Sveznanje G4

SVEZNANjE

Golubinski—Greben

GOLUBINSKI Evgenije (1834.-1912.), prof. moskovske duhovne akad. i crk. istoriograf; gl. dela: Istorija rus. crkve, Kratka ist. prav. bug., srp. i rum. crkve.

GOLUBOVEC, zaselak u op. Mihovljanskoj, kod Zlatara (Savska Ban.); nekadanji dvorac Domjanića, koji docnije dogradio bisk. Vrhovac; u blizini rudnik uglja.

GOLUBOVIĆ Dimitrije (1800.-1880.), trg. iz. Pančeva nar. dobrotvor; svoje imanje ostavio Društvu za potpomaganje siromašnih srp. osn. škola i višoj devojačkoj šk. u Pančevu.

GOLUŽDRAVAC, tek izleglo ptiče koje roditelji hrane dok ne ojača; posle prvog perja: poletarac.

GOLUPKA (Macroglossa stellatarum, fam. Sphingidae), večernji leptir malog rasta, riđežutih zadnjih krila, s po 1 belom i crnom mrljom na zadnjem delu i dlakavim čuperkom na kraju. leti i danju.

GOLUHOVSKI Agenor (1849.-1921.), a.-u. diplomat i min. spoljnih poslova (1895.-1906.); mada prvi Sloven na tom položaju, vodio anti-srp. spoljnu politiku.

GOLF (engl.: štap), terenska igra škotskog porekla, u kojoj učestvuju 2 ekipe; cilj da se mala lopta, naročitim štapom, s određenog mesta i sa što manje udaraca ubaci u malu rupu u zemlji, kakvih na igralištu ima 9 ili 18; veoma omiljena u Engl. i Amer.

GOLFSKA STRUJA, najvažnija struja u s. delu Atlanskog Ok., topla; polazi od Floride (na s.-amer. obali), kao nastavak spojene floridske i antilske s, pa teče preko Atlanskog Ok. prema SI brzinom od 1,15-2,5 m/sek.; blizu Azorskih O. deli se na 2 kraka, od kojih 1 protiče između Irske i Islanda, pored norv. obale, i kod N. Zemlje gubi se u Ledenom Ok., a drugi zaokreće prema J i spaja se s ekvatorskom s; utiče da se obale Brit. O. i Norv. nikad ne zaleđuju i ublažava znatno klimu ovih zemalja, pa i čitave Evr.; pored toga, iznad njena korita vazduh je znatno topliji i vlažniji, što pruža povoljne uslove za stvaranje ciklona, koji prelaze preko evr. kontinenta i donose kišu; da nije nje Evr. bi oskudevala u kiši, a Skandinavija i sev. deo Evr. bili bi pod večitim ledom.

GOLC (Goltz) 1) Bogumil (1801.-1870.), polj. pisac; gl. dela: Detinstvo, Čovek i svet. 2) Joahim (• 1892.), nem. pisac; gl. dela: Nem. soneti, Otac i sin (drama). 3) Kolmar, »Golc-paša« (1843.-1916.), nem. oficir, reorganizator tur. voj.

GOLjAK PLANINA → Golak.

GOMEZ DELA SERNA Ramon (Gomez dela Serna, • 1891.), šp. pripovedač, dramski pisac i kritičar; gl. delo: Bela i crna udovica (roman).

GOMEL, okrug (7700 km², 408 000 st.) i varoš u Rus. na r. Sožu, pritoci Dnjepra, na pruzi Varšava-Moskva; ind. šećera.

GOMENOL, prečišćeno etersko ulje iz biljke Melaleuka viridiflora; upotrebljava se u hir.; stavlja se u masti za nos; ubija bakterije.

GOMILA 1) masa, u sociol. skup ljudi koji pod izvesnim uslovima postaju psih. jedinstvena celina; u njoj pojedinci gube svoju psihičku samostalnost i svoj karakter; njena psiha nije prost zbir ili prosečnost psihe jedinki koje je sačinjavaju, već n. kombinacija i tvorevina svoje vrste; u njoj je čovek uvek kult. i intelektualno niži no usamljen; osećanje odgovornosti i kritičnost slabe, a sugestibilnost se povećava; ali se čovek može lakše oduševiti za herojska dela, samoodricanje, verovanje, pokoravanje vođima i višim ciljevima. 2) veštačke humke, tumuli, iz preist. doba; obično grobnice sa bogatim prilozima; na Glasincu u Bosni ima ih oko 20 000. G. i kamenovanje, u arb. i srp. dinarskim plemenima bio običaj da svaki od učesnika plemenske skupštine, pošto se donese neka odluka, baci po kamen na g., da kaže amin i doda kletvu za onog ko bi tu odluku prekršio (temije); pod g. bacani, kamenovani kod Srba (Brđana, Crnogoraca i Hercegovaca) i Arbanasa teški moralni prestupnici; u pomenutim obl. postavljaju se g. i kao granične oznake, osobito po granicama između plemena.

GOMIONICA, man. u Bosni blizu Prijedora, posvećen Vavedenju, podignut verovatno krajem 16. v.; stradao više puta za vreme borbi i ustanaka.

GOMIRJE, selo kod ogulina (Savska Ban.), naseljeno prav. Srbima iz varošice Korenice oko 1600. god.; u njemu istoimeni prav. man. (rođenje sv. Jovana Preteče), podignut ubrzo po osn. sela.

GOMJENICA, d. pritoka Sane (Varbaska Ban.); izvire s Manjače Plan., a uliva se kod Prijedora.

GOMOLj (tuber) → krtola.

GOMOLjIKA (Tuber melanosporum), gljiva sa podzemnim, crnoljubičastim i krtoli sličnim plodonosnim telom; zbog prijatnog mirisa i ukusa na ceni; najviše je ima u Frc. i It.

GOMORA, st. grad u Palestini, uništen nebeskom vatrom zajedno sa Sodomom.

GOMULICKI Viktor (1851.-1919.), polj. knjiž.; pisao pesme, pripovetke, romane, drame i kritike: gl. dela: Avet car, Rif i mač (romani).

GONG → tam-tam.

GONGORA Luis de (1561.-1627.), šp. pesnik, osn. pesnički pravac gongorizam po ugledu na it. marinizam ili senčentizam; ugledao se u svemu na Marina i otišao još dalje u izveštačenosti i usiljenosti pesničkog kazivanja: u svoje vreme mnogo hvaljena njegova poema Polifem.

GONDVANA 1) predeo u unutrašnjosti Pr. Indije. 2) po E. Sisu st. kontinent (masiv), koji obuhvatao sr. Afr., o. Madagaskar i Pr. Indiju.

GONDI (nar. ime Koipur, Koi), primit. narod u unutrašnjosti Pr. Indije (preko 3 mil.); po jez. Dravidi; 14.-18. v. imali svoje države.

GONDOLA (it.) 1) lak i dugačak čamac šiljastih krajeva, sa 1-2 veslača; u sredini kabina; upotrebljava se najviše u Ven. 2) korpa obešena o vazdušni balon.

GONEN Žil (1870.-1935.), prof. okulistike u Lozani: udario temelje operativnom lečenju odlubljenja mrežnjače.

GONZAGA 1) it. kneževska porodica; vladala Mantovom (1328.-1708.); njene mlađe grane: kneževska porodica Gvastali (od 1541.) i vojvodska porodica od Nevera (od 1565.). 2) Alojzije (1568.-1591.), kat. svetitelj, isusovac, zaštitnik omladine.

GONZALVO Kordovski (1453.-1515:), šp. gen., oteo Granadu od Arabljana.

GONIOGRAF (grč.), opšte ime za sve instrumente kojima se direktno grafički određuju uglovi i odmah, na terenu, ucrtavaju na plan (antiplanigraf, geodetski sto). Goniometar, uopšte svaki instrument za merenje horiz. uglova na terenu; sastoji se od limbusa i alhidade; postoje: g. sa direktnim viziranjem (grafometar, pantometar) i g. sa durbinom (teodolit, g. → busola). Goniometrija 1) veština merenja uglova na terenu instrumentima goniometrima, goneografima, teodolitima i dr. 2) grana elementarne mat. koja ispituje trigonometriske i ciklometriske funkcije. Goniometriske funkcije → trigonometriske funkcije.

GONITIS, tbk. kolena, → tuberkuloza zglobova.

GONKUR (de Goncourt) braća: Edmon (1822.-1898.) I Žil (1830.-1870.), frc. pisci realističke šk.; pisali u zajednici romane (Sestra Filomena, Rene Moperen, Gospođa Žerveze, Žerminija Laserte, Braća Zemgano), poz. komade. putopise, ist. i ist.-um. dela o 18. v. (Istorija frc. društva za vreme revolucije, Istorija Marije-Antoanete, Umetnost 18. v., Žena 18. v.). Posle smrti brata, E. produžio rad na knjiž. i osn. testamentom Akademiju G., koja ima 10 članova i od 1903. svake god. nagrada po 1 frc. roman.

GONOKOKA (grč.), prouzrokovač gonoreje (tripera), sastavljena od 2 elementa, koji liče na 2 zrna pasulja okrenuta 1 drugom svojom izdubljenom stra-*

File: 0275.png---\milica\Rasic\---------------------------------------

nom; nalaze se u gnoju i

u pločastim epitelijalnim ćelijama sluzokože mokraćne cevi kod čoveka; kod žene u sluzokoži materice; posle prelaska u krv mogu se lokalizovati u raznim organima: u zglobovima, testisu, jajovodima; zaprljanim prstima ili rubljem mogu se preneti i na oči, gde izazivaju opasno oboljenje. Gonoreja, triper, infektivno oboljenje prouzrokovano gonokokom; prenosi se poglavito

[Illustration]

polnim snošajem, pored toga i inficiranim predmetima (sunđerom, ubrusom itd.); lokalizacija: na sluzokoži genitalnih organa, očnih kapaka, kao komplikacija i na dr. mestima; inkubacija 1-3 dana, nekad i više; znaci: osećanje svraba, pečenja ili bola i lučenje gustog gnoja; kod muškarca proces lokalizovan upočetku u prednjem delu mokraćne cevi (uretritis); ako se infekcija širi, zahvata i zadnji deo i stvara mogućnost za dr. komplikacije, koje nastaju prenošenjem gonokoka na susedne organe: prostatu, epididimis, mokraćnu bešiku, pa i na bubrege; kod žene lokalizacija na mokraćnoj cevi i na sluzokoži ulaska u matericu; odavde postoji mogućnost prenošenja oboljenja na matericu, jajovode, jajnike i Bartolinijeve žlezde; kod ž. dece infekcija zahvata široke površine sluzokože genitalnih organa; ako klice pređu u krv mogu nastati komplikacije: zapaljenje zglobova, obično jednog, oboljenja srčanih zalistaka ili čak gonokokna → sepsa; prema dužini trajanja i intenzitetu oboljenje je akutno ili hronično; razvijanje zavisi u oba slučaja od otpornosti organizma, odnosno virulencije klica; jedina ispravna dijagnoza osniva se na mikroskopskom pregledu; u soc. pogledu g. je ozbiljna infekcija, jer može da dovede do teških komplikacija i posledica; tako obostrano oboljenje pasemeništa (epididimisa) dovodi do sterilnosti kod muškarca, a komplikacije na ž. polnim organima do ozbiljnog oboljenja i steriliteta; lečenje se sastoji u ubrizgavanju dezinfekcionih rastvora i raznih injekcija, koje se upotrebljavaju prema pojedinim slučajevima.

GONOHORIZAM (grč.), odvojenost, razlučenost polova; postoji kod organizama gde se mogu razlikovati polno različite jedinke; svaka vrsta polnih jedinki ima samo 1 vrstu polnih organa (m. ili ž.), u kojima se stvara samo 1 vrsta polnih ćelija (m. ili ž.); čovek i gotovo svi kičmenjaci su gonohoristička bića; isto tako i izvesne biljke.

GONSALVES Nuno, najveći port. slikar 15. v.; gl. dela: 2 triptiha u muzeju u Lisabonu, dana realistički i s vel. zamahom.

GONČAROV Ivan A. (1812.-1891.), rus. klasik, majstor rus. umetničke proze; pisao romane, putopise i memoare, koji se odlikuju epskom širinom, mirnim i odmerenim tonom, prostim i jasnim jezikom i upečatljivim slikama sa puno pojedinosti; knjiž. rad otpočeo u 35. god. romanom Obična istorija; posle toga objavio delo svetskog glasa: Oblomov, u kojem realistički slikao život posednika u st. Rus; ostala dela: Ponor (roman), Fregata Palada (putopis) i Memoari.

[Illustration]

GONDžE (tur.), ružin pupoljak.

GOPČEVIĆ Spiridon (pseudonim Leo Brener, • 1855.), publicist; polit. i ratni dopisnik nem. listova; sudelovao 1875. u crnog. borbama protiv Turaka; od 1893. bavio se istor.; veća i značajnija dela: Arbanija i njena liga, Stara Srbija i Makedonija, Istorija Crne Gore i Arbanije, Propast Austrije (sve na nem.).

[Illustration]

GOR, pl. u Afganistanu, z. deo lanca Hindukuša.

GORA 1) plan. župa na z. strani Šar-Plan. u J. Srbiji (Vardarska Van.); poislamljeno srp. i arb. stanovništvo bavi se poglavito stočarstvom i pečalbom; gl. mesto Vranište. 2) selo u Hrv. kod Petrinje, sa st. gradom iz 13. v.; ruševine narod naziva Miljan-grad. 3) goronaština* padavica.

GORAŽDE, varošica (1600 st.) na Drini u Bosni (Drinska Ban.); kod nje se kosovski put račva na bos. i dubrovački; voćarsko mesto; u sr. v. važniji trg u blizini crk. sv. Đorđa, koju 1446. podigao herceg Stjepan; u konstrukciji svoda uticaj grč. stila; pri toj crk. bila srp. štamparija (1529.-1531.).

GORAZD († oko 890.), sl. učitelj, učenik Ćirila i Metodija; Metodije ga mnogo cenio i odredio za naslednika; došao na Balk. posle Metodijeve smrti (885.), kad su njegovi učenici proterani iz Moravske; s Klimentom, Naumom i dr. delovao u obl. oko Berata (Arb.).

GORA-KALVARJA, varošica u Polj., na Visli (3200 st.); u njenoj neposrednoj blizini bila borba između Rusa i Nemaca 1915.

GORALI, polj. planinci u Beskidima; poglavito stočari i pečalbari.

GORAC → bogorodičina trava.

GORAČIĆ, mesto u Dragačevu, čuveno naročito zbog žrtava koje su pale u njemu 20./2. 1803., kad radikalska op. uprava nije htela, na 5 dana pred izbore za skupštinu, da otstupi po naredbi vlasti, koju su pretstavljali liberali; stoga što uzbunjeni narod nije ustuknuo ni pred voj., došlo do krvi; voj. pucali u masu, i ubili 12, a ranili 7 ljudi; to izazvalo teške optužbe protiv liberalne vlade, u kojoj Stojan Ribarac bio min. unutr. dela, i u izvesnoj meri doprinelo antiliberalskom udaru od 1./4. 1893.

GORGIJA (oko 483.-375. pre Hr.), atinski sofist; doneo u Atinu retoriku iz svoje otadžbine Sicilije; osnovao grč. um. prozu; cenjen zbog sjajne rečitosti.

GORGONE, u grč. mitol. 3 sestre čudovišta: Meduza, Eurijala i Steno; od svih najstrašnija Meduza sa zmijama umesto kose i tučanim konjskim kopitama na nogama; pogledom pretvarala živa bića u kamen; kad joj Persej otsekao glavu, rodio se iz njene krvi Pegaz. (Na sl.: Meduza.)

[Illustration]

GORGONZOLA 1) varošica u it. obl. Milano (6000 st.); proizvodi sir. 2) ukusna i cenjena vrsta polutvrdog sira, izrađuje se u vel. okruglim valjcima u težini od 12-15 kg; spolja siv, na preseku žut sa zelenim plesnivim mestima.

GORDIJE, frigiski kralj, koji po legendi vezao Gordijev čvor na kolima negdanjeg kralja Mide; pošto neko st. proročanstvo pretskazivalo da će onaj ko ga odreši postati gospodar Az., Aleksandar Vel. prvo pokušao da ga razveže, pa ga zatim presekao mačem.

GORDIJAN 1) G. I Stariji, rim. car (238.), pre toga bogat i ugledan Rimljanin, ubijen od pobunjenika. 2) G. II Mlađi, rim. car, sin prethodnog, ubijen iste godine. 3) G. III, rim. car (238.-244.), unuk prvog; oborio ga s prestola Filip Arabljanin.

GORDON 1) Džon Patrik (1635.-1699.), aberdinski grof; stupio u službu Rus. i bio 1 od gl. saradnika Petra Vel. 2) Čarls-Džordž (1833.-1885.), Gordon-paša, engl. oficir i putnik; poginuo kao guverner Sudana prilikom pada Kartuma u Mahdijine ruke.

GORDON SETER, rasa pasa klempavih, dugih ušiju, nejednako dugačke dlake; ptičar za močvaran teren; dosta čest i kod nas; rasu usavršio vojvoda od Gordona, čije ime i nosi.

GOREMIKIN Ivan Longinović (1839.-1917.), rus. političar, vođ reakcionarne stranke; bio min. unutr. dela (1895.-1896.); pretsednik vlade (1906.); pod uticajem Raspućinovim vraćen u vladu za vreme svet. rata; ubijen u febr. revoluciji 1917.

GORENjE, sagorevanje, nagla oksidacija materija uz pojavu plamena (zapaljenih ili usijanih gasova) ili usijanja čvrstih materija.

GORENjSKO, plan. obl. s. od Ljubljanske Kotline u Slov. (Dravska Ban.); obuhvata poglavito izvorište Save i prostranu Kranjsku Kotlinu. G. Sava, r. u Slov., l. krak Save; sastaje se sa Bohinjskom Savom 2 km zap. od Radovljice; dugačka 43,7 km.

GOREŠNICI, Gorešnjaci, Čurici, zajednički naziv za dane 15.-17./7. po st. (sv. Kirik i Julita, Ognjena Marija) u vel. poštovanju kod svih prav. Jž. Sl. (Bugara i Srba), jer se veruje da ti ognjeni sveci uništavaju vatrom usev, odn. rod.

GORIVO, materija koja sagoreva na vazduhu i služi za proizvođenje toplote; može biti: čvrsto

File: 0276.png---\milica\Rasic\---------------------------------------

[Illustration: GOVEDA

1. Šutorujka. -- 2. Holandsko goveče. -- 3. Šortorn (diram) goveče. -- 4. Herfordsko goveče. -- 5. Podolsko goveče. -- 6. Montafonsko goveče. -- 7. Simentalsko goveče. -- 8. Šarolejsko goveče. -- 9. Džersejsko goveče. -- 10. Kolubarsko goveče. -- 11. Bivo obični. -- 12. Bivo kafriski.]

File: 0277.png---\milica\Rasic\---------------------------------------

[Illustration: SVINjE

1. Šiška. -- 2. Kraonska. -- 3. Turopoljskska -- 4. Mangalica -- 5. Jorkšir vel. -- 6. Jorkšir srednji. 7. Šumadinka. -- 8. Bagun.-- 9. Moravska. -- 10. Berkšir. -- 11. Kornvald. -- 12. Temvort.]

File: 0278.png---\milica\Rasic\---------------------------------------

GORILA -- GORNjI PRESTO

(drvo, sve vrste fosilnog uglja i koks), tečno (alkohol i nafta), gasovito (prir. i veštački gasovi, kao gas za osvetljenje, gas vodeni, acetilen itd.), koje se često upotrebljava, jer je savršenije od čvrstih; kvalitet g. uslovljavaju njegova kaloriska moć, količina vlage, pepela i sumpora što ih sadrži. Goriva vrednost, g. efekt toplota sagorevanja.

GORILA (Gorilla gorilla), jedan od najvećih (mužjak 1,70-2,30 m) antropoidnih majmuna, snažnih mišića. širokih pleća, dugih snažnih ruku, jakih v*eđa, malih ušiju i mrke dlake; živi u tropskim prašumama Konga i Kameruna; hrani se mešovitom hranom; porodični život razvijen: postelju katkad pravi na drveću; duševni život manje razvijen nego kod šimpanza: 1 planinska vrsta (G. beringei) sa dugom dlakom; u izumiranju; broj primeraka ceni se na 10 000; stavljen pod zaštitu.

[Illustration]

GORICA 1) grad u it. delu Slov. na r. Soči i na raskrsnici žel. pruga između Jugosl., Austr. i Trsta; 42 000 st. (više Slovenaca nego Italijana); kao naselje pominje se 1. put 1001.; za vreme svet. rata (9./8. 1916.) bombardovanjem razorena; posle rata pripala It. po senžermenskom ugovoru; posle Trsta gl. kult. središte Slovenaca u It.; st. grad, bogoslovija, gmn., uč. i trg. šk.; sedište nadbisk. i upravnih vlasti; razvijena trg. i ind.; zimsko turističko mesto. 2) oblast nazvana po → 1). Goričani 1) manja etnička grupa među Slovencima u predelu Slov. Gorica. 2) slov. etnička grupa, zvana i Prleki, u predelima Gorici i Gradiškoj, sz. od Trsta, sada u sastavu It.; tu se veoma rano naselili Slovenci; za vreme Mlečića vršena kolonizacija Italijana, naročito u Gradiškoj, a od 14. v. počelo i naseljavanje Nemaca:* ipak Slovenci i sada u većini. Gorička pokrajina (Prov. di Gorizia) u It., sen. 1027. (2 637 km², 210 441 st.) obuhvata porečja Soče, Idrijice i Vipave sa sev. delom Krasa.

GORJANI, selo kod Đakova (Savska Ban.); zavičajno mesto kn. Gorjanskih, od čijeg su grada ostali neznatni ostaci; kod njega hrv. ustanici potukli mađ. palatina Nikolu Gorjanskog (1386.).

GORJANOVIĆ KRAMBERGER Dragutin (• 1856.), prof. geol. i paleontologije na Zagreb. univ.; napisao mnogo radova iz svoje struke i ispitao krapinsku pećinu; gl. dela: O geotektonskim prilikama Zagrebačke Gore, Život i kultura diluvijalnog čoveka u Krapini.

GORJANSKI Nikola, mađ.-hrv. velikaš; bio 1354.-1375. ban u Mačvi i znatno uticao na poslove u Bosni i Srbiji. Pomagao kn. Lazaru i banu Tvrtku protiv Nikole Altomanovića; bio ug. palatin (1375.-1386.) i gl. ličnost na dvoru kralja Lajoša i njegove udovice Jelisavete; izazvao protiv sebe vel. opoziciju hrv. velikaša (1386.), koji ga ubili u želji da na njemu osvete mučku pogibiju kralja Karla Dračkog; njegov sin Nikola II, zet kn. Lazara, postao 1387. mačvanski ban; vršio dužnost hrv.-dalm.-slav. bana (1394.-1402.) i bio mađ. palatin (1403.-1433.); bio desna ruka kralja Sigmunda.

GORJANCI, plan. j. od ušća Krke u Savu.

GORKA SO → magnezijum sulfat.

GORKI 1) Maksim (pseud. Alekseja Maksimovića Peškova, 1868.-11)36.), najpopularniji rus. pisac n. doba, pretstavnik proleterske knjiž. ideolog mlađeg naraštaja i apostol novog života; proveo detinjstvo i mladost kao šegrt i radnik; rano se približio socijaldemokratima, a zatim i boljševicima; zbog revolucionarnih ideja i borbe. protiv carizma više puta zatvaran, a 1 vreme živeo u emigraciji (1906.-1913.); posle oktobarske revolucije uzeo učešća u prosvetnom organizovanju SSSR; plodan pisac i publicist, koloritnog, snažnog stila; u knjiž. se pojavio u vreme kad je rus. radnička klasa počela da se budi i odmah se istakao kao pesnik novog radosnog života i odvažne i smele ličnosti zdravog instinkta; u prvo doba svoga stvaranja dao romantičarske pripovetke: Makar Čudra, Čelkaš i 1 zbirku kojom stekao naklonost publike; drugo doba proteklo u znaku realizma i bilo posvećeno grad. radništvu i njegovoj bedi:* iz njega su pripovetke i romani: Pustinjak, Trojica, Mati, Gradić Okurov, Život Matveja Kožemjakina, drame: Na dnu, Malograđani i Sotone i dela autobiogr. karaktera: Detinjstvo i Moj univerzitet; najzad. posle revolucije napisao: Delo Artamonovih (um. hronika 3 pokoljenja, od krepostnog prava do revolucije) i Život Klima Saltina, u kojem prikazao unutarnju pustoš i nemoć inteligencije da radi na opštoj stvari. 2) → Njižnji Novgorod.

[Illustration]

GORKO BADEMOVO ULjE → bademovo ulje.

GORKO VINO, bolest boljih crnih vina u buradima i bocama, naročito ako su ceđena od plesnivog grožđa kod belih vina obično samo na onima koja su vrela na komini; sprečava se odvajanjem natrulog i gnjilog grožđa i što manjim ostavljanjem prevrelog vina na komini i stenji; ako je već počelo gorčiti, treba ga najpre bisulfirati, zatim bistriti kazeinom i ugljenom uz dodatak tanina; bakterije gorčine uklanjaju se filtriranjem kroz E-ka filtr; pomaže i ležanje vina 1-2 dana na svežoj zdravoj komini; posle lečenja treba dodati 10-20 g tanina i 30-50 g limunske kiseline na 100 l vina.

GORKO DRVO → kasija. G. koren → lincura.

GORLICE, varoš (6 000 st.) u Galiciji (Polj); ind. nafte i tkst.; oko nje se u svet. ratu vodile borbe između Rusa sa jedne i Austrijanaca i Nemaca sa 2. strane (front G.-Tarnov).

GORNEROV GLEČER, na sev. nagibu Monte-Roza; sa njegova grebena (nadm. vis. 3196 m, el. žel.) divan pogled na Materhorn.

GORNICA, vrsta ž. zubuna od belog sukna; nosi se u Makedoniji (Morihovo).

GORNjA AUSTRIJA, obl. (11 082 km²) u slivu r. Ensa; stan. (876 000) se najvećim delom bavi zemljr., veoma razvijena ind. (prerada drveta, tkst., mašinerije), a zatim stočarstvo; bogata rudama (ugalj, so) i miner. izvorima (Hal, Išl, Gmunden); gl. mesto Linc.

GORNjA VOLTA, obl. (370 000 km²) Frc. Zap. Afr.; gl. mesto Uagadugu.

GORNjA MORAVA, oblast u izvorištu J. Morave (Vardarska Ban.).

GORNjA ORAHOVICA, varoš (8 700 st.) u Bug., u blizini Trnova, važna žel. raskrsnica i stočni trg; ind. (brašno, pivo, meso) i zan.

GORNjA RADGONA → Radgona.

GORNjA TUZLA, mesto (1 600 ot.) u Booni, i. od → Tuzle, na putu Tuzla-Brčko; pominje se još u sr. v. kao Gornje Soli.

GORNjA TUNGUSKA → Tunguska.

GORNjA DžUMAJA, varoš (9 400 st.) u bug. Makedoniji, na l. obali Strume; duvan, vino i voće; miner. banje.

GORNjAK, man. na Mlavi, zadužbina kn. Lazara iz 1379.; osnova crkve u vidu trolisne deteline; 1 kube; očuvan do danas, ali prvobitne freske propale (→ sl )

[Illustration]

GORNjE BLATO → Malo Blato.

GORNjE JEZERO, na granici Kanade i SAD; najveće slatko j. na Zemlji; površina 83 000 km²; nadm. v. 182 n; najveća dubina 300 m.

GORNjI VAKUF, varošica (1 600 st.) na Vrbasu u srezu bugojnskom (Primorska Ban.); tkačnica vreća. izrada mlinova za kavu, strugara.

GORNjI GRAD. varošica (750 st.) i sresko mesto u dolini Savinje (Drav. Ba*n.); ind. drveta; mlinarstvo; st. tvrđava.

GO**RNjI* DOM, kuća lordova u engl. parlamentu; → dvodomni sistem, senat.

GORNjI MILANOVAC, varošica i sresko mesto (2 200 st.) u Šumadiji, si. od Čačka (Dunavska Ban.); gmn.; ranije se zvao Despotovica.

GORNjI PRESTO, u prav. crkvi u oltaru više časne

File: 0279.png---\Jan\Rasic\------------------------------------------

trapeze ukrašen presto gde stoji ponekad ep. kad služi; do njega saprestolje za protojereje.

GORNjI STROJ 1) na žel. pruzi: zastor, šine sa pragovima, skretnice, prenosnici i okretnice. 2) na drumu: zastor i konstrukcija kolovoza (→ drum).

GORNjI TONOVI → alikvotni tonovi.

GORNjI ŠEHER, predgrađe Banje Luke; nekolika vrela, najjača uređena za kupanje; zemno-alkalne homeotere (34.0°-31,2°); leče: reumatična oboljenja mišića i zglobova, neuralgije i kožne bolesti.

GORNjO-KARLOVAČKA EPARHIJA, crk. obl. koja obuhvata sve prav. Srbe naseljene u j. Hrv, sa sedištem u Plaškom; obrazovana 1695. pod imenom Karlovačko-zrnopoljska ep.; razdeljena (1713.) u karlovačko-senjsko-primorsku i kostajničko-zrnopoljsku; a zatim (1771.) opet ujedinjena.

GORNjONEMAČKI JEZIK, spada u granu zap. germ. j.; u razvoju se razlikuju 3 doba: 1) st.-g. (8.-11. v.): 2) sr.-g. (12.-15. v.), jezik pesnika minesengera; 3) n.-g. (od 15. v.), koji u knjiž. uveo Luter.

GOROVEZ (Uznea barbata), lišaj, razvija se na većem šumskom drveću.

GOROCVET (Adonis vernalis, fam. Ranunculaceae), dugovečna zeljasta biljka pravilnih, žutih, dosta krupnih cvetova i lišća rasečena u linearne kriške; raste u stepskim predelima i. i j. Evr. i na prisojnim brdskim stranama, na sušnim livadama i na peščarima u Jugosl.; gl. mu sastojci 2 glikozida; deluje slično kao digitalis, ali slabije; rus. lekari ga preporučuju umesto digitalisa kod oboljenja srca, a i kod padavice, jer umiruje nervni sistem.

[Illustration]

GORSKA REPUBLIKA, autonomna, rpb. u SSSR, u s. predgorju i. Kavkaza, na evr.-az. granici (13 000 km², 20.000 st.); gl. mesto Vladikavkaz.

GORSKA RUTA → smrdljuka.

GORSKI VETAR, struji niz plan. strane i rashlađuje niže položaje (→ noćnik).

GORSKI VIJENAC, najbolje delo Njegoševo i cele naše knjiž.; u njemu Njegoš dao svoja umna i duboka rezonovanja o životu i društvu, kazivana klasično prosto, ali aforistički sažeto i upečatljivo; samu zamisao dela shvatio veoma visoko; to je glorifikacija oslobođenja Crne Gore i slika crnog. života i shvatanja, danih s namerom da se oživi i što neposrednije istakne osnovna zamisao; preveden je skoro na sve strane jez., a u nas doživeo na 30 izdanje

GORSKI KOTAR, obl. karsnog karaktera oko izvorišta Kupe i Dobre; bogata gorom, po čemu joj i ime; obuhvata srezove delnički, čabarski i z. deo vrbovskog (Savska Ban.): vododelnica između Jadr i Crnog M.; klima prijatna s bogatim vodenim talogom (Fužine 2965 mm); zemljr., stočarstvo i šumska ind.; proizvodnja sekira i kosa (Čabar).

GORSKI KRISTALI, bezbojni, bistri i providni heksagonalni kristali → kvarca; upotrebljavaju se za nakit (→ sl.).

[Illustration]

GORTER Herman (1864.-1927.), hol. socijalist i marksistički teoretičar iz tzv. hol. marksističke šk.; u svet. ratu odlučno branio internacionalističke pozicije socijalizma; gl. delo: Istoriski materijalizam.

GORTIN, st. dorska varoš na Kritu gde nađeni čuveni Gortinski zak., dragoceni za ist. grč. prava.

GORUN, vrsta hrasta, veoma rasprostranjenog u Jugosl.; njegova kora i šišarka upotrebljavaju se za štavljenje koža, a žir za gojenje svinja.

GORUŠICA 1) (Sinapis arvensis), 1 od najčešćih jednogod. korova naših njiva, utrina i livada. 2) pirozis, kiselo podrigivanje sa vraćanjem stomačnog sadržaja i osećanjem pečenja u želucu, jednjku i ždrelu, često udruženo s jakim lučenjem pljuvačke; javlja se kao prolazna pojava posle teških, masnih jela, ljutih začina i alkoholnih pića, i kod bolesti: katar želuca, čir želuca i dvanaestopalačnog creva; olakšava se uzimanjem sode bikarbone, alkalne mineralne vode (vrnjačka), dijetom i lečenjem oboljenja.

GORČAKOV Aleksandar M. (1798.-1883.), rus. diplomat, min. spoljnih poslova (od 1856.) i drž. kancelar (1870.-1882.); u spoljnoj politici dosta nesiguran i kolebljiv, zbog čega imao malo uspeha; posle rus. poraza u krimskom ratu obnovio rus. uticaj na Bliskom I i obezbedio rus. brodovima slobodnu plovidbu po Crnom M.; za vreme i. krize (1875.-1878.) vodio diplomatsku borbu s Austr. i zauzimao se za autonomiju B. i X.; ali tajnim ugovorom s Austr. (januara 1887.) prepustio njenom uticaju zap. deo B. P.; na Balk. uopšte radio više za Bugare nego za Srbe; uveo Rus. u rat s Tur. (3877.), a posle uspeha rus. voj. na Balk. bio prinuđen da podvrgne sanstefanski mir reviziji na berlinskom kongresu (1878.).

GORČIKA (Sonchus oleraceus, fam. Compositae), zeljasta jednogod. biljka vretenasta korena, većinom granata stabla i po obodu bodljikava lista; rasprostranjena u Evr., Az. i S. Afr.

GORČINE (lat.: amara), lekovi biljnog porekla, koji imaju gorak ukus; pojačavaju lučenje pljuvačke, želudačnog soka i sokova u crevima; otud pojačanje prohteva za jelo, lakše varenje i urednija stolica; daju se kod želudačnih i crevnih oboljenja, mlitavosti crevnih mišića (atonije), želudačnih i crevnih katara, kostobolje (gihta), nastupne groznice (malarije), malokrvnosti i nekih kožnih bolesti; način upotrebe: 10'-20' pre jela za povećanje apetita, te za vreme i posle jela za življe kretanje organa za varenje; dele se na: čiste g.: lincura (gencijana), kolombo, kvasija, kičica, i aromatične (mirišljave), koje sadrže isparavajuće mirise: kaskarila, hmelj, titrica; upotrebljavaju se u vidu gorke tinkture (tinctura amara, 1:10, u alkoholu ili sirupu) 20 do 40 kapi u kašičici vode 20' pre jela i u vidu gorkih tejova (5:100 vode, 1 šolja) na 1-1½ čas pre jela.

[Illustration]

GORŠE Franjo (• 1897.), vajar; najviše radi rel. figure i portrete.

GOSAR Andrej (• 1887.), slov. sociolog, publ. i političar; gl. dela: Za kršćanski socijalizam, Za nov družabni red, Sistem kršćanskega socialnega aktivizma, Reforma društva.

GOSART Jan (Mabiz, oko 1472.-1533.), flamanski slikar, radio realističke portrete i mitol. scene u duhu it. slikara svog vremena.

GOSE Fransoa Žozef (Gossé, 1734.-1829.), frc. kompozitor, značajan za stvaranje Pariskog konzervatorijuma; komponovao crk. dela (mise, motete, Te Deum), opere, simfonije i oratorijume.

GOSEN → Gesen.

GOSEN Herman (Gossen, 1810.-1858.), nem. ekonomist; postavio osnovu zak. granične korisnosti, koja služi kao temelj učenja psih. šk.

GOSLAR, grad (23 000 st.) u Pruskoj, u podnožju Harca; bio povremeno boravište saskih i franačkih vladara; katedrala (11. v.) i kraljevski zamak (12. v.): ind. duvana. alkohola, hem., tkst., drveta; u okolini rude: srebro, olovo, cink, bakar.

GOSPA SVETA (Maria Saal), selo na → Gosposvetom Polju u Koruškoj, s. od Celovca (Austr.); veoma st. crkva (hodočašće).

GOSPINA VLAS (Adiantum, fam. Polypodiaceae), rod paprata od oko 80 vrsta, od kojih više od polovine živi u suptropima i tropima; u Jugosl. raste samo g. v. (A. capillus Veneris), paprat, puzeća stabla, uvek uvučena u pukotine stena; lista složena od nežnih listića klinasta oblika, s crnomrkim peteljkama; raste uvek pored vode ili u vlažnim klisurama ili na ulazu u pećine; često na bigru pored izvora i jazova; ima ogroman areal prostiranja kroz tropsku i suptropsku zonu, a delimično ulazi i u umerenu zonu st. sveta.

GOSPIĆ, varošica i sresko mesto (3540 st.) u Lici (Savska Ban.), gl. trg. mesto Like: trguje stokom i poljopr. proizvodima; gmn., uč. šk., okr. sud, samostan sestara sv. Križa; u doba Voj. krajine štab ličke i otočke regimente.

GOSPLAN (skr. od gosudarstveni plan), rus. komisija za izradu privr. plana u SSSR; funkcioniše kao organ Saveta rada i odbrane (STO), koji vodi privr., fin. i voj. politiku SSSR; privr. plan koji izradi G. postaje zak. za celu državu, pošto ga odobri Centr. izvršni komitet.

GOSPODAR 1) titula knezova podunavskih kneževina i Crne Gore. 2) gazda, sopstvenik.

GOSPODNETIĆ Pavle, vajar iz 16. v., rodom sa. Brača; radio u duhu renesanse; od njega ostala figura 1 proroka u katedrali u Šibeniku.

GOSPOSVETSKO POLjE, ravnica uz reku Glinu između Celovca i Št. Vida u Koruškoj s poznatim hodočašćem → Gospa Sveta; do nedavno slov. obl.,

File: 0280.png---\milica\Rasic\---------------------------------------

danas gotovo sasvim germanizovana; u rim. doba na njemu se nalazila grad Virinum, gl. mesto provincije Norika; i u sr. v. slobodna slov. seljačka vlastela na njemu birala i ustoličavala svog kneza; to se obavljalo kod tzv. »knežjeg kamena« kod Krnskog Grada (kamen danas u celovačkom muzeju) k kod »vojvodskog prestolja«, u blizini Gospe Svete; običaj

е одржао до 1914. (На сл.: г.

presto.)

[Illustration]

GOSTI, u pravu lica koja su odsela kod gostioničara; podvrgnuti su surovijem režimu, jer nemaju prava pa to da budu tuženi pred svojim sudom, već ih gostioničar može tužiti za dug, bez obzira na vrednost spornog predmeta iz gostinskog odnosa.* kod sreskog suda nadležnost za njegovu gostionicu; ali i oni imaju izvesne povlastice (→ gostioničarska odgovornost).

GOSTIVAR, varošica i sresko mesto (5960 st.) u izvorišnom kraju Vardara, u G. Pologu (Vardarska Ban.); pominje se prvi put za vreme Dušanovo; počeo se razvijati u privr. središte od 17. v.; izvozi stoku i poljodr. proizvode (čuven pasulj).

GOSTIONICA, u smislu § 76. 3. o radnjama* radnja manjeg obima u kojoj se prodaju topla i hladna jela, alkoholna i bezalk. pića, a mogu se izdavati i sobe o nameštajem; detaljnije propise o urećenju g. sadrži Uredba o podizanju i uređenju ugostiteljskih radnja od 1934. Gostioničar, vlasnik gostionice. Gostioničarska odgovornost, izuzetak u građ. pravu koji se sastoji u tome što gostioničar odgovara za svaku štetu koju bi njegovi ljudi, pa i treća lica u g., naneli u g. gostima ili njihovim stvarima.

GOSTOPRIMSTVO, običaj kod mnogih naroda da se strancu da stan, hrana i zaštita; razvilo se i održavalo iz više uzroka: nemanje gostionica kod mnogih naroda, potreba za razmenom proizvoda odn. trg. i održavanje srodničkih veza; gost svuda neprikosnoven i pod zaštitom domaćina, njegova roda i bogova; i kod primit, naroda gosta časte i darivaju; kod st. Grka bio običaj da se s gostom razmenjuju darovi; iako hrišć. pomagalo održava g., ipak ga u Evr. gotovo nestalo: još u sr. v. kod Germ. i većine Sl., a održalo se samo kod Jž. Sl., naročito Srba, i kod Arbanasa.

GOSTORG (rus), naziv autonomnih drž. preduzeća za trg. u SSSR, koja funkcionišu pri svakom savetu nar. komesara; razvijaju svoje poslovanje preko filijala i prodavnica; služe i kao spona između domaćih i stranih liferanata i kupaca.

GOTA (Gotha) 1) grad u zap. Tiringiji (46 000 st.); ind. automobila, vagona, porcelana, gumenih proizvoda; geogr. institut; st. zamak, biblt. i muzej. 2) nem. bombarderski avioni u svet. ratu. G.-almanah → almanah. Gotski program, nem. soc.-demokratije prihvaćen na kongresu u G. 1875., u osnovi reformistički i pacifistički, kasnije zamenjen → Erfurtskim programom.

GOTENBURG → Jeteborg.

GOTI, istočnogerm. narod; u 2. v. doselili se s donje Visle na obale Crnog M., gde primili hrišć. u 4. v. i podelili se na Zap. i I. Gote. Zap. Goti, arijevski hrišć., potisnuti od Huna, pobedili Valenoa (378.) i pod Teodosijem Vel. stupili u rim. službu; pod Alarihom upali 402. u It., osvojili Rim (410.), pod Athaulfom otišli u j. Galiju (412.), odatle u Šp., gde je Valna (418.--441.) osn. Zapadno-gotsko carstvo, koje trajalo do 711., kada ga uništili Arabljani kod Herez de la Frontera. I. Goti, većinom u savezu sa Hunima, nastanjeni posle Atiline smrti u Panoniji, pošli su pod Teodorikom Vel. u It., oborili Odoakra i osnovali I.-gotsko carstvo u It. (493.) s prestonicom u Raveni, koje uništio viz. vojv. Narzes (555.). Gotska azbuka, pismo germ. naroda Gota; stvorio ga Vulfila, g. vladika; u 13. v. prerađeno. G. biblija, g. prevod Sv. pisma ep. Vulfile; najstariji knjiž. spomenik. G. jezik bio bogat oblicima, izumro od 6. v. Gotica, azbuka izumrlog germ. naroda Gota. koju Nemci danas upotrebljavaju; kod Slovenaca i Hrvata upotrebljavana ranije pored latinice.

GOTIKA, gotska umetnost, g. stil, najvažnija i najbogatija grupa um. spomenika u zap., sr. i sev. Evr. od polovine 12. do kraja 15. v.; ime dobila u doba renesanse u želji da se ona pomije kao varvarska; međutim, g. nema nikakve veze sa Gotima, jer su njeni tvorci Francuzi; prve građevine g. stila ponikle u Frc. sko 1150.; razlikuje se rana (do oko 1300.) i pozna g. (do 1500.); njene gl. grane u arht. i vajarstvu; monumentalnog slikarstva ima malo, uglavnom samo na prozorskim oknima; minijature rađene mnogo. Arhitektura se odlikuje visokim građevinama, izduženim proporcijama, mnoštvom prozora i koloneta; gl. spomenici: katedrale, ep. crkve, koje podizali pojedini gradovi i okruzi; najčešće imaju 3 broda i 2 kule (tornja), šiljate lukove i krstate svodove, čiji potisak pada ne samo na unutrašnje, već i na spoljašnje, potporne stubove, što omogućuje veoma vel. visinu; pored katedrala, manjih crk. i kapela, u g. s. se gradile i profane građevine (palate, tržnice, priv. kuće itd.), ali njih manje očuvano; za nešto više od 3 v., koliko otprilike trajao, g. s. prošao kroz nekoliko faza, pri čemu prvobitni, jednostavni strogi oblici i odmerena dekoracija postajali sve komplikovaniji i kitnjastiji; najviše mere i strogosti bilo u Frc., gde je gl. građevina, iz 1. perioda, Bogorodična crk. u Parizu (12. v.), a iz 2.: katedrale u Remsu, Strasburgu i Amijenu (13. v.); najlepši spomenik frc. pozne g. Palata pravde u Ruanu (15. v.). Vajarstvo bilo podređeno arht. i služilo joj kao dekoracija, jer fasade, portali i kapiteli stubova kipte reljefima, kipovima i ornamentima, sve izduženih i otmenih srazmera; dekorativni motivi se uzimaju iz prir. i ne stilizuju se kao za rom. epohe; kako, uz to, grobnice daju priliku da se razvije portret, rađa se i, iz veka u vek, prevlađuje realizam, koji dolazi do vrhunca u vajarstvu Klauea Slutera. Monumentalio slikarstvo na staklu slabo se očuvalo; najlepši spomenik: prozori na katedrali u Šartru (13. v.); mnogo više se očuvalo minijatura, koje od 13. v. dobivaju izgled pravih slika; iz njih proizišlo monumentalno evr. slikarstvo koje u 12. v. na S* dalo prve velike realističke slikare (J. van Ajk, R. van der Vejden, Memling, Šongauer). Primenjena umetnost takođe bila veoma razvijena. Iz Frc. g. s. najpre prešao u Engl., gde dobio originalne odlike i trajao sve do pod kraj 16. v. (katedrale u Jorku i Velsu, Kraljev koledž u Kembridžu itd.); osobito lepih spomenika ostavio g. s. u 14. i 15. v. u Belg. (u Briselu, Brižu, Ajpernu, Liježu); Nem. podigla takođe vel. broj g. katedrala u 13. i 14. v. (Keln, Regensburg, Frajburg), a u svojim sev. i i. krajevima zidala ih od opeke, što im daje naročitu draž i odliku (u Libeku, Dancigu); najmanje se gradilo u g. s. u It., gde se primenjivali. uglavnom, samo njegovi dekorativni elementi (palate u Ven.); u Šp. u g. s. podignuto nekoliko vel. katedrala (u Burgosu, Toledu, Sevilji); u Jugosl. nije bio mnogo rasprostranjen; ima ga samo u zap. krajevima: u Dalm. (klaustar dominikanskog man. u Dubrovniku, palate u Trogiru i Hvaru), u Slov. i Hrv.; dublje u unutrašnjost, do srp. crk., doprli samo površni uticaji (Gradac, Dečani).

[Illustration]

GOTJE (Gautier) 1) Valter-Sanzavoar, frc. vitez iz 11. v.; poveo s Petrom Pustinjakom neorganizovani pohod 1. krst. rata, u kojem uzeli učešća narod, žene i deca iz Frc. i Nem. 2) Teofil (1811.-1872.), frc. pesnik; upočetku pristalica romantizma, zatim prešao na opisnu i bezličnu poeziju; 1 od tvoraca um. l'art pour l'art; (zbirka stihova Emalji i kameje);* preko kulta oblika došao do ideje da je um. iznad morala; pisao romane, novele, poz. komade, putopise, poz. i um. kritike; uticao na naše pesnike parnasovce, naročito na Milana Rakića.

[Illustration]

GOTLAND, šved. ostrvo ni Baltičkom M. (2981 km²); gl. mesto Viborg.

GOTOVAC Jakov (• 1895.), kompozitor, dirigent Zagrebačke opere, njegova muz. sočna i neposredna, s nar. osnovom; komponovao opere: Morana, Ero s onog sveta; horove: Koleda, Jadovanka za teletom, Na Vardaru, Simfonisko kolo (za orkestar) i dr.

File: 0281.png---\milica\Rasic\---------------------------------------

sveta; horove: Koleda, Jadovanka za teletom, Na Vardaru, Simfonisko kolo (za orkestar) i dr.

GOTFRID (Gottfried von Strassburg), nem. pesnik s poč. 13. v., građ. porekla, krajnji pretstavnik frc. uglađenog jezika, slavan po nedovršenom romanu u stihovima Tristan (oko 1210.).

GOTHARD 1) sv. († 1038.), hildeshajmski bisk. 2) prevoj u Z. Alpima; na njemu bolnica posvećena sv. G.; preko njega put; ispod njega tunel (15 km) na žel. pruzi Nem.-It. Gothardska železnica, švajc. drž. žel. od Imenzea kroz G. tunel (probijen 1881., dug 14,9 km, nadm. v. 1109-1145 m), za Kiaso (it. granica), 274 km, otvorena 1882., od 1921. el.

GOTHELF Jeremijas (pseudonim Alb. Bitzius-a, 1797.-- 1854.), nem. knjiž.. dao prve stvarno realističke pripovetke sa švajc. sela.

GOTHOB (Godthaab), pristanište (1100 st.) na z. obali o. Grenlanda.

GOTŠALKA, knez Polapskih Sl. iz 11. v., ubili ga Bodrići kad je pokušao da ih pokrsti.

GOTŠED Joh. Kristof (Gottsched. 1700.-1766.). nem knjiž, sledbenik → Boaloa; pisao pesme, drame, kritike; značajan u ist. nem. poz. svojim napisima kojima traži ugledanje na frc. šk. klasika; gl. delo: Nemačka pozornica.

[Illustration]

GOF, orhan (Seriola Dumerlii), morska riba, naraste do 1 m, više spljoštena tela; hrbat boje ametista, a bokovi se prelivaju u zlatno; prsa i trbuh beli; prsna peraja žute boje; grabljivac morskih dubina, zalazi dosta i u naše more.

GOCE → Gučetić.

GOCI 1) Gaspare (Gozzi, 1713.-1786.), it. moralist i urednik lista Osservatote. 2) Karlo (1720.-1806.), it. dramski pisac (brat prethodnog), imao u svoje vreme naročito uspeha svojim dramatizovanim bajkama i narodskim komedijama; njegovu komediju Turandot preradio Šiler.

GOCOLI Bepoco (Gozzoli, 1420.-1497.), it. slikar, radio freske i slike na dasci, većinom rel. karaktera i u duhu najranijeg renesansnog stila.

GOČ 1) plan. j. od Vrnjačke Banje (Moravska Ban.); najviši vrh Ljukten (1219 m). 2) udarajući instrument, vrsta vel. doboša, koji se udara s 2 palice razne veličine; naročito u upotrebi u J. Srbiji.

[Illustration]

GODžAM, obl. u Etiopiji (Afr.) j. od jez. Tane; gl. mesto Debra Markos.

GOŠEN → Gesen.

G. P. U. (skr. za Gosudarstvenoje političeskoje upravlenije), drž. polit. policija u SSSR, zamenila Čeku (Črezvičajnu komisiju), izvanrednu komisiju (koja bila obrazovana početkom boljševičke revolucije, 1917.).

GRAB (Carpinus, fam. Betulaceae), listopadno drvo iz porodice breza; g. beli (C. betulus), do 25 m visoko drvo glatke i beličaste kore, jajastih, po obodu dvojno nazubljenih listova, jednodomih cvetova skupljenih u cvasti na istoj biljci (jednodoma biljka) i suhih plodova; tvrdo i žilavo drvo upotrebljava se u zanatstvu; služi i kao odlično gorivo; g. crni (C. orientalis), omanje drvo.

[Illustration]

GRABANCIJAŠ (preko it. od grč.), prema nar. verovanju u Hrv. đak koji posle 12 god. školovanja stupi u vezu s vilama i đavolima, s njima izuči 13. god. i osposobi se za vragolije i čarobnjaštva.

GRABARKA → kamenjarka.

GRABE Hristijan Ditrih (Grabbe, 1801.-1836.), nem. pesnik dramatičar; dela: Vojvoda Teodor od Gotlanda. Šala, satira i ironija, Don Žuan i Fau.

GRABEŽ Trifko (1896.-1016.), član atentatorske trojke protiv Franca Ferdinanda, borben omladinac; učio gmn. u Tuzli, nastavio je u Beogradu, gde s drugovima: G. Principom i N. Čabrinovićem izradio plan za atentat protiv austr. prestolonaslednika; prebacio se tajno u Bosnu; imao svoje mesto na dan atentata, ali lično nije stupio u akciju; osuđen kao saučesnik na 20 g. robije, umro u zatvoru.

GRABEŽ KOD PČELA, štetna pojava pri kojoj pčele kradu med iz tuđih košnica; krađa se može suzbiti: zatvaranjem svih slučajnih otvora na napuštenoj košnici, sužavanjem leta, da mogu proći samo 2 pčele, zasenjavanjem leta, premazivanjem leta petroleumom itd.; u slučaju jačih napada, napadnuto društvo treba privremeno ukloniti dok se tuđice ne raziđu, zatim primeniti 1 od gornjih metoda.

GRABEN → potolina.

GRABIĆ Petar (• 1884.), teol.-flz. pisac; osn. časopisa Nova revija; gl. dela: O modernizmu, Filozofija Duns Skota i dr.

GRABLjE, grabulje, baštenska (vrtna) alatka za uravnjivanje zemlje, sakupljanje lišća, sena i dr. G. za oblake. sprava za merenje pravna i brzine kretanja oblaka (→ sl.).

[Illustration]

GRABLjIVICE (Raptatores), red vel. ptica, jakog perja, kljuna povijena i zašiljena pri vrhu; snažnih nogu čiji prsti završeni moćnim kandžama, podesnim za raskidanje plena; dele se na dnevne (sokoli, orlovi) i noćne (sovuljage i buljine).

GRABOVAN Jovan, slikar iz 18. v.; slikao ikonostase u Orahovici i Podravskoj Slatini, a u zajednici sa Grig. Popovićem i u Stonom Beogradu.

GRABOVAC 1) man. posvećen arhangelu Mihailu, u budimskoj eparhiji; podigli ga dalm. monasi iz man. Dragovića, 1838. 2) man. blizu Save, posvećen sv. Nikoli: pominje se prvi put 1626.

GRABOVAC Filip (1695.-1750.), franjevac, voj. svešt. i knjiž., prethodnik A. Kačića; objavio 1747. Cvit razgovora naroda i jezika iliričkoga aliti rvackoga, koji mletačke vlasti zaplenile zbog njegovih nac. tendencija, a on dopao tamnice, u kojoj i umro.

GRABOVSKI 1) Bronislav (1841.-1900.), polj. knjiž.; pisao pesme, novele, komedije i drame (Kraljević Marko), i prevodio naše pesme. 2) Mihal (1805.-1863.), ukrajinski pesnik i pisac ist. romana: gl. delo: Ukrajinske melodije. 3) Tadeuš (• 1871.), polj. knjiž. istoričar i kritičar.

GRABROVNICA, selo u Đurđevačkom srezu (Savska Ban.), rodno mesto Petra Preradovića.

GRAVAMEN (lat.), žalba, u starijem nem. pravu žalbe staleža na nepravde.

GRAVE (lat.-it.), teško; u muz.: ozbiljno, svečano, kao oznaka tempa = largo.

GRAVENHAG → Hag.

GRAVER (frc.), um. ili zanatlija koji reže slike, kalupe i olova u drvetu, metalu, kamenu i sl. Gravira, štampani tisak sa metalne ploče, kamena ili tvrde daske, na kojoj um. načinio crtež; radi se od početka 16. v. na razne načine: 1) Drvorez (ksilografija), dobiva se sa daske na kojoj se izrežu dletom sva ona mesta koja treba na otisku da budu bela, a ostave se netaknuti delovi koji treba da iziđu crni. 2) Bakrorez, otisak crteža rezana u bakarnoj ploči. 8) Bakropis, otisak sa bakarne ploče koja se prevuče tvrdim lakom, po kojem um. načini iglom crtež, a potom prelije ploču kiselinom, koja izede sva mesta gde lak skinut iglom. 4) Mecotinta, otisak sa bakarne ploče koja se naročitim alatkom načini zrnasta. 5) Akvatinta, otisak crteža sa bakarne ploče pokrivene smolom koja se topi zagrevanjem i najeda kiselinom; način rada pronađen 1750. 6) Litografija, otisak sa kamena na kojem je načinjen crtež i koji je ojeden kiselinom po celoj površini osim mesta na kojima crtež izveden; od 18. v. se radi i u bojama; preimućstvo g. u tom što se 1 um. delo može umnožiti u više istovetnih primeraka i što nije skupo, a. nezgoda što i.ma u sebi nečeg mrtvog, kao i svi proizvodi štampar. veštine: najčuveniji svet graveri Direr i Rembrant; kod nas se g. neguje neprekidno od 18. v. (3. Orfelin); danas se njom bave mnogi naši um.: Krizman, Kirin, Jakac, Lj. Ivanović, D. Janković a dr. Gravirati, urezivati likove u drvetu, kamenu ili metalu.

GRAVIDITET (lat.) trudnoća.

GRAVIS (lat.), znak za obeležavanje nizlaznog akcenta u grč.; u frc. grafički znak koji se stavlja na otvoreno e: père, na a: à louer, i na où (kad znači gde).

File: 0282.png---\Rasic\Jan\------------------------------------------

GRAVITACIJA (lat.), sila kojom se sva mater. tela privlače, a čiji izraz na Zemlji teža; po Njutnovom zak. g., koji važi za celu vasionu, sva se mater. tela privlače silom koja je srazmerna njihovim masama, a obrnuto srazmerna kvadratu rastojanja; o prir. g. postoje 2 gledišta: 1) sposobnost dejstva na daljinu koje se prenosi trenutno i 2) da je za prenošenje ove sile potrebno prisustvo nekog medijuma; Njutn zastupao ovo 2. gledište; teorija relativiteta teži da unese promene u shvatanju g.

GRAVJE Gastop (Gravier, 1886.-1915.), frc. antropogeograf i lektor frc. jezika na Beogr. univ.; bavio se antropogeogr. naših krajeva; gl. dela: Iseljavanje musl. iz B. i H., Stara Srbija i Arbanasi, Gustina naseljenosti u Srbiji itd.

GRAVLIN (Gravelines), varoš (5400 st.) u Frc., na obali Lamanša; malo pristanište; ribolov, brodogradnja, ind. piva, šećera.

GRAVLOT, selo u Frc., 10 km z. od Meca; kod njega vođena najveća bitka (18./8. 1870.) u frc.-pruskom ratu.

GRAD 1) prvobitno značenje: utvrđeno mesto za odbranu kraja od neprijatelja i sklonište stan.; naša st. utvrđenja (tvrđave i utvrđeni zamci) bila obično postavljena na kakvoj teže pristupačnoj uzvišici; oblik cele građevine zavisio od oblika zaravni na vrhu; obično imali jak i visok obimni bid, pojačan četvorougaonom kulama; sve ozidano kamenom; u dvorištu koje taj zid opasivao bile zgrade za posadu, magacini, crkvica, itd.; jedna viša i jača kula (donžon) činila kao neku tvrđavu u tvrđavi i služila za stanovanje vlasnika i odbranu kad neprijatelj prodre u ostale delove g.; ove tvrđavice bile obično na važnim strateškim tačkama i putevima, ali podizane i za zaštitu rudnika, naselja i trgova, vladalačkih dvoraca, manastira itd.; najznačajniji srp. srednjevekovni spomenici ove vrste su: Zvečan, Maglič, Medun, Jeleč, Petrč, N. Brdo, Markov Grad, Višegrad, Rudnik, Brvenik, Golubac, Koznik, Sokograd, Resava, Borač, Smederevo, Beograd. 2) kasnije značenje: manje ili veće naselje čije se stan. bavi zan., trg. i ind.; ima neka posebna prava (poglavito pravo trga, pazara, sajma); sedište upravnih vlasti i drž. i priv. ustanova; prema broju stan. g. se dele na male (5 000-20 000), sr. (20 000-100 000) i vel. (preko 100 000); kod nas se manja naselja nazivaju varošice i trgovišta, a veća varoši i g. (u užem smislu), koji se upravljaju po posebnom zak. (1934.), a ostali po opštem Zak. o op. (1933.) danas se po postanku razlikuju 3 gl. tipa g.: tvrđavski (postali pod kakvom tvrđavom), pijačni (na raskrsnicama ili na granici 2 različite privr. obl.) i fabrički ili rud. (pored rudnika); postanak obično u vezi s više uzroka; po dolasku u današnje jsl. zemlje naša plemena zatekla već davno formirane rim. i viz. g.; naročito primorska vel. pristaništa oduvek bila poznata i napredna; kao prvi g. koje Jsl. osnovali pominju se Dostinika (Daštanik, možda današnja Sjenica), Međureč, Drežnik, Lješnik, Crnobuča, itd.; danas se više ne zna ni mesto gde su bili; nešto docnije se pominju Ras (danas Novi Pazar), Breznica, (Plevlje), Budimlja (kod Berana), Gradac (Čačak), Ribnica (Podgorica), Onogošt (Nikšić), itd.; posle razvoja rudarstva, oko vel. rudnika i njihovih trgova, obrazovali se Brskovo (kod Mojkovca na Tari), Trepča, N. Brdo, Rudnik, itd.; mnogi od ovih g. napušteni u toku vekova, zbog izmenjenih ekon. i polit. prilika; najzad formirani novi g. kao ekon. i adm. središta pojedinih pokrajina, prema n. stanju i prilikama; dosad se potpuno izmenio prvobitni izgled antičkih gradova, koji svakako imali istočnjački tip naselja, zatvorenog u odbranbeni zid s kapijama, iza kojeg bile grupisane zgrade, opet po orijentalnom načinu, okrenute unutarnjim dvorištima; isto tako nema više ni naših srednjev. gradova s trgovima uz rudokope, koji imali izgled podgrađa, grupisanih pod okriljem kakve jače tvrđavice, dignute u sredini, dok i sama podgrađa branio kakav lakši zid; umesto njih javio se današnji otvoren i slobodno razvijen oblik grada, formiranog na zgodnom trg. raskršću, s višespratnim zgradama postavljenim duž gl. saobraćajnica, koje se stiču u nekoliko gl. čvorova celoga naselja; primorski gradovi zadržali svoj prvobitni izgled; jedino im bedemi nisu više potrebni; i sam način građenja kuća kod njih veoma malo izmenjen; u gradovima u unutrašnjosti zemlje najglavniji građevinski materijal ranije bilo drvo; njega postepeno istisnuo zapadnjački mešoviti, tzv. bondruk način građenja, koje Turci preneli s obala Sred. M. na celu unutrašnjost B. P., zatim usvojen još solidniji materijal, ali s njime i barokni evr. način zidanja, u opeci i malteru, bez određenoga stila; u poslednje vreme naši gradovi se uveliko grade u duhu savremene svet. arht., po svim principima racionalnosti, udobnosti, praktičnosti i sigurnosti. 3) stepen (stupanj), 360. deo kruga, 90. deo pravog ugla; svaki stepen (°) se deli na 60 minuta ('), svaki minut na 60 sekundi ("); deo skale kod termometra. 4) Tuča, mala ledena zrnca (obično prečnika 0.5-2,0 sm), koja padaju iz oblaka kumulonimbusa; padanje traje desetak minuta, ali i za to kratko vreme pričini znatnu štetu usevima; postanak g. još nije potpuno razjašnjen; najverovatnija teorija da se kišne kapi lede usled snažnih vazdušnih kretanja uvis, koja ih uznose na vel. visine s niskom tmpt., pa zatim padaju kao ledena zrna, usled čega se na njih lepe i odmah smrzavaju n. tečne kapljice; na taj način zrna g. mogu znatno da pređu navedeni prečnik. Gradska privreda, u ist. nar. privrede: srednjev. vezana esnafsko-g. p.; kod nas se često ovaj naziv upotrebljava pogrešno za trg., ind. i zanatstvo, za razliku od poljske p., jer trg., ind. i zanatstva ima danas mnogo i po selila G. snabdevanje, ugovori između građana i op. ili koncesionara o upotrebi vodovoda, el. energije, gasa, kanalizanije; vrsta → athezionog ugovora.

[Illustration]

GRADAC 1) preist. nalazište iz neolitika kod Leskovca. 2) man. Blagoveštenja, sada u ruševinama, u ibarskom kraju, ispod Raške, zadužbina kraljice Jelene Anžujske, žene kralja Uroša I, s kraja 13. v., oblika raške bazilike sa 1 kubetom i sa pripratom; jedini srp. prav. srednjev. spomenik obrađen u gotskog stilu. 3) man. na 3. Moravi (sada Čačak); sazidao ga Nemanjin brat Stracimir.

[Illustration]

GRADACIJA (lat.), postupnost u izlaganju; može biti: klimaks, kad se pojave (ili predmeti) ređaju od najslabije ka najjačoj, odn. od najmanje ka najvećoj i sl.; antiklimaks, kad je ređanje od najjačeg ka najslabijem.

GRADAČAC, varošica (3560 st.) i sresko mesto (Vrbaska Ban.), 23 km od Bos. Šamca; topli izvori (29.3º C) za kupanje; alkalna slabo kisela voda, leči: reumatizam, živčane i dr. bolesti.

GRADAŠČEVIĆ Husein-beg (1802.-1833.), sin ugledne bos. begovske kapetanske kuće i vođ bos. vlasteoske opozicije protiv reforama sultana Mahmuda II; pošto potukao vojsku bos. vezira kod Travnika i vel. vezira na Kosovu, sproleća i u leto 1831., kao Zmaj od Bosne izabran i proglašen od bos. begova za bos. vezira; nije ispunio nade begova i izgubio ugled i snagu; najveći protivnici mu bili herc. begovi, pomoću kojih sultanova voj. potukla G. pristaše u više borbi, a konačno u bici kod Sarajeva (17.-18./5. 1832.); posle poraza G. pobegao u Austr., a odatle, već bolestan, otišao posle amnestije u Carigrad, gde naskoro umro; s njim slomljen i pokret bos. begova za izvestan autonomni položaj Bosne u tur. carevini.

GRADAŠČICA, pritoka Šujice; izvire pod Golim Vrhom, a uliva se z. od Ljubljane; duga 27,1 km.

GRADEC PLANINA, Gradeška, plan. na i. od Demir Kapije (Vard. Ban.); najveći vrh Požar 1003 m.

GRADIVO, materijal, pomoćna sredstva u thn. i pri umnom radu.

GRADIJENT (lat.), promena nekog elementa (pritiska i tmpt., vetra itd.) na jedinici dužine; za promene pritiska i tmpt. u horiz. smislu uzima se dužina od 111 km, a u vert. smislu od 100 m.

GRADILIŠTE, građevinska parcela, zemljište za koje sopstvenik može dobiti dozvolu za građenje (zidanje); treba da ispunjava sve uslove propisane mesnim građevinskim zak. i pravilnikom, koji uglavnom određuje: najmanju površinu g., njegovu najmanju dužinu lica i odnos između slobodne i ozidane površine; mora da bude na području samo 1 upravne op. i ležati uz ulicu ili javan trg.

GRADINA, grad, gradac, nar. naziv u središnim i zap. jsl. oblastima za preist. utvrđenja (na I: gradište, kale, tumba), podizana na vrhovima prir. uzvišenja i strategijski važnim mestima, obično od kamena, pravougaone, ovalne i dr. osnove. 2) vrt. Gradinarstvo, povrtarstvo.

File: 0283.png---\Jan\Rasic\------------------------------------------

GRADINA PLANINA (1433 m), na granici Drinske i Primorske Ban.

GRADINOVAC, 1 Plitvičko Jez. (0,042 km²), otiče u jez. Kozjak preko 8 vodopada; duboko 9 m.

GRADIĆ Bazil (• 1595.), stonski bisk. i dubrovački knjiž.; dao pobožne knjižice: Libarce od djevstva i Libarce od molitve.

GRADIŠKA 1) slov., mesto u It. na Soči (5000 st.); proizvodnja svile. 2) → N. Gradiška. St. Gradiška.

GRADIŠTE → Veliko Gradište.

GRADIŠĆE, Burgenland, uska obl. i pokrajina na I Austr., duž granice prema Mađ., naseljena većinom Nemcima, ali ima i Hrvata. Gradišćanski Hrvati (oko 40 000) koji žive u austr. G.; s onim koji su ostali na tlu Mađ. oko 70 000; naselili se u toku 16. v.; govore čakavski i verovatno su poreklom iz sev. jadr. Primorja; Nemci ih zovu i Vodenim X.; u austr. krajevima imaju dosta kult. prava, priličan broj kult. i prosv. društava i 36 čisto hrv. šk.; oni u Mađ. kult. bespravni.

GRADNIK Alojz (• 1882.), slov. pesnik i prevodilac; najbolja zbirka: Motivi iz Istre.

GRADOJEVIĆ Mihailo d-r (• 1885.), prof. na poljopr.-šum. fak. Beogradskog univ.; obilan naučni rad na polju primenjene entomologije u domaćim i stranim naučnim listovima, kao i praktičan rad na suzbijanju biljnih štetočina, protiv cecidomije u ČSR, štitaste vaši po našim šljivacima, duvne u bos. šumama, marokanskih skakavaca u Vojvodini itd.

GRADSKO, selo i žel. stanica na pruzi Skoplje-Solun, između ušća Crne i Bregalnice u Vardar; od njega se odvajao krak žel. pruge uzanog koloseka za Prilep; na 4 km j. od žel. stanice, na mestu Pusto G., ruševine antičkog grada Stobi.

GRADUALE 1) pesma u kat. liturgiji. 2) zbirka takvih pesama,

GRADUALIZAM, postupnost, ime kojim se obeležava reformistička politika engl. radničke stranke; samo varijanta kont. reformizma i posibilizma; teži ostvarenju socijalizma putem mirnih i postepenih reforama.

GRADUIRATI (nlat.) 1) dodeliti kome akad. titulu. 2) podeliti što na jednake delove, stupnjeve.

GRADUS AD PARNASSUM (lat.: parnaske stepenice), rečnik za vežbanje u lat. stihovima od jezuita P. Alera (1702.); u muz. knj. za vežbanje i thn. usavršavanje u sviranju, naročito na klaviru.

GRAĐANIN 1) punopravni član drž. zajednice; opšta titula od doba frc. revolucije, ubrzo zamenjena t. gospodin. 2) pripadnik (buržoaske) građ. klase (supr.: radnik). Građanska azbuka, ćirilica za upotrebu van crk., uvedena u Rus. za vreme cara Petra Vel. (1708.); oblik njenih slova preudešen prema latinici; mi je primili s prvim rus. učiteljima i knj. polovinom 18. v. G. brak → brak. G. veće, kolegijum od 3 sudije koji sudi kao prvostepeni sud o svim sporovima koji ne dolaze u nadležnost sreskog suda ili sudije pojedinca (vrednost ispod 30 000 d); ovo veće, koje određuje pretsednik suda početkom god., sudi i kao apelacioni sud po pravnim lekovima protiv odluka sreskih sudova u g. stvarima. G. zakoni, zak. propisi koji regulišu privatnopravne odnose, tj. odnose između pojedinaca. G. zakonik, skup raznih pravila za privatnopravni život pojedinaca; ranije nisu bila kodifikovana; tek od kraja 18. v. javio se pokret kodifikacije; najvažniji: frc. (1804.), austr., nem. i švajc.; ostali su rađeni po njima (V. Brit. i Ug. jedine u Evr. nisu kodifikovale svoje priv. pravo); u Jugosl.: u Slov. i Dalm. važi austr. g. z., revidiran za vreme svet. rata; u Hrv. i Slav. austr. g. z., ali bez novela; u Srbiji važi Srpski g. z. od 1844., skraćena prerada austr. g. z., koji otstupio od izvornika unošenjem i srp. nar. pravnih običaja; u Crnoj Gori još na snazi originalan Opšti imovinski zakonik, u kojem, pod rukovodstvom V. Bogišića, kodifikovani crnog. pravni običaji; u Vojvodini nema g. z., u B. i X. takođe nema, ali se kao običajno dopunsko pravo upotrebljava i austr. g. z.; za Građ. zakonik Kralj. Jugoslavije spremljena (1934.) predosnova, rađena prema austr. g. z. s novelama. G. z. austr., ubraja se u najvažnije u Evr.; rađen po pandektnom pravu, započet sredinom 18. v., dovršen i izdat 1811.; mada otad prošlo već 120 g., on je s izmenama još u upotrebi; gl. izmene učinjene za vreme svet. rata novelama od 2./10. 1914., 22./6. 1915. i 19./10. 1916.; njegova gl. odlika je čist individualizam. G. ime → ime. G. krivica → delikt akvilijanski. G. obligacija, tražbina koja se može ostvarivati putem tužbe, nasuprot naturalnoj o. koja ne daje pravo na tužbu. G. parnični postupnik, zakonik koji propisuje na koji se način pred sudovima vode sporovi: u Jugosl. usvojen austr., recipiran Zak. o sudskom postupku u g. parnicama od 13./7. 1929. G. položaj. g. status jednog lica, skup svih svojstava koje pravo pripisuje 1 ličnosti i koja su od važnosti po vršenje priv. prava; u rim. pravu tu dolazilo: sloboda, porodični položaj i državljanstvo; danas se uzima u obzir samo poslovna sposobnost, jer je svaki čovek subjekt u pravu, a ona zavisi od uzrasta, duševnog zdravlja i soc. vrednosti. G. postupak → g. parnični postupak. G. pravo, deo priv. prava; reguliše odnose između pojedinaca; gl. pisani spomenik je G. zak.; nauka g. prava deli se na; opšti i posebni deo; posebni deo deli se na: lično (porodično, bračno, roditeljsko i starateljsko pravo), imovinsko (stvarno i tražbeno pravo) i mešovito (nasledno i zadružno). G. rat, najoštriji i najsuroviji oblik klasne borbe; neizbežno prati svaku revoluciju kojoj je cilj nasilno obaranje postojećeg društvenog poretka; ukoliko društvena klasa, oborena s vlasti, daje veći otpor, utoliko je on žešći i krvaviji; najduže trajao u vel. soc. revolucijama kao što su: engl. (1642.), frc. (1789.) i rus. (1917.). G. slobode → sloboda. G. smrt, vrsta kazne; u Belg. izricana do 1856. za izvesne teške delikte; njom su oduzimana svojstva subjekta prava; lice tako osuđeno nije moglo imati nikakva prava, niti tražiti zaštitu; danas ova kazna ne postoji u Evr. G. stanje, skup podataka o uzrastu, bračnosti i životu; akti g. s. sadrže podatke o rođenju, pozakonjenju i usvojenju, braku, razvodu i smrti; pribiranje ovih podataka vrše verski pretstavnici priznatih veroispovesti, a u Vojvodini drž. matičari. G. sud, redovan sud koji raspravlja parnice: sreski, okr., i apelacioni sudovi i kasacioni sud; nisu čisto g., već jednovremeno i krivični. G. čast, uživanje časnih prava; nekada lica bez g. č. nisu mogla vršiti g. prava; danas ona utiče samo na izvesne osobine dužnosti i prava u g. pravu, npr. na podobnost biti tutor, dok je pravo vršenja priv. prava uglavnom nezavisno od uživanja g. č. G. škola, postala kod nas 1889., reformisana 1926. i 1931., zasebna šk. ustanova sa 3 tipa: poljopr., trg. i zan.-ind.; školovanje traje 4 god. sa propisanim završnim ispitom; praktična šk. koja osposobljava učenike za samostalan rad i zaradu ili mu omogućava prelaz u druge sr. stručne šk.; nastava se izvodi tako da se svi predmeti predaju praktično; stoga se predaju i praktični predmeti, kao npr. knjv., trg. računica, nacrtna geom., pouke iz trg., zemljr., ind. i zan., ručni rad; nastavnici diplomirani slušaoci Više ped. šk. sa dvogod. tečajem; krajem 1934. bilo 208 g. šk., s ukupno 34 656 učenika i 1997 nastavnika. Građanstvo, prvobitno stan. grada; u zakonodavstvu često oznaka pojma državljanstva.

GRAĐANSKI (Hrv. sport klub G.), futbolski klub. osn. 1911. u Zagrebu.

[Illustration: regulaciona i građevinska linija]

[Illustration: regulaciona linija]

GRAĐEVINAR, preduzimač, akrhitekt, koji se obvezuje da će nekom licu za ugovorenu cenu u novcu podići izvesnu građevinu; potrebni materijal može dati bilo g. ili onaj za čiji račun izvodi građenje (gospodar građevine); po tač. 7. § 17. Zak. o ustrojstvu Trg. suda, g. je trgovac. Građevinarska škola, stručna šk. za obrazovanje g. majstora (zidara, tesara i dr.); u Jugosl. postoji u Crnoj Travi (Moravska Ban.). Građevinarstvo → arhitektura. Građevinska linija, prava, kriva ili izlomljena linija na kojoj se prema regulacionom planu zidaju građevine; često se poklapa sa regul. linijom, ali u ulicama gde su predviđeni mali vrtovi ispred kuća, ograda se stavlja na regul. liniji, a građevina na g. l. G. pravo, skup pravnih pravila o uređenju gradova i sigurnosti građenja; kodifikovana su u G. zak., koji je okvir-zak., tj. samo sadrži gl. odredbe i ostavlja svakoj gradskoj odn. mesnoj op. da propiše u njegovu duhu svoju g. uredbu s obzirom na lokalne potrebe. G. radnja, g. preduzeća, posao koji obavlja građevinar, izvođenje g. radova (§ 35. Zak. o radnjama). G. reon, područje regulac. planom namenjeno izgrađivanju i naseljavanju grada, odn. varošice; sastoji se od užeg, koji po pravilu obuhvata već izgrađeni i naseljeni deo, i šireg; prilikom izrade regul. plana njihove granice mogu se odrediti i bez obzira da li su i ukoliko izgrađeni i naseljeni; u užem g. r. za svaki plac koji ispunjava uslove propisane g. pravilnikom odnosnog grada ili naselja,

File: 0284.png---\milica\Rasic\---------------------------------------

op. mora dati načelno odobrenje za zidanje, a u širem g. r. ne mora, već kako reši op. odbor ili gradsko veće. Građevna žrtva, u svetu veoma raširen običaj da se kod gradnje kuća, zgrada, utvrđenja, mostova i dr. prinosi žrtva, koja će umiriti podzemna božanstva i demone, da ne sruše građevinu; nekada prinošene ljudske žrtve, prema tome motiv o uziđivanju neveste i el. u gradske zidove i mostove, čest i u našim pesmama i pričama, ima realnu osnovu; danas se g. ž. sastoji u uziđivanju kakve životinje (cele ili samo glave), ili samom klanju životinje, čijom se krvlju poprska temelj, i u stavljanju novca, žita i sl. u temelj. G. drvo, thn. drvo koje se upotrebljava kao materijal za konstrukcije u građevinarstvu, vodenim gradnjama, mostogradnji i brodogradnji; može biti: obla (dugačka građa za skele, stupovi, piloti), tesana

(греде, брвна, рогови) или пиљена грађа слабијег

kvaliteta, koja se upotrebljava za betonske konstrukcije.

GRAJSKI ALPI, deo Alpa j. od Mon-Blana, oko frc.-it. granice; najviši vrh Gran Paradizo (4061 m); prevoji Mon-Seni (2082 m) i Mali Sv. Gothard (2157 m).

GRAJFZVALD, varoš (27 000 st.) u Pomeranskoj (Nem.), na obali Pomeranskog Zal.; trguje žitom i drvetom; ind. mašina i nameštaja; univ., muzeji.

GRAJŠER Matija, graver iz 17. v.; radio u Beču i Slov.; značajan za poznavanje st. Koruške; njegovih gravira ima Univ. biblt. u Zagrebu.

GRAL sv., vaza od smaragda, kojom se, po srednjev. verovanju, služio Hristos na tajnoj večeri i u koju Josif od Arimateje sakupio Hristovu krv, kad ga centurion probo kopljem; vitezovi Okruglog stola, sa dvora legendarnog brit. kralja Artura (Artusa), nastojali da dođu do sv. G., koji je prenesen u jedan skriveni zamak u V. Brit.; junaci u tom traženju doživljavali razne pustolovine.

GRAM (grč.), skraćeno g, jedinica za masu, približno jednaka masi 1 sm³ čiste dest. vode na 4°, ili tačnije hiljaditi deo normalnog kg, koji se čuva u Internac. birou mera u Parizu; u svakidanjem životu g se uzima kao jedinica za merenje težine. G.-atom, težina nekog elementa u gramovima, koja je brojno ravna njegovoj atomskoj težini, npr. 1 g vodonika, 16 g kiseonika. G.-ekvivalent, količina nekog tela koja zastupa 1 g vodonika u njegovim jedinjenjima. G.-molekul, težina nekog tela u g, brojno ravna njegovoj molekulskoj težini, npr. 2 g vodonika, 18 g vode.

GRAM Zenob (Gramme, 1828.-1001.), belg. inženjer, pronašao dinamo-mašinu.

GRAMATIKA (grč.), deo lingvistike koji proučava i objašnjava sklop i zak. jezika; deli se na → fonetiku, etimologiju, morfologiju i sintaksu; najstarija g. našeg jezika od → Kašića V. (1604.); prva g. današnjeg knjiž. jezika: Vukova Pismenica serbskoga jezika (1814.); najopširnija i najbolja T. Maretića: Gramatika i stilistika hrv. i srp. jezika (1899. i 1931.); šk. g. od St. Novakovića, Lj. Stojanovića, A. Belića, T. Maretića, Musulina. Istoriska g. proučava poreklo jezika i ist. razvitak njegovih osobina. Uporedna g. bavi se uporednim proučavanjem srodnih jezika, npr. germ., sl., sem.; osn. Franc Vop. Školska g. uči kako se pravilno piše i govori. Gramatičar, poznavalac i pisac gramatike. Gramatičko tumačenje zak.: smisao zakonodavčeve odredbe traži se u etimol. značenju upotrebljenih reči i sintaktičnom slaganju teksta.

GRAMOS, plan. (2535 m) u grč. Makedoniji, na arb. granici, jz. od Kostura.

GRAMOFON (grč.), moderan oblik Edisonovog fonografa; proizvodi glas pomoću ploče (od šelaka, celuloznog acetata i sintetičke smole) sa spiralnim neravninama, koje izazivaju treperenje u skladu s proizvedenim zvukom; pokreću se ili mehanizmom kakav ima sat ili el. strujom; igla, koja može biti od čelika ili od dr. materije, u vezi je sa zvučnikom, izaziva pri dodiru o neravninama na ploči zvuk koji se prenosi na dijafragmu; snimanje se vrši na deblje ploče od neke posebne vrste voska, pomoću igle koja polazi od mikrofona; dobivena ploča se posrebruje ili pozlaćuje, da se zatim putem elektrolize dobije negativ, koji služi kao matrica sa koje se vrše otisci na zagrejan šelak ili dr. materijal koji može da služi kao sirovina za izradu ploča. Gramofonske ploče obuhvaćene su autorskim pravom: smatraju se kao izišlo um. delo i ne mogu se dalje reprodukovati ni javno izvoditi bez odobrenja autora ili njegovog ovlašćenika.

GRAN (lat.), st. mera težine za fina merenja, u Engl. i danas u upotrebi, 1 g = 64,799 mg.

GRAN, varoš u Mađ. na Dunavu (18 000 st.), vinogr.; miner. izvori.

GRANADA 1) varoš u Šp. (78 000 st.), gl. grad istoimene prov. (550 000 st.); osn. u 10 v. na mestu gde se nekad nalazio ant. grad Iliberis; 1235.--1492. prestonica musl. države, koju je uništio aragon. kralj Ferdinand Katolik; divna katedrala, grob Ferdinanda i Izabele, Alhambra. 2) varoš države Nikarague na jez. Nikaragui, u Sr. Amer.

GRANAT (srlat.), naziv za čitav niz silikata aluminijuma, gvožđa ili hroma sa silikatom magnezijuma ili mangana; najčešće crveni almandin, zatim crveni pirop (češki g.), koji se upotrebljava kao poludragi kamen. Granatna jabuka → nar.

GRANATA (it.), šuplje topovsko zrno; vel. materijalnog i moralnog dejstva; materijalno dejstvuju komađem, gasovima i probojnom moći, a moralno treskom i bleskom; prema materiji kojom je šupljina ispunjena i njihovoj nameni dele se na: 1) brizantne, izrađene od presovana čelika s jednostavnim zidovima, a punjene brizantnim preparatima (melinitom, ekrazitom, trotilom itd.), koji se u nju sipa rastvoren, presovan u parčad ili u vidu praška, naknadno presovanog u samom zrnu dok ne dobije potrebnu gustinu; u svakom slučaju g. se iznutra lakuje ili kalajiše, da eksploziv ne bi nagrizao metal. 2) otrovne, prag.e se takođe od presovanog čelika, a, pune raznim zagušljivim i otrovnim materijama (fozgenom, cijanovodoničnom kiselinom, iperitom, vensenitom itd.), koji se, kad se g. rasprsne, pretvaraju u gas, paru ili prah. 3) dimne, za proizvođenje gušćeg i dugotrajnijeg dima (napunjene fosforom, oleumom), kojima se pogođeni objekti mogu i zapaliti, i za proizvođenje ređeg i kratkotrajnijeg dima (punjene hlor-sulfokiselinom). 4) zapaljive, napunjene hem. smesom koja posle rasprskavanjem gori duže i razvija lak plamen i visoku tmpt. 5) svetleće, napunjene smesom koja gori jasnim blistavim plamenom i osvetljava predmete na koje padne; u nekim, koje se rasprskavaju u vazduhu, postoji presovana svetleća materija (zvezda) u vezi s malim padobranom, koji joj posle reeprskavanja omogućava lagano padanje; služi za osvetljavanje zemljišta i iznalaženje ciljeva. 6) označavajuće, obeležavajuće, pune se smesom magnezijuma i aluminijuma koja se pali još po izlasku g. iz topa i polako sagoreva, a plamen joj izlazi kroz naročitu rupu i označava put; služe za gađanje ciljeva u vazduhu i označavanje puta kojim prolaze. 7) za regulisanje gađanja (korekturu), pune se crnim barutom ili nekom dimljivom smesom, da bi se videlo gde padaju i prema ome izvršila popravka gađanja. 8) pancirne, napravljene od veoma tvrda čelika i napunjene brizantnim preparatom; ako su namenjene probijanju zidova od armirana betona imaju masivan, zašiljen i okaljen vrh, i upaljač u dnu zrna; one kojima se gađaju čelični oklopi na brodovima imaju slabije punjenje, a nemaju upaljača, već se pale tmpt. prouzrokovanom prodiranjem zrna kroz čeličnu ploču; na vrhu imaju meku gvozdenu kapicu koja sprečava otskoke.

[Illustration]

GRANVEL Antoan (Granvelle, 1517.-1588.), kardinal, min. Karla V i Filipa II; pomagao Filipovoj sestri Margariti u upravi Nizozemskom.

GRAN GINjOL (Grand Guignol, parisko poz. s lutkama (»Kuku Todore«), nazvano po gl. ličnosti koja, stvara strašne prizore.

GRAND KOMBEN, plan. u Švajc., visoki 4 317 m.

GRANDECA (it.), veličina; razmetanje, razmetljivost, preterana dostojanstvenost.

GRANDI Dino (• 1895.), it. političar i diplomat; u fašističkoj vladi više puta min. inostr. dela.

GRANDIOZAN (it.), veličanstven, neobično lep, divan.

GRANDJE Irben (Grandier, 1590.--1634.), frc. svešt. iz Ludena, osuđen kao pristanica đavola za vlade Luja XIII i Rišeljea i živ spaljen.

GRANIK, r. u M. Az., uliva se u Mramorno M.; na njoj Aleksandar Vel. pobedio Persijance 334. pre Hr.

GRANIT (lat.), magmatska stena zrnaste strukture, postala iskristalisavanjem magme u dubinama, javlja se u obliku gromade i lakolita; sastavljena od ortoklasa (nekad i plagioklasa), kvarca i li-*

File: 0285.png---\Jan\Rasic\------------------------------------------

skuna; pored liskuna, ili, umesto njega, može da

sadrži hornblende, augita, pokašto epidota, turmalina, granata i dr. minerala; važan građevinski kamen; kod nas jako rasprostranjen u društvu paleozojskih i još starijih stena, naročito u obimu Rodopoke Mase, u i. Srbiji (Neresnica-Tanda, Brljica, Plavna, St. Plan.), Bukulji, Ceru, Slavonskim Pl., Pohorju itd. G. mramor, granitu slično poprskan krečnjak, ispunjen malim koralima i pojedinim numulitima, nalazi se u j. bavarskim Alpima. Granitni mramor, veštački kamen, pravi se od portland-cementa i mramora. G. porfir, vulkanska stena porfirne strukture (finozrnasta osn. masa s većim kristalima) i g. sastavom (kvarc, feldspat, liskun); zgodan za građevinarstvo i kaldrmu.

GRANICA 1) linija (katkad pojas) koja odvaja 2 prir. ili polit. obl. Prir. g. odvaja prir. obl. s obzirom na rasprostranjenje ili pojedinih prir. pojava (biljnih vrsta i formacija, život. vrsta i zajednica, klim. tipova, geol. formacija itd.) ili geogr. predele; često ove imaju oblik prelaznog pojasa. Drž. g. odvajaju države; mogu biti prir. (ako se poklapaju s prir. g. (idu rekom, plan. ili morem), ili veštačke (između nekih država van Evr. povučena stepenom geogr. dužine ili širine); u plan. se za g. često uzima vodomeđa, na rekama sredina matice, a ređe i sredina korita; kad rat izmeni g. između 2 države, mešovita pogran. komisija određuje na terenu gran. liniju saobrazno ugovoru o miru i obeležava drvenim ili zidanim oznakama (piramide, stubovi itd.). 2) donja i gornja g. skupa brojeva (funkcije) su najmanji odn. najveći broj između kojih se nalaze svi brojevi skupa (sve vrednosti funkcije); ako g. postoje, tj. ako su konačne, skup brojeva je ograničen, u protivnom neograničen. G. tačnosti, poslednja cifra koja se uzima u obzir pri merenju ili računanju izvesnih količina; npr. pri računanju tel. kompleksa, površine se zaokrugljuju na 10 ha, veći posedi na hektare, njive na ar, manje parcele na m², a u gradovima gde zemljište skupo ide se do na 1/10 m²; kod nivelmanskih vizura dužine sa zaokrugljuju na 10 m, pri tahimetrisanju na 1 dm, pri merenju polifonih strana ide se do na parni sm, a pri merenju osnovica za trijangulaciju uzimaju se i deseta delovi mm. Graničari 1) lica čija se imanja međusobno dodiruju; prilikom određivanja granica 1 imanja moraju se kao zainteresovani obavestiti i saslušati; susedi imaju pravo u svako vreme tražiti da se sudskim putem utvrde granice. 2) → Vojna krajina. Granična veterinarska stanica, postoji na gl. žel. grannčnim prelazima radi zaštite zemlje od unosa stočnih zaraza; predviđene su obično vet. konvencijama i kontrolišu sav provoz, uvoz i izvoz stoke i stočnih sirovina u međunarodnom saobr. G. vrednost, limes, niza brojeva, vrednost kojoj teži svaki član tog niza (→ konvergencija). G. v. funkcije, kojoj teži f. kad nezavisna promenljiva teži određenom broju ili beskonačnosti. G. zona, pojas na 50 km od drž. granice i morske obale u unutrašnjost države; u ovoj zoni stranci ne mogu sticati nepokretnosti bez spec. i zajedničkog odobrenja min. voj. i mornarice i min. unutrašnjih poslova. G. pojmovi, prosti pojmovi koji, razgraničavaju 1 naučnu obl. od druge; npr. p. osećaja razgraničava obl. psih. od obl. fzl.; u teoriji saznanja (→ gnozeologija) to su čisti p., od kojih nauka polazi i koji označuju granice između onog što se može i onog što se ne može saznati, te se u njega može samo verovati; ti p. dakle razgraničavaju nauku od rel. G. predmeti: drva i ograda; drvo pripada onom na čijem zemljištu njegovo stablo; drugi sused ima pravo da žile poseče i iščupa i za sebe zadrži, kao i da nadvedene grane potkreše, ali nema prava da skida plodove (može sabirati plodove koji padnu na njegovo imanje); ograda pripada onom čija je, ali oba graničara dužna su održavati je u ispravnom stanju; pomeranje ograde i g. znakova na štetu suseda pretstavlja krivično delo prevare. G. trupa, spec. trupa za obezeđenje drž. granice; obrazuju je graničari, a po potrebi i ostali delovi voj.

GRAN PRI (frc. Gran prix : vel. nagrada), 1. nagrada na izložbama, konjskim, automobilskim i dr. trkama.

GRAN SASO D' ITALIJA, najviši vrh na Apeninima (2 920 m).

GRAN SENjER (frc.), velikaš, otmen gospodin.

GRANT Ulises (1822.-1885.), amer. gen.; kao vrh. zapovednik vojske s.-amer. država, potukao južnjačke trupe kod Ričmonda i završio secesioni rat (1861.-1805.) u SAD; pretsednik Unije (1868.-1877.).

GRANULACIJE (nlat.), naročito tkivo (sastavljeno iz sitnih čvorića) koje se stvara na mestima gde postoji gubitak tkiva (povrede, rane); pomoću g. rane zarašćuju i od njega se stvara ožiljak. Granulaciono tkivo, novostvoreno tkivo koje se javlja u zapaljenjima; nespecifično g. t., sagrađeno od fibrocita, fibroblasta, plazmocita, leukocita, novostvorenih krvnih kapilara; specifično g. t., izazvano uticajem bacila tbk., parazita sifilisa, mikoza, aktinomikoza i dr. ima svoj specif. izgled. Granulisanje, naglo hlađenje stopljenih metala vodom da se dobiju granule (metal u vidu sitnijih i krupnijih zrnaca nepravilna oblika). Granulom (lat.-grč.), divlje meso, otok tkiva rane infektivne prir., može biti tbk. i luetične prir. G. zuba, posledica hroničnog zapaljenja u okolini korena usled infekcije koja prodire kroz vrh; veličina g. od glavice čiode do zrna pasulja; može se pretvoriti u cistu; leči se: antiseptično kroz živčani kanal ili radikalno ekstrakcijom zuba i vađenjem g. ili resekcijom vrha korena (zub ostaje). G. maligni → limfogranulomatoza. G. punka, pupčane vrpce, mali izraštaj, divlje meso, u dnu pupčane jamice, često kod novorođenčadi posle pada pupčane vrpce; dovoljno držati suho (dermatol, H_{2}O_{2}.

GRAN ČAKO (Gran Chaco), ravnica između plan. venca Anda i r. Parane i Paragvaja u Argentini (J. Amer.); pod šumama i pašnjacima; stan. su većinom nezavisni. nomadski Indijanci; na granici belci (zemljoradnici, stočari), naročito u argentinskom delu (Čako centralni); s. Čako pripada Paragvaju i Boliviji.

GRAONT Džon (Graunt, 1620.-1674.), engl. statističar, osn. polit. aritmetike; gl. delo: Prirodna i polit. razmatranja o smrtnosti.

GRAS, varoš (20 000 st.) u Frc.; ind. parfimerije.

GRATIS (lat.), besplatno, kao poklon, poklonjeno. Gratifikacija, poklon, dar, nagrada osoblju, činovnicima nekog preduzeća koja se obično daje o Božiću ili N. god.

GRATULACIJA (lat.), čestitanje.

GRAUBINDEN, kanton (7 114 km², 123 000 st.j na I Švajc.; stan. se bavi stočarstvom; mnoge vazdušne banje (Davos, Ov. Moric); gl. mesto Hur.

GRAF Anton (1736.-1813.), švajc. slikar, portretisao čuvene ličnosti svog vremena: Fridriha Vel., Vilanda, Herdera*, Lesinga, Šilera.

GRAFENAUER Ivan (• 1880.), knjiž. istoričar; bavio se spočetka filologijom i lingvistikom, zatim se odao knjiž.-ist.; gl. delo: Zgodovina novejšega slovenskega slovstva.

GRAFIKA (grč.), veština pisanja; način pisanja slova u st. spomenicima; linearni crtež; uopšte um. radovi koji se umnožavaju pomoću štampanja (bakrorez, drvorez i litografija). Grafički, što se odnosi na grafiku i grafikon; nešto pretstavljeno pomoću grafikona. G. pretstava, g. metod, grafikon, vrsta thn. crtanja kojom se promene veličina, pojava, kao i brojne tablice pretstavljaju slikovito (dijagramom, grafikonom); postiže se bilom principom analitične geom. (naročito za prikazivanje vremenskih promena), bilo veličinom kružnih isečaka (za raspored ili odnos količina); dobivaju se i spravama (barometri, seizmografi, termografi itd.); najviše se upotrebljavaju u statistici, nar. ekon., prir. naukama, thn., meteor., med. itd.; dele se na → kartograme i → dijagrame; pored njih postoje popularni g., koji u obliku tela prikazuju izvesne pojave (količina popijenog alkohola u obliku buradi, veličina voj. u figurama vojnika itd.). Grafičari, u psih., osobe u čijem mišljenju prevlađuju grafičke pretstave o rečima. Grafolog, čovek koji se bavi grafologijom. Grafologija, veština poznavanja ličnih osobina prema obliku rukopisa. Grafometar, instrument kojim se na terenu mere uglovi; ima metalni polukrug L (limbus), koji može biti podeljen do na pola stepena, nonijus N za čitanje uglova i doiptere D za viziranje; upotrebljava se kad treba hitno i približno izmeriti uglove za voj., rud. i dr. ciljeve.

[Illustration]

GRAFINjI Fransoaza (Graffigny, 1695.-1758.), frc. spisateljka, koja u Parizu imala svoj knjiž. salon; gl. delo: Peruvijanska pisma.

GRAFIT (grč.), alotropska modifikacija, ugljenika, hem. znak S, crn mineral jake metalne sjajnosti; kristali mu imaju heksagonalnu simetriju,

File: 0286.png---\milica\Rasic\---------------------------------------

[Illustration: ARBANIJA] [Illustration: ARGENTINA] [Illustration: AUSTRALIJA]

[Illustration: JUGOSLAVIJA] [Illustration: AUSTRIJA] [Illustration: BELGIJA] [Illustration: BOLIVIJA]

[Illustration: BRAZILIJA] [Illustration: BUGARSKA] [Illustration: VEL. BRITANIJA] [Illustration: VENECUELA] [Illustration: GVATEMALA]

[Illustration: GRČKA] [Illustration: DANSKA] [Illustration: DANCIG*] [Illustration: DOMINIKANSKA] [Illustration: EGIPAT]

[Illustration: EKVADOR] [Illustration: ESTONIJA] [Illustration: ISLAND] [Illustration: ITALIJA] [Illustration: JAPAN]

File: 0287.png---\milica\Rasic\---------------------------------------

[Illustration: KINA] [Illustration: KUBA] [Illustration: LIBERIJA] [Illustration: LITVANIJA] [Illustration: MAĐARSKA]

[Illustration: MEKSIKO] [Illustration: NEMAČKA] [Illustration: NORVEŠKA] [Illustration: PARAGVAJ]

[Illustration: PORTUGALIJA] [Illustration: RUMUNIJA] [Illustration: SIJAM] [Illustration: SAD] [Illustration: SSSR]

[Illustration: ***] [Illustration: ***][Illustration: FRANCUSKA] [Illustration: HAITI] [Illustration: *Č*SR]

[Illustration: ***][Illustration: ŠVEDSKA] [Illustration: ŠPANIJA]

File: 0288.png---\milica\Rasic\---------------------------------------

ali se misli da kristališe monoklinično; najčešće se nalazi u jedrim masama i ljuspama; pod prstima mekan i mastan; postaje od uglja, pod veoma vel. pritiskom i visokom tmpt., ali može da postane i anorg., iz ugljovodonika u magmi; prvi put nađena ležišta u Kumberlandu u Engl. i ubrzo iskorišćen kao materijal za pisanje; najčuvenija ležišta u Sibiru, Cejlonu i SAD; kod nas ga ima na pl. Stolovima i Oreovcu kod Gramade, Temniću, na Psunju itd. Veštački g. dobiva se iz amorfnog ugljenika u el. pećima pod uticajem visoke tmpt; ima vel. thn. značaj.

GRAFOV FOLIKUL → De Grafov folikul.

GRAH 1) Tiberije, sin Kornelije, ćerke Scipinona Afrikanca St.; nar. tribun u Rimu 133. pre Hr.; izradio agrarni zak. po kojem niko nije mogao da ima više od 500 jutara zemlje, ako nema dece, a 1000 jutara ako ih ima; ostatak trebalo da se podeli na imanja od 30 jutara i da se razdeli besplatno proleterima; napadnut od pristalica plemićke stranke, ubijen sa 300 pristalica i bačen u Tibar. 2) Gaj, mlađi brat Tiberijev, izabran za tribuna 10 g. kasnije; izradio nekoliko zak. u prilog proleterima (zak. o besplatnom razdavanju žita, z. o kolonijama, z. o podizanju puteva i mostova itd.); plemići izazvali nerede i poubijali 2000 njegovih pristalica (121. pre Hr.), a on naredio robu da ga ubije da ne bi pao u ruke svojih protivnika.

GRAH → pasulj.

GRAHAMOV HLEB (po vegetarijancu G.), spravljen bez odvajanja otpadaka od pšeničnog, ražnog ili kukuruznog zrna, bez primese kvasca ili kiselog teota; sadrži u sebi manju količinu ugljenih hidrata, stoga se upotrebljava kao dijetalni h. kod šeć. bolesti.

GRAHOVAR 1) Nikola (oko 1750.-1810.) i 2) Simon (1709.-1774.), slikari; radili minijature na pergamentu i u bakru, Simonovo gl. delo: minijature u Matici Dizmovog bratstva.

GRAHOVAC, selo u plemenu Grahovo u Crnoj Gori, gde su (29./4.--15./5. 1858.) Crnogorci odneli sjajnu pobedu nad Turcima.

GRAHOVO 1) karsno polje z. od pl. Jedovnika (Vrbaska Ban.); nadm. v. 730-800 m. 2) (Arežin Brijeg), varošica i sresko mesto u zap. Bosni, na pređašnjoj dalm. granici (Primorska Ban.); u okolini mnogo rim. starina. 3) pleme u i. Herc., na granici prema Boki i Katunskoj Nahiji; st. stan.: Mataruge; Grahovljani se istakli u 19. v. u borbama protiv Turaka; sjedinili se s Crnom Gorom 1858. 4) predeo sa 43 sela u Bug., zahvata Breznišku Kotlinu i kraj oko Pernika (sliv r. Strume).

GRAHORICA (Vicia sativa, fam. Papilionaceae), zeljasta biljka visoka 0,5--1 m; maljava, uglasta stabla, perasta lista završena rašljikama, jasnocrvena cveta; raste divlja i gaji se za stočnu hranu; gl. vrste: 1) obična (ozima ili jara); 2) bela (kanadsko sočivo); 3) krupnozrna, raste veoma visoko, neotporna; 4) p*arbonska, sa više varijeteta koji se odlikuju specijalnom bojom zrna; 5) panonska, sa purpurnim cvetom, žućkastim mahunama i zrnom zatvorene boje; 6) maljava (ruska), višegodišnja, jako ma,ljava, raste preko 1 m visine; traži dobro zemljište, propustljivo, pa čak i krečno; sukcesivno sejanje omogućava ishranu stoke preko cele sezone.

GRAHORKA (Onobrychis viciaefolia ili O. sativa, fam. Papilionaceae), zeljasta niža biljka, neparno složena lista, purpurna cveta skupljena u grozd; gaji se za stočnu hranu pod imenom → deteline turske ili esparzete.

GRAC, gl. grad (165 000 st.) u austr. Štajerskoj, na r. Muri i na ivici Alpa; univ. (1586.), v. thn. šk.; ind. (tkst., mašina, hartije, piva).

GRACIJA (lat.), lep, primamljiv način kretanja tela i ponašanja; ljupkost. Graciozan, ljubak, primamljiv, vitak, otmenih pokreta.

GRACIJAN, rim. car (375.--383.), rođen u Sirmijumu, sin Valentijana I.

GRACIJE, ž. božanstva u rim. mitol., oličenje lepote i privlačnosti; bile 3: Eufrosina, Talija i Aglae; → Harite.

GRAČANICA 1) varoš (4500 st.) i sresko mesto u dolini Spreč*e (Vrbaska Ban.); okolina žitarski i šljivarski kraj; ind. drveta; u blizini grad Soko. 2) crk. sv. Bogorodice kod Prištine na Kosovu, potpuno očuvana zadužbina kralja Milutina iz 1321.; crkva krstoobrazna oblika, sa 5 kubeta; sr. kube je na preseku krakova krsta, a ostala na uglovima između krakova; gornji sklop svodova tako izveden da se kret ponavlja u 2 sprata krovova, stepenasto 1 iznad 2.; zbog ovakva rasporeda unutrašnjost crk. zakrčena stupcima, te nije pregledna; spoljašnjost obrađena na viz. način i ostavlja najdublji utisak od svih naših st. spomenika; unutra lep živopis sa početka 14. v. 3) l. pritoka Zete; izvire pod Prekornicom, protiče kroz Nikšićku Župu; pri izlazu u Nikšićko Polje ponire i presušuje.

[Illustration]

GRAČANKA, l. pritoka Sitnice (Vardarska Ban.);. izvire pod Koznicom, a protiče pored man. Gračanice.

GRAČAC, selo (1400 st.) u Lici (Savska Ban.); u blizini otkriveno halstatsko naselje; nedaleko rudnik boksita. Gračacko polje, periodski plavljeno karsno polje (8,5 km²) u podnožju Velebita (Savska Ban.); gl. mesto Gračac.

GRAŠAK (Pisum sativam, fam. Papilionaceae), u mnogo rasa gajena zeljasta jednogod. povijuša, perasta lista, vel. zalistaka i cvetova; poreklom verovatno iz zap. Az.; u ratarstvu se gaji uglavnom poljski g.; obični može biti ozimi ili jari; od njega se jedu zrna, a od šećerca i mlade zelene mahune; može se upotrebljavati i za stočnu hranu kao zelena pića ili osušen; veoma dobar za volove, ovce, svinje i krave muzare: zrno veoma bogato svarljivim azotnim materijama; prosečan god. prinos u Jugosl. 45 000 q. Graškov zkižak, gagrica (Bruchus pisi), mali insekt tvrdokrilac: ženka nosi jaja na mahunama graška u polju, a larvicet slične belim crvićima, uvlače se u zrna. izbuše ih dok se ne ishrane i u njima pretvaraju u lutke i odrasle; iz zrna izlaze idućeg proleća; u j. krajevima Jugosl. buba skoro onemogućava gajenje graška; suzbijanje: sejati zdravo seme, koje se može očistiti od buba ako se na svakih 10 kg semena u dobro zatvorenom sudu sipa 60-70 g sumpor-ugljenika, pa dobro protrese i ostavi 24 časa na miru; preporučuje se da se seme ostavi od 1 god. za drugu u dobro zatvorenim sudovima, ili da se krajem zime čuva u toplom prostoru dok svo bube ne iziđu.

GRB, zaštitni, simvolički znak vladara, država, crkve, plemićkih porodica i, naročito, vitezova i voj. lica; u najvećoj upotrebi u sr. v., kad ih vladari stavljali u svoje pečate i na novce, a plemići nosili na štitovima; potiču verovatno iz st. verovanja u magična sredstva za suzbijanje uroka (dvoglavi orlovi, krilati lavovi, zmajevi i sl.); Sl. su ih primili od zap. suseda i Viz.; kod Jž. Sl. ušli u upotrebu tokom 12. i 13. v.; naši st. g. još nisu dovoljno proučeni; izvesni stariji zbornici, sa spiskovima i nacrtima g. raznih porodica, sasvim nepouzdani; nastali su tek u 16. i 17. v., mada neki nose ranije datume, a svi su manje više proizvod proizvoljnih kombinacija; u 18. v. bila mnogo u prometu Stematografija XI. R. Vitezovića, za koju građa crpena iz nepouzdanih starijih spisa; po njoj X. Žefarović izradio svoje delo istog imena (1741.); na osnovi te 2 knj. u 18. i 19. v. radili i mnogi drugi g., koji su i sad u upotrebi. Poznato je da su u Slov., Hrv. i.Dalm. pojedine plemićke porodice imale svoje g. još u 12. v.; u Srbiji 4 ocila (→ sl.) upotrebio prvo sv. Sava (1199.) na Karejskom tipiku, a dvoglavi beli orao, koji Nemanjići uzeli po svoj prilici od viz. Komnina, javlja se prvi put na freskama u zadužbini kn. Miroslava u Bijelom Polju; u Bosni ih najpre imala dinastija Kotromanića (13. v.); od svih naših g. najstariji je tzv. ilirski, koji se u sr. v. javio na više mesta na jsl. zap. području

[Illustration]

File: 0289.png---\Jan\Rasic\------------------------------------------

a ponovo ušao u običaj u ilirsko doba; njim se naročito služili Slovenci; po ujedinjenju unesen je i u drž. g. Jugosl. s malom izmenom (umesto 1 zvezde uzete 3). Bosanski g. sa štitom koji preseca 1 dijagonala i na kojem su krinovi, kao da potseća na veze s Anžujcima; kasnije se umesto krinova javila kruna; posle okupacije za službeni g. B. i X. uveden je st. g. bosanske oblasti Rame: ruka do lakta s mačem u pesnici. Hrv. g. imao krunu, koja se upotrebljavala i na njihovim novcima; oko krune 2 linije označavale 2 reke; uz to dodana i 1 zvezda (1496.); hrv. g. u obliku belih i crvenih šahovskih polja proizvod je 15. v. i nije dokazano da je bio g. et. hrv. kraljevstva. U Srbiji se često nalaze na freskama naših vladara i na novcima dvoglavi beli orlovi u krugovima (kolaste azdije), ali bez kombinacije s krstom i 4 s iznad i ispod vodoravne linije na krstu; ovaj krst sa 4 ocila uzeo kao crk. g. beogradske mitropolije arhiep. Mojsije Petrović (1724.); kombinacija dvoglavog orla i toga krsta upotrebljena u vreme patrijarha Arsenija IV Šakabente (1744.); u izvesnim zbornicima 15.-17. v. srp. g. bio ili dvoglavi zlatan orao na crvenom polju ili srebrn krst na crvenom polju sa srebrnim ocilima; ovaj poslednji primio i kn. Miloš (1835.) kao g. kneževine Srbije; kombinaciju dvoglavog belog orla i krsta na crvenom platnu uveo u Srbiji kralj Milan (1888.). G. Kraljevine Jugosl., uveden 1919., je kombinacija srp., hrv. i slov. g.; ima dvoglavog belog orla na crvenom platnu, na čijim se prsima nalazi krst s ocilima, hrv. g. s 25 crvenih i srebrnastih polja i slov. g. sa 3 zvezde na plavom štitu i polumesecom; iznad belog orla kruna; pored njega, danas u upotrebi i veoma raznovrsni g. pojedinih porodica i gradova u Vojvodini, Hrv., Slov. i Dalm.; nedavno je ozvaničen i g. Beograda; ne postoji ni jedno delo s njihovim opisom i sistematskim pregledom njihova razvoja.

GRBA, iskrivljenje kičme, najčešće posledica tbk.

GRBALj Župa, manja predeona celina u Boki Kotorskoj, između C. Gore i Jadr. M., deli se na 4 »kneževine«; veoma plodna, ali jako malarična; stan. se bavi zemljr. (naročito kukuruz), ribolovom i trg.; mnoge starine; znamenit tzv. Grbljanski zakonik iz 1427. Grbljani, stan. Grblja; plem. organizacija se izgubila; inače G. mnogo slični Crnogorcima.

GRBIĆ Matija (Illyricus Garbitius, 1505.-1559.), rodom iz Istre; za vreme školovanja u Nem. prišao prot., ali nije ostao pri njemu; bio veoma učen čovek; od 1537. prof. univ. u Tibingenu za klasične jez.

GRBICE, grba, zemljomerka, pedalac (Geometridae), grupa leptirova, čije se gusenice kreću na svojstven način grčenjem i pokretima kao kad se pedljem meri kakva razdaljina; vel. štetočine drveća i voćki; poznate vrste: vel. mrazovac (Hibernia defoliaria), mali m. (Heimatolia brumata), ogrozdov leptir (Abraxas grossulariata), gusenica na koštičavom voću; borov leptir (Bupalus piniarius), leti sredinom leta; gusenice s belim i žutim pegama.

GRBOVIĆI, važna porodica u Kolubari, u Mratošiću, iz koje birani nar. knezovi; uticajan bio knez Nikola, koji sa Nenadovićima digao 1. ustanak 1804. u valjevskom kraju, a značajan mu i sin Milovan, mudar starešina i dobar junak.

GRGAŠEVIĆ Jaša (• 1890.), publ. i knjiž. kritičar piše i ekon. studije; veće rasprave: Jugosloveni i Evr. (na it.), Od D'Anuncija do Musolinija, Srp.-hrv. pitanja, Rud. u Srbiji, Ind. u Srbiji i Crnoj Gori, za Sveznanje obradio turizam.

GRGETEG, selo i prav. man. u Fruškoj Gori, koji, po predanju, osnovao Zmaj Ognjeni Vuk; 1. put se pominje 1619.; crk. posvećena sv. Nikoli; pretstavlja mešavinu srp. srednjev. arht. tradicija i baroka; 1841. stradao od požara, n 1899. obnovljen; ima bogatu knjižnicu i zbirku slika. Grgeteško vlastelinstvo, feudalno dobro karlovačkih mitropolita; obuhvatalo man. Grgeteg, selo Neradin i pustu Bankovci; dao ga car Leopold I jenopoljskom ep. Isaiji Đakoviću (1692.); krajem 18. v. austr. država ga oduzela i za to plaćala 5000 forinti god.

GRGEČI (Percidae). porodica grabljivih riba s koštanim skeletom i čvrstim bodljama na prednjem delu leđnog peraja; u našim slatkim vodama gl. pretstavnici: grgeč, smuđ. kostreš i vretenar.

[Illustration]

GRGOŠEVIĆ Zlatko (• 1900.), prof. muz. šk. »Lisinski« u Zagrebu, kompozitor nac. pravca u muz.; najbolji u vokalnim delima, između kojih naročito značajni horovi: Okolo žnjačkog venca, Koledarska, Iza berbe, Pesme na tekstove kajkavske pučke lirike, Od kolijevke do motike, Tri igre za komorni orkestar.

GRGUR, Gregorije 1) Bogoslov, Nazijanac sv. (328.-389.), crk. otac i hrišć. pisac iz Kapadokije; kao carigradski ep. pretsedavao 2. vaseljenskom saboru; pisao homelije i poeme kojima stekao svet. glas. 2) Nikejac sv. (oko 330.-400.), brat Vasilija Vel.; borio (se protiv arijevaca na antiohiskom i carigradskom vaselj. saboru i istakao se kao. odličan logičar. 3) Ninski, bisk., živeo krajem 9. i početkom 10. v.; istakao se borbom sa splitskom crk., od koje branio prava ninske bisk. i s njom u vezi nar. jezik u crk.; 1 od gl. predmeta sabora u Splitu (925. i 928.) bilo raspravljanje o njegovom stavu; ali on nije uspeo; pastva iz hrv. države bila podređena splitskoj crk., a on dobio drugu bisk. (u Skradinu); međutim, nar. bogosluženje, mada načelno ukinuto, ipak se očuvalo, jer su tradicije i instinktivno nac. osećanje bili u narodu moćan činilac; G. slavljen kao gl. borac za nar. jezik i crk. 4) Svetli sv. (257.-331.), jermenski apostol n patrijarh. 5) Taumaturg sv. (oko 215.-270), grč. teolog i ep.; prisustvovao antiohiskom vaseljenskom saboru. 6) Turski (oko 538.-594.), frc. teolog, hroničar i ep. grada Tura; gl. delo Istorija Franaka. 7) G. I-HV, ime papa, od kojih najznatniji: G. I Vel. (590.-604.), čijom zaslugom hrišć. rašireno među Anglima i Sasima; sastavljač liturgije, pisac Dijaloga (Dvojeslov); G. VII Hildebrand (1073.-1085.), protivnik nem. cara Hajnriha IV u borbi oko investiture; reformator kat. crk.; i G. XIII (1572.-1585.), koji reformisao kalendar.

[Illustration: ]

GRDAN († 1612.), vojvoda nikšićki; istakao se krajem 16. v., kada se, usled agitacije izaslanika pape Klimenta VIII i austr. emisara, krenulo nekoliko ustaških akcija među Srbima; uzbunio 1597. svoje pleme i susedne Drobnjake i Pivu; kako nije dobio niotkud pomoći, morao da se pokori Turcima; pridružio se patrijarhu Jovanu kad je ovaj započeo n. pregovore sa zapadnjacima, ali i tad cela akcija ostala bez rezultata.

GRDELIČKA KLISURA, tesnac izmeću Vranjske i Leskovačke Kotline (Vardarska Ban.); njom bila u vezi st. jez. Panonsko i Egejsko.

GRDOBINA (Lophius piscatorius), rod morskih riba, veoma krupne spljoštene glave i vel. usta; na početku leđ. peraja ljuti pokretljivi končasti nastavci; živi na muljevitom dnu, grabljivica; lovi se mrežom, meso dosta ukusno.

GRĐIĆ 1) Vasilj (1875.-1934.), nac. radnik; svršio flz. fak., ali mu bos. vlada nije htela dati drž. službu, zbog učešća u izradi studentskih memoranduma protiv njene uprave; stoga počeo rad kao novinar; 1. urednik Srpske riječi (1905.); zatim stupio u uredništvo mostarskog Naroda (1907.); iste god. izabran za sekretara društva Prosvjete, od koje stvorio najaktivniju nac. ustanovu u B. i X.; kao član bos. sabora (od 1910.), pripadao krajnjoj nac. levici i bio 1 od najborbenijih radnika protiv austr. režima; navukao stoga ogorčenu mržnju vlasti i 1914. bio zatvoren u Banjoj Luci i s još 15 drugova osuđen na smrt, ali pomilovan na doživotnu robiju; iz zatvora izišao posle oslobođenja 1918. 2) Šćepan (• 1873.), kult. radnik, nastavnik gmn. i poslanik u bos. saboru od 1900.; učestvovao u osn. sarajevske Prosvjete i organizovanju zemljr. zadruga u B. i X.; uređivao Srpsku riječ; u svet. ratu bio taoc, a posle zatvoren; od oslobođenja imao više javnih funkcija.

GRĐIĆ-BJELOKOSIĆ Luka (1857.-1918.), knjiž.; odlično poznavao nar. život u B. i X.; pisao manje pripovetke, ali mu zapažen i od trajne vrednosti rad na skupljanju građe o nar. životu i običajima; objavio veći broj takvih radova u časopisima i seriju: Iz naroda i o narodu.

GREB, plivajuće ostrvo od trske, ševara i raznih barskih biljaka; ima ih po jez. obraslim delimično u tresavu i po rečnim mrtvajama (krivajama).

GREBEN → venac. G. visokog pritiska, izdužen oblik visokog vazdušnog p. iznad nekog predela (→ vremenska karta).