Pređi na sadržaj

Sveznanje D2

Izvor: Викизворник
SVEZNANjE


Dvozubica—Delfin

DVOZUBICA (Bidens), veoma rasprostranjen biljni rod iz fam. Compositae; vrsta kozji rogovi (V. tripartitus), česta po vlažnim livadama i njivama; plodove, na kojima su izraštaji s kukastim bodljama, najviše rasejavaju životinje. Dvozupka → bodljokoža riba.

DVOJAC, lak trkački čamac za 2 veslača, s kormilarom ili bez njega.

DVOJINA, dual (lat.), gram. broj od kojeg se u sh. jeziku sačuvali samo ostaci, u 2. pad. mn. (slugu, nogu, kostiju), a u slov. se upotrebljava i u deklinaciji i u konjugaciji.

DVOJNA MONARHIJA, obrazovana austr.-mađ. sporazumom 1867.; pred opasnošću od n. mađ. ustanka koji zapretio Austr., Franc Jozef I poveo pregovore s Mađarima i pristao da se dotadanja Austr. podeli na 2 dela: → Cislajtaniju (u kojoj imala prevlast Austr.) i → Translajtaniju (u kojoj imali prevlast Mađari); svaka od ove 2 države imala svoj parlament i svoju vladu, a vladar nosio 2 krune; d. m. trajala do 1918.

DVOJNA RAZMERA → razmera.

DVOJNI SAVEZ, sklopile Rus. i Frc. (1896.) usled opasnosti koja im pretila od Nem. i Austr.; prilaskom Engl. pretvoren u → trojni sporazum.

DVOJNI ČAMAC, kod primit. naroda sastavljaju se gredama po 2 čamca i tako se dobije veća tovarna površina i veća stabilnost; najviše u upotrebi kod naroda u Polineziji, ali i u Afr.; bilo ih i ia rekama u Arb.; tog su tipa na mnogo mesta i skele u Jugosl.

DVOJNIK, čovek sličan drugom toliko da ga je teško od njega razlikovati.

DVOJNICE, drveni duvački instrument koji se pravi od šimširova drveta i pretstavlja 2 pljosnata → duduka izrađena 1 pored dr.; pisak i prozor okrenuti napred; kako l. svirala (duduk) nema rupa, melodija se svira na d., a l. duduk samo prati; duva se istovremeno u oba piska.

DVOJNO VAŽENjE → bimetalizam.

DVOJNO KNjIGOVODSTVO (dvostruko, dvogubo, sistematsko, stvarno), dobilo ime po dvojnom pokazivanju rezultata rada, koji čini da je ono jedini savršen oblik k.; sistem d. k. sastoji se od 2 niza računa koji se vode u Glavnoj knj. d. k.; jedni od ovih računa prate i beleže formalne promene u dobrima i pokazuju stanje imovinskih sastavnih delova: Rn domaćih menica, Rn robe, Rn hartija od vrednosti, a drugi beleže pojedina opadanja i rastenja čiste imovine (račun glavnice): Rn kapitala sa svojim pomoćnim računima ili računima koji pokazuju rezultat ili uspeh rada; osn. oblik d. k. zove se it. k.* jer se prvo javilo u It., gde ga je (1494.) štampao 1. Italijan Luka Pačolo; osn. oblik ovog k. ima uglavnom 2 karakteristične knj.: Dnevnik i Glavnu knjigu; u Dnevniku se vode hronološki sve promene imovine, pa se potom prenose i razvode u Gl. knj., a ova sadrži pojedinačne račune u koje se razvode svi stavovi Dnevnika; ostale knj. it. k. ili su delovi računa Gl. knj., ili su pomoćne knj.; tako npr. za Račun poslovnih prijatelja i Račun osoba u Gl. knj. javlja se Knj. tekućih računa (u kojoj je svakom poslovnom prijatelju otvoren naročiti račun); kao dopuna Dnevniku javlja se Knj. blagajne, ako se ona odelito vodi (koja samo beleži ulaz i izlaz gotovog novca); zatim se vode naročite škontro-knj. (Škontro robe, Škontro men. itd.), koje prate ulaz i izlaz pojedinih delova imovine, pružaju detaljan pregled ulaza i izlaza i služe kao dopuna odgovarajućih računa Gl. knj.; osim ovih knj. vodi se i Knj. popisa ili Knj. inventara (Inventar). Dnevnik it. k. ima ove kolone: a) za datum knjiženja, b) za opis posla, v) za vrednost (sumu); pored njih, pred kolonom za datum, nalazi se još 1 kolona u kojoj se beleži veza sa Gl. knj.; za iznos mogu biti izvučene 2, 3 i 4 kolone; kad su u D. za iznos određene 2 kolone, u njih se beleže svi poslovi: gotovine, zamene i kredita (u 1. »duguje«, u 2. »potražuje«); ovakvo beleženje ne pruža u svako doba pregled o stanju gotovog novca po knj., da bi se moglo uporediti sa stvarnim stanjem gotovine u blagajni; ako u D. postoje za iznos 3 kolone, u prve 2 se beleži ulaz i izlaz gotovog novca i one pružaju stanje gotovog novca u blagajni, a u 3. kolonu se unose dužnici i poverioci, odn. sume dugovanja i potraživanja; najpodesniji je D. u kojem za sume postoje 4 kolone: prve 2 (3. i 4.) za beleženje dugovanja i potraživanja, jer pruža najviše prilike za kontrolisanje gotovine i za kontrolu sumarnog, ukupnog stanja duga i potraživanja; to je najbolji spoj Prvobeležnice (knj. u koju se prvo beleži) i Knj. blagajne; da bi se olakšalo razvođenje iz D. u Gl. knj., u svakom stavu su naznačeni računi koji su u vezi i na koje se odnosi pomenuti stav; tu je istaknuto koji račun treba zadužiti, a kojem treba odobriti; prvo se ističe dužnik (račun koji treba zadužiti); ako npr. 3./6. prodamo na poček Jovanu Jovanoviću, Niš, robe za 5 000.- d, taj se slučaj knjiži u D. s 2 kolone ovako:

/#

Juni 3. Rn osoba 5000

Ј.Јовановић, Ниш 
Рн робе 5000 
за узету робу на почек 
  1. /

Rn osoba je opšti (zajednički) račun u Gl. knj., a račun Jovana Jovanovića, Niš, je račun poslovnog prijatelja u Knj. tekućih računa (pomoćnoj knj.); J. Jovanović primio robu u vrednosti 5 000.- d zato Rn osoba duguje 5 000.- d; Rn robe (koji pretstavlja stovarište, magacin robe, odn. magacionara) potražuje za isporučenu robu 5 000.- d; ako je dalje 5./6. uzeto iz Hipotekarne banke trg. fonda 8 000.- d, onda se Rn. blagajne, koji je primio ovih 8 000.- d, za tu sumu zadužuje, a Rnu Hipotekarne banke ta se suma odobrava; taj stav u D. s 2 kolone glasio bi:

/#

Juni 5. Rn blagajne 8000-

Рну Хипотекарне банке 8000 
трг. фонда за изузетих 
  1. /

Ako je 10./6. kupljena roba za gotovo 2 000.- d, blagajna je tu sumu izdala; stoga Rn blagajne potražuje, a kako je roba ušla, Rn robe duguje; u D. s 2 kolone ovaj bi slučaj bio knjižen:

/#

Juni 10. Rn robe 2000-

Рну благајне за 2000- 
купљену робу 
  1. /

U D. s 4 kolone svi ovi slučajevi bili bi ovako knjiženi:




File: 0311.png---\Jan\Rasic\------------------------------------------

/* +------+--+--------------+----+--+----+--+----+--+----+--+ | Juni | 3| Rn osoba (J. | | | | | | | | | | | | Jovanović, | | | | |5000|--| | | | | | Niš) | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | Rnu robe za | | | | | | |5000|--| | | | uzetu robu na| | | | | | | | | | | | poček | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | 5| Rn blagajne |8000|--| | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | Rnu Hip. ban-| | | | | | |8000|--| | | | ke trg. fonda| | | | | | | | | | | | za izuzetnih | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |10| Rn robe | | | | |2000|--| | | | | | | | | | | | | | | | | | Rnu blagajne | | |2000|--| | | | | | | | za kupljenu | | | | | | | | | | | | robu | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |

  • /

Računi: Gl. knj. it. k. sadrži zbirku računa o potraživalju i dugovanju, o svim sastavnim delovima imovine i o čistoj imovini; svaki ulaz imovinskog sastavnog dela povećava zalihu i stanje imovinskog sastavnog dela, a izlaz 1 imovinskog dela može povući za sobom ulaz dr. imovinskog dela, i najzad, s izlazom 1 imov. sastavnog dela može biti vezano sticanje kakvog prava, kakve usluge itd.; prema tome kako ulaz i izlaz utiču 1 na 2. i na kapital, razlikujemo 3 slučaja a) čistu razmenu imovine; b) jednostrano davanje imovinskog sastavnog dela i sticanje kakvog prava i obratno (direktno smanjivanje i povećavanje imovine); v) mešovit slučaj razmene. Čista razmena imovine (stvarni računi) nastupa, kad povećanje 1 imovinskog sastavnog dela jednovremeno povlači i smanjivanje, po istoj vrednosti, stanja 2. imovinskog dela; ako je npr. kupljena roba i račun isplaćen u gotovu 500.- d, ulaz robe je vezan s istovremenim izlazom gotovog novca 500.- d.; s 1 strane povećana je robna zaliha, a s 2. strane smanjeno stanje blagajne u istoj visini; imovina je promenjena samo u svojim sastavnim delovima, ali nikako i po svojoj ukupnoj vrednosti (iznosu); u Gl. knj. ulaz robe se beleži na l. strani Rna robe, a izlaz gotovog novca na d. strani Rna blagajne; za ovaj slučaj kazaće se: Rn robe duguje Rnu blagajne koliko vredi roba koja je ušla, a Rn blagajne potražuje od Rna robe odgovarajuću vrednost koja je izišla; ili: Rn robe je dužnik Rnu blagajne, a Rn blagajne je poverilac Rnu robe; unesen u odgovarajuće račune ovaj primer izgleda ovako:

/* Duguje Račun robe Potražuje


Rnu blagajne 500


  • /

/* Duguje Račun blagajne Potražuje

Од Рна робе 500 


  • /

Svaki poslovni slučaj knjiži se u Gl. knj. u 2 računa; uvek se vezuje račun koji potražuje sa računom koji duguje i obratno; u č. i. r. spada i prodaja i kupovina robe na poček; kad se roba prodaje na poček, prema izlazu robe stoji ulaz potraživanja iste veličine, a po knjigama duguje onaj koji je prima; ako se roba kupuje na poček ona onda ulazi, a izlazi 1 pravo potraživanja od strane onoga koji je isporučuje; svi dugovi poslovnih prijatelja (potraživanja) mogu se voditi na 1 zajedničkom računu, tzv. Rnu dužnika, a sva potraživanja onih koji robu isporučuju (dakle svoja dugovanja) mogu se voditi na Rnu poverilaca; u ovakvom slučaju posebni računi poslovnih prijatelja (dužnika i poverilica) vode se u naročitoj pomoćnoj knj. (Knj. tekućih računa, Knj. kontokorenta); znači da Rn dužnika obračunava aktivni imovinski deo; prema tome računi imovinskih sastavnih delova se dele na: aktivne i pasivne račune; razlika između stanja (salda) 1 i drugih računa pretstavlja čistu imovinu ili glavnicu (čisti kapital); da bi se dobio neprekidan pregled čiste imovine i da bi se kontrolisale promene na njoj, ova razlika se prenosi na naročiti račun (Rn glavnice, Rn kapitala); pri otvaranju radnje čista imovina unosi se na »potražuje« a Rna glavnice (ovaj račun. koji se vodi kao račun svakog dr. poverioca. može se zamišljati kao račun otvoren sopstveniku radne); tako početni kapital čini 1. poziciju »potražuje« a u Rnu glavnice; svako dalje uvećavanje kapitala u toku rada mora se uneti na »potražuje« Rna glavnice, a svako umanjivanje kapitala na »duguje« Rna glavnice; pri zaključku čista imovina se unosi na »duguje« Rna glavnice (pretstavlja se kao da sopstvennk povlači čistu imovinu koju pokazuje preduzeće, i pošto je prima, on stoga »duguje«); prema tome imovina koja se pokaže pri zaključku čini poslednju poziciju »duguje« Rna glavnice; Rn glavnice stoji dakle prema računima imovinskih sastavnih delova u izvesnoj suprotnosti. Jednostrano davanje ili uzimanje 1 imovinskog dela (računa uspeha): ako prema ulazu 1 imovinskog sastavno, dela ne stoji izlaz 2., vrednost takvog dela pretstavlja čisto uvećavanje imovine; obrnuto, ako prema izlazu 1 sastavnog dela ne stoji ulaz 2., izlaz pretstavlja čisto smanjivanje imovine; npr. naplaćena provizija 500.-- d pretstavlja ulaz gotovog novca, uvećavanje čiste imovine (glavnice), i smatra se kao dobit; plaćena stanarina 1000.-- pretstavlja davanje 1 imovinskog sastavnog dela i smanjivanje kapitala; za svako uvećavanje imovine (dobit) Rn glavnice je poverilac (potražuje), za svako smanjivanje on je dužnik (duguje). Mešoviti slučaj (mešoviti račun) javlja se kad se imovinski sastavni delovi kreću tako da oni koji ulaze vrede više ili manje od onih koji istovremeno izlaze; imovina se onda menja ne samo po sastavu (sklopu) već i po svojoj ukupnoj vrednosti; ova dvojna promena pretstavlja se računima; npr. ako je prodana roba koja vredi 1500.-- d, s dobiti 300.-- d, dakle za 1800.-- d, i to na poček, onda se javlja ulaz 1 prava potraživanja (Rn dužnika duguje 1800.-- d), a istovremeno i izlaz robe, odn. smanjivanje njene vrednosti (Rn robe potražuje); stanje je ipak povećano za 300.-- d koji se moraju dodati čistoj imovini; obratno ako se za robu primi manje no što vredi, javlja se gubitak koji smanjuje čistu imovinu; kad bi se u praktičnom k. mogao da izdvoji gubitak od dobitka iz dana u dan i od slučaja do slučaja, takvo k. pretstavljalo bi savršenstvo, jer bi se ne samo svake god., već i svakog dana imala pred očima verna slika stanja radnje i pokazala bi se mat. tačno dobit i šteta međutim u praksi je teško odmah izvesti ovo izdvajanje; dogod se mešoviti računi ne zaključe, Rn glavnice i Rn imovinskih sastavnih delova ostaju nepotpuni i ni 1. ni 2. ne može da pokaže stanje čiste imovine; npr. neka je uzeta avansna roba na poček za 9000.-- d; ako je njena 1/3 (u vrednosti 3000.-- d) prodata za gotovo (per kasa) za 4000.-- d, a 1/3 (u vrednosti od 3000.-- d) za akcept 2500.-- d, onda Rnu robe treba odobriti obe ove sume i za 1. zadužiti Rn blagajnice (4000.-- d) a za 2. (2 500.-- d) Rn domaćih men., jer je dobiven men. akcept; unošenjem inventarske vrednosti poslednje trećine (3000.-- d, po ceni stajanja), na »potražuje« Rna robe, utvrdiće se dobit kao saldo na »duguje« ovako:

/* Duguje Račun robe Potražuje

Rnu poverilaca 9000 Od Rna blagajne 4000 --

„ „ дом. меница 2500 --

Dobit 500 -- Inven. vred. zalihe 3000 --

9500 -- 9500 --
  • /

Ako robnu zalihu (poslednju trećinu) procenimo ne po kupovnoj vrednosti (3000.-- d), već po nekoj nižoj pijačnoj ceni, npr. sa 1500.-- d, onda će obračun biti:

/* Duguje Račun robe Potražuje

Rnu poverilaca 9000 Od Rna blagajne 4000 --

,, ,, дом. меница 2500 -- 
Инвентарска вредност
залихе 1500 --
Губитак 1000 --
9000 -- 9000 --
  • /

Stoga što je u praktičnom životu nemogućno odmah izračunati i knjižiti dobit i štetu, moraju


File: 0312.png---\Jan\Rasic\------------------------------------------

se voditi mešoviti računi; u njih se unose mešoviti poslovi kao čisti poslovi razmene, a odgađa se određivanje dobiti ili štete; k. sa mešovitim računima postiže svoj cilj samo periodično, npr. po isteku polugodišta, tj. pri sklapalju Inventara i izračunavanju i knjiženju dobiti iz mešovitih računa, koje je u tesnoj vezi sa sastavljanjem Inventara; stoga je Inventar za trg. i ind. preduzeća neophodan u d. k.; pošto d. k. treba da pruži potpunu sliku o pređašnjem i sadanjem imovinskom stanju i poslovnim slučajevima koji uvećavaju ili umanjuju njegov sastav, Rn glavnice mora biti privremeno rastavljen u pojedine potčinjenje račune; u njih spada i Rn gubitka i dobitka, čiji je zadatak da pokaže dobit ili štetu u 1 vremenskom periodu i da u 1 sumi (saldu) pripremi sve to za prenos u Rn glavnice; taj račun privremeno stupa na mesto Rna glavnice i prima na »duguje« pozicije gubitka, a na »potražuje« pozicije dobitka, i saldo »duguje (smanjivanje čiste imovine), pa se pri zaključku prenosi na »duguje« Rna glavnice; saldo »potražuje (kao uvećavanje čiste imovine) dolazi na potražuje Rna glavnice; unošenje dobiti i štete u Rn gubitka i dobitka mogućno je tek pri sklapanju Inventara; prema tome Rn gubitka i dobitka kao pomoćni račun Rnu glavnice periodično skuplja gubitak i dobitak onih računa koji u toku rada pokazuju uspeh ili neuspeh (zaključivanje pomoću Rna gubitka i dobitka). Kad se upotrebe razni računi imovinskih sastavnih delova i razni računi glavnice, onda se ne samo rastavljaju imovinski sastavni delovi, već se i ceo obrt radnje deli u pojedinačne slike; da bi se i pored toga dobila ukupna slika stanja preduzeća, mora se, prividno, ići obrnutim putem, tj. mora doći skupljanje računa i njihovih rezultata u pogledu stanja i uspeha; stoga je potrebno uvesti još 1 pomoćni račun koji će imati zadatak da iz svih računa imovinskih delova skupi zalihe (aktivne i pasivne delove); taj račun se zove Rn izravnanja (Bilans-konto); na taj način sistem mnogih računa se svodi na 2 računa: Rn gubitka i dobitka i Rn izravnanja; u svakoj poslovnoj periodi, ograničenoj sa 2 inventara, Rn izravnanja mora da se primeni 2 puta: pri otvaranju (Početni) i pri zaključku (Zaključni r. i., Zaključni bilans); početni Rn izravnanja ima zadatak da prilikom otvaranja radnje razda računima aktivu i pasivu kojom raspolaže; zaključni Rn izravnanja treba da ih pri zaključku pokupi u obliku salda iz raznih računa; to je zaključivanje računa pomoću Rna izravnanja; Početni rn izravnanja daje aktivu; stoga se njemu aktiva odobrava, tj. beleži na njegovu stranu »potražuje; Zaključni rn izravnanja uzima aktivu i stoga se njom zadužuje, tj. ona se beleži na njegovo »duguje«; Početni rn izravnanja duguje pasivu. a Zaključni je potražuje; stoga se u Početnom rnu i čista imovina javlja kao saldo potražuje, koje mora biti knjiženo na »potražuje« Rna glavnice, a na »duguje« početnog Rna izravnanja, koji se usled toga odmah i izravnjava i završuje time svoju ulogu; pomoću Rna gubitka i dobitka i Rna izravnanja, mnogokontni sistem vraća se na dvokontni sistem; taj posao se zove zaključivanje godišnjih računa; da bi se dobio pregled rezultata 1 privr. periode treba srediti pojedine rezultate i skupiti po stanjima i uspesima na 1 zbirni zajednički račun imovinskih sastavnih delova, koji se zove Rn izravnanja (Rn bilansa), a sva povećavanja i smanjivanja kapitala, iz raznih računa uspeha, na tzv. Rn gubitka i dobitka; ako se pri zaključku pokaže dobit, ona se prenosi na »potražuje« Rna glavnice, gde se nalazi i početna glavnica: ove 2 pozicije u zbiru pokazuju krajnju čistu imovinu koja treba u paru da se podudara sa protivpoloženim saldom »duguje« Rna izravnanja, tako da se oba računa: Rn izravnanja i Rn glavnice među sobom bilansiraju i pretstavljaju zaključnu jednačinu oba niza računa. Ako je roba prodata za 1500.-- d, i ako ta suma obuhvata vrednost robe 1000.- d i dobit 500.- d, cela suma od 1500.- d privremeno se knjiži na R-nu imovinskog sastavnog dela (ovde na R-nu robe) kao vrednost koja je izišla; tako R-n robe pokazuje: levo: ulaz robe 1000.- desno: sadanji izlaz 1500.- d; Rn robe se onda pretvara u račun imovinskog sastavnog dela koji istovremeno obračunava i uspeh; prema tome svakog dana, za budi koji moment, nije mogućno odrediti čistu imovinu i uspeh radnje, pa k. teorisko ostaje praktično nesavršeno; dobitak, odn. gubitak u mešovitom računu nalazi se ako se na »potražuje« toga računa unese inventarska vrednost pomenute robe.

/#

Početni i zaključni stavovi u Dnevniku d. 1 g.

+--+--+---------------------------+------+--+------+--+ | | | Januar 1935. | | | | | | 1| | Sledeći | | | | | | | | Rnu izravnanja | | | | | | | |za ukupnu imovinu (aktivu) | | |261000|--| | | | po popisu | | | | | | | | Rn blagajne |100000|--| | | | | | Rn robe | 60000|--| | | | | | Rn domaćih menica | 10000|--| | | | | | Rn raznih moneta | 6000|--| | | | | | Rn pokretnosti | 5000|--| | | | | | Rn nepokretnosti | 80000|--| | | | | | --------------------- | | | | | | | | Rn izravnanja | 61000|--| | | | 1| | Sledećima | | | | | | | | za ukupan dug (pasivu) | | | | | | | | Rnu meničnih prijema | | | 30000|--| | | | Rnu tekućih računa (pove- | | | | | | | | rilaca) | | | 11000|--| | | | Rnu hipotekar. dugovanja | | | 20000|--| | | | ------------------------ | | | | | | 1| | Rn izravnanja |200000|--| | | | | | Rnu glavnice | | |200000|--| | | | za čistu imovinu po popi- | | | | | | | | su | | | | | | | | ------------------------- | | | | | +--+--+---------------------------+------+--+------+--+ | | | Decembar 1935. | | | | | |31| | Sledeći | | | | | | | | Rnu gubitka i dobitka | | | 8000|--| | | | za ukupan dobitak | | | | | | | | Rn robe | 3000|--| | | | | | Rn raznih moneta | 2000|--| | | | | | Rn stranih menica | 500|--| | | | | | Rn kamata | 1500|--| | | | | | Rn provizije | 1000|--| | | | | | ------------------------- | | | | | |31| | Rn gubitka i dobitka | 3500|--| | | | | | Sledećima | | | | | | | | za ukupan gubitak | | | | | | | | Rnu plata osoblja | | | 2000|--| | | | Rnu stanarine | | | 1000|--| | | | Rnu osvetljenja | | | 500|--| | | | ------------------------- | | | | | |31| | Rn gubitka i dobitka | 4500|--| | | | | | Rnu glavnice | | | 4500|--| | | | za čist dobitak | | | | | | | | ------------------------- | | | | | |31| | Rn izravnanja |265500|--| | | | | | Sledećima | | | | | | | | za ukupnu imovinu (aktivu)| | | | | | | | pri zaključku | | | | | | | | Rnu blagajne | | |120000|--| | | | Rnu robe | | | 70000|--| | | | Rnu domaćih menica | | | 30000|--| | | | Rnu raznih moneta | | | 10000|--| | | | Rnu pokretnosti | | | 4500|--| | | | Rnu nepokretnosti | | | 31000|--| | | | --------------------- | | | | | |31| | Sledeći | | | | | | | | Rnu izravnanja | | | 80000|--| | | | za ukupan dug (pasivu) | | | | | | | | pri zaključku | | | | | | | | Rn meničnih prijema | 25000|--| | | | | | Rn tekućih računa (pover.)| 40000|--| | | | | | Rn hipotekarnog dugovanja | 15000|--| | | | | | ------------------------- | | | | | |31| | Rn glavnice |185000|--| | | | | | Rnu izravnanja | | |185000|--| | | | za čistu imovinu pri za- | | | | | | | | ključku | | | | | | | | | | | | |

  1. /

DVOJNO PRELAMANjE, osobina većine kristala da 1 svetlosni zrak razlože na 2; predmeti posmatrani kroz takve kristale izgledaju udvojeni; oba zraka koji tako postaju polarizovani su i u samom kristalu se različito ponašaju; 1 od njih se zove redovan ili običan, a dr. neredovan ili neobičan; osobina d. p. iskorišćena za dobijanje polarizovane svetlosti; samo tela sa kristalnom strukturom mogu dvojno prelamati; izuzetak → Kerov efekat.

DVOKOLICE, najviše u upotrebi u Az., gde su bile poznate u davnoj starini, kao ratno i prevozno


File: 0313.png---\espe\Rasic\-----------------------------------------

sredstvo; ima ih i u j. Evr., osobito na B. P. (→ araba, kola).

DVOKRILAC → biplan.

DVOKRILCI (Diptera), insekti samo sa prednjim parom krila, dok su zadnja zakržljala (njihalice); usneni aparat podešen za ubadanje i sisanje; razvitak teče s potpunim preobražajem; larve crvolike, bez nogu i često bez glave; lutke kod izvesnih vrsta pokretljive; vrstama najbogatija grupa insekata i od ogromna značaja po čoveka i u ekon. prirode; među njima ima mnogo parazita, prenosnika zaraznih bolesti čoveka i životinja, opasnih poljopr. štetočina, a i korisnih vrsta, jer uništavaju štetne insekte ili se njihove larve hrane lešinama i org. materijama u raspadanju; najznačajniji pretstavnici dveju gl. grupa su komarci i muhe.

DVOPEK, naročito dobro, nekad dvaput pečen hleb (umešen od žitna brašna s malo vode); podesan za bolesnike, jer se lako vari.

DVOPOLNOST → hermafroditizam.

DVOR 1) selo (1000 st.) i sresko mesto na Uni (Vrbaska Ban.). 2) dvorac, zgrada za stanovanje vladara, aristokrata ili imućnih ličnosti, s raskošnim odajama za primanje i za stanovanje, svečanim dvoranama, monumentalnim prilazima, stepeništima, vestibilima; po raskoši u arht. najpoznatiji: → versajski u Frc., → Eskurijal u Šp., Potsdam u Nem., Šenbrun u Austr. Dvorana 1) vel. raskošna odaja nekog stana ili palate, namenjena za prijeme, svečanosti, igre. 2) vel. prostori za javne priredbe (koncertna, poz., sudska), ili za skupljanje i zabavu itd. Dvorište, prazan deo imanja oko ili pozadi zgrada u varošima; neposredan deo zemljišta oko vila ili seoskih zgrada; u varošima služi za osvetljenje i provetravanje pojedinih odeljenja zgrade i veličina mu propisana građev. zak.; kod zgrada gde se predviđaju trg. radnje u prizemlju se može za njih iskoristiti i pokriti celo d.; u tom slučaju ono se na 1. spratu otvara u vidu terase i odatle služi g. spratovima kao pravo d. Dvorske budale, šaljivčine na vladarskim i plemićkim dvorovima, postoje još od Aleksandra Vel.; od 15.-18. v. gotovo na svakom dvoru; bili obrazovani ljudi koji imali pravo da bezobzirno kritikuju sredinu (kao Kunc fon der Ro-zen za Maksimilijana I), ili bogalji i patuljci s kojima dvorani terali šegu (kao Perkeo za pfalačkog kn. Karla Filipa); imali i svoju uniformu u kojoj se naročito isticala kapa i skiptar. D. zvanja, u st. srp. državi stvarana su po ugledu na viz. dvor; pod Dušanom najviši činovnik bio despot, čiji čin davan samo vladaočevom srodniku, zatim ćesar, velikodostojnik do cara, veliki sluga (min. dvora za spolj. i unutr. poslove), logotet (vladarev sekretar), kaznac (komornik, fin. čin.), čelnik (upravnik dobara), dijak (dvorski pisar); u st. spomenicima na dvoru se pominju kao činovnici i dvorodržici, protovistijari (starešina riznice), vistijari (koji su cara oblačili), stavilac (brinuo se za trpezu), enohijar (podrumar), lagator (starao se za konjušarsku službu). D. poezija, umetnička lirska i epska p. po srednjev. kneževskim dvorovima u sev. Frc., Provansi i Nem. D. statut, pravilnik o pravnim položaju Kralja i članova kralj. doma; u priv. pravu jsl. d. s. propisuje: punoletstvo Kralja i prestolonaslednika navršenjem 18. god. života; za stupanje u brak prinčevi moraju imati kraljevo odobrenje (inače brak ostaje punovažan, a član doma gubi to svojstvo); članovi doma se ne smeju zaduživati preko veličine prihoda bez Kraljevog odobrenja.

[Illustration: ]

DVORŽAK 1) Antonin (1841.-1904.), češki kompozitor, prof. praškog konzervatorijuma, direktor Nac. konzervatorijuma u Njujorku; imao vel. melodisku invenciju i raznovrsnost tonskog kolorita; obrađivao naročito kamernu muz., obogatio sonatu i simfoniju unoseći u lagani stav i skerco češke muz. elemente i oblike (Dumka, Elegija, Furijant); opere nemaju dovoljno dramatičnosti i deluju više melodijom i ritmom; hromatiku primenjivao s uspehom i neposredno; pripada više klasičnoj nego romantičnoj šk.; komponovao: simfonije, simf. poeme, uvertire, oratorijum Sv. Ljudmila, Stabat Mater, Rekviem, baladu Svadbeni darovi i dr. 2) Arnošt (1880.-1933.), češki dramski pisac; gl. dela: Knez Vaclav IV, Bela Gora, Pošteni Matija (u zajednici s L. Klimom). 3) Karel (• 1893.), češki vajar, poznat naročito kao portretist. 4) Ksaver (• 1858.), češki pesnik; gl. dela: Zlatnom stazom, Sursum corda, Meditacije.

DVORNIKOVIĆ 1) Vladimir d-r (• 1888.), filozof, b. prof. flz. na Univ. u Zagrebu; objavio više stručnih rasprava i dela; važnije stvari: Oba osnovna tipa filozofiranja, Savr. filozofija, Studije za psihologiju pesimizma. 2) Ljudevit (• 1861.), pedagog, prof. uč. šk.; prvo pristalica Herbertove ped., a docnije prešao s ped. radova na flz. kulture i knjiž. kritiku; gl. dela: Temelji psihologije, Eseji iz područja ped. psihologije i estetike, Uzgojna ideja u kult. povjesti čovečanstva, Ped.- didaktički priručnik.

DVORNIČIĆ Matko (• 1886.), adv. i pisac; napisao nekoliko priča i crtica iz života Istre i o. Krka, a bavio se i knjiž. kritikom.

DVORSKI Viktor (• 1882.), čsl. geograf, pisao i o našim krajevima: Juliski Alpi, Ekon.-geogr. studija Crne Gore.

DVOSED, biplas*, aeroplan sa 2 mesta.

DVOSUPNICE → dikotiledone.

DVOTAKTNI MOTORI, klipni motori s unutarnjim sagorevanjem kod kojih gasovi potiskuju klip samo pri svakom 2, hodu klipa.

DVOUSNENI SUGLASNIK → suglasnik.

DVRSNO POLjE, malo karsno polje, s. od Risanskog Zal. u Boki Kotorskoj (Zetska Van.); u njemu tvrđava Dragalj, koju podigla Austr. 1836., poznata iz krivošiskog ustanka 1869.

DVUR KRALOVE, varoš (15 000 st.) u ČSR.

D. D., skraćenica za deoničko (akc.) društvo.

DE (lat.), predlog i predmetak u složenicama sa značenjem: o, od na: De gustibus non est disputandum (lat.: o ukusu ne treba raspravljati), znači: svako je slobodan da misli i da istakne što mu se dopada ili ne dopada. De jure, po pravu, prema pravnim propisima. De mortuis nihil nisi bene (lat.: o mrtvima treba samo dobro govoriti), kad hoće da se istakne da je pokojnik imao i mana, ali je red da se one ne spominju. De nihilo nihil (lat.: iz ničega ništa ne postaje, -- Lukrecije prema Epikurovu učenju). De profundus (lat.: iz dubine), prve reči 129. psalma, koji se, kod rkat., čita obično s posmrtnim molitvama. De facto, prema činjenicama, stanju stvari; stvarno, zaista; supr. → de jure.

DEAK Ferenc (1803,-1876,), mađ. državnik, pravnik, nar, posl., vođ liberalne opozicije protiv Meternika; u Baćanjijevoj vladi min. (1848.), ali umeren; povukao se posle preduzimanja vlasti od strane Košuta; po ugušenju mađ. bune (1849.), istakao se kao vođ Mađara; 1 od gl. stvaralaca a.-u. dualizma; pregovarao s Hrvatima oko nagodbe.

DEANOVIĆ Mirko (• 1870.), romanist, proučava veze naše knjiž. s romanskim, važnija dela: Talijanski teatar u Dubrovniku, Odrazi tal. akademije »degli arcadi« preko Jadrana, Talijanski uticaj na jsl. knjiž. (na frc.).

DEBAR, varoš i sresko mesto (5 466 st.) na d. obali

[Illustration]

Crnog Drima, pod pl. Krčnnom (Vardarska Ban.); u okolini radioaktivna i sumporovita hiperterma Debarska i Kosovratska Banja; leče reumatizam i ž. bolesti. Debarska eparhija, postoji sigurno od 11. v. sa sedištem u Piškopeji (koja i dobila ime po ep.); kasnije sedište preneseno u Gornji D., u mesto koje se i danas zove Piskupština; u samom D. vladike stanuju tek od 18. v.; u 1. pol. 17. v. spojene ep. d. i kičevska, a 1890. d. i veleska. D. župa, mala župa oko D.; stan. Srbi, većim delom pomuslimanjeni; u selu Kodžadžiku Juruci, davnašnji tur. kolonisti. D. majstori, nar. umetnici iz okoline D. koji se krajem 18. i početkom 19. v. bavili drvorezbarskim radom; većinom poreklom iz Galičnika; radili najviše za crk.: ikonostase, stolove, ćivote, propovedaonice; najpoznatiji njihovi radovi u crk. sv. Spasa, u


File: 0314.png---\espe\Rasic\-----------------------------------------

Bigorskom man., Lesnovu, Hilandaru; izrazito folklorna um., s nešto srednjev. tradicije i jakim uticajem zapadnjačkog baroka. D. Polje, pogranična obl. između Jugosl. i Arb.; deli se na Gornji (u Jugosl., oko D.) i Donji Debar (u Arb., oko Niškopeje); u Gornjem stan. prav. i musl. Srbi, musl. Arbanasi i poarbanašeni Srbi, a u Donjem: musl. Arbanasi.

DEBAKIRATI (frc.), iskrcati.

DEBATA (frc.), usmeno pretresanje naučnog ili polit. predmeta; raspravljanje.

DEBELA BERTA → Berta.

DEBELA TIKVA (Bryonia alba, fam. Cucurbitaceae), dugovečna zeljasta biljka, repasta, žućkasta korena; povijuša s prostim rašljikama, duga do 4 m; stablo i lišće rapavi (pokriveni kratkim bodljama); lišće deljeno u 5 režnjeva; cvetovi jednodomi, zelenkasto-beli; plod crna, okrugla bobica; živi po ogradama, šumama i šibljacima u Evr., Az., S. Amer.

[Illustration]

DEBELO BRDO, kod Sarajeva, znatno preist. naselje; postojalo od neolitika do dolaska Rimljana.

DEBELO JER (ъ*) → jer.

DEBELjAK Anton (• 1887.), slov. pesnik; rano se počeo baviti knjiž., pretežno poezijom; prevodio sa stranih jezika.

DEBELjANOV Dimčo (1885.-1916.), bug. pesnik; simvolist, pod frc. uticajem.

DEBET (lat.), duguje. D. strana, na koju se pišu dugovanja poslovnog prijatelja (strana »duguje«), d. strana 1 računa. Debitor, dužnik.

DEBI (frc.), prvo javno istupanje, naročito na pozornici.

DEBILAN (lat.), slab, slabouman u najblažoj meri. Debilnost, slabo telesno razviće, mršavost, smanjena sposobnost za život; naročito kod novorođenčadi; uzroci joj teže i dugotrajne bolesti majke za vreme trudnoće (tbk., sifilis, duže zarazne bolesti, nedovoljna ishrana). Neurološka d. → slaboumnost.

DEBISI Klod Ašil (Debussy, 1862.-1919.). frc. kompozitor, tvorac muz. impresionizma (pod uticajem impresionizma u slikarstvu); u njegovoj muz. ima egzotike, a čudna, bogata i ritmičkom raznovrsnošću obojena harmonija daje im naročitu draž; opera Peleas i Melizanda rađena na osnovama protivnim Vagneru m odlikuje se srdačnom prostotom i prisnošću; komponovao orkest. dela (More, Popodne jednog fauna), misteriju Mučenja sv. Sebastijana, kamerne sonate, gudački kvartet, pesme, balete, klav. preludije i dr.

[Illustration: ]

DEBITIRATI 1) (od lat. debitum: dug), staviti na teret, zadužiti. 2) (od frc. debut), prvo istupanje, → debi.

DEBLIN (Ivangorod), utvrđenje u Polj. u vojvodini Lublinu; u svet. ratu branjeno od strane Rusa.

DEBLIN Alfred (Döblin, • 1878.), nem. lekar i romanopisac, pod uticajem Frojda; prikazuje kretanje vel. ljudskih masa (Valenštajn, Aleksandrov trg u Berlinu).

DEBLO, gl. nadzemni deo stabla; dole prelazi u koren, a gore nosi krošnju drveta; najvažniji deo stabla, naročito kod drveća sposobnog za thn. upotrebu.

DEBORA (jevr.: pčela) 1) jevr. proročica i junakinja iz 15. v. pre Hr. 2) naslov Hendelovog oratorijuma.

DEBORD-VALMOR Marselin (Desbordes-Walmore, 1786.-1859.), frc. pesnikinja romantične epohe; nekoliko zbirki pesama prožetih iskrenom lirikom osećajnošću.

DEBORIN Avram M. (pseudonim: A. M. Jofe, • 1881.), rus. marksistički filozof i istoričar; pripada tzv. mehanistima (grupi rus. marksista koji odriču da lenjinizam u ist. marksističke flz. pretstavlja viši stupanj); gl. dela: Uvod u flz. dijalektičkog materijalizma, Ludvig Fajerbah, Filozofija i marksizam, Dijalektika i prir. nauke.

DEBRANI (po nar. i: Deborlije, Debarlije, ređe D.), stan. obl. → Debra oko sr. i delimično oko donjeg toka Crnog Drima; Srbi, prav. i musl. (Torbeši), ali među njima ima i Arbanasa i malo Turaka; zbog Arbanasa koji su dolazili nasilnim putem, Srbi napuštali stočarstvo i odavali se pečalabarstvu; ovaj kraj davao vešte zanatlije: zidare, kamenoresce, kopaničare, drvoresce (→ debarski majstori) i ikonopisce (→ zografi); posebnu etničku grupu među D. čine Rekalije ili Rekanci, zvani i → Mijaci.

DEBRECIN, grad (103 000 st.) u i. Mađ.; univ., v. poljopr. šk., trg. akad.; metalna i drvna ind.; izvozi žito i konje.

DEBRC, ruševine srednjev. grada na Savi, i. od Šapca, u istoimenom selu; prestonica kralja Dragutina (1282.-1316.).

DEBRCA, manji predeo (oko 20 sela) u Makedonija, oko g. i sr. toka Sateske,koja se vliva vo Ohridskog Jezera veoma plodan kraj.Kao največo selo je selo Belčišta.

DEV 1) Oskar (• 1868.), sudija, slov. kompozitor horova, kompozicija za glas i klavir, skupljač slov. nar. pesama, koje obradio za hor. 2) Feliks (Johannes Damascenus a nomine Mariae, 1732.-1786.), slov. pesnik; objavio zbirku lir. pesama u zborniku Pisanice.

DEVA, devi (sanskrit), opšte ime bogova i boginja u vedskoj religiji.

DEVALVACIJA (frc.) 1) spuštanje vrednosti (merene zlatom) neke novčane jedinice, koja usled inflacije ili pogoršanja privr. prilika već izgubila od svoje prvobitne kursne vrednosti; čini se kada 1 država sređuje svoj poremećeni novčani sistem i stavlja novč. jedinicu na n. bazu pokrića. 2) obaranje, snižavanje cena robi i sl.

DEVANAGARI, najobičnija vrsta pisma za → sanskrit.

DEVASTACIJA (lat.), pustošenje, opustošenje.

DEVENTER, varoš (35 000 st.) u Hol.; ind. duvana, ćilimova, metala i brodogradnja.

DEVENTRI (Daventry), varoš (14 000 st.) u Engl.: ind. koža i obuće.

DEVER 1) muževljev brat. 2) ručni d., svedok na venčanju, vodi nevestu u svatovima. 3) svedok pri dvoboju, sekundant.

DEVERIKA (Abramis brama), slatkovodna riba iz grupe belih riba, jako spljoštena tela i vel. čmarna peraja; živi u mirnim muljevitim vodama i naraste do 6-7 kg; meso srednjeg ukusa.

[Illustration]

DE VET Kristijan (De Wet, 1854.-1922.), burski gen.; uspešno ratovao s Englezima u burskom ratu; ponovo ustao protivu njih 1914., ali pobeđen i uhvaćen.

DEVETERAC, stih od 9 slogova, redak, a veoma muzikalan, sa cezurom posle 5. sloga; često se kombinuje s dr. stihovima.

DEVIZA (frc.) 1) prvobitno slika na grbu s kratkim objašnjenjem njenog smisla; kratka izreka koja kazuje misao, osećanje, ideal nekog udruženja ili čoveka. 2) sredstvo plaćanja u inostranstvu, naročito ček, telegr. i pismeni nalog za isplatu, menica plativa u inostranstvu; njima se trguje naročito na berzama; u vreme privr. teškoća, trgovina d. se podvrgava naročitim kontrolnim merama i ograničenjima.

DEVIJACIJA (lat.), skretanje nekog tela (lađa, magnetna igla, vetar) od pravca kretanja. D. magnetska, ugao koji zaklapa magnetska igla na brodu ili avionu s magn. meridijanom; nastaje pod uticajem brodskog, odn. avionskog magnetizma (→ Zemlja, Zemljin magnetizam.) D. puta, d. potoka, pomeranje druma ili potoka odnosno njihovo prilagođavanje potrebama žel. pruga radi bezbednosti i pravilnijeg kretanja saobr. na žel. putu. D. nosne prečage (deviatio septi nasi), iskrivljenost n. p., češće usled poremećaja u razviću, ređe usled povreda; ometa pravilno disanje i tim izaziva razna oboljenja i nepravilnosti naročito organa za disanje; ispravljanje operacijom. Devijaciona sila, sila Zemljinog obrtanja, koja utiče na skretanje vetra, tako da ovaj ne struji pravo od visokog ka niskom pritisku, već na sev. polulopti skreće udesno, a na j. ulevo.

DEVINKULIRANjE (lat.), postupak kojim se hartije od vrednosti koje glase na ime pretvaraju u hartije na donosioca.

DEVIS 1) Vilijam Moris (Davis, 1850.-1934.), amer. geograf; bavio se poglavito geomorfologijom i izneo svoju teoriju o geogr. erozivnom ciklusu, čim mnogo uticao na razvoj savr. geogr. 2) Džeferson (1808.-1889.), amer. državnik kog u doba secesionog rata j. države izabrale za svog pretsednika; po svršetku rata uhvaćen i predan sudu, ali ubrzo pušten na slobodu. 3) Džon (1550.-1603.), engl. moreplovac; otkrio Devisov Moreuz, koji spaja Bafi-*






File: 0315.png---\espe\Rasic\-----------------------------------------

  • novo M. s Atlanskim Ok. Devisov kup, tenisko takmičenje

ekipa svih drž.; osn. ga 1900. Amerikanac Devis; borbu odlučuju 5 utakmica: 4 pojedinačne (singl) i 1 udvoje (dabl); igra se po kup-sistemu.

DEVITALIZACIJA ZUBA, umrtvljenje i ekstrakcija srži, vrši se u lokalnoj anesteziji s novokainom ili dejstvom arsenovog oksida, karbolne kiseline, kobalta.

DEVIČ, plan. (771 m) i man. Vavedenja u Drenici; podigao ga despot Đurađ Branković; očuvan do danas, mnogo poštovan od Srba i Arbanasa; u njemu mošti Janićija Devičkog.

DEVIČNjAK → himen.

DEVKALION, kralj Ftije u Tesaliji, sin Prometeja i Pandore, oženjen Pirom; po Prometejevu savetu ukrcao se sa ženom u barku i spasao se od potopa, koji na Zemlju pustio Zevs; zatim, opet po savetu svog oca, zajedno sa Pirom bacao kamenje preko glave; od svakog kamena koji bacao on postao je čovek, a od svakog kamena koji bacila Pira postala žena.

DEVNPORT, grad (60 000 st.) u državi Ajovi (SAD), trg za žitarice i drvo; ind. metala i mlinarstvo.

DEVOJKA 1) osoba ž. pola s oznakama devičanstva. 2) neudata žena. 3) (znak ♍*) sazvežđe u → zodijaku; najsjajnija zvezda Spika, u produženju veće dijagonale Vel. Medveda. Devojaštvo → virginitet. Devojčica, starije dete ž. pola, do 14. god.

DEVOLI, reka u Arb., d. sastavnica Semena, izvire na pl. Gramosu, u korčanskoj kotlini, utiče u Maličko J.; potom kao njegova otoka teče do izlaska u Muzakiju, gde se sastaje s Osumom.

DEVOLUTIVNI PRAVNI LEK, u građ. sudskom postupku oni p. l. (priziv, revizija i rekurs) koji predmet upućuju od nižeg suda višem; u slučaju izjave ovakvog p. l., sud protiv čije odluke on izjavljen nema prava da se sam vrati na ponovno ispitivanje svoje odluke.

DEVON, formacija paleozojske ere (ime po obl. u Engl., gde 1. put proučena); za njena trajanja postale nabiranjem Kaledonske Pl.; d. karakterišu prva razvijenija kopnena flora, dosta rasprostranjene ribe, oklopnjače (sa vel. i debelim krljuštima i pločama); kod nas nije pouzdano dokazan, ali ga verovatno ima, samo devonski sedimenti metamorfisani i org. tragovi utrveni.

DEVONŠAJR (Devonshire), grofovstvo u jz. Engl.

DEVOTAN (lat.) pobožan, pun strahopoštovanja, pokoran, ponizan. Devocionalije, predmeti koji služe pobožnosti, slike svetitelja itd.

DEVČIĆ Ivan (1858.1908.), uč. i pripovedač; pisao knj. za decu i dosta naivne ist. i savr. pripovetke.

DEGA Edgar (Degas, 1834.-1917.), frc. slikar, pretstavnik impresionizma; prvo radio odlične portrete u duhu frc. tradicije, potom se sav odao pastelu i dao sjajne scene iz poz. i ž. aktove.

DEGENERACIJA (lat.), izrođavanje, dezintegracija žive ćelije, veoma česta pojava u organizmu, javlja se pod uticajem raznih faktora; degenerativni procesi mogu zahvatiti osn. protoplazmu ili samo pojedine elemente ćelije (miofibrile, cilindrakse, Nislova tela i dr.); neki degenerativni procesi mogu se manifestovati pojavom n. supstancija u samoj ćeliji: masti, pigmenta, miner. soli, amiloida, glikogena i dr.; mehanizam pojave ovih materija veoma komplikovan i veoma različit; postoje više vrsta d.: voštana, koloidna, eritrofilna, masna, granulirana, hialina, vakuolarna, pigmentarna, glikogena, amiloidna i dr. Degenerik, čovek s jako pogoršanim fiz. i duhovnim osobinama. Degenerisati se, izroditi se, promeniti prir. svoje vrste nagore.

DEGLUTICIONA TUBERKULOZA (lat.), infekcija nastala unošenjem bacila tbk. u telo gutanjem, npr. upotrebom mleka, naročito nekuvanog, i mlečnih proizvoda od tbk. krave, ili kada tbk. majka hrani dete svojom kašikom; u okolini tbk. bolesnika česta je infekcija »brljanjem«, naročito kod male dece, koja, puzeći po podu, dohvatajući se svačega i trpajući prsta u usta, unose u telo klicu tbk.

DEGRADACIJA (lat.), oduzimanje čina u voj.; dolazak na niži položaj.

DEGRAS (frc.), očvrsnuto riblje ulje dobiveno duvanjem vazduha u naročitim aparatima, ili kao otpadak kod sijamskog štavljenja koža; u oba slučaja nezasićeni gliceridi ulja vezuju (adiraju) vazdušni kiseonik i daju zasićene gliceride čvrste konzistencije; lako se emulgira vodom, zbog čega se upotrebljava za mašćenje koža.

DE-GRAFOV FOLIKUL, delić Jajnika u kojem se, kao u gnezdu, nalazi jaje; svojim hormonom folikulinom deluje na razvijanje ž. polnih organa uopšte, a posebno na sluzokožu materice u toku menstrualnog ciklusa.

DEGRESIVNO OPOREZIVANjE, kad je poreska stopa sve slabija za svaku nižu klasu poreskog izvora. D. progresija (usporena), kad je povećanje stope sve slabije za svaku veću klasu por. izvora.

DEGUSTACIJA VINA → analiza vina.

DEDAL, grč. građevinar, rođen u Atini; morao da beži na Krit, gde sagradio kralju Minosu lavirint; kasnije pao kod Minosa u nemilost i pokušao da pobegne preko mora pomoću krila, načinjenih od perja i voska; u tome uspeo i proveo ostatak života u It. ili Eg.; njegovom sinu Ikaru, koji bežao zajedno s njim, Sunce istopilo krila, pa pao u more i udavio se.

[Illustration ]

DEDEAGAČ (Aleksandropolis), varoš i slabo uređena luka na Egejskom M., na tračkoj obali, z. od ušća Marice (Grč.).

DEDEKIND Rihard (1831.-1916.), nem. matematičar, naročito doprineo razvoju moderne algebre, a čuven i po svojoj preciznoj teoriji iracionalnih brojeva (Dedekindov presek).

DEDIJER Jevto (1880.-1918.), docent univ. u Beogradu; bavio se antropogeogr. (Bilećske Rudine, Hercegovina, I. Srbija i dr.) i geomorfologijom (poglavito glacijacijom).

DEDINAC 1) Milan (• 1902.), pesnik nadrealističke grupe; zbirka stihova: Javna ptica. 2) Radoje (1880.-1913.), kartograf; gl. radovi: karta Knež. Srbije od 1815.-1833. i karta B. i X.

DEDINjE, brdo i predgrađe vila kod Beograda; na njemu kralj. dvorac s kasarnama Kralj. garde.

DE DOMINIS Marko Antun (1560.-1624.), splitski nadbisk.; umro u zatvoru, u koji ga, kao sumnjivog, bacio papa Urban VIII.

DEDUKCIJA (lat.), izvođenje pojedinačnih istina iz aksioma ili iz opštih zak. ranije utvrđenih na temelju iskustva. Deductio ad absurdum, vrsta indirektnog dokaza pri čemu se pogrešnost nekog tvrđenja dokazuje tim što se pokaže da su tvrđenja koja iz njega proizlaze protivrečna. Deducirati, izvesti, izvoditi, npr. zaključak, sud iz nečega.

DEŽEVA, l. pritoka Raške (Zetska Ban.); izvire sa pl. Golije, a uliva se blizu N. Pazara.

DEŽEVO, kod N. Pazara; u njemu se nalazio dvor srp. kraljeva u 13. v.; poznato u ist. što tu kralj Dragutin ustupio 1282. presto bratu Milutinu (deževski ugovor); ostalo malo od st. dvorova traga.

DEŽELIĆ 1) Velimir d-r (• 1864.), knjiž., b. čin. i upravnik univ. biblt. u Zagrebu; pisao slabe pesme i nekoliko romantičarskih pripovedaka i romana s manje-više izrazitom verskom tendencijom; korisniji mu rad na nauci (studije o M. Vrhovcu, Lj. Gaju i dr.). 2) Đuro (1838.-1907.), knjiž.; počeo knjiž. rad kao novinar; bio urednik kalendara Dragoljub i 1. urednik Vijenca; napisao više pripovedaka bez trajnije knjiž. vrednosti. 3) Stanko (• 1893.), ekonomist, plodan saradnik bankar. i ekon. časopisa.

DEŽERIN J. (Dégérine 1849.-1917.), frc. neurolog, prof. u Parizu; 1 od osn. moderne neur.; protumačio značaj mnogih simptoma u neur., proširio poznavanje fzl. funkcija mozga; opisao bolest koja nosi njegovo ime.

DEŽMAN 1) Ivan d-r (1841.-1873.), lekar; bavio se i knjiž., ali bez pravog uspeha; njegovi epovi Smiljan i Koviljka i Zrinski danas potpuno zaboravljeni; zaslužniji kao radnik na našoj med. terminologiji; njegov Riječnik lečničkog nazivlja izdala Jsl. akad. (1868.). 2) Milivoj d-r (• 1873.), novinar (svršio u Beču med.), u mladosti se bavio knjiž. i borio za moderna shvatanja mladih protiv starijih knjiž. skupljenih oko Matice hrv.; uređivao gl. organ mladih, Život (1900.-1901.), i manje uspeli Hrvatski salon; kao knjiž. nije imao uspeha; od rata se bavi pretežno novinarstvom kao gl. urednik Obzora.

DEŽNjEV Semjon, rus. moreplovac iz 17. v.; otkrio 1648. Beringov Moreuz.

DEŽURATI (frc.), vršiti službu na određenom mestu u izvesno vreme, radi nadzora ili ukazivanja pomoći. Dežurni,* službenik određen da dežura. Dežurstvo, služba i vreme dežuranja.



File: 0316.png---\espe\Rasic\-----------------------------------------

DEZAVUISATI (frc.), opovrći, odreći, ne priznati, naterati u laž.

DEZAGREGACIJA (nlat.), raspadanje stena na njihove sastavne delove pod uticajem zagrevanja ili hlađenja.

DEZASIMILACIJA (lat.), hem. procesi suprotni procesima → asimilacije; razgrađivanje materija koje ćelije nisu upotrebile, ili produkata koji nastupaju pri trošenju samih ćelija.

DEZE Luj (Desaix, 1768.-1800.), frc. gen.; učestvovao u Bonapartinom pohodu na Eg.; poginuo kod Marenga, gde mnogo doprineo pobedi Francuza.

DEZEZ Romen (Desèze, 1748.-1828.), frc. advokat, branio Luja XVI u Konventu.

DEZENTERESMAN (frc.), nezainteresovanost; u polit. izjava neke vlade o njenom nemešanju u nekakvo pitanje.

DEZERTER (frc.), vojnik koji pobegne, begunac. Dezertiranje, bekstvo iz voj.; u miru; voj. lice koje samovoljno napusti svoju komandu i ne vrati se za 7 dana ili kad toliko prekorači otsustvo; u ratu: kad napusti svoju komandu za 2 dana, a bojište i za najkraće vreme; u ratu se kažnjava smrću, a u miru zatvorom i gubitkom čina.

DEZINSEKCIJA (lat.), uništavanje štetnih insekata. Crne vaši i gnjide uništavaju se šišanjem kose, mazanjem glave mešavinom petroleuma i maslinova ulja, živinom mašću, krezolovom vodom; posle 6-12 sati glava se opere sapunom i toplom vodom. Bele vaši tamane se šišanjem svih dlaka na telu, potom kupanjem toplom vodom i zelenim sapunom; pouzdanije mazanje smesama kao protiv crnih vašiju; rublje se kuva ili potopi u 2% krezolnu sapunicu za 2 sata; stvari koje podnose paru podvrgavaju se d. u parnom aparatu. D. stanova se vrši sumporisanjem ili cijanovodoničnom kiselinom; buve se tamane 3% karbolnom kiselinom, krezolnom sapunicom, lizolom i naftalinom (20 g na m³), koji se može rastvoriti u benzinu te se tom smesom prskaju zidovi, podovi i stvari. Stenice se uništavaju u stvarima d. u parnom aparatu; u krevetima i nameštaju ribanjem i zasipanjem pukotina vrelim rastvorom karbola, lizola, krezolne sapunice, petroleuma; u stanovima ciklonom i → sumporom, buba-švabe fosforom i→ buhačem; muhe čistotom, polivanjem đubrišta krečom, hlornim krečom, crnim karbolom itd.; u kućama se hvataju na lepak (istopi se 200 g kolofonijuma i doda mu se 50 g ricinusova ulja i malo meda ili šećernog sirupa); truju se mešavinom 10 g formalina, 20 g mleka i 70 g vode u plitkom sudu; biljne štetočine se uništavaju pomoću naročitih otrovnih gasova ili para, među kojima se najčešće upotrebljavaju cijanovodonična kiselina, hloropikrin, ugljenikov tetrahlorid itd.

DEZINFEKCIJA (lat.), uništavanje zaraznih klica na telu i zagađenim predmetima; fiz. se vrši sunčanjem, toplom strujećom parom, sagorevanjem, a hem. sredstvima rastvorenim u vodi ili gasovitom stanju (kreč, hlorni kreč, karbolna kiselina, krezoli, formaldehid, lizol, alkohol itd.); za d. ruku: 1% sublimat, rastvor lizola ili lizoforma i 70% alkohol; ruke prati sapunom i četkom u toploj vodi najmanje 5', zatim isto toliko u d. tečnosti; za d. bolesnika upotrebljava se toplo kupatilo, pranje sapunom (podesniji tuševi, jer se u kadi bolesnik stalno bavi u zaprljanoj vodi); posle bolesti (mrase, vel. boginje, šarlah) istrljati telo po kupanju rastvorom sublimata, lizola ili lizoforma; d. stvari: d. odela, knj., hartija i slika vrši se gasom formaldehida; drvenog nameštaja, poda, stvari od kože i gume pranjem u krezolnoj vodi, lizolu ili lizoformu, a četaka za kosu pranjem u rastvoru formalina; zidovi krečenjem; sudovi za jelo i za piće kuvanjem 15' u 2% sodi; metalno posuđe, kašike itd. kuvanjem za vreme od 1 sata u 1% formaldehidu; bolesničke kade, korita i umivaonici hlornim krečom (koji se sipa u sudove pune vodom dok se ne oseti jak miris na hlor); đubre iz bolesničke sobe, zagađeni zavojni materijal preliva se karbolnom vodom (bolje spaliti); u sudove za ispljuvak, mokraću i izmet pre upotrebe staviti rastvor krezola ili krezolna sapuna; mesta gde stoje ovi sudovi treba prati d. tečnostima; izmet iz nužničke jame dezinfikuje se krečnim mlekom ili hlornim krečom. Dezinfekcioni aparat → aparat.

DEZODORACIJA (lat.), otklanjanje neprijatnog zadaha ili smrada, koji se razvija prilikom biohem. procesa, naročito truljenja; vrši se polivanjem izvora smrada krečnim mlekom ili drugim dezinfekcionim sredstvima, zatrpavanjem zemljom i polivanjem sredstvima za d.

DEZORGANIZACIJA (lat.-grč.), raspadanje nečega što je bilo uređeno; rastrojstvo.

DEZORIJENTACIJA (lat.), pometnja, obezglavljenost.

DEI GRATIA(lat.), po milosti božjoj; formula kojom najpre bisk., a docnije i vladari označavali neograničenost svoje vlasti; pod uticajem demokrat. shvatanja o izvoru vlasti, u nekim se monarhijama, npr. u It. i Jugosl., gornjoj form. dodaju i reči: i volji narodnoj.

DEIDAMIJA, kći skiroskog kralja Likomeda. Ahilova žena, Pirova majka.

DEIZAM (lat.), učenje po kojem se postojanje boga kao osnove sveta može dokazati pomoću razuma, pa nam prema tome otkrovenje nije potrebno ni kao izvor saznanja uopšte, ni kao izvor saznanja boga.

DE IMITATIONE CHRISTI (lat.), o ugledanju na Hrista; delo → Tome Kempiskog; veoma poznato u hrišć., prevedeno i na naš jezik.

DEIR-EL-BAHARI, selo u Eg., gde se nekad nalazila st. eg. prestonica Teba.

DEJAN VOJVODA (Jekić Dragomir, 1881.-1913.), četnički vođ, kao svršeni hemičar stupio 1905. u četničku akciju i hrabro se borio: učestvovao i u balk. ratu.

DEJANIRA, kći kalidonskog kralja Eneja i žena Herkulova; pokušao da je otme kentaur Nes, ali ga Herkul ubio otrovnom strelom; kad je Herkul ostavio, ona mu poslala Nesovu tuniku, koju on obukao i odmah osetio tako strašne bolove da se sam spalio na brdu Eti; posle toga i D. se ubila iz očajanja

DEJANOVIĆI, srp. vlasteoska porodica sr. v.; rodonačelnik joj sevastokrator Dejan, zet Stevana Dečanskog, gospodar kumanovske obl.; njegovi sinovi i naslednici: Jovan Dragaš i Konstantin nasledili obl. despota Olivera i proširili svoju vlast do Strumice, Štipa i Velbužda (koji po Konstantinu i danas nosi ime Kjustendil, Ćustendil); Jovan umro oko 1378., a Konstantin sa kraljevićem Markom poginuo u bici na Rovinama 1395.; posle njegove pogibije, njegove zemlje pokorili Turci.

DEJOK, medski vladalac, po predanju osnovao moćno carstvo s prestonicom u Egbatani; nasledio ga Fraort,

DEJOTAR, knez Galatije iz 1. v. pre Hr.; sklopio savez s Rimljanima protiv Mitridata; tukao se kod Farsale protiv Pompeja.

DEJSTVO, promena koju neki uzrok izaziva na nekom živom ili neživom biću. D. inter partes, pravilo u priv. pravu; po njemu o 1 aktu ne mogu voditi računa lica koja u njemu nisu učestvovala.

DEJTN (Dayton), grad (200 000 st.)) u državi Ohajo (SAD); ind. metala i hartije.

DEJFOB, sin trojanskog kralja Prijama i Hekube; muž lepe Jelene posle Parisove smrti; ubio ga Menelaj posle pada Troje.

DEJFOBA, Sibila iz Kume, kći Glauka i Hekateje; voleo je Apolon i dao joj da živi 1000 g.; u vreme Enejinog dolaska u It. imala 700 g.

DEKA (grč.), deset, npr. d.-gram (dkg) = 10 g. Dekagon, desetougaonik → poligon. Dekada, skup od 10 god. Dekadni brojni sistem → brojni sistem.

DEKABRISTI, decembristi (po mesecu decembru), rus. zaverenici koji na početku vlade Nikole I digli bunu u Petrogradu i Ukrajini (1825.) s namerom da ukinu u Rus. apsolutizam i zavedu ili ustavnu monarhiju ili rpb.; pobune brzo ugušene, a vođi strogo kažnjeni.

DEKADENCIJA (nlat.), opadanje. Dekadent, knjiž., pristalica naročitog um. pravca s kraja 19. v.: sim* impresionist.

DEKAZ Eli (Decazes, 1780.-1860.), istaknut liberalni min. Luja XVIII i pretsednik vlade; zbačen s položaja posle ubistva vojvode od Berija.

DEKALO, kalo (it.), naknada za gubitak u težini ili meri kod tečnosti (npr. iscuri ili se sasuši pri transportu), manjak ili gubitak pri pretapanju ili prekivanju metalnog novca, gubitak u težini zbog prljavštine koja se nalazila na novcu pre prekivanja; za robu se kaže da je kalirala, dekalirala.

DEKALOG (grč.), 10 zapovesti božjih koje prima jevr. i hrišć. crk.; na Sinaju ih bog dao Mojsiju na 2 kamene ploče.

DEKALCIFIKACIJA (lat.), smanjenje kalcijuma u organizmu, naročito u kostima i zubima; pojava d. naročito izražena kod tbk. D. zuba, gubitak krečnih soli zuba, javlja se pri opštoj d. organizma usled teških, naročito zaraznih bolesti, starosti i kod trudnih žena; na zubima u početku d. krečne soli mestimično iščezavaju i daju povoda kvaru; lečenje: jačanje organizma, vitamini, org. krečni preparati; lečiti i plombirati kvarne zube.




File: 0317.png---\espe\Rasic\-----------------------------------------

DEKAMERON (grč.), pričanje u 10 dana, zbirka novela it. pisca → Bokača (izdala Savremena biblioteka, 1935.).

DEKAN 1; visoravan na j. delu pol. Indije, između plan. Zap. i I. Gata i Vinđe Pl.; u j. delu visok oko 1000 m, a prema S postepeno pada do 600 m; ispresecan rekama: Narbada (utiče u Arabiski Zal.), Mahanadi, Godavara, Kistna i Kaveri (utiču u Bengalski Zal.); klima monsunska, i vlažna; uspevaju: pamuk, proso, oriz, opijum, čaj, kava, a na z. obali, pored mora, biber. 2) (lat. decanus: vođ desetorice), u rkat. crk. starešina crk. ustanove, više parohija; starešina 1 fak. Dekanat, ured. dostojanstvo, područje dekanovo.

DEKAN Aleksandr Gabriel (Decamps, 1803.-1860.), frc. slikar, najviše slikao žanr-scene.

DEKAPITACIJA (lat.) 1) odrubljivanje glave. 2) operacija pri kojoj se odrubljuje detinja glava u cilju završavanja porođaja u interesu života matere.

DEKAPODE (grč.), grupa rakova s 5 pari nožica za pokretanje, smeštenih na grudnim člancima; 1. par tih nožica razvijen u obliku štipaljke; grudi srasle sa glavom u jednostavnu glaveno-grudnu obl.; ima veći broj vrsta, od kojih većina živi u moru, a u slatkim vodama gl. prestavnik rečni rak (Potamobius).

DEKART Rene (Descartes, 1596.-1650.), frc. matematičar, fizičar i filozof, 1 od najvećih uopšte; u flz. zastupao dualizam metafiz. principa (postoje duh i materija, a bog praosnov između ta 2 realna principa); njegov je stav: Cogito, ergo sum; u saglasnosti s opštim tendencijama kljiž. i duha svog doba, doprineo, uzdizanjem razuma kao nepogrešivog instrumenta saznanja, da se pojačaju i jasnije ispolje osobine frc. klasicizma; njegov se uticaj preneo na 18. v., koji podvrgao kritici razuma polit. i rel. pitanja, o kojima D. nije raspravljao; u mat. pokazao kako se uvođenjem koordinatnog sistema mogu osobine krivih linija izraziti 1 jednačinom sa 2 promenljive (koordinatama) i time stvorio analitičnu geom.; upotrebom izložitelja postavio osnove stepenovanja; gl. dela: Rasprava o metodu, kapitalno delo frc. klasične proze, Razmišljanja o prvoj flz., Principi filozofije, Duševie strasti. -- Dekartov list (folium), ravna kriva 3. stepena.

[Illustration]

DEKATIRANjE (frc.), propuštanje vodene pare kroz izatkane tkanine da bi se fiksirale osobine dobivene ranijom preradom i da bi tkanina prestala da se skuplja.

DEKATLON (grč.) → desetoboj.

DE KVINSI Tomas (De Quincey, 1785.-1859.), engl. esejist i kritičar, pisao i pripovetke i prevodio s nem.; svoja iskustva za vreme svog robovanja opijumu opisao u delu Ispovest 1 Engleza koji je uzimao opijum.

DEKEBAL, kralj Dačana iz 1. v.; uporno branio svoj narod od Rimljana; posle poraza koji mu naneo Trajan (106.) ispio otrov zajedno sa sinom.

DEKELEJA, mesto u st. Grč., na Atici; Spartanci je zauzeli za vreme peloponeskih ratova, 413. pre Hr., da bi onemogućili snabdevanje Atine žitom; u njoj sahranjen Sofokle.

DEKEN Agata (1741.-1804.), hol. spisateljka, pisala u zajednici s Marijom Boš i Elizabetom Beker.

DEKER Eduard (Dekker, 1820.-1887.). hol. knjiž.; napisao mnogo pripovedaka, romana, drama i studija; u autobiogr. romanu Maks Havelar opisao nedostatke hol. kolonijalne uprave.

[Illustration]

DEKLAMACIJA (lat.), javno kazivanje pesničkih proizvoda s um. intonacijom i gestovima.

DEKLARATORIJA, zak. o uređenju srp. crk. u Karlovačkoj mitropoliji, koji izdala Marija Terezija (1779.); smanjio, a delimično i potpuno uništio mnoge ranije povlastice srp. crk. i srp. naroda pod austr. vlašću.

DEKLARACIJA (lat.) 1) zvanična javna izjava. 2) opis robe, paketa određenog za carinjenje. D. prava 1) akt kojim (1688.) engl. kralj Vilijam III Oranžski i njegova žena Marija priznali pravo parlamentu da se redovno sastaje, izglasava poreze, kontroliše izvršenje zak. itd. 2) akt kojim su pretstavnici engl. kolonija u Sev. Amer. proglasili (1776.) nezavisnost SAD. D. prava čoveka i građanina, odluka koju izglasala frc. ustavotvorna skupština (avg. 1789.); njeni gl. principi izraženi revoluciskom lozinkom: Sloboda, jednakost i bratstvo. D. smrti, akt okr. suda kojim se 1 nestalo lice proglašava za umrlo, prema propisima vanparničnog postupka, u slučajevima ako je lice nestalo već 30 god.; nestalo već 5 god., a starije je od 80 god.; nestalo u ratu pa se nije javilo za 6 mes. posle ukaza o demobilizaciji; nestalo bar 10 god., a poslednji put se za njega čulo prilikom kakve opasnosti; ova d. je uslovna: ako se oglašeni vrati, d. prestaje da važi, a njemu se vraćaju zatečena dobra. D. srp. vlade 1909., izjava kojom je Srbija, po savetu Rus, Engl., Frc., odustala od svojih zahteva povodom aneksije B. i X., da bi zadovoljila Austr. i omogućila održanje mira, 31./3. 1909.; njom srp. vlada priznala da aneksija ne vređa prava Srbije, pristala na odluku vel. sila u pogledu Bosne, odustala od daljeg opiranja aneksiji, obećala dobre susedske odnose, razoružanje dobrovoljaca i svođenje stalnog kadra na stanje koje postojalo sproleća 1908. Deklarativan, izričan (npr. d. rečenica). D. akt, sudska odluka koja ne sadrži nikakvo stvaranje n. prava, već samo konstatovanje da određeno pravo postoji i naredbu da se povređeno pravo vaspostavi.

DEKLINACIJA (lat.), skretanje. 1) u gram.: menjanje imenica po padežima (→ promena). 2) u astr.: ugao koji određuje daljinu (PZ) zvezde (Z) od nebeskog ekvatora; krug P′RZP (meridijan zvezde, časovni krug) je vel. krug koji prolazi kroz zvezdu Z i polove R i R1;* položaj zvezde na nebu određen je d. i rektascenzijom, tj. lukom V R ekvatora (V) RE; d. se meri od 0° do 90°, odn. od 0° do 90°, prema tome da li se zvezda nalazi na sev. ili juž. polutki,* a rektascenzija od 0°-360° ili od 0-24h (15° = 1h), počev od prolećne ravnodnevice (V) u pravcu I (tj. gledano sa S, supr. pravcu kretanja kazaljke na satu); na sl. V prolećna ravnodnevica, VRE nebeski ekvator, R'RR meridijan zvezde Z. Magnetna d. → Zemlja, Zemljin magnetizam.

[Illustration: ]

DEKOBRA Moris (• 1885.), frc. pisac avanturist. feljtona i romana; gl. dela: Madona spavaćih kola, Gondola krilatih nemani itd.

DEKOKTOR (lat.), lice koje na drugog prenelo izvesno svoje imanje radi oštećenja svojih poverilaca.

DEKOLTE (frc.), dubok razrez ž. haljine.

DEKOMPOZICIJA (lat.), rastavljanje, raščlanjivanje, raspadanje.

DEKONCENTRACIJA (lat.), oduzimanje poslova središnoj drž. upravi i njihovo dodeljivanje ne organima lokalnih samupr. jedinica, kao kod → decentralizacije, već nižim organima središne uprave (npr. kad sreski načelnik bez min. odobrenja odlučuje o nečem za što ranije morao imati to odobrenje).

DEKOR (frc.), spoljašnji ukras, ulepšavanje. Dekorativan, koji služi za ukras; u arht. supr. konstruktivan. Dekoracija 1) ukras; na platnu i drvetu naslikano mesto gde se dešava poz. radnja. 2) znak nekog odličja, ordena.

DEKORT (frc.), odbitak od vrednosti u računu zato što isporučena roba lošijeg kvaliteta no što ugovoreno ili što je manja po meri ili težini; popust ili naknada za plaćanje u gotovu kad se roba kupuje u većim količinama (→ skonto).

DEKRET (lat.), naredba izvršne vlasti, akt o postavljenju činovnika. D. zakon, uredba sa zak. snagom; kod nas može biti dvojaka: ur. na osnovu zak. ovlašćenja i privremeni zak.; 1. se mora kretati u granicama ovlašćenja; 2. može vlada izdavati na osnovi čl. 116. Ustava kad je zemlja u opasnosti, putem kralj. ukaza; primenjuje se odmah i važi dok ga naknadno Nar. pretstavništvo izrečnom izjavom ne ratifikuje ili ne stavi van snage. D. carski, izvor prava u rim. pravu kada je car izuzetno presuđivao kakav spor; nisu imali zak. snagu, ali veoma rado citirani od strane rim. pravnika, jer se u njima obično ukazivalo na nepravde postojećeg prava. Dekretalije 1) zbirka doktrinarskih papskih pisama, od kojih neka potiču još od prvih vekova hrišć. 2) lažne, apokrifna dokumenta, napisana između 8. i 10. v., kojima se potvr-*






File: 0318.png---\Jan\Rasic\------------------------------------------

  • đuje teorija o pravu papa na vođstvo u hrišć. crk.

Dekretisti, u sr. v. učitelji kanonskog prava; suprotno legisti, uč. rim. prava.

DEKREŠČENDO (it. decrescendo), postupno smanjivanje jačine tona; obeležava se i znakom >.

DEKROLI Ovid (Decroly, 1871.-1932.), psiholog i najveći belg. pedagog; smatra da je za vaspitanje deteta i organizovanu nastavu potrebna koncentracija koja se postiže zadovoljavanjem primit. interesa potreba (hrane, zaštite, odbrane i rada).

DEKSTRIN (lat.), proizvod dobiven zagrevanjem skroba na 160° ili dejstvom kiseline na skrob; gumasta materija koja se upotrebljava kao lepak za hartiju, apretiranje tkanina, kao dodatak boji i mastilu, pri fabrikaciji žižica itd. Dekstroza, d glikoza, grožđani šećer → glikoza.

DEKUBITUS (lat.), oboljenje koje nastaje obično kod teških bolesnika, a na mestima pritiska kože o postelju; ta mesta pocrvene, zatim tkivo izumre, a docnije se obrazuju površne ili duboke rane; lečenje: sterilni zavoji. Dekubitalna grizlica u ustima, ograničeni defekt sluzokože razne veličine na rubu jezika, sluzokoži obraza ili usana; stvaraju je oštri koreni, zubi ili pritisak od zubnih proteza; može se pretvoriti u karcinom; lečenje: otklanjanje uzroka, tuširanje defekta s 10% lapisom.

DEKUJUS (lat.: de cujus), lice posle čije se smrti otvara nasleđe.

DEKURZIVAN (nlat.), koji se računa unazad, supr. → anticipativan.

DEKURION (lat.), voj. čin u st. Rimu; zapovednik 10 konjanika.

DEKUSIRANO LIŠĆE, listovi koji obrazuju pršljene od po 2 člana (naspramni listovi), npr. kod jorgovana, mrtve koprive i dr.

DEL, skr. 1) za lat. deleatur = neka se briše! (u korekturi); 2) za delineavit = crtao (na bakrorezima).

DELA BELA Ardelio → Bela.

DELAVARE, direktno rodni (stari) hibrid vinove loze; gaji se za jelo i vino na obalama vel. jezera u SAD; kod nas dosta rasprostranjen, ali zabranjeno razmnožavanje i stavljanje vina u promet; ime po državi → Delever.

DELAVRANČA Barbu Stefanesku (Delavrancea, 1858.-1918.), rum. pisac, političar i govornik; pisao novele, romane i drame; gl. dela: Između snova i života, Trubadur (novele), Muftaš (roman), Zahod sunca, Bura, Jutarnja zvezda (drame).

DELAKROA Ežen (Delacroix, 1779.-1863.), frc. slikar, gl. pretstavnik romantizma, poslednji izdanak monumentalnog evr. slikarstva, prvoklasan kolorist, od vel. uticaja na slikarstvo u 2. polovini 19. v.; gl. dela: Ulaz krstaša u Carigrad, Smrt Sardanapalova, Na barikadama, Pokolj u Hiosu. Svadba u Alžiru (na sl.: Donžuanova barka); inspirisao se Danteom i Šekspirom; ilustrovao Geteov Faust; ostavio zanimljiv Dnevnik.

[Illustration]

DELALjO (Delaglio), porodica vajara, it. porekla, koji su u 16. i 17. v. širili renesansni stil po Slov. (Ptuj, Maribor).

DE LA MER Valter (DeLa Mare, * 1873.), engl. pesnik; u pesmama mu spojen san s javom, natčulni svet sa čulnim: pisao i romane, pune mašte: Život jednog kepeca, Henri Broken.

DELAROŠ Pol (Delaroche, 1797.-1856.), frc. slikar, najviše radio ist. kompozicije, romantične po temama i akademske po izradi.

DELATNA SPOSOBNOST, pravno stanje lica, ogleda se u mogućnosti pojedinca da svojom voljom stvara pravne akte; po pravilu stiče se punoletstvom, izuzetno emancipacijom; punoletna lica gube ovu sposobnost potpuno duševnom bolešću, a delimično produženom očinskom vlašću, zbog pijanstva, lakše duševne bolesti, rasipništva, upotrebe živčanih otrova; ograničena je i kod udatih žena za vreme braka; maloletnici je nemaju do navršene 7. god., a posle toga je imaju ograničenu.

DELEVER (Delaware) 1) jedna od najmanjih (6 139 km², 2,4 mil. st.) među SAD u prim. Atlanskog Ok., na istoimenom pol.; 85% zemljišta farme; gaji se voće i vinova loza; stočarstvo napredno; rudno blago nema većeg značaja, a ind. slabo razvijena: najvažnije grane: konzervisanje voća i ind. koža; najveće mesto Vilmington, gl. grad Dover. 2) Deleveri, s.-amer. indijansko pleme iz grupe Algonkina; sada žive u Kanzasu i Indijanskoj Teritoriji (oko 2 000 duša).

DELEGAT (lat.), izaslanik, opunomoćeni pretstavnik države ili nekog društva. Delegacija, grupa delegata. D. sudova, pojava u građ. sudskom postupku da se mesto redovno nadležnog suda odredi drugi, ako redovno nadležan sud nema dovoljno sudija zbog izuzeća, kao i u slučaju celishodnosti (npr. poveden je spor u domicilu tuženikovom, a sve svedoke treba saslušavati u dr. mestu); vrši je neposredan zajednički viši sud. D. u tražbenom pravu, ugovor između dužnika, poverioca i trećeg lica, dužnikova dužnika, po kojem će dužnikovu obavezu prema poveriocu ubuduće regulisati ne dužnik, već dužnikov dužnik. Delegirati, poslati opunomoćenog pretstavnika; preneti na nekoga punomoć.

DELEDA Gracija (Deledda, 1876.-1936.), it. književnica, nadahnuta kat. misticizmom; u psih. pripovetkama i romanima opisuje život Sardinije; najpoznatiji: Elio Portolu i Pepeo; 1927. dobila Nobelovu nagradu.

DELEKLIZ Luj Šarl (Delécluze 1809.-1871.), frc. socijalist i revolucionar; po načelima blankist, aktivno sudelovao u pariskoj komuni i bio u njenoj vladi min. vojni; poginuo boreći se na čelu komunara.

DE LEON Danijel (1858.-1914.), amer. socijalist, teoretičar marksizma i osnivač amer. socijal. radničke stranke; da bi prilagodio marksizam posebnim amer. odnosima, stvorio originalnu teoriju junionizma, koja propoveda da proletarijat u visoko razvijenim zemljama (npr. Amer.) može ostvariti socijalizam samo putem ekon. (ind.) revolucije; rus. sovjeti imaju svoj koren u njegovom junionizmu.

DELESER Benžamen (Delessert, 1773.-1847.), osnivač štedionica u Frc. i teoretičar zadrugarstva kao soc. pokreta.

DELI → Delhi.

DELIB Leo( Delibes, 1836.-1891.), frc. baletski i operski kompozitor, prof. konzervatorijuma u Parizu; najbolji mu baleti Kopelija, Silvija i dr.

DELIBACIONI POSTUPAK, davanje dozvole za izvršenje strane presude u zemlji; u Jugosl. se dobiva ako postoji reciprocitet izvršenja; presuda ne sme vređati isključivu nadležnost našeg suda, ne može biti doneta bez mogućnosti osuđenog da se brani, ni biti protivna našem javnom poretku.

DELIBAŠA (tur.), zapovednik telesne straže.

DELIBERACIJA (lat.), većanje, dogovaranje. Ad deliberandum, o čemu će se većati; na razmišljanje. Deliberacioni rok daje se za razmišljanje o izjavi za prijem nasleđa; po vanparničnom postupku mora se naslednicima ostaviti na njihovo traženje; određuje ga sud, ako postoje za to važni razlozi, a ne može biti duži od 3 meseca.

DELIBLATSKA PEŠČARA, obl. (2800 km²) vezanog i živog peska u Banatu (Dunavska Ban.), između Pančeva i Vršca (nazvana po Deliblatu, gl. mestu na njenom j. podnožju); pruža se u pravcu duvanja košave (JI-SZ); duga do 60 km, široka do 15 km. puna uvala, između kojih se dižu brežuljci (dune) visoki do 10-60 m; postala od peska koji Dunav nataložio pred Đerdapskom Klisurom po oticanju Panonskog J. u pozno ledeno doba: vezivanje živog peska pošumljavanjem započeto 1818., tako da na peščari ima već i većih sela.

DELIGRAD, grad podignut 1806. na ulasku u Đunisku Klisuru, između Morave i Drenovačkog Potoka, na carigradskom putu; imao zadatak da štiti ulazak u Srbiju voj. koja bi dolazila od Niša; podigao ga Vučko Žikić, rodom iz Mavrova, koji se istakao junaštvom za vreme Kočine krajine i u austr. voj. dobio oficirski čin; oko njega se u više prilika vodile krvave borbe; u njemu 1876. objavljen rat Turcima i tu bio gl. stan srp. vojske; posle zauzimanja Niša pao mu strat. i polit. značaj.

DELIJA, Rimljanka, koju voleo pesnik Tibulo i posvetio joj 1. i najdirljiviju elegiju iz svoje knj.


File: 0319.png---\espe\Rasic\-----------------------------------------

DELIJANIS Teodor (1826.-1905.), grč. rodoljub i državnik.

DELI JOVAN, plan. (1 138 m) u i. Srbiji, j. od Porečke R.

DELIJUS Frederik (Dellius, • 1863.), engl. kompozitor; komponovao opere: Fenimor i Gerda, Romeo i Julija na selu, muz. dramu Koanga, Tako govorio Zaratustra, Legendu za violinu i orkestar, klavirski koncert i dr.

DELIKATAN (frc.), fin, nežan, osetljiv. Delikatesna trgovina, trg. finijih i skupocenijih životnih namirnica.

DELIKT (lat.), ljudsko delanje protivno objektivnom pravu; njegovi su elementi: ljudska radnja (umišlajna: dolus ili nehatna: culpa), protivpravnost i šteta; za dolus i težak nehat (c. lata) odgovara se plaćanjem naknade za stvarno pretrpljenu štetu (damnum emergens) i propuštenu dobit (lucrum cessans); kod manjeg nehata samo za stvarno pretrpljenu štetu. Akvilijanski d., protivpravna radnja kojom neko lice svojom krivicom, umišljeno ili nehatno, nanese štetu drugom i povredi njegove interese zaštićene pravnim poretkom; za njih odgovorni dužni su i po savr. i po rim. zak. (lex Aquilia) da naknade štetu; od toga se izuzimaju samo deca do 7 god. i duševno oboleli, za koje odgovaraju roditelji, odnosno čuvari. D. ugovorni, povreda ugovorne dužnosti; nju može učiniti samo saugovorač; povlači odgovornost prema stepenu krivice; ako lice ima od toga koristi, odgovara za apstraktnu kulpu, a ako je nema, onda samo za to što nije vršilo ugovornu obavezu, onako kao što vrši svoje poslove i to s obzirom na okolnosti pod kojima radi (culpa levis in concreto). Delikvent, lice koje učini građ. nepravo.

DELIL Gijom (Delisle, 1675.-1726.), frc. kartograf, nacrtao kartu Evr. s novijim podacima o položaju mesta.

DELIMIČNA ZAJEDNICA, ugovor između muža i žene o uređenju njihovih imovinskih odnosa tako da se sačini 1 imovinska masa kao susvojina muža i žene; u nju supruzi ne unose celokupno svoje imanje, već samo u ugovoru pobrojane delove; njom upravlja muž, a raspolaganje vrše oba supruga zajedno; u slučaju prestanka braka deli se na 2 jednaka dela. D. ovršivost, pojava u izvršnom postupku po kojoj se može dozvoliti izvršenje neosporenih zahteva iz izvršne odluke, ako je njom dosuđeno više međusobno nezavisnih zahteva, pa protiv nekih izjavljen pravni lek (npr. doneta pre suda o plaćanju 100 000 d duga, a tuženik priznaje samo 50 000 i zato izjavio rekurs; i pored izjavljenog rekursa, sud može dopustiti izvršnu naplatu prvih 50 000 d). D. odvojenost, imovinski bračni režim po kojem se neka ženina dobra ne unose ni u miraz ni u zajednicu dobara, ili muž, po bračnom ugovoru o zajednici dobara, zadržava za sebe izvestan deo svog imanja; ako žena drukčije ne naredi, zak. uzima da je mužu poverena uprava nad tim ženinim imanjem, ali je žena može opozvati.

DELINGER Ignac (Döllinger, 1799.-1890.), nem. teolog i istoričar, protivnik nepogrešivosti pape, isključen iz crk. 1871.; osnivač st.-kat. crkve; dela: Crkve, papstvo i crk. država, Reformacija itd.

DELI ORMAN (tur.: luda šuma), niska plan. obl. u si. delu Bug., prema Dobrudži; između Varne, Razgrada, Ruščuka i Dobrudže; ime po nekadašnjim vel. šumama.

DELIRIJUM (lat.), delirantno stanje, bunilo, kratkotrajno pomućenje svesti u kojem bolesnikova veza s realnim svetom veoma slaba; bolesnik loše orijentisan u vremenu, prostoru, prema osobama; zapažanje spoljnih uticaja poremećeno, tok misli i govora nepovezani, pojavljuju se → iluzije, → halucinacije, sumanute ideje; raspoloženje promenljivo, uznemirenost se opaža i u raznovrsnim pokretima; sećanje na doživljaje za vreme d. veoma slabo; uzroci raznovrsni, a lečenje prema prir. bolesti. D. tremens, alkoholičarski d., delirantno stanje kod hroničnih alkoholičara praćeno drhtanjem traje 3-5 dana; smrtan ishod nije redak.

DELITELj → računske radnje.

DELICIOZAN (lat.), prijatan, ukusan.

DELIČ Fridrih August (Delitzsch, 1850.-1922.), nem. asiriolog; postavio hipotezu da je Bibl. postala na osn. vavilonskih predanja i time izazvao polemiku poznatu pod imenom Babel-Bibel.

DELKASE Teofil (Delcassé, 1852.-1923.), frc. političar i min. u vladi nar. odbrane 1914.

DELKREDERE (it.), ugovorno jemstvo za naplatu potraživanja. D.-provizion, naročiti p. na koji ima pravo komisionar (posrednik) koji prodao robu jemčeći sâm da će kupac platiti vrednost robe o roku; može biti i kad komisionar jemči da će prodavac isporučiti robu o ugovorenom roku.

DELMINIUM, dalm. grad u rim. doba, verovatno u Duvanjskom Polju (→ Duvno, Županjac); zauzeo ga lukavstvom Scipion Nazika (155. pre Hr.).

DELNICE, varošica i sresko mesto u Gorskom Kotaru (Savska Ban.), letovalište (700 m) za živčano zamorene i rekonvalescente; šum. ind. (43 strugare).

DELO 1) proizvod flz., duhovnog i um. rada. 2) časopis za nauku, knjiž. i društv. život; izlazio u Beogradu mesečno (1894.-1899. i 1902.-1914.), donosio i dobre studije i članke; donekle knjiž.-naučni organ radikalne stranke. D. autorsko, svaki proizvod umnih i duševnih čovečjih sila koji se smatra za tvorevinu knjiž. i um.: d. lepe knjiž. i nauke; predavanja, govori i propovedi, muz., koreografska i pantomimska d.; idejne skice, nacrti, planovi, geogr. karte, plastični predmeti, slikarski i crtački poslovi; d. likovne um.; fotogr. i kinematografska. D. krivično → krivično delo. D. milosti telesne,* u hrišć. crkvi 7: gladna nahraniti, žedna napojiti, naga odenuti, stranca u dom primiti, sužnja posetiti, bolesnika pohoditi i mrtve siromahe sahraniti. D. nesporna → vanparnična dela. D. (krivična) protiv javnog morala: blud, navođenje na blud, rodooskrvnjenje, skotološtvo, protivprir. blud, obljuba maloletnih itd.; kazne robija ili zatvor; o njima govori glava 24. Kriv. zak.

DELOVODSTVO, upravljanje tuđom imovinom ili tuđim preduzećem za račun njihova vlasnika; u građ. pravu ima za cilj. održavanje dobara poverenih na upravu; u trg. pravu treba osim toga da dovede do imovinskog viška ili zarade. Delovođ, koji obavlja delovodstvo; kod trg. društva može biti ugovorni ili statuarni, koji to svojstvo stekao na osnovi društv. ugovora ili pravila društva, i postavljeni d., koga naimenovala, po obrazovanju društva, većina zadrugara.

DELOŽIRANjE, deložacija (frc.), sudska odluka o iseljenju 1 lica koje po ugovornom odnosu držalo stan pod zakup; za njeno donošenje nadležan sreski sud; sud ne saslušava lice protiv koga je tražena, već mu nalaže da u roku od 8 dana podnese prigovore ili se iseli; ako se podnesu prigovori, zakazuje se usmena rasprava i dalje sudi kao sporni predmet.

DELOS, malo o. u Egejskom M., u ostrvskoj grupi Kiklada (Grč.), upravo 2 o.: Vel. i M. D.; po grč. mitol. rodno mesto → Apolona; na njemu bio čuven Apolonov hram i blagajna delskog saveza.

DELTA (grč.), nov deo kopna, koji se stvori usled pomeranja ušća neke reke taloženjem njenog materijala i zasipanjem mora; ima oblik grč. slova d, (Δ*), otuda joj ime. D. metal, naročita vrsta mesinga, legura bakra i cinka, sadrži oko 56% bakra, 41% cinka, po 1% gvožđa, mangana, olova i tragove fosfora; ima mnogostruku primenu, naročito u mašinstvu.

DELTOID → četvorougaonik.

DELUVIJUM (lat.), nanos u podnožju padina, usled spiranja (erozije) sitnih čestica zemlje ozgo; u gornjem delu padine ostaje šljunkovit ili peskovit skelet, eluvijum; pored aluvijuma, d. spada u gl. kult. terene brdskih krajeva.

DELFI, mesto u st. Grč. u podnožju Parnasa; imalo Apolonov hram, gde bog, preko Pitije, proricao budućnost; u njemu držane i čuvene pitiske igre; zauzeli i opljačkali Gali 279. pre Hr.

[Illustration]

DELFIN, dupin, dupen, pliskavica (Delphinus),


File: 0320.png---\milica\Rasic\---------------------------------------

rod malih kitova, asimetrične glave i podjednakih zuba; živi po svim morima; neprijatelj riba i mreža i vel. štetočina, usled čega dobio ime morski vuk; naraste do 4 m; love ga mrežom i puškom; vlasti raspisuju za svakog ulovljenog d. 200 d* nagrade.