из те функције; млађи годови, још у функцији спровођења, мекани и сочни, зову се бакуља пли бијел, а старији, ван те функције, чине једрац д., компактан и често разнолико обојен. Д. се употребљава сирово и прерађено; у шуми се оборено д. израђује (фазонира) у сортименте не мењајући знатно свој облик; ти шумски сортименти деле се у 2 гл. групе: тхн. и огревно д. и 2 споредне: грањевине и корен; служе или за директну употребу или као сировина за даљу прераду у обртне и инд. сортименте, у полуфабрикате и готове израђевине. Прерада може бити мех. (тесање, цепање, тестерисање, рендисање, токарење, млевење, дубљењеј спајање итд.) или хем. (израда целулозе, екстракта за штављење, сухих дестилата, вештачке свиле, производња уља, каучука, боја, терпент. уља итд.). Многострука употребљивост д. зависи од тхн. особина као што су: лакоћа (специф. тежина полусухог д. лишћара око 800-900 кг, четинара око 500 кг), способност за мех. обрађивање, сразмерно мала тврдина, вел. еластичност, цепкост, текстура, боја, горивост и др.; поред ових одлика д. има и слабих страна: сразмерно мала трајност, лака упаљивост, мењање облика и доста мала носивост; напретком тхн. недостаци умањена трајност се повећава ваљаном манипулацијом и разним начинима конзервисања; упаљивост се смањује натапањем и премазивањем разним материјама; мењање облика се спречава вештачким сушењем, манипулацијом и начином градње (нпр. употреба тзв. шперованог д.), а носивост се повећава спец. конструкцијама; поред свега тога д. потискују разни сурогати (бетон, гвожђе, етернит, цигла и др.), нарочито у грађевини, бродоградњи, воденим градњама, инд. аутомобила и авиона и др.; огревно д. потискује камени угаљ, нафта, електрика и др.; ипак д. успело да задржи многе своје позиције, или још увек успешно води борбу против сурогата, тако нпр. где потребна отпорност против штетног хем. дејства, у руд., код грађевинског столарства, у изради покућства, мањих лађа, чамаца, спортских направа, жел. прагова, муз. инструмената, у производњи дрвене вуне, буради и др.; уколико га сурогати с 1 стране истискују из употребе, с др. расте потрошња, особито у инд. (папир и др.). Грешке д. имају вел. важност у трг. д.; на основи количине г. сврстава се д. у класе, и свака класа дозвољава само извесну количину г. (толеранција); г. могу настати од инсеката, гљива (нпр. црвена и бела трулеж, пиравост, неправа срж или црвено срце, промена прир. боје и др.), повреда од стране човека, ветра, грома, сунчане жеге и др. физ. узрока, а јављају се и у самој грађи д.: кврге или чворови, усуканост жице, двоструко срце, ексцентричност и сл. Дрвена вуна, исечено меко дрво у облику узаних танких трака, служи за паковање стакла и др. лако ломљивих предмета. Д. губа → кућна гљива. Д. угаљ → ћумур. Д. утрљаница, дрвнина, сировина за израду хартије добивена мех. прерадом меких четинара (јеле и смреке) стругањем на каменом брусу; употребљава се за израду јевтинијих врста хартије (новинарске, картона и хартије за паковање), које на ваздуху и светлости потацне и пожуте; у Југосл. производе д. у. све важније фабр. кровне хартије и Здружене папирнице Вевче-Горичане-Медводе. Д. цемент, еластична битуминозна маса, која се с хартијом употребљава за покривање кровова малог нагиба, тераса итд.
ДРВОМОРАЦ, дрвождер (Anobiidae), мали, 2-6 мм дуг инсект тврдокрилац, мрк или црнкастомрк; и одрасли и ларве живе у дрвеној грађи (гредама, подовима, намештају итд.), бушећи ходнике и претварајући их у прашину и ћерпиче; одрасли се јављају понајчешће почетком лета и полови се дозивају шумом сличним куцању часовника; јако заражене ствари најбоље спалити; заражене одаје очистити паљењем сумпора или дезинсекцијом с хлоропикрином; да би се спречило продирање буба, грађа се најпре натопи нарочитим течностима, понајчешће крезолом. Дрвоплаз → смук.
ДРВОРЕЗ, копаничарство, украшавање дрвеног намештаја, архт. делова на кући, оруђа и др. предмета, као и израда ситних предмета (ножева за хартију, цигарлука, оквира за слике и сл.) рецкањем; ум. дела → гравира; као алат служе разни ножићи; веома раширен по свету; у Евр. као кућна радиност веома развијен у шумом богатој Скандинавији, Алпима и на Б. П., где пастири израђују од дрвета и рецкањем украшавају свирале, преслице, овчарске штапове и др.; до ум. развио се код Мијака у Ј. Србији, који израђивали и читаве иконостасе (нпр. драгоцени иконостас у црк. св. Спаса у Скопљу). Налази примену у столарству за украшавање модерног намештаја; слично д. украшавање рецкањем судова од тикава, веома развијено у Слав., и резбарство у кости, особито слоновој. Дрво-*
File: 0351.png---\Stefan\Rasic\---------------------------------------
резбарска уметност, позната још ст. Египћанима и негована и код ст. Сл.; у нашој земљи, од средњев. и ренесансних д. радова најзначајнијих у Сплиту, Рабу, Хвару, Трогиру, Охриду, Слепчанском ман. (врата, хорска седишта итд.); у новије доба најпознатији резбари из Дебра и Галичника, који крајем 18. и почетком 19. в. израдили много иконостаса по Ј. Србији, у фолклорној традицији и под утицајем барока. (На сл.: таван из Кратова, старински рад дебарских мајстора).
[Illustration]
ДРГОМАЉ, план. (1153 м) с.-сз. од Делница (Савска Бан.).
ДРЕБАНК (нем.), радна машина за обраду метала или дрвета (→ струг).
ДРЕДНОТ (енгл. dreadnought), бојни брод, највећи брод у флоти; депласман до 35 000 т, просечна брзина 21-23 миље, с најтежим топовима и челичним оклопом до 50 см; име добио по енгл. оклопњачи Д., израђеној 1906. (тада најтежи брод).
ДРЕЖНИК, село у срезу слуњском (Савска Бан.); у 13. и 14. в. средиште жупаније; властела и жупани били Нелипићи, Бабоњићи и најзад Франкопани, у чијем поседу остао до тур. освојења 1578.; ст. град сасвим раскопан 1869. Дрежничка Поља, 3 мала периодски плављена карсна поља јз. од Огулина (Савска Бан.); укупна површина 11 км².
ДРЕЖНИЦА, д. приточица Неретве.
ДРЕЗДЕН, гл. град (643 000 ст.) Саксоније (Нем.), на р. Лаби; осн. око 1200.; многе ум. грађевине, споменици и збирке; в. тхн. шк., акад. ум., институти; инд. ум. предмета (украса, стакла, порцелана, намештаја), машина (шиваћих), бициклета, фотогр. апарата, хем. производа итд.; пристаниште на Лаби; развијена трг.; код Д. Наполеон потукао аустр. војску (26./27./8. 1813.), али ту победу није могао да искористи, јер су убрзо затим његови ген. Вандам, Макдоналд, Удино и Неј били потучени од непр.
ДРЕЈТОН Мајкел (Drayton, 1563.-1631.), енгл. песник родољубивих побуда.
ДРЕК Франсис (Drake, 1540.-1598.), енгл. поморац н гусар; у 1 походу обишао Ј. Амер., опљачкао шп. флоту у Валпарајсу и вратио се преко Тихог, Индиског и Атланског Ок. у Енгл.; др. приликом изненадио и запалио шп. флоту у Кадиксу.
ДРЕКАВЦИ (Alouata), род амер. широконогих мајмуна, вел. репа којим се веру по дрвећу; живе у чопорима по шумама и снажно се деру.
[Illustration]
ДРЕН 1) план. (1663 м) и. од Прилепа (Вардарска Бан.). 2) (Cornus mas, фам. Cornaceae), шиб или мало дрво проста, јајаста и наспрамна листа, жута цвета, скупљена у цваст штит, који се развија пре листова; плод јајаста, мало накисела и црвено обојена коштуница; једе се, употребљава и за прављење слатка и печење ракије; служи у народу и као лек (за заустављање пролива); тврдо и тешко дрво употребљава се у занатству; расте по равницама и брежуљцима, а гаји се и као украсно дрво (→ свиба). 3) (енгл.), у мед.: цев од гуме, стакла или др. материјала способног за стерилизацију, с малим рупицама на зидовима; у тхн.: цеви м канали за исушење земљишта. Дренажа 1) извођење секрета или гноја из ране или које дупље помоћу дрена или газе. 2) систем подземних канала и цеви за скупљање и одвођење воде с подводног земљишта; примењује се у грађевинарству ради заштите темеља од влаге и у пољопр. ради спуштања нивоа подземне воде; у грађевинарству дренажни канали испод темеља грађевине су од земљаних или бетонских цеви или од плочастог камена; у пољопр. д. системи сисача и скупљача од земљаних печених цеви дужине 33 см и пречника 5-16 см; сисачи међу собом паралелни и полажу се према изохипсама земљишта управно, паралелно или косо; дубина дренова код ливада око 1 м, код њива око 1,30; размак 10-30 м; у Слав. (водне задруге Вука и Вучица-Карашица) њом оспособљено за културу око 2000 ха подводног земљишта.
[Illustration]
ДРЕНИЦА, предео између Косова и Метохије (Зетска Бан.); од Косова га на И одвајају пл. Чичавица и Гољеш; гл. и среско место Србица.
ДРЕНОВА 1) село у близини Пријепоља, с остацима црк. из 9.-10. в.; 1 од најстаријих срп. грађевина, у чијим рушевинама очуван надвратник с лат. натписом. 2) варошица (3000 ст.) у Буг., у трновском округу; у близини чувен Дреновски ман.; стан. у околини дунђери и баштовани.
ДРЕНОВО, село у Тиквешу у Ј. Србији, чувено из комитских борби; у њему за владе цара Душана подигнута црк., чије фреске израдио зограф Димитрије (1356.). обновљена почетком 19. в.
ДРЕНЧА, Душманица, рушевине ман. код Трстеника; подигао га 1382., у доба кн. Лазара, монах Доротеј; грађевина имала основу у облику тролисне детелине и кубе.
ДРЕС (енгл.) 1) спортска одећа за разликовање екипа или тимова за време утакмице. 2) одећа јахача или тркача за трке (блуза и капа).
ДРЕСИНА (фрц.), врста кола удешена за кретање по шинама, названа по изумитељу нем. инж. Карлу Ф. Драису (1785.-1851.), покреће се људском (ручна) или моторном снагом (моторна д.); служи за вожњу жел. особља при прегледу пруге.
ДРЕСУРА (фрц.), обука животиња за извршење разних послова; обична д. обучава за просте послове (нпр. коња за јахање или теглење), висока д. за сложеније послове, најчешћа код паса (за лов, полициску службу итд.), коња и разних дивљих животиња: мечке, мајмуна, лава итд.
ДРЖАВА, правна организација 1 народа на одређеној тер. под заједничком највишом влашћу; њени елементи су; људи, тер. и власт која те људе држи заједно; постала под притиском спољне опасности, одн. рата: 1 племе потчинило себи друго и наметнуло му своје господарство, или су се 2 племена или само 1 организовали за одбрану или напад и тиме се од прир. претворило у полит. и правну заједницу; за оправдање држ. принуде постоје многе теорије; теорија силе сматра да д. има право на употребу силе стога што је јача од својих поданика; антички филозофи, који су узимали да је човек рођен с нагоном држ. живота, сматрали д. за прир., а хришћ. богослови схватали је као творевину божанског промисла; по уговорној теорији (Хобс, Лок, Русо) д. постала уговором између појединаца (друштвен уговор); тиме је организована власт, којој се сви имају покоравати да би могли живети у заједници; према облику држ. управе, д. може бити → монархија и → република; са гледишта међунар. права д. је: проста, ако је у њој сувереност усредсређена у 1 органу, или сложена; сложене д. су: држ. савези или савезна д. (нпр. САД); сем ових облика, може 1 д. према другој бити у зависном односу; → васалне д. и протекторати; васалност је однос зависности 1 ниже јединице (васалне) према вишој (сизереној) д.; то је однос унутрашњег права, а не међународноправни, јер тер. сувереност припада сизереној д., а васална д. добива извесну аутономију управе, каткад и у погледу међунар.-прав. односа и вођења спољашње политике; протекторат, однос по којем се 1 д. обавезује да штити др., која јој у замену уступа вођење спољашње политике и дипломатског претстављања према трећим д.; док је васалност правни однос зависности, код протектората превлађује полит. елемент. У прив. праву д. има у начелу исти положај који имају и прив. лица; као таква она се зове фискус или ерар. Народна или хомогена д., састављена од 1 народа, који у њој има вел. већину; насупрот народносној (хетерогеној) д. састављеној од више народности, од којих ниједна нема претежну трајну већину. Сталешка д., организована на подели друштва на сталеже, нпр. до фрц. револуције: Фрц. и државе ср. в.; данас има присталица теорија да се у д. законодавна власт не бира општим гласањем већ да буде састављена од делегата појединих сталежа (нпр. реформе у Ит.). Тотална д., која се меша у све облике друштв. активности, изједначујући друштво са д., тежећи пуној етатизацији насупрот гледишту по којем се д. има ограничити само на рад на одржању поретка. Државна архива, засебно д. надлештво под врх. управом и надзором
File: 0352.png---\Stefan\Rasic\---------------------------------------
Мст. просвете, осн. Зак. од 2./12. 1898 са задатком да прикупља, сређује и чува документе од ист. вредности или општег значаја. Д. берзе рада, органи јавне службе за посредовање рада и помагање беспослених радника; у нашој земљи предвиђене Зак. о заштити радника од 1922.; постојале до 1927., када су (Ур. од 27./11.) претворене у јавне б. р. Д. вера → вера. Д. домена → домена. Д. дуг→ дуг. Д. испит, установљен чл. 54. Зак. о чиновницима за прелаз из приправних група у помоћне; правила за д. и. прописује сваки мин. за свој ресор; и. обавезан; не мора га бити једино за прелаз из др. група. Д. класна лутрија → лутрија. Д. ликвидациона банка, основана Зак. о ликвидацији морат. стања од 26./4. 1920., у циљу постепене ликвидације мораторних односа у Србији и Ц. Гори; установа с држ. капиталом; ликвидирала неплаћене мен. обавезе којима је рок падао од септ. 1912. до 12./7. 1914. Д. монополи Краљ. Југосл. регулисани Зак. о д. м. од 5./12. 1931.; зак. регулише ове м.: дувана, цигарпапира, жижица, вештачких упаљача и ужегача, као и кремена за њихово паљење, петролеума и соли; у име д. њима управља Самостална управа д. м. Краљ. Југославије под надзором Мст. фин.; њено устројство и надлежност прописани Зак. о конверзији д. дугова од 1895. и накнадним зак. о д. зајмовима, за које заложени монополски приходи (и који првенствено имају да служе плаћању ануитета дотичних зајмова); по буџету 1934.-1935. предвиђено прихода 1 956 393 000 д (дувана 1 412 543 000 д), расхода 406 393 000, вишак прихода 1550 мил. д. Д. науке, баве се проучавањем д. или појавама које су са њом у вези; то су: социол., јавно право, нар. екон., наука о фин., статистика; не претстављају научну већ школску поделу (група обухваћена програмом 1 отсека унив.). Д. одбор, највиши изборни орган у којем су: претседници и потпретседници Сената и Скупштине, претседник и потпрет. Д. савета, претс. 4 највиша суда у земљи (чл. 5. Зак. од 1931. о избору нар. посл.); сазива га претседник Сената најдаље 4. дана по распису избора посл.; утврђује и објављује колико ће бити гласачких места и који ће бити претседници бирач. одбора; по ранијим зак. утврђивао и број посл. (према броју гласача) и која су лица изабрана. Д. папири, д. хартије од вредности (обвезнице д. зајмова, благајнички записи-бонови), које су предмет банкарских операција; доносе сопственику интерес. Д. потсекретар, управни орган коме потчињена 1 грана д. управе (слично помоћник мин.); по јел. Уставу од 1921. установљаван према потреби за одређени део послова у 1 мст.; био под мин. за ког је везан и није премапотписивао краљеве акте нити потпадао под мин. одговорност (за њега одговарао његов мин.), али био полит. орган и имао парламент. функције; устав од 1931. не предвиђа д. п.; у Енгл., Фрц. имају више полит. карактер. Д. правобраниоштво, орган Мст. финансија, штити имовно-правне интересе д.; по зак. од 15./7. 1934. постоје Врховно д. п. при Мст. финансија и д. л. у седишту сваког апелац. суда; дужност му да заступа д. пред судовима и осталим властима, даје правна мишљења на захтев д. власти итд. Д. празник → празник. Д. привр. предузећа и установе, многа имања (пољска добра, шуме, тек. воде и јез., лековите воде и врела итд.), и извесна привр. предузећа и установе, који се налазе у двовласништву; нека од њих су у д. рукама из соц.-полит. разлога (спречавање експлоатисања широких нар. маса у корист појединаца), а код неких долазе још и разлози д. безбедности, д. привр. политике итд.; углавном, њима није циљ постигнуће зараде у новцу (изузимајући монополе), већ општа корист нар. привр. и д. циљевима; по буџету за 1934./1935. у Југосл. се воде као д. п. п. и у.: д. штампарије у Београду и Сарајеву, поз., д. монополи, д. имања Беље и Тополовац, д. фабрика шећера на Чукарици, жел., д. речна пловидба, поште, телеграфи и телефони, Пошт. штедионица, Д. хипотекарна банка, Д. класна лутрија, д. ергеле, ср. пољопривредне шк., д. пољопр. закладе, шуме и рудници, болнице, лечилишта и опоравилишта; поред вишкова монополских прихода над расходима који за себе износе 1550 мил. д, укупни расходи свих ових п. п. и у. износе 3 256 896 458.--, а приходи 3 642 798 313.-- д; вишак прихода 385 901 855.-- д (мимо чистог прихода од д. монопола). Д. приходи Краљ. Југосл., по буџету за 1934./1935.: 1) непосредни порези: а) општи (земљарина, кућарина, течевина на ренте, друштв., службенички и на нежење) свега 1 617 мил. д; б) посебни (на пословни промет и војница) 498 мил. д; в) ванредни (ванредан допринос уз служб. п. и дуговани п. с прирезом) 2 280 мил. д; 2) посредни (трошарина 800 мил. д; таксе 1105 мил. д; царина с узгредним цар. таксама и ажијом 650 мил. д) 2555 мил. д.; 3) монополи (вишак п. над расходима) 385 901 855.-- д; 5) разни ситни 143 452 340.-- д. укупно општих д. п. 6 914 354 340.-- д, у коју суму унет и вишак п. над расходима д. привр. предузећа и установа. Д. расходи деле се у буџетима, ради лакшег прегледа и контроле, на редовне и ванредне, и за њихово покриће постављају се (идеално) ова начела: 1) редовни издаци имају се покривати из редовних прихода; 2) ванредни издаци (нпр. на грађење жел. и др. јавне радове, наоружање итд.) требало би да се покривају ванред. средствима (зајмовима, или се бар њихова исплата дели на дужи низ год. и тим чини буџетски подношљивијим); даље се деле на личне (плате, наднице, хонорари, додаци на скупоћу, прековремени рад итд.) и материјалне (кирије, огрев, канцел. прибор, намештај, осветљење, путни и селидбени трошкови, храна и одело вој., осуђеника, болесника итд.); затим на адм. трошкове и инвестиције. Код д. привр. предузећа подвајају се управни (адм.) издаци од режиских, који служе производњи добара и враћају се у д. касу после продаје производа с евент. постигнутом зарадом. Д. р. Краљ. Југосл. у буџету за 1934./1935. предвиђени овако: 1) Врховна д. управа 149 781 613.-- д; 2) пензије, расположења, издржавања, нар. признања, помоћи и инвалидске потпоре 1100 738 432.-- д; 3) д. дугови 946 431 046,-- д; 4) Мст. правде са свим судовима и верским управама 357 188 922.-- д; 5) Мст. просвете 793 474 483.-- д; 6) Мст. иностраних послова 120 723 717.-- д; 7) Мст. унутр. послова (с бан. управама, жандармеријом, Упр. града Београда, полицијом и Општом д. статистиком 543 885 429.-- д; 8) Мст. финансија (без привр. предузећа) 296 748 720.-- д; 9) Мст. војске и морнарице 1943 275 390.-- д; 10) Мст. грађевина: адм. 165 179 929.-- д, инвестициони р. осталих мст. и установа 4 030 000.-- д; 11) Мст. саобр. (с управом и дирекцијама поморског и речног саобр. и одељењем за грађење жел., али без буџета жел., д. речне пловидбе, пошта, телеграфа и телефона и Пошт. штедионице, чији буџети издвојени у буџет д. привр. предузећа и установа), 201 861 509.-- д; 12) Мет. пољопр. (без привр. предузећа) 63 835 396.-- д; 13) Мст. трг. и инд. (без привр. предузећа) 44 038 687.-- д; 14) Мст. шума и рудника: показано у буџету д. привр. предузећа и установа; 15) Мст. соц. политике и нар. здравља (без буџета привр. предузећа) 148 029 149.-- 16) Мст. физ. васпитања народа: 14 161 918.-- д; 17) буџ. резервни кредити: 25 000 000.-- д; сви општи д. р. укупно: 6 914 354 340.-- д; поред тога р. привр. предузећа: 3 256 896 458.-- д. Д. рачуноводство, по Зак. од 15./7. 1934. обухвата израду и извршење д. буџета, полагање рачуна о д. приходима и расходима, о стању д. имовине, д. фондова, и пословању д. благајница; затим закључивање уговора који за државу повлаче расходе или дају приходе, пословање д. привр. предузећа и установа, управљање и руковање д. имовином и имовином д. фондова, најзад контролу свих горе побројаних функција; стоји под врх. управом и надзором Мст, финансија; рад свих органа који врше службу д. р. стоји под врх. надзором Гл. контроле. Д. репрезентација, спортска екипа од најбољих такмичара у држави за борбу с екипом др. земље. Д. савет, врховни упр. суд надлежан за спорове против мин. решења и указа, дисциплински суд за д. чиновнике и надз. орган над самоуправним телима; решава сукобе надлежности између упр. и самоупр. власти међусобно и једних са другима, као и сукобе између упр. судова; има 30 чланова који се постављају и смењују указом на предлог претседника Мин. савета; суди у одељењима од по 5 чланова, а постоје и пленарне седнице; поступак пред њим углавном писмен и контрадикторан. Д. секретар, англосаксонски назив за министра. Д. социјализам → социјализам. Д. суд, у Југосл. по Зак. о краљ. власти и врх. д. управи од 6./1. 1929., суд састављен од 3 д. саветника и тројице касационих судија које именује Краљ, надлежан да суди мин.; претседава претседник Касац.* суда; спорно је да ли је чл. 118. Устава од 1931. укинуо д. с. или не. Д. суд за заштиту државе. створен зак. од 8./1. 1929., надлежан за полит. кривице (предвиђене зак. о заштити јавне безбедности и поретка и Крив. зак.); Краљ поставља чланове с. и заменике на предлог мин. правде; узима их из редова судија; на претресу окривљени мора имати браниоца: државу заступа д. тужилац; решења се доносе у већу од 7 судија; против решења нема правног лека (једино помиловање може изменити пресуду). Д. тим → д. репрезентација. Д. тужиоштво има улогу тужиоца у крив. поступку: прима крив. пријаве и ставља предлоге за покретања извиђаја и истраге, затим подиже оптужницу кад буде истрага завршена (ако ове нема, онда директну оптужницу,
File: 0353.png---\Stefan\Rasic\---------------------------------------
ако нађе да је утврђено да постоје крив. дело и кривац) и заступа оптужницу на гл. претресу; изјављује призив или ревизију против пресуде окр. суда одн. пресуде судије појединца окр. суда; постоји при сваком окр. суду у држави и састоји се од 1 д. тужиоца као шефа и више заменика. Д. удар, преузимање пуне полит. власти на начин противан земаљском уставу или зак.; обично их вршили поглавари државе или шефови извршне власти помоћу оружане силе. Д. хипотека → хипотека. Д. хипотекарна банка (раније Управа фондова), осн. у Београду 1862. да прикупи под 1 управу разне јавне фондове и капитале, депозитне и пупилне новце, а да прима и прив. улоге на штедњу; 1898. реорганизована, с извесном аутономијом; 1922. понова реорганизована, и добила данашњи назив; 1 од 4 највеће новчане установе у земљи; њен значај за хипот. кредит у нашој држави првокласан; има знатне привилегије: за све њене обавезе јемчи држава; њене књ. и изводи из њих имају доказну снагу јавних исправа; од неуредних дужника може преузети управу над заложеним имањем; егзекуцију за наплату својих тражбина може вршити преко својих органа; њеним пословима руководи управник, у исто време и претседник упр. одбора; спада у надлежност Мст. финансија; раније успевала да емитује у иностранству (Нем., Фрц., Швајц., САД) низ хипот. и комуналних зајмова, којима појачавала своја средства за рад; по билансу за 1934. имала фондова, прив. и јавних капитала и депозита, разних обавеза по емисијама, тек. рачунима и реесконту, као и др. разне пасиве, укупно за 4 691 мил. д; у активи имала зајмова на непокретности за 2 205 мил. д, зајмова на прирезе и приходе (комуналне) за 618 мил., зајмова водним задругама за 54 мил., мен. зајмова: на хипотеку за 90 мил., домаће мен. за 86 мил., зајмова на залогу за 138 мил., тек. рачуни Мст. фин. 530,7 мил., тек. разни 153 мил.; непокретна имања 184 мил., откупљене вредности 72 мил., вредности рез. фонда 120 мил., укупна актива 4 691 мил. д. Д. црква → црква. Д. штампарија, осн. 1832. за владе кн. Милоша у Београду; у њој се штампају сва службена издања, многи уџбеници, Просветни гласник итд.; у последње време издаје Вукове нар. песме и приповетке и Срп. речник; издала Његошева скупљена дела. Д. шуме → шума.
ДРЖАВИНА, држање извесне ствари у својој власти; савесна и искрена (bona fide) д. заштићена законом који претпоставља да је држалац и сопственик, ако се не докаже противно код покретних ствари; код непокретности се непрекидна и неометана д. претвара после 24 год. у својину; зак. штити д. и у том што држаоцу даје право тражења да му се врати или одржи д., према лицима која нису сопственици.
ДРЖАВЉАНСТВО, веза између 1 физ. личности и 1 државе преко које то лице учествује у међунар.- правном животу; код нас регулисано Зак, од 21./9. 1928.; стиче се пореклом (jus sanguinis) од нашег држављанина, рођењем на нашој тер. (jus solis), удајом, прирођењем и позакоњењем, а губи се: отпустом (који држава не мора дати), трајном отсутношћу (рок 30 г.), удајом за странца, позакоњењем детета, одрицањем (између 21. и 24. год. живота од стране лица рођених у иностранству) и одузимањем (због ступања у страну службу или дефетизма за време рата); деца која су у отпусту следовала свог оца као малолетна и жена која удајом изгубила д. могу се (по пунолетству или престанку брака) вратити у наше д.; по правилу држављани анектиране државе добијају д. анектанта, или на основу рођења на анектираној тер. или по домицилу, или по рођењу и домицилу; то дејство се обично ублажава опцијом (правом да се изјасне против система); по сенжерменском и тријанонском уговору узет критеријум завичајности 1./1. 1910., с корекцијом путем опције.
ДРЖИЋ 1) Блаж, сликар из 2. половине 16. века; приписују му неке одличне слике из доминиканског ман. у Дубровнику. 2) Ђоре (1461.-1501.), дубровачки свешт. и песник; певао много у духу Петраркине лирике; његове песме налазе се измешане с песмама његова савр. Ш. Менчетића; од њега остало неколико песама испеваних потпуно у духу нар. лирике, уколико, бар делимично, нису узете из ње; његов песнички значај више ист. него чисто књиж. 3) Марин (1510.-1567.), дубровачки песник и комедиограф; писао занимљиве, али по вредности просечне побожне песме и пастирске игре; далеко му боља поз. дела, у којима испољио снажан драмски таленат и пуно смисла за комедију; унео доста оригиналних црта у тадању комедију, укалупљену у плаутовске традиције, износио на сцену доста слободне слике из живота, мада био свешт., и давао добре локалне типове; неке комедије потпуно изгубљене, а неке очуване само делимично; уколико постоје претстављају не само споменике лепе ум. већ и грађу за култ. ист. његова доба; најбоље: Скуп (тип тврдице), Дундо Мароје, Манде и Новела од Станца, ведра покладна лакрдија у стиху.
ДРИВАСТ, ст. тврђава код Скадра, у којој било и седиште кат. еп.; њим владали Срби, с малим прекидима, 1185.-1442.; сад мало село с тврђавом у рушевинама.