Свезнање Д2

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
СВЕЗНАЊЕ


Двозубица—Делфин

ДВОЗУБИЦА (Bidens), веома распрострањен биљни род из фам. Compositae; врста козји рогови (В. tripartitus), честа по влажним ливадама и њивама; плодове, на којима су израштаји с кукастим бодљама, највише расејавају животиње. Двозупка → бодљокожа риба.

ДВОЈАЦ, лак тркачки чамац за 2 веслача, с кормиларом или без њега.

ДВОЈИНА, дуал (лат.), грам. број од којег се у сх. језику сачували само остаци, у 2. пад. мн. (слугу, ногу, костију), а у слов. се употребљава и у деклинацији и у конјугацији.

ДВОЈНА МОНАРХИЈА, образована аустр.-мађ. споразумом 1867.; пред опасношћу од н. мађ. устанка који запретио Аустр., Франц Јозеф I повео преговоре с Мађарима и пристао да се дотадања Аустр. подели на 2 дела: → Цислајтанију (у којој имала превласт Аустр.) и → Транслајтанију (у којој имали превласт Мађари); свака од ове 2 државе имала свој парламент и своју владу, а владар носио 2 круне; д. м. трајала до 1918.

ДВОЈНА РАЗМЕРА → размера.

ДВОЈНИ САВЕЗ, склопиле Рус. и Фрц. (1896.) услед опасности која им претила од Нем. и Аустр.; приласком Енгл. претворен у → тројни споразум.

ДВОЈНИ ЧАМАЦ, код примит. народа састављају се гредама по 2 чамца и тако се добије већа товарна површина и већа стабилност; највише у употреби код народа у Полинезији, али и у Афр.; било их и иа рекама у Арб.; тог су типа на много места и скеле у Југосл.

ДВОЈНИК, човек сличан другом толико да га је тешко од њега разликовати.

ДВОЈНИЦЕ, дрвени дувачки инструмент који се прави од шимширова дрвета и претставља 2 пљосната → дудука израђена 1 поред др.; писак и прозор окренути напред; како л. свирала (дудук) нема рупа, мелодија се свира на д., а л. дудук само прати; дува се истовремено у оба писка.

ДВОЈНО ВАЖЕЊЕ → биметализам.

ДВОЈНО КЊИГОВОДСТВО (двоструко, двогубо, систематско, стварно), добило име по двојном показивању резултата рада, који чини да је оно једини савршен облик к.; систем д. к. састоји се од 2 низа рачуна који се воде у Главној књ. д. к.; једни од ових рачуна прате и бележе формалне промене у добрима и показују стање имовинских саставних делова: Рн домаћих меница, Рн робе, Рн хартија од вредности, а други бележе поједина опадања и растења чисте имовине (рачун главнице): Рн капитала са својим помоћним рачунима или рачунима који показују резултат или успех рада; осн. облик д. к. зове се ит. к.* јер се прво јавило у Ит., где га је (1494.) штампао 1. Италијан Лука Пачоло; осн. облик овог к. има углавном 2 карактеристичне књ.: Дневник и Главну књигу; у Дневнику се воде хронолошки све промене имовине, па се потом преносе и разводе у Гл. књ., а ова садржи појединачне рачуне у које се разводе сви ставови Дневника; остале књ. ит. к. или су делови рачуна Гл. књ., или су помоћне књ.; тако нпр. за Рачун пословних пријатеља и Рачун особа у Гл. књ. јавља се Књ. текућих рачуна (у којој је сваком пословном пријатељу отворен нарочити рачун); као допуна Дневнику јавља се Књ. благајне, ако се она оделито води (која само бележи улаз и излаз готовог новца); затим се воде нарочите шконтро-књ. (Шконтро робе, Шконтро мен. итд.), које прате улаз и излаз појединих делова имовине, пружају детаљан преглед улаза и излаза и служе као допуна одговарајућих рачуна Гл. књ.; осим ових књ. води се и Књ. пописа или Књ. инвентара (Инвентар). Дневник ит. к. има ове колоне: а) за датум књижења, б) за опис посла, в) за вредност (суму); поред њих, пред колоном за датум, налази се још 1 колона у којој се бележи веза са Гл. књ.; за износ могу бити извучене 2, 3 и 4 колоне; кад су у Д. за износ одређене 2 колоне, у њих се бележе сви послови: готовине, замене и кредита (у 1. »дугује«, у 2. »потражује«); овакво бележење не пружа у свако доба преглед о стању готовог новца по књ., да би се могло упоредити са стварним стањем готовине у благајни; ако у Д. постоје за износ 3 колоне, у прве 2 се бележи улаз и излаз готовог новца и оне пружају стање готовог новца у благајни, а у 3. колону се уносе дужници и повериоци, одн. суме дуговања и потраживања; најподеснији је Д. у којем за суме постоје 4 колоне: прве 2 (3. и 4.) за бележење дуговања и потраживања, јер пружа највише прилике за контролисање готовине и за контролу сумарног, укупног стања дуга и потраживања; то је најбољи спој Првобележнице (књ. у коју се прво бележи) и Књ. благајне; да би се олакшало развођење из Д. у Гл. књ., у сваком ставу су назначени рачуни који су у вези и на које се односи поменути став; ту је истакнуто који рачун треба задужити, а којем треба одобрити; прво се истиче дужник (рачун који треба задужити); ако нпр. 3./6. продамо на почек Јовану Јовановићу, Ниш, робе за 5 000.- д, тај се случај књижи у Д. с 2 колоне овако:

/#

Јуни 3. Рн особа 5000

Ј.Јовановић, Ниш 
Рн робе 5000 
за узету робу на почек 
  1. /

Рн особа је општи (заједнички) рачун у Гл. књ., а рачун Јована Јовановића, Ниш, је рачун пословног пријатеља у Књ. текућих рачуна (помоћној књ.); Ј. Јовановић примио робу у вредности 5 000.- д зато Рн особа дугује 5 000.- д; Рн робе (који претставља стовариште, магацин робе, одн. магационара) потражује за испоручену робу 5 000.- д; ако је даље 5./6. узето из Хипотекарне банке трг. фонда 8 000.- д, онда се Рн. благајне, који је примио ових 8 000.- д, за ту суму задужује, а Рну Хипотекарне банке та се сума одобрава; тај став у Д. с 2 колоне гласио би:

/#

Јуни 5. Рн благајне 8000-

Рну Хипотекарне банке 8000 
трг. фонда за изузетих 
  1. /

Ако је 10./6. купљена роба за готово 2 000.- д, благајна је ту суму издала; стога Рн благајне потражује, а како је роба ушла, Рн робе дугује; у Д. с 2 колоне овај би случај био књижен:

/#

Јуни 10. Рн робе 2000-

Рну благајне за 2000- 
купљену робу 
  1. /

У Д. с 4 колоне сви ови случајеви били би овако књижени:




File: 0311.png---\Jan\Rasic\------------------------------------------

/* +------+--+--------------+----+--+----+--+----+--+----+--+ | Јуни | 3| Рн особа (Ј. | | | | | | | | | | | | Јовановић, | | | | |5000|--| | | | | | Ниш) | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | Рну робе за | | | | | | |5000|--| | | | узету робу на| | | | | | | | | | | | почек | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | 5| Рн благајне |8000|--| | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | Рну Хип. бан-| | | | | | |8000|--| | | | ке трг. фонда| | | | | | | | | | | | за изузетних | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |10| Рн робе | | | | |2000|--| | | | | | | | | | | | | | | | | | Рну благајне | | |2000|--| | | | | | | | за купљену | | | | | | | | | | | | робу | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |

  • /

Рачуни: Гл. књ. ит. к. садржи збирку рачуна о потраживаљу и дуговању, о свим саставним деловима имовине и о чистој имовини; сваки улаз имовинског саставног дела повећава залиху и стање имовинског саставног дела, а излаз 1 имовинског дела може повући за собом улаз др. имовинског дела, и најзад, с излазом 1 имов. саставног дела може бити везано стицање каквог права, какве услуге итд.; према томе како улаз и излаз утичу 1 на 2. и на капитал, разликујемо 3 случаја а) чисту размену имовине; б) једнострано давање имовинског саставног дела и стицање каквог права и обратно (директно смањивање и повећавање имовине); в) мешовит случај размене. Чиста размена имовине (стварни рачуни) наступа, кад повећање 1 имовинског саставног дела једновремено повлачи и смањивање, по истој вредности, стања 2. имовинског дела; ако је нпр. купљена роба и рачун исплаћен у готову 500.- д, улаз робе је везан с истовременим излазом готовог новца 500.- д.; с 1 стране повећана је робна залиха, а с 2. стране смањено стање благајне у истој висини; имовина је промењена само у својим саставним деловима, али никако и по својој укупној вредности (износу); у Гл. књ. улаз робе се бележи на л. страни Рна робе, а излаз готовог новца на д. страни Рна благајне; за овај случај казаће се: Рн робе дугује Рну благајне колико вреди роба која је ушла, а Рн благајне потражује од Рна робе одговарајућу вредност која је изишла; или: Рн робе је дужник Рну благајне, а Рн благајне је поверилац Рну робе; унесен у одговарајуће рачуне овај пример изгледа овако:

/* Дугује Рачун робе Потражује


Рну благајне 500


  • /

/* Дугује Рачун благајне Потражује

Од Рна робе 500 


  • /

Сваки пословни случај књижи се у Гл. књ. у 2 рачуна; увек се везује рачун који потражује са рачуном који дугује и обратно; у ч. и. р. спада и продаја и куповина робе на почек; кад се роба продаје на почек, према излазу робе стоји улаз потраживања исте величине, а по књигама дугује онај који је прима; ако се роба купује на почек она онда улази, а излази 1 право потраживања од стране онога који је испоручује; сви дугови пословних пријатеља (потраживања) могу се водити на 1 заједничком рачуну, тзв. Рну дужника, а сва потраживања оних који робу испоручују (дакле своја дуговања) могу се водити на Рну поверилаца; у оваквом случају посебни рачуни пословних пријатеља (дужника и поверилица) воде се у нарочитој помоћној књ. (Књ. текућих рачуна, Књ. контокорента); значи да Рн дужника обрачунава активни имовински део; према томе рачуни имовинских саставних делова се деле на: активне и пасивне рачуне; разлика између стања (салда) 1 и других рачуна претставља чисту имовину или главницу (чисти капитал); да би се добио непрекидан преглед чисте имовине и да би се контролисале промене на њој, ова разлика се преноси на нарочити рачун (Рн главнице, Рн капитала); при отварању радње чиста имовина уноси се на »потражује« а Рна главнице (овај рачун. који се води као рачун сваког др. повериоца. може се замишљати као рачун отворен сопственику радне); тако почетни капитал чини 1. позицију »потражује« а у Рну главнице; свако даље увећавање капитала у току рада мора се унети на »потражује« Рна главнице, а свако умањивање капитала на »дугује« Рна главнице; при закључку чиста имовина се уноси на »дугује« Рна главнице (претставља се као да сопственнк повлачи чисту имовину коју показује предузеће, и пошто је прима, он стога »дугује«); према томе имовина која се покаже при закључку чини последњу позицију »дугује« Рна главнице; Рн главнице стоји дакле према рачунима имовинских саставних делова у извесној супротности. Једнострано давање или узимање 1 имовинског дела (рачуна успеха): ако према улазу 1 имовинског саставно, дела не стоји излаз 2., вредност таквог дела претставља чисто увећавање имовине; обрнуто, ако према излазу 1 саставног дела не стоји улаз 2., излаз претставља чисто смањивање имовине; нпр. наплаћена провизија 500.-- д претставља улаз готовог новца, увећавање чисте имовине (главнице), и сматра се као добит; плаћена станарина 1000.-- претставља давање 1 имовинског саставног дела и смањивање капитала; за свако увећавање имовине (добит) Рн главнице је поверилац (потражује), за свако смањивање он је дужник (дугује). Мешовити случај (мешовити рачун) јавља се кад се имовински саставни делови крећу тако да они који улазе вреде више или мање од оних који истовремено излазе; имовина се онда мења не само по саставу (склопу) већ и по својој укупној вредности; ова двојна промена претставља се рачунима; нпр. ако је продана роба која вреди 1500.-- д, с добити 300.-- д, дакле за 1800.-- д, и то на почек, онда се јавља улаз 1 права потраживања (Рн дужника дугује 1800.-- д), а истовремено и излаз робе, одн. смањивање њене вредности (Рн робе потражује); стање је ипак повећано за 300.-- д који се морају додати чистој имовини; обратно ако се за робу прими мање но што вреди, јавља се губитак који смањује чисту имовину; кад би се у практичном к. могао да издвоји губитак од добитка из дана у дан и од случаја до случаја, такво к. претстављало би савршенство, јер би се не само сваке год., већ и сваког дана имала пред очима верна слика стања радње и показала би се мат. тачно добит и штета међутим у пракси је тешко одмах извести ово издвајање; догод се мешовити рачуни не закључе, Рн главнице и Рн имовинских саставних делова остају непотпуни и ни 1. ни 2. не може да покаже стање чисте имовине; нпр. нека је узета авансна роба на почек за 9000.-- д; ако је њена 1/3 (у вредности 3000.-- д) продата за готово (пер каса) за 4000.-- д, а 1/3 (у вредности од 3000.-- д) за акцепт 2500.-- д, онда Рну робе треба одобрити обе ове суме и за 1. задужити Рн благајнице (4000.-- д) а за 2. (2 500.-- д) Рн домаћих мен., јер је добивен мен. акцепт; уношењем инвентарске вредности последње трећине (3000.-- д, по цени стајања), на »потражује« Рна робе, утврдиће се добит као салдо на »дугује« овако:

/* Дугује Рачун робе Потражује

Рну поверилаца 9000 Од Рна благајне 4000 --

„ „ дом. меница 2500 --

Добит 500 -- Инвен. вред. залихе 3000 --

9500 -- 9500 --
  • /

Ако робну залиху (последњу трећину) проценимо не по куповној вредности (3000.-- д), већ по некој нижој пијачној цени, нпр. са 1500.-- д, онда ће обрачун бити:

/* Дугује Рачун робе Потражује

Рну поверилаца 9000 Од Рна благајне 4000 --

,, ,, дом. меница 2500 -- 
Инвентарска вредност
залихе 1500 --
Губитак 1000 --
9000 -- 9000 --
  • /

Стога што је у практичном животу немогућно одмах израчунати и књижити добит и штету, морају


File: 0312.png---\Jan\Rasic\------------------------------------------

се водити мешовити рачуни; у њих се уносе мешовити послови као чисти послови размене, а одгађа се одређивање добити или штете; к. са мешовитим рачунима постиже свој циљ само периодично, нпр. по истеку полугодишта, тј. при склапаљу Инвентара и израчунавању и књижењу добити из мешовитих рачуна, које је у тесној вези са састављањем Инвентара; стога је Инвентар за трг. и инд. предузећа неопходан у д. к.; пошто д. к. треба да пружи потпуну слику о пређашњем и садањем имовинском стању и пословним случајевима који увећавају или умањују његов састав, Рн главнице мора бити привремено растављен у поједине потчињење рачуне; у њих спада и Рн губитка и добитка, чији је задатак да покаже добит или штету у 1 временском периоду и да у 1 суми (салду) припреми све то за пренос у Рн главнице; тај рачун привремено ступа на место Рна главнице и прима на »дугује« позиције губитка, а на »потражује« позиције добитка, и салдо »дугује (смањивање чисте имовине), па се при закључку преноси на »дугује« Рна главнице; салдо »потражује (као увећавање чисте имовине) долази на потражује Рна главнице; уношење добити и штете у Рн губитка и добитка могућно је тек при склапању Инвентара; према томе Рн губитка и добитка као помоћни рачун Рну главнице периодично скупља губитак и добитак оних рачуна који у току рада показују успех или неуспех (закључивање помоћу Рна губитка и добитка). Кад се употребе разни рачуни имовинских саставних делова и разни рачуни главнице, онда се не само растављају имовински саставни делови, већ се и цео обрт радње дели у појединачне слике; да би се и поред тога добила укупна слика стања предузећа, мора се, привидно, ићи обрнутим путем, тј. мора доћи скупљање рачуна и њихових резултата у погледу стања и успеха; стога је потребно увести још 1 помоћни рачун који ће имати задатак да из свих рачуна имовинских делова скупи залихе (активне и пасивне делове); тај рачун се зове Рн изравнања (Биланс-конто); на тај начин систем многих рачуна се своди на 2 рачуна: Рн губитка и добитка и Рн изравнања; у свакој пословној периоди, ограниченој са 2 инвентара, Рн изравнања мора да се примени 2 пута: при отварању (Почетни) и при закључку (Закључни р. и., Закључни биланс); почетни Рн изравнања има задатак да приликом отварања радње разда рачунима активу и пасиву којом располаже; закључни Рн изравнања треба да их при закључку покупи у облику салда из разних рачуна; то је закључивање рачуна помоћу Рна изравнања; Почетни рн изравнања даје активу; стога се њему актива одобрава, тј. бележи на његову страну »потражује; Закључни рн изравнања узима активу и стога се њом задужује, тј. она се бележи на његово »дугује«; Почетни рн изравнања дугује пасиву. а Закључни је потражује; стога се у Почетном рну и чиста имовина јавља као салдо потражује, које мора бити књижено на »потражује« Рна главнице, а на »дугује« почетног Рна изравнања, који се услед тога одмах и изравњава и завршује тиме своју улогу; помоћу Рна губитка и добитка и Рна изравнања, многоконтни систем враћа се на двоконтни систем; тај посао се зове закључивање годишњих рачуна; да би се добио преглед резултата 1 привр. периоде треба средити поједине резултате и скупити по стањима и успесима на 1 збирни заједнички рачун имовинских саставних делова, који се зове Рн изравнања (Рн биланса), а сва повећавања и смањивања капитала, из разних рачуна успеха, на тзв. Рн губитка и добитка; ако се при закључку покаже добит, она се преноси на »потражује« Рна главнице, где се налази и почетна главница: ове 2 позиције у збиру показују крајњу чисту имовину која треба у пару да се подудара са противположеним салдом »дугује« Рна изравнања, тако да се оба рачуна: Рн изравнања и Рн главнице међу собом билансирају и претстављају закључну једначину оба низа рачуна. Ако је роба продата за 1500.-- д, и ако та сума обухвата вредност робе 1000.- д и добит 500.- д, цела сума од 1500.- д привремено се књижи на Р-ну имовинског саставног дела (овде на Р-ну робе) као вредност која је изишла; тако Р-н робе показује: лево: улаз робе 1000.- десно: садањи излаз 1500.- д; Рн робе се онда претвара у рачун имовинског саставног дела који истовремено обрачунава и успех; према томе сваког дана, за буди који момент, није могућно одредити чисту имовину и успех радње, па к. теориско остаје практично несавршено; добитак, одн. губитак у мешовитом рачуну налази се ако се на »потражује« тога рачуна унесе инвентарска вредност поменуте робе.

/#

Почетни и закључни ставови у Дневнику д. 1 г.

+--+--+---------------------------+------+--+------+--+ | | | Јануар 1935. | | | | | | 1| | Следећи | | | | | | | | Рну изравнања | | | | | | | |за укупну имовину (активу) | | |261000|--| | | | по попису | | | | | | | | Рн благајне |100000|--| | | | | | Рн робе | 60000|--| | | | | | Рн домаћих меница | 10000|--| | | | | | Рн разних монета | 6000|--| | | | | | Рн покретности | 5000|--| | | | | | Рн непокретности | 80000|--| | | | | | --------------------- | | | | | | | | Рн изравнања | 61000|--| | | | 1| | Следећима | | | | | | | | за укупан дуг (пасиву) | | | | | | | | Рну меничних пријема | | | 30000|--| | | | Рну текућих рачуна (пове- | | | | | | | | рилаца) | | | 11000|--| | | | Рну хипотекар. дуговања | | | 20000|--| | | | ------------------------ | | | | | | 1| | Рн изравнања |200000|--| | | | | | Рну главнице | | |200000|--| | | | за чисту имовину по попи- | | | | | | | | су | | | | | | | | ------------------------- | | | | | +--+--+---------------------------+------+--+------+--+ | | | Децембар 1935. | | | | | |31| | Следећи | | | | | | | | Рну губитка и добитка | | | 8000|--| | | | за укупан добитак | | | | | | | | Рн робе | 3000|--| | | | | | Рн разних монета | 2000|--| | | | | | Рн страних меница | 500|--| | | | | | Рн камата | 1500|--| | | | | | Рн провизије | 1000|--| | | | | | ------------------------- | | | | | |31| | Рн губитка и добитка | 3500|--| | | | | | Следећима | | | | | | | | за укупан губитак | | | | | | | | Рну плата особља | | | 2000|--| | | | Рну станарине | | | 1000|--| | | | Рну осветљења | | | 500|--| | | | ------------------------- | | | | | |31| | Рн губитка и добитка | 4500|--| | | | | | Рну главнице | | | 4500|--| | | | за чист добитак | | | | | | | | ------------------------- | | | | | |31| | Рн изравнања |265500|--| | | | | | Следећима | | | | | | | | за укупну имовину (активу)| | | | | | | | при закључку | | | | | | | | Рну благајне | | |120000|--| | | | Рну робе | | | 70000|--| | | | Рну домаћих меница | | | 30000|--| | | | Рну разних монета | | | 10000|--| | | | Рну покретности | | | 4500|--| | | | Рну непокретности | | | 31000|--| | | | --------------------- | | | | | |31| | Следећи | | | | | | | | Рну изравнања | | | 80000|--| | | | за укупан дуг (пасиву) | | | | | | | | при закључку | | | | | | | | Рн меничних пријема | 25000|--| | | | | | Рн текућих рачуна (повер.)| 40000|--| | | | | | Рн хипотекарног дуговања | 15000|--| | | | | | ------------------------- | | | | | |31| | Рн главнице |185000|--| | | | | | Рну изравнања | | |185000|--| | | | за чисту имовину при за- | | | | | | | | кључку | | | | | | | | | | | | |

  1. /

ДВОЈНО ПРЕЛАМАЊЕ, особина већине кристала да 1 светлосни зрак разложе на 2; предмети посматрани кроз такве кристале изгледају удвојени; оба зрака који тако постају поларизовани су и у самом кристалу се различито понашају; 1 од њих се зове редован или обичан, а др. нередован или необичан; особина д. п. искоришћена за добијање поларизоване светлости; само тела са кристалном структуром могу двојно преламати; изузетак → Керов ефекат.

ДВОКОЛИЦЕ, највише у употреби у Аз., где су биле познате у давној старини, као ратно и превозно


File: 0313.png---\espe\Rasic\-----------------------------------------

средство; има их и у ј. Евр., особито на Б. П. (→ араба, кола).

ДВОКРИЛАЦ → биплан.

ДВОКРИЛЦИ (Diptera), инсекти само са предњим паром крила, док су задња закржљала (њихалице); уснени апарат подешен за убадање и сисање; развитак тече с потпуним преображајем; ларве црволике, без ногу и често без главе; лутке код извесних врста покретљиве; врстама најбогатија група инсеката и од огромна значаја по човека и у екон. природе; међу њима има много паразита, преносника заразних болести човека и животиња, опасних пољопр. штеточина, а и корисних врста, јер уништавају штетне инсекте или се њихове ларве хране лешинама и орг. материјама у распадању; најзначајнији претставници двеју гл. група су комарци и мухе.

ДВОПЕК, нарочито добро, некад двапут печен хлеб (умешен од житна брашна с мало воде); подесан за болеснике, јер се лако вари.

ДВОПОЛНОСТ → хермафродитизам.

ДВОР 1) село (1000 ст.) и среско место на Уни (Врбаска Бан.). 2) дворац, зграда за становање владара, аристократа или имућних личности, с раскошним одајама за примање и за становање, свечаним дворанама, монументалним прилазима, степеништима, вестибилима; по раскоши у архт. најпознатији: → версајски у Фрц., → Ескуријал у Шп., Потсдам у Нем., Шенбрун у Аустр. Дворана 1) вел. раскошна одаја неког стана или палате, намењена за пријеме, свечаности, игре. 2) вел. простори за јавне приредбе (концертна, поз., судска), или за скупљање и забаву итд. Двориште, празан део имања око или позади зграда у варошима; непосредан део земљишта око вила или сеоских зграда; у варошима служи за осветљење и проветравање појединих одељења зграде и величина му прописана грађев. зак.; код зграда где се предвиђају трг. радње у приземљу се може за њих искористити и покрити цело д.; у том случају оно се на 1. спрату отвара у виду терасе и одатле служи г. спратовима као право д. Дворске будале, шаљивчине на владарским и племићким дворовима, постоје још од Александра Вел.; од 15.-18. в. готово на сваком двору; били образовани људи који имали право да безобзирно критикују средину (као Кунц фон дер Ро-зен за Максимилијана I), или богаљи и патуљци с којима дворани терали шегу (као Перкео за пфалачког кн. Карла Филипа); имали и своју униформу у којој се нарочито истицала капа и скиптар. Д. звања, у ст. срп. држави стварана су по угледу на виз. двор; под Душаном највиши чиновник био деспот, чији чин даван само владаочевом сроднику, затим ћесар, великодостојник до цара, велики слуга (мин. двора за спољ. и унутр. послове), логотет (владарев секретар), казнац (коморник, фин. чин.), челник (управник добара), дијак (дворски писар); у ст. споменицима на двору се помињу као чиновници и двородржици, протовистијари (старешина ризнице), вистијари (који су цара облачили), ставилац (бринуо се за трпезу), енохијар (подрумар), лагатор (старао се за коњушарску службу). Д. поезија, уметничка лирска и епска п. по средњев. кнежевским дворовима у сев. Фрц., Прованси и Нем. Д. статут, правилник о правним положају Краља и чланова краљ. дома; у прив. праву јсл. д. с. прописује: пунолетство Краља и престолонаследника навршењем 18. год. живота; за ступање у брак принчеви морају имати краљево одобрење (иначе брак остаје пуноважан, а члан дома губи то својство); чланови дома се не смеју задуживати преко величине прихода без Краљевог одобрења.

[Illustration: ]

ДВОРЖАК 1) Антонин (1841.-1904.), чешки композитор, проф. прашког конзерваторијума, директор Нац. конзерваторијума у Њујорку; имао вел. мелодиску инвенцију и разноврсност тонског колорита; обрађивао нарочито камерну муз., обогатио сонату и симфонију уносећи у лагани став и скерцо чешке муз. елементе и облике (Думка, Елегија, Фуријант); опере немају довољно драматичности и делују више мелодијом и ритмом; хроматику примењивао с успехом и непосредно; припада више класичној него романтичној шк.; компоновао: симфоније, симф. поеме, увертире, ораторијум Св. Људмила, Стабат Матер, Реквием, баладу Свадбени дарови и др. 2) Арношт (1880.-1933.), чешки драмски писац; гл. дела: Кнез Вацлав IV, Бела Гора, Поштени Матија (у заједници с Л. Климом). 3) Карел (• 1893.), чешки вајар, познат нарочито као портретист. 4) Ксавер (• 1858.), чешки песник; гл. дела: Златном стазом, Sursum corda, Медитације.

ДВОРНИКОВИЋ 1) Владимир д-р (• 1888.), филозоф, б. проф. флз. на Унив. у Загребу; објавио више стручних расправа и дела; важније ствари: Оба основна типа филозофирања, Савр. филозофија, Студије за психологију песимизма. 2) Људевит (• 1861.), педагог, проф. уч. шк.; прво присталица Хербертове пед., а доцније прешао с пед. радова на флз. културе и књиж. критику; гл. дела: Темељи психологије, Есеји из подручја пед. психологије и естетике, Узгојна идеја у култ. повјести човечанства, Пед.- дидактички приручник.

ДВОРНИЧИЋ Матко (• 1886.), адв. и писац; написао неколико прича и цртица из живота Истре и о. Крка, а бавио се и књиж. критиком.

ДВОРСКИ Виктор (• 1882.), чсл. географ, писао и о нашим крајевима: Јулиски Алпи, Екон.-геогр. студија Црне Горе.

ДВОСЕД, биплас*, аероплан са 2 места.

ДВОСУПНИЦЕ → дикотиледоне.

ДВОТАКТНИ МОТОРИ, клипни мотори с унутарњим сагоревањем код којих гасови потискују клип само при сваком 2, ходу клипа.

ДВОУСНЕНИ СУГЛАСНИК → сугласник.

ДВРСНО ПОЉЕ, мало карсно поље, с. од Рисанског Зал. у Боки Которској (Зетска Ван.); у њему тврђава Драгаљ, коју подигла Аустр. 1836., позната из кривошиског устанка 1869.

ДВУР КРАЛОВЕ, варош (15 000 ст.) у ЧСР.

Д. Д., скраћеница за деоничко (акц.) друштво.

DE (лат.), предлог и предметак у сложеницама са значењем: о, од на: De gustibus non est disputandum (лат.: о укусу не треба расправљати), значи: свако је слободан да мисли и да истакне што му се допада или не допада. De jure, по праву, према правним прописима. De mortuis nihil nisi bene (лат.: о мртвима треба само добро говорити), кад хоће да се истакне да је покојник имао и мана, али је ред да се оне не спомињу. De nihilo nihil (лат.: из ничега ништа не постаје, -- Лукреције према Епикурову учењу). De profundus (лат.: из дубине), прве речи 129. псалма, који се, код ркат., чита обично с посмртним молитвама. De facto, према чињеницама, стању ствари; стварно, заиста; супр. → de jure.

ДЕАК Ференц (1803,-1876,), мађ. државник, правник, нар, посл., вођ либералне опозиције против Метерника; у Баћањијевој влади мин. (1848.), али умерен; повукао се после предузимања власти од стране Кошута; по угушењу мађ. буне (1849.), истакао се као вођ Мађара; 1 од гл. стваралаца а.-у. дуализма; преговарао с Хрватима око нагодбе.

ДЕАНОВИЋ Мирко (• 1870.), романист, проучава везе наше књиж. с романским, важнија дела: Талијански театар у Дубровнику, Одрази тал. академије »degli arcadi« преко Јадрана, Талијански утицај на јсл. књиж. (на фрц.).

ДЕБАР, варош и среско место (5 466 ст.) на д. обали

[Illustration]

Црног Дрима, под пл. Крчнном (Вардарска Бан.); у околини радиоактивна и сумпоровита хипертерма Дебарска и Косовратска Бања; лече реуматизам и ж. болести. Дебарска епархија, постоји сигурно од 11. в. са седиштем у Пишкопеји (која и добила име по еп.); касније седиште пренесено у Горњи Д., у место које се и данас зове Пискупштина; у самом Д. владике станују тек од 18. в.; у 1. пол. 17. в. спојене еп. д. и кичевска, а 1890. д. и велеска. Д. жупа, мала жупа око Д.; стан. Срби, већим делом помуслимањени; у селу Коџаџику Јуруци, давнашњи тур. колонисти. Д. мајстори, нар. уметници из околине Д. који се крајем 18. и почетком 19. в. бавили дрворезбарским радом; већином пореклом из Галичника; радили највише за црк.: иконостасе, столове, ћивоте, проповедаонице; најпознатији њихови радови у црк. св. Спаса, у


File: 0314.png---\espe\Rasic\-----------------------------------------

Бигорском ман., Леснову, Хиландару; изразито фолклорна ум., с нешто средњев. традиције и јаким утицајем западњачког барока. Д. Поље, погранична обл. између Југосл. и Арб.; дели се на Горњи (у Југосл., око Д.) и Доњи Дебар (у Арб., око Нишкопеје); у Горњем стан. прав. и мусл. Срби, мусл. Арбанаси и поарбанашени Срби, а у Доњем: мусл. Арбанаси.

ДЕБАКИРАТИ (фрц.), искрцати.

ДЕБАТА (фрц.), усмено претресање научног или полит. предмета; расправљање.

ДЕБЕЛА БЕРТА → Берта.

ДЕБЕЛА ТИКВА (Bryonia alba, фам. Cucurbitaceae), дуговечна зељаста биљка, репаста, жућкаста корена; повијуша с простим рашљикама, дуга до 4 м; стабло и лишће рапави (покривени кратким бодљама); лишће дељено у 5 режњева; цветови једнодоми, зеленкасто-бели; плод црна, округла бобица; живи по оградама, шумама и шибљацима у Евр., Аз., С. Амер.

[Illustration]

ДЕБЕЛО БРДО, код Сарајева, знатно преист. насеље; постојало од неолитика до доласка Римљана.

ДЕБЕЛО ЈЕР (ъ*) → јер.

ДЕБЕЉАК Антон (• 1887.), слов. песник; рано се почео бавити књиж., претежно поезијом; преводио са страних језика.

ДЕБЕЉАНОВ Димчо (1885.-1916.), буг. песник; символист, под фрц. утицајем.

ДЕБЕТ (лат.), дугује. Д. страна, на коју се пишу дуговања пословног пријатеља (страна »дугује«), д. страна 1 рачуна. Дебитор, дужник.

ДЕБИ (фрц.), прво јавно иступање, нарочито на позорници.

ДЕБИЛАН (лат.), слаб, слабоуман у најблажој мери. Дебилност, слабо телесно развиће, мршавост, смањена способност за живот; нарочито код новорођенчади; узроци јој теже и дуготрајне болести мајке за време трудноће (тбк., сифилис, дуже заразне болести, недовољна исхрана). Неуролошка д. → слабоумност.

ДЕБИСИ Клод Ашил (Debussy, 1862.-1919.). фрц. композитор, творац муз. импресионизма (под утицајем импресионизма у сликарству); у његовој муз. има егзотике, а чудна, богата и ритмичком разноврсношћу обојена хармонија даје им нарочиту драж; опера Пелеас и Мелизанда рађена на основама противним Вагнеру м одликује се срдачном простотом и присношћу; компоновао оркест. дела (Море, Поподне једног фауна), мистерију Мучења св. Себастијана, камерне сонате, гудачки квартет, песме, балете, клав. прелудије и др.

[Illustration: ]

ДЕБИТИРАТИ 1) (од лат. debitum: дуг), ставити на терет, задужити. 2) (од фрц. debut), прво иступање, → деби.

ДЕБЛИН (Ивангород), утврђење у Пољ. у војводини Лублину; у свет. рату брањено од стране Руса.

ДЕБЛИН Алфред (Döblin, • 1878.), нем. лекар и романописац, под утицајем Фројда; приказује кретање вел. људских маса (Валенштајн, Александров трг у Берлину).

ДЕБЛО, гл. надземни део стабла; доле прелази у корен, а горе носи крошњу дрвета; најважнији део стабла, нарочито код дрвећа способног за тхн. употребу.

ДЕБОРА (јевр.: пчела) 1) јевр. пророчица и јунакиња из 15. в. пре Хр. 2) наслов Хенделовог ораторијума.

ДЕБОРД-ВАЛМОР Марселин (Desbordes-Walmore, 1786.-1859.), фрц. песникиња романтичне епохе; неколико збирки песама прожетих искреном лириком осећајношћу.

ДЕБОРИН Аврам М. (псеудоним: А. М. Јофе, • 1881.), рус. марксистички филозоф и историчар; припада тзв. механистима (групи рус. марксиста који одричу да лењинизам у ист. марксистичке флз. претставља виши ступањ); гл. дела: Увод у флз. дијалектичког материјализма, Лудвиг Фајербах, Филозофија и марксизам, Дијалектика и прир. науке.

ДЕБРАНИ (по нар. и: Деборлије, Дебарлије, ређе Д.), стан. обл. → Дебра око ср. и делимично око доњег тока Црног Дрима; Срби, прав. и мусл. (Торбеши), али међу њима има и Арбанаса и мало Турака; због Арбанаса који су долазили насилним путем, Срби напуштали сточарство и одавали се печалабарству; овај крај давао веште занатлије: зидаре, каменоресце, копаничаре, дрворесце (→ дебарски мајстори) и иконописце (→ зографи); посебну етничку групу међу Д. чине Рекалије или Реканци, звани и → Мијаци.

ДЕБРЕЦИН, град (103 000 ст.) у и. Мађ.; унив., в. пољопр. шк., трг. акад.; метална и дрвна инд.; извози жито и коње.

ДЕБРЦ, рушевине средњев. града на Сави, и. од Шапца, у истоименом селу; престоница краља Драгутина (1282.-1316.).

ДЕБРЦА, мањи предео (око 20 села) у Македонија, око г. и ср. тока Сатеске,која се влива во Охридског Језера веома плодан крај.Као највечо село је село Белчишта.

ДЕВ 1) Оскар (• 1868.), судија, слов. композитор хорова, композиција за глас и клавир, скупљач слов. нар. песама, које обрадио за хор. 2) Феликс (Johannes Damascenus a nomine Mariae, 1732.-1786.), слов. песник; објавио збирку лир. песама у зборнику Писанице.

ДЕВА, деви (санскрит), опште име богова и богиња у ведској религији.

ДЕВАЛВАЦИЈА (фрц.) 1) спуштање вредности (мерене златом) неке новчане јединице, која услед инфлације или погоршања привр. прилика већ изгубила од своје првобитне курсне вредности; чини се када 1 држава сређује свој поремећени новчани систем и ставља новч. јединицу на н. базу покрића. 2) обарање, снижавање цена роби и сл.

ДЕВАНАГАРИ, најобичнија врста писма за → санскрит.

ДЕВАСТАЦИЈА (лат.), пустошење, опустошење.

ДЕВЕНТЕР, варош (35 000 ст.) у Хол.; инд. дувана, ћилимова, метала и бродоградња.

ДЕВЕНТРИ (Daventry), варош (14 000 ст.) у Енгл.: инд. кожа и обуће.

ДЕВЕР 1) мужевљев брат. 2) ручни д., сведок на венчању, води невесту у сватовима. 3) сведок при двобоју, секундант.

ДЕВЕРИКА (Abramis brama), слатководна риба из групе белих риба, јако спљоштена тела и вел. чмарна пераја; живи у мирним муљевитим водама и нарасте до 6-7 кг; месо средњег укуса.

[Illustration]

ДЕ ВЕТ Кристијан (De Wet, 1854.-1922.), бурски ген.; успешно ратовао с Енглезима у бурском рату; поново устао противу њих 1914., али побеђен и ухваћен.

ДЕВЕТЕРАЦ, стих од 9 слогова, редак, а веома музикалан, са цезуром после 5. слога; често се комбинује с др. стиховима.

ДЕВИЗА (фрц.) 1) првобитно слика на грбу с кратким објашњењем њеног смисла; кратка изрека која казује мисао, осећање, идеал неког удружења или човека. 2) средство плаћања у иностранству, нарочито чек, телегр. и писмени налог за исплату, меница платива у иностранству; њима се тргује нарочито на берзама; у време привр. тешкоћа, трговина д. се подвргава нарочитим контролним мерама и ограничењима.

ДЕВИЈАЦИЈА (лат.), скретање неког тела (лађа, магнетна игла, ветар) од правца кретања. Д. магнетска, угао који заклапа магнетска игла на броду или авиону с магн. меридијаном; настаје под утицајем бродског, одн. авионског магнетизма (→ Земља, Земљин магнетизам.) Д. пута, д. потока, померање друма или потока односно њихово прилагођавање потребама жел. пруга ради безбедности и правилнијег кретања саобр. на жел. путу. Д. носне пречаге (deviatio septi nasi), искривљеност н. п., чешће услед поремећаја у развићу, ређе услед повреда; омета правилно дисање и тим изазива разна обољења и неправилности нарочито органа за дисање; исправљање операцијом. Девијациона сила, сила Земљиног обртања, која утиче на скретање ветра, тако да овај не струји право од високог ка ниском притиску, већ на сев. полулопти скреће удесно, а на ј. улево.

ДЕВИНКУЛИРАЊЕ (лат.), поступак којим се хартије од вредности које гласе на име претварају у хартије на доносиоца.

ДЕВИС 1) Вилијам Морис (Davis, 1850.-1934.), амер. географ; бавио се поглавито геоморфологијом и изнео своју теорију о геогр. ерозивном циклусу, чим много утицао на развој савр. геогр. 2) Џеферсон (1808.-1889.), амер. државник ког у доба сецесионог рата ј. државе изабрале за свог претседника; по свршетку рата ухваћен и предан суду, али убрзо пуштен на слободу. 3) Џон (1550.-1603.), енгл. морепловац; открио Девисов Мореуз, који спаја Бафи-*






File: 0315.png---\espe\Rasic\-----------------------------------------

  • ново М. с Атланским Ок. Девисов куп, тениско такмичење

екипа свих држ.; осн. га 1900. Американац Девис; борбу одлучују 5 утакмица: 4 појединачне (сингл) и 1 удвоје (дабл); игра се по куп-систему.

ДЕВИТАЛИЗАЦИЈА ЗУБА, умртвљење и екстракција сржи, врши се у локалној анестезији с новокаином или дејством арсеновог оксида, карболне киселине, кобалта.

ДЕВИЧ, план. (771 м) и ман. Ваведења у Дреници; подигао га деспот Ђурађ Бранковић; очуван до данас, много поштован од Срба и Арбанаса; у њему мошти Јанићија Девичког.

ДЕВИЧЊАК → химен.

ДЕВКАЛИОН, краљ Фтије у Тесалији, син Прометеја и Пандоре, ожењен Пиром; по Прометејеву савету укрцао се са женом у барку и спасао се од потопа, који на Земљу пустио Зевс; затим, опет по савету свог оца, заједно са Пиром бацао камење преко главе; од сваког камена који бацао он постао је човек, а од сваког камена који бацила Пира постала жена.

ДЕВНПОРТ, град (60 000 ст.) у држави Ајови (САД), трг за житарице и дрво; инд. метала и млинарство.

ДЕВОЈКА 1) особа ж. пола с ознакама девичанства. 2) неудата жена. 3) (знак ♍*) сазвежђе у → зодијаку; најсјајнија звезда Спика, у продужењу веће дијагонале Вел. Медведа. Девојаштво → виргинитет. Девојчица, старије дете ж. пола, до 14. год.

ДЕВОЛИ, река у Арб., д. саставница Семена, извире на пл. Грамосу, у корчанској котлини, утиче у Маличко Ј.; потом као његова отока тече до изласка у Музакију, где се састаје с Осумом.

ДЕВОЛУТИВНИ ПРАВНИ ЛЕК, у грађ. судском поступку они п. л. (призив, ревизија и рекурс) који предмет упућују од нижег суда вишем; у случају изјаве оваквог п. л., суд против чије одлуке он изјављен нема права да се сам врати на поновно испитивање своје одлуке.

ДЕВОН, формација палеозојске ере (име по обл. у Енгл., где 1. пут проучена); за њена трајања постале набирањем Каледонске Пл.; д. карактеришу прва развијенија копнена флора, доста распрострањене рибе, оклопњаче (са вел. и дебелим крљуштима и плочама); код нас није поуздано доказан, али га вероватно има, само девонски седименти метаморфисани и орг. трагови утрвени.

ДЕВОНШАЈР (Devonshire), грофовство у јз. Енгл.

ДЕВОТАН (лат.) побожан, пун страхопоштовања, покоран, понизан. Девоционалије, предмети који служе побожности, слике светитеља итд.

ДЕВЧИЋ Иван (1858.1908.), уч. и приповедач; писао књ. за децу и доста наивне ист. и савр. приповетке.

ДЕГА Едгар (Degas, 1834.-1917.), фрц. сликар, претставник импресионизма; прво радио одличне портрете у духу фрц. традиције, потом се сав одао пастелу и дао сјајне сцене из поз. и ж. актове.

ДЕГЕНЕРАЦИЈА (лат.), изрођавање, дезинтеграција живе ћелије, веома честа појава у организму, јавља се под утицајем разних фактора; дегенеративни процеси могу захватити осн. протоплазму или само поједине елементе ћелије (миофибриле, цилиндраксе, Нислова тела и др.); неки дегенеративни процеси могу се манифестовати појавом н. супстанција у самој ћелији: масти, пигмента, минер. соли, амилоида, гликогена и др.; механизам појаве ових материја веома компликован и веома различит; постоје више врста д.: воштана, колоидна, еритрофилна, масна, гранулирана, хиалина, вакуоларна, пигментарна, гликогена, амилоидна и др. Дегенерик, човек с јако погоршаним физ. и духовним особинама. Дегенерисати се, изродити се, променити прир. своје врсте нагоре.

ДЕГЛУТИЦИОНА ТУБЕРКУЛОЗА (лат.), инфекција настала уношењем бацила тбк. у тело гутањем, нпр. употребом млека, нарочито некуваног, и млечних производа од тбк. краве, или када тбк. мајка храни дете својом кашиком; у околини тбк. болесника честа је инфекција »брљањем«, нарочито код мале деце, која, пузећи по поду, дохватајући се свачега и трпајући прста у уста, уносе у тело клицу тбк.

ДЕГРАДАЦИЈА (лат.), одузимање чина у вој.; долазак на нижи положај.

ДЕГРАС (фрц.), очврснуто рибље уље добивено дувањем ваздуха у нарочитим апаратима, или као отпадак код сијамског штављења кожа; у оба случаја незасићени глицериди уља везују (адирају) ваздушни кисеоник и дају засићене глицериде чврсте конзистенције; лако се емулгира водом, због чега се употребљава за машћење кожа.

ДЕ-ГРАФОВ ФОЛИКУЛ, делић Јајника у којем се, као у гнезду, налази јаје; својим хормоном фоликулином делује на развијање ж. полних органа уопште, а посебно на слузокожу материце у току менструалног циклуса.

ДЕГРЕСИВНО ОПОРЕЗИВАЊЕ, кад је пореска стопа све слабија за сваку нижу класу пореског извора. Д. прогресија (успорена), кад је повећање стопе све слабије за сваку већу класу пор. извора.

ДЕГУСТАЦИЈА ВИНА → анализа вина.

ДЕДАЛ, грч. грађевинар, рођен у Атини; морао да бежи на Крит, где саградио краљу Миносу лавиринт; касније пао код Миноса у немилост и покушао да побегне преко мора помоћу крила, начињених од перја и воска; у томе успео и провео остатак живота у Ит. или Ег.; његовом сину Икару, који бежао заједно с њим, Сунце истопило крила, па пао у море и удавио се.

[Illustration ]

ДЕДЕАГАЧ (Александрополис), варош и слабо уређена лука на Егејском М., на трачкој обали, з. од ушћа Марице (Грч.).

ДЕДЕКИНД Рихард (1831.-1916.), нем. математичар, нарочито допринео развоју модерне алгебре, а чувен и по својој прецизној теорији ирационалних бројева (Дедекиндов пресек).

ДЕДИЈЕР Јевто (1880.-1918.), доцент унив. у Београду; бавио се антропогеогр. (Билећске Рудине, Херцеговина, И. Србија и др.) и геоморфологијом (поглавито глацијацијом).

ДЕДИНАЦ 1) Милан (• 1902.), песник надреалистичке групе; збирка стихова: Јавна птица. 2) Радоје (1880.-1913.), картограф; гл. радови: карта Кнеж. Србије од 1815.-1833. и карта Б. и X.

ДЕДИЊЕ, брдо и предграђе вила код Београда; на њему краљ. дворац с касарнама Краљ. гарде.

ДЕ ДОМИНИС Марко Антун (1560.-1624.), сплитски надбиск.; умро у затвору, у који га, као сумњивог, бацио папа Урбан VIII.

ДЕДУКЦИЈА (лат.), извођење појединачних истина из аксиома или из општих зак. раније утврђених на темељу искуства. Deductio ad absurdum, врста индиректног доказа при чему се погрешност неког тврђења доказује тим што се покаже да су тврђења која из њега произлазе противречна. Дедуцирати, извести, изводити, нпр. закључак, суд из нечега.

ДЕЖЕВА, л. притока Рашке (Зетска Бан.); извире са пл. Голије, а улива се близу Н. Пазара.

ДЕЖЕВО, код Н. Пазара; у њему се налазио двор срп. краљева у 13. в.; познато у ист. што ту краљ Драгутин уступио 1282. престо брату Милутину (дежевски уговор); остало мало од ст. дворова трага.

ДЕЖЕЛИЋ 1) Велимир д-р (• 1864.), књиж., б. чин. и управник унив. библт. у Загребу; писао слабе песме и неколико романтичарских приповедака и романа с мање-више изразитом верском тенденцијом; кориснији му рад на науци (студије о М. Врховцу, Љ. Гају и др.). 2) Ђуро (1838.-1907.), књиж.; почео књиж. рад као новинар; био уредник календара Драгољуб и 1. уредник Вијенца; написао више приповедака без трајније књиж. вредности. 3) Станко (• 1893.), економист, плодан сарадник банкар. и екон. часописа.

ДЕЖЕРИН Ј. (Dégérine 1849.-1917.), фрц. неуролог, проф. у Паризу; 1 од осн. модерне неур.; протумачио значај многих симптома у неур., проширио познавање фзл. функција мозга; описао болест која носи његово име.

ДЕЖМАН 1) Иван д-р (1841.-1873.), лекар; бавио се и књиж., али без правог успеха; његови епови Смиљан и Ковиљка и Зрински данас потпуно заборављени; заслужнији као радник на нашој мед. терминологији; његов Ријечник лечничког називља издала Јсл. акад. (1868.). 2) Миливој д-р (• 1873.), новинар (свршио у Бечу мед.), у младости се бавио књиж. и борио за модерна схватања младих против старијих књиж. скупљених око Матице хрв.; уређивао гл. орган младих, Живот (1900.-1901.), и мање успели Хрватски салон; као књиж. није имао успеха; од рата се бави претежно новинарством као гл. уредник Обзора.

ДЕЖЊЕВ Семјон, рус. морепловац из 17. в.; открио 1648. Берингов Мореуз.

ДЕЖУРАТИ (фрц.), вршити службу на одређеном месту у извесно време, ради надзора или указивања помоћи. Дежурни,* службеник одређен да дежура. Дежурство, служба и време дежурања.



File: 0316.png---\espe\Rasic\-----------------------------------------

ДЕЗАВУИСАТИ (фрц.), оповрћи, одрећи, не признати, натерати у лаж.

ДЕЗАГРЕГАЦИЈА (нлат.), распадање стена на њихове саставне делове под утицајем загревања или хлађења.

ДЕЗАСИМИЛАЦИЈА (лат.), хем. процеси супротни процесима → асимилације; разграђивање материја које ћелије нису употребиле, или продуката који наступају при трошењу самих ћелија.

ДЕЗЕ Луј (Desaix, 1768.-1800.), фрц. ген.; учествовао у Бонапартином походу на Ег.; погинуо код Маренга, где много допринео победи Француза.

ДЕЗЕЗ Ромен (Desèze, 1748.-1828.), фрц. адвокат, бранио Луја XVI у Конвенту.

ДЕЗЕНТЕРЕСМАН (фрц.), незаинтересованост; у полит. изјава неке владе о њеном немешању у некакво питање.

ДЕЗЕРТЕР (фрц.), војник који побегне, бегунац. Дезертирање, бекство из вој.; у миру; вој. лице које самовољно напусти своју команду и не врати се за 7 дана или кад толико прекорачи отсуство; у рату: кад напусти своју команду за 2 дана, а бојиште и за најкраће време; у рату се кажњава смрћу, а у миру затвором и губитком чина.

ДЕЗИНСЕКЦИЈА (лат.), уништавање штетних инсеката. Црне ваши и гњиде уништавају се шишањем косе, мазањем главе мешавином петролеума и маслинова уља, живином машћу, крезоловом водом; после 6-12 сати глава се опере сапуном и топлом водом. Беле ваши тамане се шишањем свих длака на телу, потом купањем топлом водом и зеленим сапуном; поузданије мазање смесама као против црних вашију; рубље се кува или потопи у 2% крезолну сапуницу за 2 сата; ствари које подносе пару подвргавају се д. у парном апарату. Д. станова се врши сумпорисањем или цијановодоничном киселином; буве се тамане 3% карболном киселином, крезолном сапуницом, лизолом и нафталином (20 г на м³), који се може растворити у бензину те се том смесом прскају зидови, подови и ствари. Стенице се уништавају у стварима д. у парном апарату; у креветима и намештају рибањем и засипањем пукотина врелим раствором карбола, лизола, крезолне сапунице, петролеума; у становима циклоном и → сумпором, буба-швабе фосфором и→ бухачем; мухе чистотом, поливањем ђубришта кречом, хлорним кречом, црним карболом итд.; у кућама се хватају на лепак (истопи се 200 г колофонијума и дода му се 50 г рицинусова уља и мало меда или шећерног сирупа); трују се мешавином 10 г формалина, 20 г млека и 70 г воде у плитком суду; биљне штеточине се уништавају помоћу нарочитих отровних гасова или пара, међу којима се најчешће употребљавају цијановодонична киселина, хлоропикрин, угљеников тетрахлорид итд.

ДЕЗИНФЕКЦИЈА (лат.), уништавање заразних клица на телу и загађеним предметима; физ. се врши сунчањем, топлом струјећом паром, сагоревањем, а хем. средствима раствореним у води или гасовитом стању (креч, хлорни креч, карболна киселина, крезоли, формалдехид, лизол, алкохол итд.); за д. руку: 1% сублимат, раствор лизола или лизоформа и 70% алкохол; руке прати сапуном и четком у топлој води најмање 5', затим исто толико у д. течности; за д. болесника употребљава се топло купатило, прање сапуном (подеснији тушеви, јер се у кади болесник стално бави у запрљаној води); после болести (мрасе, вел. богиње, шарлах) истрљати тело по купању раствором сублимата, лизола или лизоформа; д. ствари: д. одела, књ., хартија и слика врши се гасом формалдехида; дрвеног намештаја, пода, ствари од коже и гуме прањем у крезолној води, лизолу или лизоформу, а четака за косу прањем у раствору формалина; зидови кречењем; судови за јело и за пиће кувањем 15' у 2% соди; метално посуђе, кашике итд. кувањем за време од 1 сата у 1% формалдехиду; болесничке каде, корита и умиваоници хлорним кречом (који се сипа у судове пуне водом док се не осети јак мирис на хлор); ђубре из болесничке собе, загађени завојни материјал прелива се карболном водом (боље спалити); у судове за испљувак, мокраћу и измет пре употребе ставити раствор крезола или крезолна сапуна; места где стоје ови судови треба прати д. течностима; измет из нужничке јаме дезинфикује се кречним млеком или хлорним кречом. Дезинфекциони апарат → апарат.

ДЕЗОДОРАЦИЈА (лат.), отклањање непријатног задаха или смрада, који се развија приликом биохем. процеса, нарочито труљења; врши се поливањем извора смрада кречним млеком или другим дезинфекционим средствима, затрпавањем земљом и поливањем средствима за д.

ДЕЗОРГАНИЗАЦИЈА (лат.-грч.), распадање нечега што је било уређено; растројство.

ДЕЗОРИЈЕНТАЦИЈА (лат.), пометња, обезглављеност.

DEI GRATIA(лат.), по милости божјој; формула којом најпре биск., а доцније и владари означавали неограниченост своје власти; под утицајем демократ. схватања о извору власти, у неким се монархијама, нпр. у Ит. и Југосл., горњој форм. додају и речи: и вољи народној.

ДЕИДАМИЈА, кћи скироског краља Ликомеда. Ахилова жена, Пирова мајка.

ДЕИЗАМ (лат.), учење по којем се постојање бога као основе света може доказати помоћу разума, па нам према томе откровење није потребно ни као извор сазнања уопште, ни као извор сазнања бога.

DE IMITATIONE CHRISTI (лат.), о угледању на Христа; дело → Томе Кемписког; веома познато у хришћ., преведено и на наш језик.

ДЕИР-ЕЛ-БАХАРИ, село у Ег., где се некад налазила ст. ег. престоница Теба.

ДЕЈАН ВОЈВОДА (Јекић Драгомир, 1881.-1913.), четнички вођ, као свршени хемичар ступио 1905. у четничку акцију и храбро се борио: учествовао и у балк. рату.

ДЕЈАНИРА, кћи калидонског краља Енеја и жена Херкулова; покушао да је отме кентаур Нес, али га Херкул убио отровном стрелом; кад је Херкул оставио, она му послала Несову тунику, коју он обукао и одмах осетио тако страшне болове да се сам спалио на брду Ети; после тога и Д. се убила из очајања

ДЕЈАНОВИЋИ, срп. властеоска породица ср. в.; родоначелник јој севастократор Дејан, зет Стевана Дечанског, господар кумановске обл.; његови синови и наследници: Јован Драгаш и Константин наследили обл. деспота Оливера и проширили своју власт до Струмице, Штипа и Велбужда (који по Константину и данас носи име Кјустендил, Ћустендил); Јован умро око 1378., а Константин са краљевићем Марком погинуо у бици на Ровинама 1395.; после његове погибије, његове земље покорили Турци.

ДЕЈОК, медски владалац, по предању основао моћно царство с престоницом у Егбатани; наследио га Фраорт,

ДЕЈОТАР, кнез Галатије из 1. в. пре Хр.; склопио савез с Римљанима против Митридата; тукао се код Фарсале против Помпеја.

ДЕЈСТВО, промена коју неки узрок изазива на неком живом или неживом бићу. Д. inter partes, правило у прив. праву; по њему о 1 акту не могу водити рачуна лица која у њему нису учествовала.

ДЕЈТН (Dayton), град (200 000 ст.)) у држави Охајо (САД); инд. метала и хартије.

ДЕЈФОБ, син тројанског краља Пријама и Хекубе; муж лепе Јелене после Парисове смрти; убио га Менелај после пада Троје.

ДЕЈФОБА, Сибила из Куме, кћи Глаука и Хекатеје; волео је Аполон и дао јој да живи 1000 г.; у време Енејиног доласка у Ит. имала 700 г.

ДЕКА (грч.), десет, нпр. д.-грам (дкг) = 10 г. Декагон, десетоугаоник → полигон. Декада, скуп од 10 год. Декадни бројни систем → бројни систем.

ДЕКАБРИСТИ, децембристи (по месецу децембру), рус. завереници који на почетку владе Николе I дигли буну у Петрограду и Украјини (1825.) с намером да укину у Рус. апсолутизам и заведу или уставну монархију или рпб.; побуне брзо угушене, а вођи строго кажњени.

ДЕКАДЕНЦИЈА (нлат.), опадање. Декадент, књиж., присталица нарочитог ум. правца с краја 19. в.: сим* импресионист.

ДЕКАЗ Ели (Decazes, 1780.-1860.), истакнут либерални мин. Луја XVIII и претседник владе; збачен с положаја после убиства војводе од Берија.

ДЕКАЛО, кало (ит.), накнада за губитак у тежини или мери код течности (нпр. исцури или се сасуши при транспорту), мањак или губитак при претапању или прекивању металног новца, губитак у тежини због прљавштине која се налазила на новцу пре прекивања; за робу се каже да је калирала, декалирала.

ДЕКАЛОГ (грч.), 10 заповести божјих које прима јевр. и хришћ. црк.; на Синају их бог дао Мојсију на 2 камене плоче.

ДЕКАЛЦИФИКАЦИЈА (лат.), смањење калцијума у организму, нарочито у костима и зубима; појава д. нарочито изражена код тбк. Д. зуба, губитак кречних соли зуба, јавља се при општој д. организма услед тешких, нарочито заразних болести, старости и код трудних жена; на зубима у почетку д. кречне соли местимично ишчезавају и дају повода квару; лечење: јачање организма, витамини, орг. кречни препарати; лечити и пломбирати кварне зубе.




File: 0317.png---\espe\Rasic\-----------------------------------------

ДЕКАМЕРОН (грч.), причање у 10 дана, збирка новела ит. писца → Бокача (издала Савремена библиотека, 1935.).

ДЕКАН 1; висораван на ј. делу пол. Индије, између план. Зап. и И. Гата и Винђе Пл.; у ј. делу висок око 1000 м, а према С постепено пада до 600 м; испресецан рекама: Нарбада (утиче у Арабиски Зал.), Маханади, Годавара, Кистна и Кавери (утичу у Бенгалски Зал.); клима монсунска, и влажна; успевају: памук, просо, ориз, опијум, чај, кава, а на з. обали, поред мора, бибер. 2) (лат. decanus: вођ десеторице), у ркат. црк. старешина црк. установе, више парохија; старешина 1 фак. Деканат, уред. достојанство, подручје деканово.

ДЕКАН Александр Габриел (Decamps, 1803.-1860.), фрц. сликар, највише сликао жанр-сцене.

ДЕКАПИТАЦИЈА (лат.) 1) одрубљивање главе. 2) операција при којој се одрубљује детиња глава у циљу завршавања порођаја у интересу живота матере.

ДЕКАПОДЕ (грч.), група ракова с 5 пари ножица за покретање, смештених на грудним чланцима; 1. пар тих ножица развијен у облику штипаљке; груди срасле са главом у једноставну главено-грудну обл.; има већи број врста, од којих већина живи у мору, а у слатким водама гл. преставник речни рак (Potamobius).

ДЕКАРТ Рене (Descartes, 1596.-1650.), фрц. математичар, физичар и филозоф, 1 од највећих уопште; у флз. заступао дуализам метафиз. принципа (постоје дух и материја, а бог праоснов између та 2 реална принципа); његов је став: Cogito, ergo sum; у сагласности с општим тенденцијама кљиж. и духа свог доба, допринео, уздизањем разума као непогрешивог инструмента сазнања, да се појачају и јасније испоље особине фрц. класицизма; његов се утицај пренео на 18. в., који подвргао критици разума полит. и рел. питања, о којима Д. није расправљао; у мат. показао како се увођењем координатног система могу особине кривих линија изразити 1 једначином са 2 променљиве (координатама) и тиме створио аналитичну геом.; употребом изложитеља поставио основе степеновања; гл. дела: Расправа о методу, капитално дело фрц. класичне прозе, Размишљања о првој флз., Принципи филозофије, Душевие страсти. -- Декартов лист (фолиум), равна крива 3. степена.

[Illustration]

ДЕКАТИРАЊЕ (фрц.), пропуштање водене паре кроз изаткане тканине да би се фиксирале особине добивене ранијом прерадом и да би тканина престала да се скупља.

ДЕКАТЛОН (грч.) → десетобој.

ДЕ КВИНСИ Томас (De Quincey, 1785.-1859.), енгл. есејист и критичар, писао и приповетке и преводио с нем.; своја искуства за време свог робовања опијуму описао у делу Исповест 1 Енглеза који је узимао опијум.

ДЕКЕБАЛ, краљ Дачана из 1. в.; упорно бранио свој народ од Римљана; после пораза који му нанео Трајан (106.) испио отров заједно са сином.

ДЕКЕЛЕЈА, место у ст. Грч., на Атици; Спартанци је заузели за време пелопонеских ратова, 413. пре Хр., да би онемогућили снабдевање Атине житом; у њој сахрањен Софокле.

ДЕКЕН Агата (1741.-1804.), хол. списатељка, писала у заједници с Маријом Бош и Елизабетом Бекер.

ДЕКЕР Едуард (Dekker, 1820.-1887.). хол. књиж.; написао много приповедака, романа, драма и студија; у аутобиогр. роману Макс Хавелар описао недостатке хол. колонијалне управе.

[Illustration]

ДЕКЛАМАЦИЈА (лат.), јавно казивање песничких производа с ум. интонацијом и гестовима.

ДЕКЛАРАТОРИЈА, зак. о уређењу срп. црк. у Карловачкој митрополији, који издала Марија Терезија (1779.); смањио, а делимично и потпуно уништио многе раније повластице срп. црк. и срп. народа под аустр. влашћу.

ДЕКЛАРАЦИЈА (лат.) 1) званична јавна изјава. 2) опис робе, пакета одређеног за царињење. Д. права 1) акт којим (1688.) енгл. краљ Вилијам III Оранжски и његова жена Марија признали право парламенту да се редовно састаје, изгласава порезе, контролише извршење зак. итд. 2) акт којим су претставници енгл. колонија у Сев. Амер. прогласили (1776.) независност САД. Д. права човека и грађанина, одлука коју изгласала фрц. уставотворна скупштина (авг. 1789.); њени гл. принципи изражени револуциском лозинком: Слобода, једнакост и братство. Д. смрти, акт окр. суда којим се 1 нестало лице проглашава за умрло, према прописима ванпарничног поступка, у случајевима ако је лице нестало већ 30 год.; нестало већ 5 год., а старије је од 80 год.; нестало у рату па се није јавило за 6 мес. после указа о демобилизацији; нестало бар 10 год., а последњи пут се за њега чуло приликом какве опасности; ова д. је условна: ако се оглашени врати, д. престаје да важи, а њему се враћају затечена добра. Д. срп. владе 1909., изјава којом је Србија, по савету Рус, Енгл., Фрц., одустала од својих захтева поводом анексије Б. и X., да би задовољила Аустр. и омогућила одржање мира, 31./3. 1909.; њом срп. влада признала да анексија не вређа права Србије, пристала на одлуку вел. сила у погледу Босне, одустала од даљег опирања анексији, обећала добре суседске односе, разоружање добровољаца и свођење сталног кадра на стање које постојало спролећа 1908. Декларативан, изричан (нпр. д. реченица). Д. акт, судска одлука која не садржи никакво стварање н. права, већ само констатовање да одређено право постоји и наредбу да се повређено право васпостави.

ДЕКЛИНАЦИЈА (лат.), скретање. 1) у грам.: мењање именица по падежима (→ промена). 2) у астр.: угао који одређује даљину (PZ) звезде (Z) од небеског екватора; круг P′RZP (меридијан звезде, часовни круг) је вел. круг који пролази кроз звезду Z и полове Р и Р1;* положај звезде на небу одређен је д. и ректасцензијом, тј. луком V R екватора (V) RЕ; д. се мери од 0° до 90°, одн. од 0° до 90°, према томе да ли се звезда налази на сев. или јуж. полутки,* а ректасцензија од 0°-360° или од 0-24h (15° = 1h), почев од пролећне равнодневице (V) у правцу И (тј. гледано са С, супр. правцу кретања казаљке на сату); на сл. V пролећна равнодневица, VRE небески екватор, Р'RР меридијан звезде Z. Магнетна д. → Земља, Земљин магнетизам.

[Illustration: ]

ДЕКОБРА Морис (• 1885.), фрц. писац авантурист. фељтона и романа; гл. дела: Мадона спаваћих кола, Гондола крилатих немани итд.

ДЕКОКТОР (лат.), лице које на другог пренело извесно своје имање ради оштећења својих поверилаца.

ДЕКОЛТЕ (фрц.), дубок разрез ж. хаљине.

ДЕКОМПОЗИЦИЈА (лат.), растављање, рашчлањивање, распадање.

ДЕКОНЦЕНТРАЦИЈА (лат.), одузимање послова средишној држ. управи и њихово додељивање не органима локалних самупр. јединица, као код → децентрализације, већ нижим органима средишне управе (нпр. кад срески начелник без мин. одобрења одлучује о нечем за што раније морао имати то одобрење).

ДЕКОР (фрц.), спољашњи украс, улепшавање. Декоративан, који служи за украс; у архт. супр. конструктиван. Декорација 1) украс; на платну и дрвету насликано место где се дешава поз. радња. 2) знак неког одличја, ордена.

ДЕКОРТ (фрц.), одбитак од вредности у рачуну зато што испоручена роба лошијег квалитета но што уговорено или што је мања по мери или тежини; попуст или накнада за плаћање у готову кад се роба купује у већим количинама (→ сконто).

ДЕКРЕТ (лат.), наредба извршне власти, акт о постављењу чиновника. Д. закон, уредба са зак. снагом; код нас може бити двојака: ур. на основу зак. овлашћења и привремени зак.; 1. се мора кретати у границама овлашћења; 2. може влада издавати на основи чл. 116. Устава кад је земља у опасности, путем краљ. указа; примењује сe одмах и важи док га накнадно Нар. претставништво изречном изјавом не ратификује или не стави ван снаге. Д. царски, извор права у рим. праву када је цар изузетно пресуђивао какав спор; нису имали зак. снагу, али веома радо цитирани од стране рим. правника, јер се у њима обично указивало на неправде постојећег права. Декреталије 1) збирка доктринарских папских писама, од којих нека потичу још од првих векова хришћ. 2) лажне, апокрифна документа, написана између 8. и 10. в., којима се потвр-*






File: 0318.png---\Jan\Rasic\------------------------------------------

  • ђује теорија о праву папа на вођство у хришћ. црк.

Декретисти, у ср. в. учитељи канонског права; супротно легисти, уч. рим. права.

ДЕКРЕШЧЕНДО (ит. decrescendo), поступно смањивање јачине тона; обележава се и знаком >.

ДЕКРОЛИ Овид (Decroly, 1871.-1932.), психолог и највећи белг. педагог; сматра да је за васпитање детета и организовану наставу потребна концентрација која се постиже задовољавањем примит. интереса потреба (хране, заштите, одбране и рада).

ДЕКСТРИН (лат.), производ добивен загревањем скроба на 160° или дејством киселине на скроб; гумаста материја која се употребљава као лепак за хартију, апретирање тканина, као додатак боји и мастилу, при фабрикацији жижица итд. Декстроза, d гликоза, грожђани шећер → гликоза.

ДЕКУБИТУС (лат.), обољење које настаје обично код тешких болесника, а на местима притиска коже о постељу; та места поцрвене, затим ткиво изумре, а доцније се образују површне или дубоке ране; лечење: стерилни завоји. Декубитална гризлица у устима, ограничени дефект слузокоже разне величине на рубу језика, слузокожи образа или усана; стварају је оштри корени, зуби или притисак од зубних протеза; може се претворити у карцином; лечење: отклањање узрока, туширање дефекта с 10% лаписом.

ДЕКУЈУС (лат.: de cujus), лице после чије се смрти отвара наслеђе.

ДЕКУРЗИВАН (нлат.), који се рачуна уназад, супр. → антиципативан.

ДЕКУРИОН (лат.), вој. чин у ст. Риму; заповедник 10 коњаника.

ДЕКУСИРАНО ЛИШЋЕ, листови који образују пршљене од по 2 члана (наспрамни листови), нпр. код јоргована, мртве коприве и др.

DEL, скр. 1) за лат. deleatur = нека се брише! (у коректури); 2) за delineavit = цртао (на бакрорезима).

ДЕЛА БЕЛА Арделио → Бела.

ДЕЛАВАРЕ, директно родни (стари) хибрид винове лозе; гаји се за јело и вино на обалама вел. језера у САД; код нас доста распрострањен, али забрањено размножавање и стављање вина у промет; име по држави → Делевер.

ДЕЛАВРАНЧА Барбу Стефанеску (Delavrancea, 1858.-1918.), рум. писац, политичар и говорник; писао новеле, романе и драме; гл. дела: Између снова и живота, Трубадур (новеле), Муфташ (роман), Заход сунца, Бура, Јутарња звезда (драме).

ДЕЛАКРОА Ежен (Delacroix, 1779.-1863.), фрц. сликар, гл. претставник романтизма, последњи изданак монументалног евр. сликарства, првокласан колорист, од вел. утицаја на сликарство у 2. половини 19. в.; гл. дела: Улаз крсташа у Цариград, Смрт Сарданапалова, На барикадама, Покољ у Хиосу. Свадба у Алжиру (на сл.: Донжуанова барка); инспирисао се Дантеом и Шекспиром; илустровао Гетеов Фауст; оставио занимљив Дневник.

[Illustration]

ДЕЛАЉО (Delaglio), породица вајара, ит. порекла, који су у 16. и 17. в. ширили ренесансни стил по Слов. (Птуј, Марибор).

ДЕ ЛА МЕР Валтер (DeLa Mare, * 1873.), енгл. песник; у песмама му спојен сан с јавом, натчулни свет са чулним: писао и романе, пуне маште: Живот једног кепеца, Хенри Брокен.

ДЕЛАРОШ Пол (Delaroche, 1797.-1856.), фрц. сликар, највише радио ист. композиције, романтичне по темама и академске по изради.

ДЕЛАТНА СПОСОБНОСТ, правно стање лица, огледа се у могућности појединца да својом вољом ствара правне акте; по правилу стиче се пунолетством, изузетно еманципацијом; пунолетна лица губе ову способност потпуно душевном болешћу, а делимично продуженом очинском влашћу, због пијанства, лакше душевне болести, расипништва, употребе живчаних отрова; ограничена је и код удатих жена за време брака; малолетници је немају до навршене 7. год., а после тога је имају ограничену.

ДЕЛЕВЕР (Delaware) 1) једна од најмањих (6 139 км², 2,4 мил. ст.) међу САД у прим. Атланског Ок., на истоименом пол.; 85% земљишта фарме; гаји се воће и винова лоза; сточарство напредно; рудно благо нема већег значаја, а инд. слабо развијена: најважније гране: конзервисање воћа и инд. кожа; највеће место Вилмингтон, гл. град Довер. 2) Делевери, с.-амер. индијанско племе из групе Алгонкина; сада живе у Канзасу и Индијанској Територији (око 2 000 душа).

ДЕЛЕГАТ (лат.), изасланик, опуномоћени претставник државе или неког друштва. Делегација, група делегата. Д. судова, појава у грађ. судском поступку да се место редовно надлежног суда одреди други, ако редовно надлежан суд нема довољно судија због изузећа, као и у случају целисходности (нпр. поведен је спор у домицилу тужениковом, а све сведоке треба саслушавати у др. месту); врши је непосредан заједнички виши суд. Д. у тражбеном праву, уговор између дужника, повериоца и трећег лица, дужникова дужника, по којем ће дужникову обавезу према повериоцу убудуће регулисати не дужник, већ дужников дужник. Делегирати, послати опуномоћеног претставника; пренети на некога пуномоћ.

ДЕЛЕДА Грација (Deledda, 1876.-1936.), ит. књижевница, надахнута кат. мистицизмом; у псих. приповеткама и романима описује живот Сардиније; најпознатији: Елио Портолу и Пепео; 1927. добила Нобелову награду.

ДЕЛЕКЛИЗ Луј Шарл (Delécluze 1809.-1871.), фрц. социјалист и револуционар; по начелима бланкист, активно суделовао у париској комуни и био у њеној влади мин. војни; погинуо борећи се на челу комунара.

ДЕ ЛЕОН Данијел (1858.-1914.), амер. социјалист, теоретичар марксизма и оснивач амер. социјал. радничке странке; да би прилагодио марксизам посебним амер. односима, створио оригиналну теорију јунионизма, која проповеда да пролетаријат у високо развијеним земљама (нпр. Амер.) може остварити социјализам само путем екон. (инд.) револуције; рус. совјети имају свој корен у његовом јунионизму.

ДЕЛЕСЕР Бенжамен (Delessert, 1773.-1847.), оснивач штедионица у Фрц. и теоретичар задругарства као соц. покрета.

ДЕЛИ → Делхи.

ДЕЛИБ Лео( Delibes, 1836.-1891.), фрц. балетски и оперски композитор, проф. конзерваторијума у Паризу; најбољи му балети Копелија, Силвија и др.

ДЕЛИБАЦИОНИ ПОСТУПАК, давање дозволе за извршење стране пресуде у земљи; у Југосл. се добива ако постоји реципроцитет извршења; пресуда не сме вређати искључиву надлежност нашег суда, не може бити донета без могућности осуђеног да се брани, ни бити противна нашем јавном поретку.

ДЕЛИБАША (тур.), заповедник телесне страже.

ДЕЛИБЕРАЦИЈА (лат.), већање, договарање. Аd deliberandum, о чему ће се већати; на размишљање. Делиберациони рок даје се за размишљање о изјави за пријем наслеђа; по ванпарничном поступку мора се наследницима оставити на њихово тражење; одређује га суд, ако постоје за то важни разлози, а не може бити дужи од 3 месеца.

ДЕЛИБЛАТСКА ПЕШЧАРА, обл. (2800 км²) везаног и живог песка у Банату (Дунавска Бан.), између Панчева и Вршца (названа по Делиблату, гл. месту на њеном ј. подножју); пружа се у правцу дувања кошаве (ЈИ-СЗ); дуга до 60 км, широка до 15 км. пуна увала, између којих се дижу брежуљци (дуне) високи до 10-60 м; постала од песка који Дунав наталожио пред Ђердапском Клисуром по отицању Панонског Ј. у позно ледено доба: везивање живог песка пошумљавањем започето 1818., тако да на пешчари има већ и већих села.

ДЕЛИГРАД, град подигнут 1806. на уласку у Ђуниску Клисуру, између Мораве и Дреновачког Потока, на цариградском путу; имао задатак да штити улазак у Србију вој. која би долазила од Ниша; подигао га Вучко Жикић, родом из Маврова, који се истакао јунаштвом за време Кочине крајине и у аустр. вој. добио официрски чин; око њега се у више прилика водиле крваве борбе; у њему 1876. објављен рат Турцима и ту био гл. стан срп. војске; после заузимања Ниша пао му страт. и полит. значај.

ДЕЛИЈА, Римљанка, коју волео песник Тибуло и посветио јој 1. и најдирљивију елегију из своје књ.


File: 0319.png---\espe\Rasic\-----------------------------------------

ДЕЛИЈАНИС Теодор (1826.-1905.), грч. родољуб и државник.

ДЕЛИ ЈОВАН, план. (1 138 м) у и. Србији, ј. од Поречке Р.

ДЕЛИЈУС Фредерик (Dellius, • 1863.), енгл. композитор; компоновао опере: Фенимор и Герда, Ромео и Јулија на селу, муз. драму Коанга, Тако говорио Заратустра, Легенду за виолину и оркестар, клавирски концерт и др.

ДЕЛИКАТАН (фрц.), фин, нежан, осетљив. Деликатесна трговина, трг. финијих и скупоценијих животних намирница.

ДЕЛИКТ (лат.), људско делање противно објективном праву; његови су елементи: људска радња (умишлајна: dolus или нехатна: culpa), противправност и штета; за dolus и тежак нехат (c. lata) одговара се плаћањем накнаде за стварно претрпљену штету (damnum emergens) и пропуштену добит (lucrum cessans); код мањег нехата само за стварно претрпљену штету. Аквилијански д., противправна радња којом неко лице својом кривицом, умишљено или нехатно, нанесе штету другом и повреди његове интересе заштићене правним поретком; за њих одговорни дужни су и по савр. и по рим. зак. (lex Aquilia) да накнаде штету; од тога се изузимају само деца до 7 год. и душевно оболели, за које одговарају родитељи, односно чувари. Д. уговорни, повреда уговорне дужности; њу може учинити само сауговорач; повлачи одговорност према степену кривице; ако лице има од тога користи, одговара за апстрактну кулпу, а ако је нема, онда само за то што није вршило уговорну обавезу, онако као што врши своје послове и то с обзиром на околности под којима ради (culpa levis in concreto). Деликвент, лице које учини грађ. неправо.

ДЕЛИЛ Гијом (Delisle, 1675.-1726.), фрц. картограф, нацртао карту Евр. с новијим подацима о положају места.

ДЕЛИМИЧНА ЗАЈЕДНИЦА, уговор између мужа и жене о уређењу њихових имовинских односа тако да се сачини 1 имовинска маса као сусвојина мужа и жене; у њу супрузи не уносе целокупно своје имање, већ само у уговору побројане делове; њом управља муж, а располагање врше оба супруга заједно; у случају престанка брака дели се на 2 једнака дела. Д. овршивост, појава у извршном поступку по којој се може дозволити извршење неоспорених захтева из извршне одлуке, ако је њом досуђено више међусобно независних захтева, па против неких изјављен правни лек (нпр. донета пре суда о плаћању 100 000 д дуга, а туженик признаје само 50 000 и зато изјавио рекурс; и поред изјављеног рекурса, суд може допустити извршну наплату првих 50 000 д). Д. одвојеност, имовински брачни режим по којем се нека женина добра не уносе ни у мираз ни у заједницу добара, или муж, по брачном уговору о заједници добара, задржава за себе известан део свог имања; ако жена друкчије не нареди, зак. узима да је мужу поверена управа над тим жениним имањем, али је жена може опозвати.

ДЕЛИНГЕР Игнац (Döllinger, 1799.-1890.), нем. теолог и историчар, противник непогрешивости папе, искључен из црк. 1871.; оснивач ст.-кат. цркве; дела: Цркве, папство и црк. држава, Реформација итд.

ДЕЛИ ОРМАН (тур.: луда шума), ниска план. обл. у си. делу Буг., према Добруџи; између Варне, Разграда, Рушчука и Добруџе; име по некадашњим вел. шумама.

ДЕЛИРИЈУМ (лат.), делирантно стање, бунило, краткотрајно помућење свести у којем болесникова веза с реалним светом веома слаба; болесник лоше оријентисан у времену, простору, према особама; запажање спољних утицаја поремећено, ток мисли и говора неповезани, појављују се → илузије, → халуцинације, сумануте идеје; расположење променљиво, узнемиреност се опажа и у разноврсним покретима; сећање на доживљаје за време д. веома слабо; узроци разноврсни, а лечење према прир. болести. Д. тременс, алкохоличарски д., делирантно стање код хроничних алкохоличара праћено дрхтањем траје 3-5 дана; смртан исход није редак.

ДЕЛИТЕЉ → рачунске радње.

ДЕЛИЦИОЗАН (лат.), пријатан, укусан.

ДЕЛИЧ Фридрих Аугуст (Delitzsch, 1850.-1922.), нем. асириолог; поставио хипотезу да је Библ. постала на осн. вавилонских предања и тиме изазвао полемику познату под именом Бабел-Бибел.

ДЕЛКАСЕ Теофил (Delcassé, 1852.-1923.), фрц. политичар и мин. у влади нар. одбране 1914.

ДЕЛКРЕДЕРЕ (ит.), уговорно јемство за наплату потраживања. Д.-провизион, нарочити п. на који има право комисионар (посредник) који продао робу јемчећи сâм да ће купац платити вредност робе о року; може бити и кад комисионар јемчи да ће продавац испоручити робу о уговореном року.

DELMINIUM, далм. град у рим. доба, вероватно у Дувањском Пољу (→ Дувно, Жупањац); заузео га лукавством Сципион Назика (155. пре Хр.).

ДЕЛНИЦЕ, варошица и среско место у Горском Котару (Савска Бан.), летовалиште (700 м) за живчано заморене и реконвалесценте; шум. инд. (43 стругаре).

ДЕЛО 1) производ флз., духовног и ум. рада. 2) часопис за науку, књиж. и друштв. живот; излазио у Београду месечно (1894.-1899. и 1902.-1914.), доносио и добре студије и чланке; донекле књиж.-научни орган радикалне странке. Д. ауторско, сваки производ умних и душевних човечјих сила који се сматра за творевину књиж. и ум.: д. лепе књиж. и науке; предавања, говори и проповеди, муз., кореографска и пантомимска д.; идејне скице, нацрти, планови, геогр. карте, пластични предмети, сликарски и цртачки послови; д. ликовне ум.; фотогр. и кинематографска. Д. кривично → кривично дело. Д. милости телесне,* у хришћ. цркви 7: гладна нахранити, жедна напојити, нага оденути, странца у дом примити, сужња посетити, болесника походити и мртве сиромахе сахранити. Д. неспорна → ванпарнична дела. Д. (кривична) против јавног морала: блуд, навођење на блуд, родооскрвњење, скотолоштво, противприр. блуд, обљуба малолетних итд.; казне робија или затвор; о њима говори глава 24. Крив. зак.

ДЕЛОВОДСТВО, управљање туђом имовином или туђим предузећем за рачун њихова власника; у грађ. праву има за циљ. одржавање добара поверених на управу; у трг. праву треба осим тога да доведе до имовинског вишка или зараде. Деловођ, који обавља деловодство; код трг. друштва може бити уговорни или статуарни, који то својство стекао на основи друштв. уговора или правила друштва, и постављени д., кога наименовала, по образовању друштва, већина задругара.

ДЕЛОЖИРАЊЕ, деложација (фрц.), судска одлука о исељењу 1 лица које по уговорном односу држало стан под закуп; за њено доношење надлежан срески суд; суд не саслушава лице против кога је тражена, већ му налаже да у року од 8 дана поднесе приговоре или се исели; ако се поднесу приговори, заказује се усмена расправа и даље суди као спорни предмет.

ДЕЛОС, мало о. у Егејском М., у острвској групи Киклада (Грч.), управо 2 о.: Вел. и М. Д.; по грч. митол. родно место → Аполона; на њему био чувен Аполонов храм и благајна делског савеза.

ДЕЛТА (грч.), нов део копна, који се створи услед померања ушћа неке реке таложењем њеног материјала и засипањем мора; има облик грч. слова д, (Δ*), отуда јој име. Д. метал, нарочита врста месинга, легура бакра и цинка, садржи око 56% бакра, 41% цинка, по 1% гвожђа, мангана, олова и трагове фосфора; има многоструку примену, нарочито у машинству.

ДЕЛТОИД → четвороугаоник.

ДЕЛУВИЈУМ (лат.), нанос у подножју падина, услед спирања (ерозије) ситних честица земље озго; у горњем делу падине остаје шљунковит или песковит скелет, елувијум; поред алувијума, д. спада у гл. култ. терене брдских крајева.

ДЕЛФИ, место у ст. Грч. у подножју Парнаса; имало Аполонов храм, где бог, преко Питије, прорицао будућност; у њему држане и чувене питиске игре; заузели и опљачкали Гали 279. пре Хр.

[Illustration]

ДЕЛФИН, дупин, дупен, плискавица (Delphinus),


File: 0320.png---\milica\Rasic\---------------------------------------

род малих китова, асиметричне главе и подједнаких зуба; живи по свим морима; непријатељ риба и мрежа и вел. штеточина, услед чега добио име морски вук; нарасте до 4 м; лове га мрежом и пушком; власти расписују за сваког уловљеног д. 200 д* награде.