Свезнање Г4

Извор: Викизворник
СВЕЗНАЊЕ


Голубински—Гребен

ГОЛУБИНСКИ Евгеније (1834.-1912.), проф. московске духовне акад. и црк. историограф; гл. дела: Историја рус. цркве, Кратка ист. прав. буг., срп. и рум. цркве.

ГОЛУБОВЕЦ, заселак у оп. Миховљанској, код Златара (Савска Бан.); некадањи дворац Домјанића, који доцније доградио биск. Врховац; у близини рудник угља.

ГОЛУБОВИЋ Димитрије (1800.-1880.), трг. из. Панчева нар. добротвор; своје имање оставио Друштву за потпомагање сиромашних срп. осн. школа и вишој девојачкој шк. у Панчеву.

ГОЛУЖДРАВАЦ, тек излегло птиче које родитељи хране док не ојача; после првог перја: полетарац.

ГОЛУПКА (Macroglossa stellatarum, фам. Sphingidae), вечерњи лептир малог раста, риђежутих задњих крила, с по 1 белом и црном мрљом на задњем делу и длакавим чуперком на крају. лети и дању.

ГОЛУХОВСКИ Агенор (1849.-1921.), а.-у. дипломат и мин. спољних послова (1895.-1906.); мада први Словен на том положају, водио анти-срп. спољну политику.

ГОЛФ (енгл.: штап), теренска игра шкотског порекла, у којој учествују 2 екипе; циљ да се мала лопта, нарочитим штапом, с одређеног места и са што мање удараца убаци у малу рупу у земљи, каквих на игралишту има 9 или 18; веома омиљена у Енгл. и Амер.

ГОЛФСКА СТРУЈА, најважнија струја у с. делу Атланског Ок., топла; полази од Флориде (на с.-амер. обали), као наставак спојене флоридске и антилске с, па тече преко Атланског Ок. према СИ брзином од 1,15-2,5 м/сек.; близу Азорских О. дели се на 2 крака, од којих 1 протиче између Ирске и Исланда, поред норв. обале, и код Н. Земље губи се у Леденом Ок., а други заокреће према Ј и спаја се с екваторском с; утиче да се обале Брит. O. и Норв. никад не залеђују и ублажава знатно климу ових земаља, па и читаве Евр.; поред тога, изнад њена корита ваздух је знатно топлији и влажнији, што пружа повољне услове за стварање циклона, који прелазе преко евр. континента и доносе кишу; да није ње Евр. би оскудевала у киши, а Скандинавија и сев. део Евр. били би под вечитим ледом.

ГОЛЦ (Goltz) 1) Богумил (1801.-1870.), пољ. писац; гл. дела: Детинство, Човек и свет. 2) Јоахим (• 1892.), нем. писац; гл. дела: Нем. сонети, Отац и син (драма). 3) Колмар, »Голц-паша« (1843.-1916.), нем. официр, реорганизатор тур. вој.

ГОЉАК ПЛАНИНА → Голак.

ГОМЕЗ ДЕЛА СЕРНА Рамон (Gomez dela Serna, • 1891.), шп. приповедач, драмски писац и критичар; гл. дело: Бела и црна удовица (роман).

ГОМЕЛ, округ (7700 км², 408 000 ст.) и варош у Рус. на р. Сожу, притоци Дњепра, на прузи Варшава-Москва; инд. шећера.

ГОМЕНОЛ, пречишћено етерско уље из биљке Melaleuka viridiflora; употребљава се у хир.; ставља се у масти за нос; убија бактерије.

ГОМИЛА 1) маса, у социол. скуп људи који под извесним условима постају псих. јединствена целина; у њој појединци губе своју психичку самосталност и свој карактер; њена психа није прост збир или просечност психе јединки које је сачињавају, већ н. комбинација и творевина своје врсте; у њој је човек увек култ. и интелектуално нижи но усамљен; осећање одговорности и критичност слабе, а сугестибилност се повећава; али се човек може лакше одушевити за херојска дела, самоодрицање, веровање, покоравање вођима и вишим циљевима. 2) вештачке хумке, тумули, из преист. доба; обично гробнице са богатим прилозима; на Гласинцу у Босни има их око 20 000. Г. и каменовање, у арб. и срп. динарским племенима био обичај да сваки од учесника племенске скупштине, пошто се донесе нека одлука, баци по камен на г., да каже амин и дода клетву за оног ко би ту одлуку прекршио (темије); под г. бацани, каменовани код Срба (Брђана, Црногораца и Херцеговаца) и Арбанаса тешки морални преступници; у поменутим обл. постављају се г. и као граничне ознаке, особито по границама између племена.

ГОМИОНИЦА, ман. у Босни близу Приједора, посвећен Ваведењу, подигнут вероватно крајем 16. в.; страдао више пута за време борби и устанака.

ГОМИРЈЕ, село код огулина (Савска Бан.), насељено прав. Србима из варошице Коренице око 1600. год.; у њему истоимени прав. ман. (рођење св. Јована Претече), подигнут убрзо по осн. села.

ГОМЈЕНИЦА, д. притока Сане (Варбаска Бан.); извире с Мањаче План., а улива се код Приједора.

ГОМОЉ (tuber) → кртола.

ГОМОЉИКА (Tuber melanosporum), гљива са подземним, црнољубичастим и кртоли сличним плодоносним телом; због пријатног мириса и укуса на цени; највише је има у Фрц. и Ит.

ГОМОРА, ст. град у Палестини, уништен небеском ватром заједно са Содомом.

ГОМУЛИЦКИ Виктор (1851.-1919.), пољ. књиж.; писао песме, приповетке, романе, драме и критике: гл. дела: Авет цар, Риф и мач (романи).

ГОНГ → там-там.

ГОНГОРА Луис де (1561.-1627.), шп. песник, осн. песнички правац гонгоризам по угледу на ит. маринизам или сенчентизам; угледао се у свему на Марина и отишао још даље у извештачености и усиљености песничког казивања: у своје време много хваљена његова поема Полифем.

ГОНДВАНА 1) предео у унутрашњости Пр. Индије. 2) по Е. Сису ст. континент (масив), који обухватао ср. Афр., о. Мадагаскар и Пр. Индију.

ГОНДИ (нар. име Коипур, Кои), примит. народ у унутрашњости Пр. Индије (преко 3 мил.); по јез. Дравиди; 14.-18. в. имали своје државе.

ГОНДОЛА (ит.) 1) лак и дугачак чамац шиљастих крајева, са 1-2 веслача; у средини кабина; употребљава се највише у Вен. 2) корпа обешена о ваздушни балон.

ГОНЕН Жил (1870.-1935.), проф. окулистике у Лозани: ударио темеље оперативном лечењу одлубљења мрежњаче.

ГОНЗАГА 1) ит. кнежевска породица; владала Мантовом (1328.-1708.); њене млађе гране: кнежевска породица Гвастали (од 1541.) и војводска породица од Невера (од 1565.). 2) Алојзије (1568.-1591.), кат. светитељ, исусовац, заштитник омладине.

ГОНЗАЛВО Кордовски (1453.-1515:), шп. ген., отео Гранаду од Арабљана.

ГОНИОГРАФ (грч.), опште име за све инструменте којима се директно графички одређују углови и одмах, на терену, уцртавају на план (антипланиграф, геодетски сто). Гониометар, уопште сваки инструмент за мерење хориз. углова на терену; састоји се од лимбуса и алхидаде; постоје: г. са директним визирањем (графометар, пантометар) и г. са дурбином (теодолит, г. → бусола). Гониометрија 1) вештина мерења углова на терену инструментима гониометрима, гонеографима, теодолитима и др. 2) грана елементарне мат. која испитује тригонометриске и циклометриске функције. Гониометриске функције → тригонометриске функције.

ГОНИТИС, тбк. колена, → туберкулоза зглобова.

ГОНКУР (de Goncourt) браћа: Едмон (1822.-1898.) И Жил (1830.-1870.), фрц. писци реалистичке шк.; писали у заједници романе (Сестра Филомена, Рене Моперен, Госпођа Жервезе, Жерминија Ласерте, Браћа Земгано), поз. комаде. путописе, ист. и ист.-ум. дела о 18. в. (Историја фрц. друштва за време револуције, Историја Марије-Антоанете, Уметност 18. в., Жена 18. в.). После смрти брата, Е. продужио рад на књиж. и осн. тестаментом Академију Г., која има 10 чланова и од 1903. сваке год. награда по 1 фрц. роман.

ГОНОКОКА (грч.), проузроковач гонореје (трипера), састављена од 2 елемента, који личе на 2 зрна пасуља окренута 1 другом својом издубљеном стра-*


File: 0275.png---\milica\Rasic\---------------------------------------

  • ном; налазе се у гноју и

у плочастим епителијалним ћелијама слузокоже мокраћне цеви код човека; код жене у слузокожи материце; после преласка у крв могу се локализовати у разним органима: у зглобовима, тестису, јајоводима; запрљаним прстима или рубљем могу се пренети и на очи, где изазивају опасно обољење. Гонореја, трипер, инфективно обољење проузроковано гонококом; преноси се поглавито

[Illustration]

полним сношајем, поред тога и инфицираним предметима (сунђером, убрусом итд.); локализација: на слузокожи гениталних органа, очних капака, као компликација и на др. местима; инкубација 1-3 дана, некад и више; знаци: осећање свраба, печења или бола и лучење густог гноја; код мушкарца процес локализован упочетку у предњем делу мокраћне цеви (uretritis); ако се инфекција шири, захвата и задњи део и ствара могућност за др. компликације, које настају преношењем гонокока на суседне органе: простату, епидидимис, мокраћну бешику, па и на бубреге; код жене локализација на мокраћној цеви и на слузокожи уласка у материцу; одавде постоји могућност преношења обољења на материцу, јајоводе, јајнике и Бартолинијеве жлезде; код ж. деце инфекција захвата широке површине слузокоже гениталних органа; ако клице пређу у крв могу настати компликације: запаљење зглобова, обично једног, обољења срчаних залистака или чак гонококна → сепса; према дужини трајања и интензитету обољење је акутно или хронично; развијање зависи у оба случаја од отпорности организма, односно вируленције клица; једина исправна дијагноза оснива се на микроскопском прегледу; у соц. погледу г. је озбиљна инфекција, јер може да доведе до тешких компликација и последица; тако обострано обољење пасеменишта (епидидимиса) доводи до стерилности код мушкарца, а компликације на ж. полним органима до озбиљног обољења и стерилитета; лечење се састоји у убризгавању дезинфекционих раствора и разних инјекција, које се употребљавају према појединим случајевима.

ГОНОХОРИЗАМ (грч.), одвојеност, разлученост полова; постоји код организама где се могу разликовати полно различите јединке; свака врста полних јединки има само 1 врсту полних органа (м. или ж.), у којима се ствара само 1 врста полних ћелија (м. или ж.); човек и готово сви кичмењаци су гонохористичка бића; исто тако и извесне биљке.

ГОНСАЛВЕС Нуно, највећи порт. сликар 15. в.; гл. дела: 2 триптиха у музеју у Лисабону, дана реалистички и с вел. замахом.

ГОНЧАРОВ Иван А. (1812.-1891.), рус. класик, мајстор рус. уметничке прозе; писао романе, путописе и мемоаре, који се одликују епском ширином, мирним и одмереним тоном, простим и јасним језиком и упечатљивим сликама са пуно појединости; књиж. рад отпочео у 35. год. романом Обична историја; после тога објавио дело светског гласа: Обломов, у којем реалистички сликао живот поседника у ст. Рус; остала дела: Понор (роман), Фрегата Палада (путопис) и Мемоари.

[Illustration]

ГОНЏЕ (тур.), ружин пупољак.

ГОПЧЕВИЋ Спиридон (псеудоним Лео Бренер, • 1855.), публицист; полит. и ратни дописник нем. листова; суделовао 1875. у црног. борбама против Турака; од 1893. бавио се истор.; већа и значајнија дела: Арбанија и њена лига, Стара Србија и Македонија, Историја Црне Горе и Арбаније, Пропаст Аустрије (све на нем.).

[Illustration]

ГОР, пл. у Афганистану, з. део ланца Хиндукуша.

ГОРА 1) план. жупа на з. страни Шар-План. у Ј. Србији (Вардарска Ван.); поисламљено срп. и арб. становништво бави се поглавито сточарством и печалбом; гл. место Враниште. 2) село у Хрв. код Петриње, са ст. градом из 13. в.; рушевине народ назива Миљан-град. 3) горонаштина* падавица.

ГОРАЖДЕ, варошица (1600 ст.) на Дрини у Босни (Дринска Бан.); код ње се косовски пут рачва на бос. и дубровачки; воћарско место; у ср. в. важнији трг у близини црк. св. Ђорђа, коју 1446. подигао херцег Стјепан; у конструкцији свода утицај грч. стила; при тој црк. била срп. штампарија (1529.-1531.).

ГОРАЗД († око 890.), сл. учитељ, ученик Ћирила и Методија; Методије га много ценио и одредио за наследника; дошао на Балк. после Методијеве смрти (885.), кад су његови ученици протерани из Моравске; с Климентом, Наумом и др. деловао у обл. око Берата (Арб.).

ГОРА-КАЛВАРЈА, варошица у Пољ., на Висли (3200 ст.); у њеној непосредној близини била борба између Руса и Немаца 1915.

ГОРАЛИ, пољ. планинци у Бескидима; поглавито сточари и печалбари.

ГОРАЦ → богородичина трава.

ГОРАЧИЋ, место у Драгачеву, чувено нарочито због жртава које су пале у њему 20./2. 1803., кад радикалска оп. управа није хтела, на 5 дана пред изборе за скупштину, да отступи по наредби власти, коју су претстављали либерали; стога што узбуњени народ није устукнуо ни пред вој., дошло до крви; вој. пуцали у масу, и убили 12, а ранили 7 људи; то изазвало тешке оптужбе против либералне владе, у којој Стојан Рибарац био мин. унутр. дела, и у извесној мери допринело антилибералском удару од 1./4. 1893.

ГОРГИЈА (око 483.-375. пре Хр.), атински софист; донео у Атину реторику из своје отаџбине Сицилије; основао грч. ум. прозу; цењен због сјајне речитости.

ГОРГОНЕ, у грч. митол. 3 сестре чудовишта: Медуза, Еуријала и Стено; од свих најстрашнија Медуза са змијама уместо косе и тучаним коњским копитама на ногама; погледом претварала жива бића у камен; кад јој Персеј отсекао главу, родио се из њене крви Пегаз. (На сл.: Медуза.)

[Illustration]

ГОРГОНЗОЛА 1) варошица у ит. обл. Милано (6000 ст.); производи сир. 2) укусна и цењена врста полутврдог сира, израђује се у вел. округлим ваљцима у тежини од 12-15 кг; споља сив, на пресеку жут са зеленим плеснивим местима.

ГОРДИЈЕ, фригиски краљ, који по легенди везао Гордијев чвор на колима негдањег краља Миде; пошто неко ст. пророчанство претсказивало да ће онај ко га одреши постати господар Аз., Александар Вел. прво покушао да га развеже, па га затим пресекао мачем.

ГОРДИЈАН 1) Г. I Старији, рим. цар (238.), пре тога богат и угледан Римљанин, убијен од побуњеника. 2) Г. II Млађи, рим. цар, син претходног, убијен исте године. 3) Г. III, рим. цар (238.-244.), унук првог; оборио га с престола Филип Арабљанин.

ГОРДОН 1) Џон Патрик (1635.-1699.), абердински гроф; ступио у службу Рус. и био 1 од гл. сарадника Петра Вел. 2) Чарлс-Џорџ (1833.-1885.), Гордон-паша, енгл. официр и путник; погинуо као гувернер Судана приликом пада Картума у Махдијине руке.

ГОРДОН СЕТЕР, раса паса клемпавих, дугих ушију, неједнако дугачке длаке; птичар за мочваран терен; доста чест и код нас; расу усавршио војвода од Гордона, чије име и носи.

ГОРЕМИКИН Иван Лонгиновић (1839.-1917.), рус. политичар, вођ реакционарне странке; био мин. унутр. дела (1895.-1896.); претседник владе (1906.); под утицајем Распућиновим враћен у владу за време свет. рата; убијен у фебр. револуцији 1917.

ГОРЕЊЕ, сагоревање, нагла оксидација материја уз појаву пламена (запаљених или усијаних гасова) или усијања чврстих материја.

ГОРЕЊСКО, план. обл. с. од Љубљанске Котлине у Слов. (Дравска Бан.); обухвата поглавито извориште Саве и пространу Крањску Котлину. Г. Сава, р. у Слов., л. крак Саве; састаје се са Бохињском Савом 2 км зап. од Радовљице; дугачка 43,7 км.

ГОРЕШНИЦИ, Горешњаци, Чурици, заједнички назив за дане 15.-17./7. по ст. (св. Кирик и Јулита, Огњена Марија) у вел. поштовању код свих прав. Јж. Сл. (Бугара и Срба), јер се верује да ти огњени свеци уништавају ватром усев, одн. род.

ГОРИВО, материја која сагорева на ваздуху и служи за произвођење топлоте; може бити: чврсто


File: 0276.png---\milica\Rasic\---------------------------------------

[Illustration: ГОВЕДА

1. Шуторујка. -- 2. Холандско говече. -- 3. Шорторн (дирам) говече. -- 4. Херфордско говече. -- 5. Подолско говече. -- 6. Монтафонско говече. -- 7. Сименталско говече. -- 8. Шаролејско говече. -- 9. Џерсејско говече. -- 10. Колубарско говече. -- 11. Биво обични. -- 12. Биво кафриски.]


File: 0277.png---\milica\Rasic\---------------------------------------

[Illustration: СВИЊЕ

1. Шишка. -- 2. Краонска. -- 3. Туропољскска -- 4. Мангалица -- 5. Јоркшир вел. -- 6. Јоркшир средњи. 7. Шумадинка. -- 8. Багун.-- 9. Моравска. -- 10. Беркшир. -- 11. Корнвалд. -- 12. Темворт.]


File: 0278.png---\milica\Rasic\---------------------------------------

ГОРИЛА -- ГОРЊИ ПРЕСТО

(дрво, све врсте фосилног угља и кокс), течно (алкохол и нафта), гасовито (прир. и вештачки гасови, као гас за осветљење, гас водени, ацетилен итд.), које се често употребљава, јер је савршеније од чврстих; квалитет г. условљавају његова калориска моћ, количина влаге, пепела и сумпора што их садржи. Горива вредност, г. ефект топлота сагоревања.

ГОРИЛА (Gorilla gorilla), један од највећих (мужјак 1,70-2,30 м) антропоидних мајмуна, снажних мишића. широких плећа, дугих снажних руку, јаких в*еђа, малих ушију и мрке длаке; живи у тропским прашумама Конга и Камеруна; храни се мешовитом храном; породични живот развијен: постељу каткад прави на дрвећу; душевни живот мање развијен него код шимпанза: 1 планинска врста (G. beringei) са дугом длаком; у изумирању; број примерака цени се на 10 000; стављен под заштиту.

[Illustration]

ГОРИЦА 1) град у ит. делу Слов. на р. Сочи и на раскрсници жел. пруга између Југосл., Аустр. и Трста; 42 000 ст. (више Словенаца него Италијана); као насеље помиње се 1. пут 1001.; за време свет. рата (9./8. 1916.) бомбардовањем разорена; после рата припала Ит. по сенжерменском уговору; после Трста гл. култ. средиште Словенаца у Ит.; ст. град, богословија, гмн., уч. и трг. шк.; седиште надбиск. и управних власти; развијена трг. и инд.; зимско туристичко место. 2) област названа по → 1). Горичани 1) мања етничка група међу Словенцима у пределу Слов. Горица. 2) слов. етничка група, звана и Прлеки, у пределима Горици и Градишкој, сз. од Трста, сада у саставу Ит.; ту сe веома рано населили Словенци; за време Млечића вршена колонизација Италијана, нарочито у Градишкој, а од 14. в. почело и насељавање Немаца:* ипак Словенци и сада у већини. Горичка покрајина (Prov. di Gorizia) у Ит., сен. 1027. (2 637 км², 210 441 ст.) обухвата поречја Соче, Идријице и Випаве са сев. делом Краса.

ГОРЈАНИ, село код Ђакова (Савска Бан.); завичајно место кн. Горјанских, од чијег су града остали незнатни остаци; код њега хрв. устаници потукли мађ. палатина Николу Горјанског (1386.).

ГОРЈАНОВИЋ КРАМБЕРГЕР Драгутин (• 1856.), проф. геол. и палеонтологије на Загреб. унив.; написао много радова из своје струке и испитао крапинску пећину; гл. дела: О геотектонским приликама Загребачке Горе, Живот и култура дилувијалног човека у Крапини.

ГОРЈАНСКИ Никола, мађ.-хрв. великаш; био 1354.-1375. бан у Мачви и знатно утицао на послове у Босни и Србији. Помагао кн. Лазару и бану Твртку против Николе Алтомановића; био уг. палатин (1375.-1386.) и гл. личност на двору краља Лајоша и његове удовице Јелисавете; изазвао против себе вел. опозицију хрв. великаша (1386.), који га убили у жељи да на њему освете мучку погибију краља Карла Драчког; његов син Никола II, зет кн. Лазара, постао 1387. мачвански бан; вршио дужност хрв.-далм.-слав. бана (1394.-1402.) и био мађ. палатин (1403.-1433.); био десна рука краља Сигмунда.

ГОРЈАНЦИ, план. ј. од ушћа Крке у Саву.

ГОРКА СО → магнезијум сулфат.

ГОРКИ 1) Максим (псеуд. Алексеја Максимовића Пешкова, 1868.-11)36.), најпопуларнији рус. писац н. доба, претставник пролетерске књиж. идеолог млађег нараштаја и апостол новог живота; провео детињство и младост као шегрт и радник; рано се приближио социјалдемократима, а затим и бољшевицима; због револуционарних идеја и борбе. против царизма више пута затваран, а 1 време живео у емиграцији (1906.-1913.); после октобарске револуције узео учешћа у просветном организовању СССР; плодан писац и публицист, колоритног, снажног стила; у књиж. се појавио у време кад је рус. радничка класа почела да се буди и одмах се истакао као песник новог радосног живота и одважне и смеле личности здравог инстинкта; у прво доба свога стварања дао романтичарске приповетке: Макар Чудра, Челкаш и 1 збирку којом стекао наклоност публике; друго доба протекло у знаку реализма и било посвећено град. радништву и његовој беди:* из њега су приповетке и романи: Пустињак, Тројица, Мати, Градић Окуров, Живот Матвеја Кожемјакина, драме: На дну, Малограђани и Сотоне и дела аутобиогр. карактера: Детињство и Мој универзитет; најзад. после револуције написао: Дело Артамонових (ум. хроника 3 покољења, од крепостног права до револуције) и Живот Клима Салтина, у којем приказао унутарњу пустош и немоћ интелигенције да ради на општој ствари. 2) → Њижњи Новгород.

[Illustration]

ГОРКО БАДЕМОВО УЉЕ → бадемово уље.

ГОРКО ВИНО, болест бољих црних вина у бурадима и боцама, нарочито ако су цеђена од плеснивог грожђа код белих вина обично само на онима која су врела на комини; спречава се одвајањем натрулог и гњилог грожђа и што мањим остављањем преврелог вина на комини и стењи; ако је већ почело горчити, треба га најпре бисулфирати, затим бистрити казеином и угљеном уз додатак танина; бактерије горчине уклањају се филтрирањем кроз Е-ка филтр; помаже и лежање вина 1-2 дана на свежој здравој комини; после лечења треба додати 10-20 г танина и 30-50 г лимунске киселине на 100 л вина.

ГОРКО ДРВО → касија. Г. корен → линцура.

ГОРЛИЦЕ, варош (6 000 ст.) у Галицији (Пољ); инд. нафте и ткст.; око ње се у свет. рату водиле борбе између Руса са једне и Аустријанаца и Немаца са 2. стране (фронт Г.-Тарнов).

ГОРНЕРОВ ГЛЕЧЕР, на сев. нагибу Монте-Роза; са његова гребена (надм. вис. 3196 м, ел. жел.) диван поглед на Матерхорн.

ГОРНИЦА, врста ж. зубуна од белог сукна; носи се у Македонији (Морихово).

ГОРЊА АУСТРИЈА, обл. (11 082 км²) у сливу р. Енса; стан. (876 000) се највећим делом бави земљр., веома развијена инд. (прерада дрвета, ткст., машинерије), а затим сточарство; богата рудама (угаљ, со) и минер. изворима (Хал, Ишл, Гмунден); гл. место Линц.

ГОРЊА ВОЛТА, обл. (370 000 км²) Фрц. Зап. Афр.; гл. место Уагадугу.

ГОРЊА МОРАВА, област у изворишту Ј. Мораве (Вардарска Бан.).

ГОРЊА ОРАХОВИЦА, варош (8 700 ст.) у Буг., у близини Трнова, важна жел. раскрсница и сточни трг; инд. (брашно, пиво, месо) и зан.

ГОРЊА РАДГОНА → Радгона.

ГОРЊА ТУЗЛА, место (1 600 от.) у Боони, и. од → Тузле, на путу Тузла-Брчко; помиње се још у ср. в. као Горње Соли.

ГОРЊА ТУНГУСКА → Тунгуска.

ГОРЊА ЏУМАЈА, варош (9 400 ст.) у буг. Македонији, на л. обали Струме; дуван, вино и воће; минер. бање.

ГОРЊАК, ман. на Млави, задужбина кн. Лазара из 1379.; основа цркве у виду тролисне детелине; 1 кубе; очуван до данас, али првобитне фреске пропале (→ сл )

[Illustration]

ГОРЊЕ БЛАТО → Мало Блато.

ГОРЊЕ ЈЕЗЕРО, на граници Канаде и САД; највеће слатко ј. на Земљи; површина 83 000 км²; надм. в. 182 н; највећа дубина 300 м.

ГОРЊИ ВАКУФ, варошица (1 600 ст.) на Врбасу у срезу бугојнском (Приморска Бан.); ткачница врећа. израда млинова за каву, стругара.

ГОРЊИ ГРАД. варошица (750 ст.) и среско место у долини Савиње (Драв. Ба*н.); инд. дрвета; млинарство; ст. тврђава.

ГО**РЊИ* ДОМ, кућа лордова у енгл. парламенту; → дводомни систем, сенат.

ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ, варошица и среско место (2 200 ст.) у Шумадији, си. од Чачка (Дунавска Бан.); гмн.; раније се звао Деспотовица.

ГОРЊИ ПРЕСТО, у прав. цркви у олтару више часне


File: 0279.png---\Jan\Rasic\------------------------------------------

трапезе украшен престо где стоји понекад еп. кад служи; до њега сапрестоље за протојереје.

ГОРЊИ СТРОЈ 1) на жел. прузи: застор, шине са праговима, скретнице, преносници и окретнице. 2) на друму: застор и конструкција коловоза (→ друм).

ГОРЊИ ТОНОВИ → аликвотни тонови.

ГОРЊИ ШЕХЕР, предграђе Бање Луке; неколика врела, најјача уређена за купање; земно-алкалне хомеотере (34.0°-31,2°); лече: реуматична обољења мишића и зглобова, неуралгије и кожне болести.

ГОРЊО-КАРЛОВАЧКА ЕПАРХИЈА, црк. обл. која обухвата све прав. Србе насељене у ј. Хрв, са седиштем у Плашком; образована 1695. под именом Карловачко-зрнопољска еп.; раздељена (1713.) у карловачко-сењско-приморску и костајничко-зрнопољску; а затим (1771.) опет уједињена.

ГОРЊОНЕМАЧКИ ЈЕЗИК, спада у грану зап. герм. ј.; у развоју се разликују 3 доба: 1) ст.-г. (8.-11. в.): 2) ср.-г. (12.-15. в.), језик песника минесенгера; 3) н.-г. (од 15. в.), који у књиж. увео Лутер.

ГОРОВЕЗ (Uznea barbata), лишај, развија се на већем шумском дрвећу.

ГОРОЦВЕТ (Adonis vernalis, фам. Ranunculaceae), дуговечна зељаста биљка правилних, жутих, доста крупних цветова и лишћа расечена у линеарне кришке; расте у степским пределима и. и ј. Евр. и на присојним брдским странама, на сушним ливадама и на пешчарима у Југосл.; гл. му састојци 2 гликозида; делује слично као дигиталис, али слабије; рус. лекари га препоручују уместо дигиталиса код обољења срца, а и код падавице, јер умирује нервни систем.

[Illustration]

ГОРСКА РЕПУБЛИКА, аутономна, рпб. у СССР, у с. предгорју и. Кавказа, на евр.-аз. граници (13 000 км², 20.000 ст.); гл. место Владикавказ.

ГОРСКА РУТА → смрдљука.

ГОРСКИ ВЕТАР, струји низ план. стране и расхлађује ниже положаје (→ ноћник).

ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ, најбоље дело Његошево и целе наше књиж.; у њему Његош дао своја умна и дубока резоновања о животу и друштву, казивана класично просто, али афористички сажето и упечатљиво; саму замисао дела схватио веома високо; то је глорификација ослобођења Црне Горе и слика црног. живота и схватања, даних с намером да се оживи и што непосредније истакне основна замисао; преведен је скоро на све стране јез., а у нас доживео на 30 издање

ГОРСКИ КОТАР, обл. карсног карактера око изворишта Купе и Добре; богата гором, по чему јој и име; обухвата срезове делнички, чабарски и з. део врбовског (Савска Бан.): вододелница између Јадр и Црног М.; клима пријатна с богатим воденим талогом (Фужине 2965 мм); земљр., сточарство и шумска инд.; производња секира и коса (Чабар).

ГОРСКИ КРИСТАЛИ, безбојни, бистри и провидни хексагонални кристали → кварца; употребљавају се за накит (→ сл.).

[Illustration]

ГОРТЕР Херман (1864.-1927.), хол. социјалист и марксистички теоретичар из тзв. хол. марксистичке шк.; у свет. рату одлучно бранио интернационалистичке позиције социјализма; гл. дело: Историски материјализам.

ГОРТИН, ст. дорска варош на Криту где нађени чувени Гортински зак., драгоцени за ист. грч. права.

ГОРУН, врста храста, веома распрострањеног у Југосл.; његова кора и шишарка употребљавају се за штављење кожа, а жир за гојење свиња.

ГОРУШИЦА 1) (Sinapis arvensis), 1 од најчешћих једногод. корова наших њива, утрина и ливада. 2) пирозис, кисело подригивање са враћањем стомачног садржаја и осећањем печења у желуцу, једњку и ждрелу, често удружено с јаким лучењем пљувачке; јавља се као пролазна појава после тешких, масних јела, љутих зачина и алкохолних пића, и код болести: катар желуца, чир желуца и дванаестопалачног црева; олакшава се узимањем соде бикарбоне, алкалне минералне воде (врњачка), дијетом и лечењем обољења.

ГОРЧАКОВ Александар М. (1798.-1883.), рус. дипломат, мин. спољних послова (од 1856.) и држ. канцелар (1870.-1882.); у спољној политици доста несигуран и колебљив, због чега имао мало успеха; после рус. пораза у кримском рату обновио рус. утицај на Блиском И и обезбедио рус. бродовима слободну пловидбу по Црном М.; за време и. кризе (1875.-1878.) водио дипломатску борбу с Аустр. и заузимао се за аутономију Б. и X.; али тајним уговором с Аустр. (јануара 1887.) препустио њеном утицају зап. део Б. П.; на Балк. уопште радио више за Бугаре него за Србе; увео Рус. у рат с Тур. (3877.), а после успеха рус. вој. на Балк. био принуђен да подвргне санстефански мир ревизији на берлинском конгресу (1878.).

ГОРЧИКА (Sonchus oleraceus, фам. Compositae), зељаста једногод. биљка вретенаста корена, већином граната стабла и по ободу бодљикава листа; распрострањена у Евр., Аз. и С. Афр.

ГОРЧИНЕ (лат.: amara), лекови биљног порекла, који имају горак укус; појачавају лучење пљувачке, желудачног сока и сокова у цревима; отуд појачање прохтева за јело, лакше варење и уреднија столица; дају се код желудачних и цревних обољења, млитавости цревних мишића (атоније), желудачних и цревних катара, костобоље (гихта), наступне грознице (маларије), малокрвности и неких кожних болести; начин употребе: 10'-20' пре јела за повећање апетита, те за време и после јела за живље кретање органа за варење; деле се на: чисте г.: линцура (генцијана), коломбо, квасија, кичица, и ароматичне (миришљаве), које садрже испаравајуће мирисе: каскарила, хмељ, титрица; употребљавају се у виду горке тинктуре (tinctura amara, 1:10, у алкохолу или сирупу) 20 до 40 капи у кашичици воде 20' пре јела и у виду горких тејова (5:100 воде, 1 шоља) на 1-1½ час пре јела.

[Illustration]

ГОРШЕ Фрањо (• 1897.), вајар; највише ради рел. фигуре и портрете.

ГОСАР Андреј (• 1887.), слов. социолог, публ. и политичар; гл. дела: За кршћански социјализам, За нов дружабни ред, Систем кршћанскега социалнега активизма, Реформа друштва.

ГОСАРТ Јан (Мабиз, око 1472.-1533.), фламански сликар, радио реалистичке портрете и митол. сцене у духу ит. сликара свог времена.

ГОСЕ Франсоа Жозеф (Gossé, 1734.-1829.), фрц. композитор, значајан за стварање Париског конзерваторијума; компоновао црк. дела (мисе, мотете, Те Деум), опере, симфоније и ораторијуме.

ГОСЕН → Гесен.

ГОСЕН Херман (Gossen, 1810.-1858.), нем. економист; поставио основу зак. граничне корисности, која служи као темељ учења псих. шк.

ГОСЛАР, град (23 000 ст.) у Пруској, у подножју Харца; био повремено боравиште саских и франачких владара; катедрала (11. в.) и краљевски замак (12. в.): инд. дувана. алкохола, хем., ткст., дрвета; у околини руде: сребро, олово, цинк, бакар.

ГОСПА СВЕТА (Maria Saal), село на → Госпосветом Пољу у Корушкој, с. од Целовца (Аустр.); веома ст. црква (ходочашће).

ГОСПИНА ВЛАС (Adiantum, фам. Polypodiaceae), род папрата од око 80 врста, од којих више од половине живи у суптропима и тропима; у Југосл. расте само г. в. (A. capillus Veneris), папрат, пузећа стабла, увек увучена у пукотине стена; листа сложена од нежних листића клинаста облика, с црномрким петељкама; расте увек поред воде или у влажним клисурама или на улазу у пећине; често на бигру поред извора и јазова; има огроман ареал простирања кроз тропску и суптропску зону, а делимично улази и у умерену зону ст. света.

ГОСПИЋ, варошица и среско место (3540 ст.) у Лици (Савска Бан.), гл. трг. место Лике: тргује стоком и пољопр. производима; гмн., уч. шк., окр. суд, самостан сестара св. Крижа; у доба Вој. крајине штаб личке и оточке регименте.

ГОСПЛАН (скр. од государствени план), рус. комисија за израду привр. плана у СССР; функционише као орган Савета рада и одбране (СТО), који води привр., фин. и вој. политику СССР; привр. план који изради Г. постаје зак. за целу државу, пошто га одобри Центр. извршни комитет.

ГОСПОДАР 1) титула кнезова подунавских кнежевина и Црне Горе. 2) газда, сопственик.

ГОСПОДНЕТИЋ Павле, вајар из 16. в., родом са. Брача; радио у духу ренесансе; од њега остала фигура 1 пророка у катедрали у Шибенику.

ГОСПОСВЕТСКО ПОЉЕ, равница уз реку Глину између Целовца и Шт. Вида у Корушкој с познатим ходочашћем → Госпа Света; до недавно слов. обл.,



File: 0280.png---\milica\Rasic\---------------------------------------

данас готово сасвим германизована; у рим. доба на њему се налазила град Виринум, гл. место провинције Норика; и у ср. в. слободна слов. сељачка властела на њему бирала и устоличавала свог кнеза; то се обављало код тзв. »кнежјег камена« код Крнског Града (камен данас у целовачком музеју) к код »војводског престоља«, у близини Госпе Свете; обичај

е одржао до 1914. (На сл.: г.

престо.)

[Illustration]

ГОСТИ, у праву лица која су одсела код гостионичара; подвргнути су суровијем режиму, јер немају права па то да буду тужени пред својим судом, већ их гостионичар може тужити за дуг, без обзира на вредност спорног предмета из гостинског односа.* код среског суда надлежност за његову гостионицу; али и они имају извесне повластице (→ гостионичарска одговорност).

ГОСТИВАР, варошица и среско место (5960 ст.) у изворишном крају Вардара, у Г. Пологу (Вардарска Бан.); помиње се први пут за време Душаново; почео се развијати у привр. средиште од 17. в.; извози стоку и пољодр. производе (чувен пасуљ).

ГОСТИОНИЦА, у смислу § 76. 3. о радњама* радња мањег обима у којој се продају топла и хладна јела, алкохолна и безалк. пића, а могу се издавати и собе о намештајем; детаљније прописе о урећењу г. садржи Уредба о подизању и уређењу угоститељских радња од 1934. Гостионичар, власник гостионице. Гостионичарска одговорност, изузетак у грађ. праву који се састоји у томе што гостионичар одговара за сваку штету коју би његови људи, па и трећа лица у г., нанели у г. гостима или њиховим стварима.

ГОСТОПРИМСТВО, обичај код многих народа да се странцу да стан, храна и заштита; развило се и одржавало из више узрока: немање гостионица код многих народа, потреба за разменом производа одн. трг. и одржавање сродничких веза; гост свуда неприкосновен и под заштитом домаћина, његова рода и богова; и код примит, народа госта часте и даривају; код ст. Грка био обичај да се с гостом размењују дарови; иако хришћ. помагало одржава г., ипак га у Евр. готово нестало: још у ср. в. код Герм. и већине Сл., а одржало се само код Јж. Сл., нарочито Срба, и код Арбанаса.

ГОСТОРГ (рус), назив аутономних држ. предузећа за трг. у СССР, која функционишу при сваком савету нар. комесара; развијају своје пословање преко филијала и продавница; служе и као спона између домаћих и страних лифераната и купаца.

ГОТА (Gotha) 1) град у зап. Тирингији (46 000 ст.); инд. аутомобила, вагона, порцелана, гумених производа; геогр. институт; ст. замак, библт. и музеј. 2) нем. бомбардерски авиони у свет. рату. Г.-алманах → алманах. Готски програм, нем. соц.-демократије прихваћен на конгресу у Г. 1875., у основи реформистички и пацифистички, касније замењен → Ерфуртским програмом.

ГОТЕНБУРГ → Јетеборг.

ГОТИ, источногерм. народ; у 2. в. доселили се с доње Висле на обале Црног М., где примили хришћ. у 4. в. и поделили се на Зап. и И. Готе. Зап. Готи, аријевски хришћ., потиснути од Хуна, победили Валеноа (378.) и под Теодосијем Вел. ступили у рим. службу; под Аларихом упали 402. у Ит., освојили Рим (410.), под Атхаулфом отишли у ј. Галију (412.), одатле у Шп., где је Вална (418.--441.) осн. Западно-готско царство, које трајало до 711., када га уништили Арабљани код Херез де ла Фронтера. И. Готи, већином у савезу са Хунима, настањени после Атилине смрти у Панонији, пошли су под Теодориком Вел. у Ит., оборили Одоакра и основали И.-готско царство у Ит. (493.) с престоницом у Равени, које уништио виз. војв. Нарзес (555.). Готска азбука, писмо герм. народа Гота; створио га Вулфила, г. владика; у 13. в. прерађено. Г. библија, г. превод Св. писма еп. Вулфиле; најстарији књиж. споменик. Г. језик био богат облицима, изумро од 6. в. Готица, азбука изумрлог герм. народа Гота. коју Немци данас употребљавају; код Словенаца и Хрвата употребљавана раније поред латинице.

ГОТИКА, готска уметност, г. стил, најважнија и најбогатија група ум. споменика у зап., ср. и сев. Евр. од половине 12. до краја 15. в.; име добила у доба ренесансе у жељи да се она помије као варварска; међутим, г. нема никакве везе са Готима, јер су њени творци Французи; прве грађевине г. стила поникле у Фрц. ско 1150.; разликује се рана (до око 1300.) и позна г. (до 1500.); њене гл. гране у архт. и вајарству; монументалног сликарства има мало, углавном само на прозорским окнима; минијатуре рађене много. Архитектура се одликује високим грађевинама, издуженим пропорцијама, мноштвом прозора и колонета; гл. споменици: катедрале, еп. цркве, које подизали поједини градови и окрузи; најчешће имају 3 брода и 2 куле (торња), шиљате лукове и крстате сводове, чији потисак пада не само на унутрашње, већ и на спољашње, потпорне стубове, што омогућује веома вел. висину; поред катедрала, мањих црк. и капела, у г. с. се градиле и профане грађевине (палате, тржнице, прив. куће итд.), али њих мање очувано; за нешто више од 3 в., колико отприлике трајао, г. с. прошао кроз неколико фаза, при чему првобитни, једноставни строги облици и одмерена декорација постајали све компликованији и китњастији; највише мере и строгости било у Фрц., где је гл. грађевина, из 1. периода, Богородична црк. у Паризу (12. в.), а из 2.: катедрале у Ремсу, Страсбургу и Амијену (13. в.); најлепши споменик фрц. позне г. Палата правде у Руану (15. в.). Вајарство било подређено архт. и служило јој као декорација, јер фасаде, портали и капители стубова кипте рељефима, киповима и орнаментима, све издужених и отмених сразмера; декоративни мотиви се узимају из прир. и не стилизују се као за ром. епохе; како, уз то, гробнице дају прилику да се развије портрет, рађа се и, из века у век, превлађује реализам, који долази до врхунца у вајарству Клауеа Слутера. Монументалио сликарство на стаклу слабо се очувало; најлепши споменик: прозори на катедрали у Шартру (13. в.); много више се очувало минијатура, које од 13. в. добивају изглед правих слика; из њих произишло монументално евр. сликарство које у 12. в. на С* дало прве велике реалистичке сликаре (Ј. ван Ајк, Р. ван дер Вејден, Мемлинг, Шонгауер). Примењена уметност такође била веома развијена. Из Фрц. г. с. најпре прешао у Енгл., где добио оригиналне одлике и трајао све до под крај 16. в. (катедрале у Јорку и Велсу, Краљев колеџ у Кембриџу итд.); особито лепих споменика оставио г. с. у 14. и 15. в. у Белг. (у Бриселу, Брижу, Ајперну, Лијежу); Нем. подигла такође вел. број г. катедрала у 13. и 14. в. (Келн, Регенсбург, Фрајбург), а у својим сев. и и. крајевима зидала их од опеке, што им даје нарочиту драж и одлику (у Либеку, Данцигу); најмање се градило у г. с. у Ит., где се примењивали. углавном, само његови декоративни елементи (палате у Вен.); у Шп. у г. с. подигнуто неколико вел. катедрала (у Бургосу, Толеду, Севиљи); у Југосл. није био много распрострањен; има га само у зап. крајевима: у Далм. (клаустар доминиканског ман. у Дубровнику, палате у Трогиру и Хвару), у Слов. и Хрв.; дубље у унутрашњост, до срп. црк., допрли само површни утицаји (Градац, Дечани).

[Illustration]

[Illustration]

ГОТЈЕ (Gautier) 1) Валтер-Санзавоар, фрц. витез из 11. в.; повео с Петром Пустињаком неорганизовани поход 1. крст. рата, у којем узели учешћа народ, жене и деца из Фрц. и Нем. 2) Теофил (1811.-1872.), фрц. песник; упочетку присталица романтизма, затим прешао на описну и безличну поезију; 1 од твораца ум. l'art pour l'art; (збирка стихова Емаљи и камеје);* преко култа облика дошао до идеје да је ум. изнад морала; писао романе, новеле, поз. комаде, путописе, поз. и ум. критике; утицао на наше песнике парнасовце, нарочито на Милана Ракића.

[Illustration]

ГОТЛАНД, швед. острво ни Балтичком М. (2981 км²); гл. место Виборг.

ГОТОВАЦ Јаков (• 1895.), композитор, диригент Загребачке опере, његова муз. сочна и непосредна, с нар. основом; компоноваo опере: Морана, Еро с оног света; хорове: Коледа, Јадованка за телетом, На Вардару, Симфониско коло (за оркестар) и др.


File: 0281.png---\milica\Rasic\---------------------------------------

света; хорове: Коледа, Јадованка за телетом, На Вардару, Симфониско коло (за оркестар) и др.

ГОТФРИД (Gottfried von Strassburg), нем. песник с поч. 13. в., грађ. порекла, крајњи претставник фрц. углађеног језика, славан по недовршеном роману у стиховима Тристан (око 1210.).

ГОТХАРД 1) св. († 1038.), хилдесхајмски биск. 2) превој у З. Алпима; на њему болница посвећена св. Г.; преко њега пут; испод њега тунел (15 км) на жел. прузи Нем.-Ит. Готхардска железница, швајц. држ. жел. од Имензеа кроз Г. тунел (пробијен 1881., дуг 14,9 км, надм. в. 1109-1145 м), за Киасо (ит. граница), 274 км, отворена 1882., од 1921. ел.

ГОТХЕЛФ Јеремијас (псеудоним Alb. Bitzius-а, 1797.-- 1854.), нем. књиж.. дао прве стварно реалистичке приповетке са швајц. села.

ГОТХОБ (Godthaab), пристаниште (1100 ст.) на з. обали о. Гренланда.

ГОТШАЛКА, кнез Полапских Сл. из 11. в., убили га Бодрићи кад је покушао да их покрсти.

ГОТШЕД Јох. Кристоф (Gottsched. 1700.-1766.). нем књиж, следбеник → Боалоа; писао песме, драме, критике; значајан у ист. нем. поз. својим написима којима тражи угледање на фрц. шк. класика; гл. дело: Немачка позорница.

[Illustration]

ГОФ, орхан (Seriola Dumerlii), морска риба, нарасте до 1 м, више спљоштена тела; хрбат боје аметиста, а бокови се преливају у златно; прса и трбух бели; прсна пераја жуте боје; грабљивац морских дубина, залази доста и у наше море.

ГОЦЕ → Гучетић.

ГОЦИ 1) Гаспаре (Gozzi, 1713.-1786.), ит. моралист и уредник листа Osservatote. 2) Карло (1720.-1806.), ит. драмски писац (брат претходног), имао у своје време нарочито успеха својим драматизованим бајкама и народским комедијама; његову комедију Турандот прерадио Шилер.

ГОЦОЛИ Бепоцо (Gozzoli, 1420.-1497.), ит. сликар, радио фреске и слике на дасци, већином рел. карактера и у духу најранијег ренесансног стила.

ГОЧ 1) план. ј. од Врњачке Бање (Моравска Бан.); највиши врх Љуктен (1219 м). 2) ударајући инструмент, врста вел. добоша, који се удара с 2 палице разне величине; нарочито у употреби у Ј. Србији.

[Illustration]

ГОЏАМ, обл. у Етиопији (Афр.) ј. од јез. Тане; гл. место Дебра Маркос.

ГОШЕН → Гесен.

Г. П. У. (скр. за Государственоје политическоје управленије), држ. полит. полиција у СССР, заменила Чеку (Чрезвичајну комисију), изванредну комисију (која била образована почетком бољшевичке револуције, 1917.).

ГРАБ (Carpinus, фам. Betulaceae), листопадно дрво из породице бреза; г. бели (C. betulus), до 25 м високо дрво глатке и беличасте коре, јајастих, по ободу двојно назубљених листова, једнодомих цветова скупљених у цвасти на истој биљци (једнодома биљка) и сухих плодова; тврдо и жилаво дрво употребљава се у занатству; служи и као одлично гориво; г. црни (C. orientalis), омање дрво.

[Illustration]

ГРАБАНЦИЈАШ (преко ит. од грч.), према нар. веровању у Хрв. ђак који после 12 год. школовања ступи у везу с вилама и ђаволима, с њима изучи 13. год. и оспособи се за враголије и чаробњаштва.

ГРАБАРКА → камењарка.

ГРАБЕ Христијан Дитрих (Grabbe, 1801.-1836.), нем. песник драматичар; дела: Војвода Теодор од Готланда. Шала, сатира и иронија, Дон Жуан и Фау.

ГРАБЕЖ Трифко (1896.-1016.), члан атентаторске тројке против Франца Фердинанда, борбен омладинац; учио гмн. у Тузли, наставио је у Београду, где с друговима: Г. Принципом и Н. Чабриновићем израдио план за атентат против аустр. престолонаследника; пребацио се тајно у Босну; имао своје место на дан атентата, али лично није ступио у акцију; осуђен као саучесник на 20 г. робије, умро у затвору.

ГРАБЕЖ КОД ПЧЕЛА, штетна појава при којој пчеле краду мед из туђих кошница; крађа се може сузбити: затварањем свих случајних отвора на напуштеној кошници, сужавањем лета, да могу проћи само 2 пчеле, засењавањем лета, премазивањем лета петролеумом итд.; у случају јачих напада, нападнуто друштво треба привремено уклонити док се туђице не разиђу, затим применити 1 од горњих метода.

ГРАБЕН → потолина.

ГРАБИЋ Петар (• 1884.), теол.-флз. писац; осн. часописа Нова ревија; гл. дела: О модернизму, Филозофија Дунс Скота и др.

ГРАБЉЕ, грабуље, баштенска (вртна) алатка за уравњивање земље, сакупљање лишћа, сена и др. Г. за облаке. справа за мерење правна и брзине кретања облака (→ сл.).

[Illustration]

ГРАБЉИВИЦЕ (Raptatores), ред вел. птица, јаког перја, кљуна повијена и зашиљена при врху; снажних ногу чији прсти завршени моћним канџама, подесним за раскидање плена; деле се на дневне (соколи, орлови) и ноћне (совуљаге и буљине).

ГРАБОВАН Јован, сликар из 18. в.; сликао иконостасе у Ораховици и Подравској Слатини, а у заједници са Григ. Поповићем и у Стоном Београду.

ГРАБОВАЦ 1) ман. посвећен архангелу Михаилу, у будимској епархији; подигли га далм. монаси из ман. Драговића, 1838. 2) ман. близу Саве, посвећен св. Николи: помиње се први пут 1626.

ГРАБОВАЦ Филип (1695.-1750.), фрањевац, вој. свешт. и књиж., претходник А. Качића; објавио 1747. Цвит разговора народа и језика илиричкога алити рвацкога, који млетачке власти заплениле због његових нац. тенденција, а он допао тамнице, у којој и умро.

ГРАБОВСКИ 1) Бронислав (1841.-1900.), пољ. књиж.; писао песме, новеле, комедије и драме (Краљевић Марко), и преводио наше песме. 2) Михал (1805.-1863.), украјински песник и писац ист. романа: гл. дело: Украјинске мелодије. 3) Тадеуш (• 1871.), пољ. књиж. историчар и критичар.

ГРАБРОВНИЦА, село у Ђурђевачком срезу (Савска Бан.), родно место Петра Прерадовића.

ГРАВАМЕН (лат.), жалба, у старијем нем. праву жалбе сталежа на неправде.

GRAVE (лат.-ит.), тешко; у муз.: озбиљно, свечано, као ознака темпа = largo.

ГРАВЕНХАГ → Хаг.

ГРАВЕР (фрц.), ум. или занатлија који реже слике, калупе и олова у дрвету, металу, камену и сл. Гравира, штампани тисак са металне плоче, камена или тврде даске, на којој ум. начинио цртеж; ради се од почетка 16. в. на разне начине: 1) Дрворез (ксилографија), добива се са даске на којој се изрежу длетом сва она места која треба на отиску да буду бела, а оставе се нетакнути делови који треба да изиђу црни. 2) Бакрорез, отисак цртежа резана у бакарној плочи. 8) Бакропис, отисак са бакарне плоче која се превуче тврдим лаком, по којем ум. начини иглом цртеж, а потом прелије плочу киселином, која изеде сва места где лак скинут иглом. 4) Мецотинта, отисак са бакарне плоче која се нарочитим алатком начини зрнаста. 5) Акватинта, отисак цртежа са бакарне плоче покривене смолом која се топи загревањем и наједа киселином; начин рада пронађен 1750. 6) Литографија, отисак са камена на којем је начињен цртеж и који је оједен киселином по целој површини осим места на којима цртеж изведен; од 18. в. се ради и у бојама; преимућство г. у том што се 1 ум. дело може умножити у више истоветних примерака и што није скупо, а. незгода што и.ма у себи нечег мртвог, као и сви производи штампар. вештине: најчувенији свет гравери Дирер и Рембрант; код нас се г. негује непрекидно од 18. в. (3. Орфелин); данас се њом баве многи наши ум.: Кризман, Кирин, Јакац, Љ. Ивановић, Д. Јанковић а др. Гравирати, урезивати ликове у дрвету, камену или металу.

ГРАВИДИТЕТ (лат.) трудноћа.

ГРАВИС (лат.), знак за обележавање низлазног акцента у грч.; у фрц. графички знак који се ставља на отворено е: père, на а: à louer, и на où (кад значи где).


File: 0282.png---\Rasic\Jan\------------------------------------------

ГРАВИТАЦИЈА (лат.), сила којом се сва матер. тела привлаче, а чији израз на Земљи тежа; по Њутновом зак. г., који важи за целу васиону, сва се матер. тела привлаче силом која је сразмерна њиховим масама, а обрнуто сразмерна квадрату растојања; о прир. г. постоје 2 гледишта: 1) способност дејства на даљину које се преноси тренутно и 2) да је за преношење ове силе потребно присуство неког медијума; Њутн заступао ово 2. гледиште; теорија релативитета тежи да унесе промене у схватању г.

ГРАВЈЕ Гастоп (Gravier, 1886.-1915.), фрц. антропогеограф и лектор фрц. језика на Беогр. унив.; бавио се антропогеогр. наших крајева; гл. дела: Исељавање мусл. из Б. и Х., Стара Србија и Арбанаси, Густина насељености у Србији итд.

ГРАВЛИН (Gravelines), варош (5400 ст.) у Фрц., на обали Ламанша; мало пристаниште; риболов, бродоградња, инд. пива, шећера.

ГРАВЛОТ, село у Фрц., 10 км з. од Меца; код њега вођена највећа битка (18./8. 1870.) у фрц.-пруском рату.

ГРАД 1) првобитно значење: утврђено место за одбрану краја од непријатеља и склониште стан.; наша ст. утврђења (тврђаве и утврђени замци) била обично постављена на каквој теже приступачној узвишици; облик целе грађевине зависио од облика заравни на врху; обично имали јак и висок обимни бид, појачан четвороугаоном кулама; све озидано каменом; у дворишту које тај зид опасивао биле зграде за посаду, магацини, црквица, итд.; једна виша и јача кула (донжон) чинила као неку тврђаву у тврђави и служила за становање власника и одбрану кад непријатељ продре у остале делове г.; ове тврђавице биле обично на важним стратешким тачкама и путевима, али подизане и за заштиту рудника, насеља и тргова, владалачких двораца, манастира итд.; најзначајнији срп. средњевековни споменици ове врсте су: Звечан, Маглич, Медун, Јелеч, Петрч, Н. Брдо, Марков Град, Вишеград, Рудник, Брвеник, Голубац, Козник, Сокоград, Ресава, Борач, Смедерево, Београд. 2) касније значење: мање или веће насеље чије се стан. бави зан., трг. и инд.; има нека посебна права (поглавито право трга, пазара, сајма); седиште управних власти и држ. и прив. установа; према броју стан. г. се деле на мале (5 000-20 000), ср. (20 000-100 000) и вел. (преко 100 000); код нас се мања насеља називају варошице и трговишта, а већа вароши и г. (у ужем смислу), који се управљају по посебном зак. (1934.), а остали по општем Зак. о оп. (1933.) данас се по постанку разликују 3 гл. типа г.: тврђавски (постали под каквом тврђавом), пијачни (на раскрсницама или на граници 2 различите привр. обл.) и фабрички или руд. (поред рудника); постанак обично у вези с више узрока; по доласку у данашње јсл. земље наша племена затекла већ давно формиране рим. и виз. г.; нарочито приморска вел. пристаништа одувек била позната и напредна; као први г. које Јсл. основали помињу се Достиника (Даштаник, можда данашња Сјеница), Међуреч, Дрежник, Љешник, Црнобуча, итд.; данас се више не зна ни место где су били; нешто доцније се помињу Рас (данас Нови Пазар), Брезница, (Плевље), Будимља (код Берана), Градац (Чачак), Рибница (Подгорица), Оногошт (Никшић), итд.; после развоја рударства, око вел. рудника и њихових тргова, образовали се Брсково (код Мојковца на Тари), Трепча, Н. Брдо, Рудник, итд.; многи од ових г. напуштени у току векова, због измењених екон. и полит. прилика; најзад формирани нови г. као екон. и адм. средишта појединих покрајина, према н. стању и приликама; досад се потпуно изменио првобитни изглед античких градова, који свакако имали источњачки тип насеља, затвореног у одбранбени зид с капијама, иза којег биле груписане зграде, опет по оријенталном начину, окренуте унутарњим двориштима; исто тако нема више ни наших средњев. градова с трговима уз рудокопе, који имали изглед подграђа, груписаних под окриљем какве јаче тврђавице, дигнуте у средини, док и сама подграђа бранио какав лакши зид; уместо њих јавио се данашњи отворен и слободно развијен облик града, формираног на згодном трг. раскршћу, с вишеспратним зградама постављеним дуж гл. саобраћајница, које се стичу у неколико гл. чворова целога насеља; приморски градови задржали свој првобитни изглед; једино им бедеми нису више потребни; и сам начин грађења кућа код њих веома мало измењен; у градовима у унутрашњости земље најглавнији грађевински материјал раније било дрво; њега постепено истиснуо западњачки мешовити, тзв. бондрук начин грађења, које Турци пренели с обала Сред. М. на целу унутрашњост Б. П., затим усвојен још солиднији материјал, али с њиме и барокни евр. начин зидања, у опеци и малтеру, без одређенога стила; у последње време наши градови се увелико граде у духу савремене свет. архт., по свим принципима рационалности, удобности, практичности и сигурности. 3) степен (ступањ), 360. део круга, 90. део правог угла; сваки степен (°) се дели на 60 минута ('), сваки минут на 60 секунди ("); део скале код термометра. 4) Туча, мала ледена зрнца (обично пречника 0.5-2,0 см), која падају из облака кумулонимбуса; падање траје десетак минута, али и за то кратко време причини знатну штету усевима; постанак г. још није потпуно разјашњен; највероватнија теорија да се кишне капи леде услед снажних ваздушних кретања увис, која их узносе на вел. висине с ниском тмпт., па затим падају као ледена зрна, услед чега се на њих лепе и одмах смрзавају н. течне капљице; на тај начин зрна г. могу знатно да пређу наведени пречник. Градска привреда, у ист. нар. привреде: средњев. везана еснафско-г. п.; код нас се често овај назив употребљава погрешно за трг., инд. и занатство, за разлику од пољске п., јер трг., инд. и занатства има данас много и по селила Г. снабдевање, уговори између грађана и оп. или концесионара о употреби водовода, ел. енергије, гаса, канализаније; врста → атхезионог уговора.

[Illustration]

ГРАДАЦ 1) преист. налазиште из неолитика код Лесковца. 2) ман. Благовештења, сада у рушевинама, у ибарском крају, испод Рашке, задужбина краљице Јелене Анжујске, жене краља Уроша I, с краја 13. в., облика рашке базилике са 1 кубетом и са припратом; једини срп. прав. средњев. споменик обрађен у готског стилу. 3) ман. на 3. Морави (сада Чачак); сазидао га Немањин брат Страцимир.

[Illustration]

ГРАДАЦИЈА (лат.), поступност у излагању; може бити: климакс, кад се појаве (или предмети) ређају од најслабије ка најјачој, одн. од најмање ка највећој и сл.; антиклимакс, кад је ређање од најјачег ка најслабијем.

ГРАДАЧАЦ, варошица (3560 ст.) и среско место (Врбаска Бан.), 23 км од Бос. Шамца; топли извори (29.3º Ц) за купање; алкална слабо кисела вода, лечи: реуматизам, живчане и др. болести.

ГРАДАШЧЕВИЋ Хусеин-бег (1802.-1833.), син угледне бос. беговске капетанске куће и вођ бос. властеоске опозиције против рефорама султана Махмуда II; пошто потукао војску бос. везира код Травника и вел. везира на Косову, спролећа и у лето 1831., као Змај од Босне изабран и проглашен од бос. бегова за бос. везира; није испунио наде бегова и изгубио углед и снагу; највећи противници му били херц. бегови, помоћу којих султанова вој. потукла Г. присташе у више борби, а коначно у бици код Сарајева (17.-18./5. 1832.); после пораза Г. побегао у Аустр., а одатле, већ болестан, отишао после амнестије у Цариград, где наскоро умро; с њим сломљен и покрет бос. бегова за известан аутономни положај Босне у тур. царевини.

ГРАДАШЧИЦА, притока Шујице; извире под Голим Врхом, а улива се з. од Љубљане; дуга 27,1 км.

ГРАДЕЦ ПЛАНИНА, Градешка, план. на и. од Демир Капије (Вард. Бан.); највећи врх Пожар 1003 м.

ГРАДИВО, материјал, помоћна средства у тхн. и при умном раду.

ГРАДИЈЕНТ (лат.), промена неког елемента (притиска и тмпт., ветра итд.) на јединици дужине; за промене притиска и тмпт. у хориз. смислу узима се дужина од 111 км, а у верт. смислу од 100 м.

ГРАДИЛИШТЕ, грађевинска парцела, земљиште за које сопственик може добити дозволу за грађење (зидање); треба да испуњава све услове прописане месним грађевинским зак. и правилником, који углавном одређује: најмању површину г., његову најмању дужину лица и однос између слободне и озидане површине; мора да буде на подручју само 1 управне оп. и лежати уз улицу или јаван трг.

ГРАДИНА, град, градац, нар. назив у средишним и зап. јсл. областима за преист. утврђења (на И: градиште, кале, тумба), подизана на врховима прир. узвишења и стратегијски важним местима, обично од камена, правоугаоне, овалне и др. основе. 2) врт. Градинарство, повртарство.


File: 0283.png---\Jan\Rasic\------------------------------------------

ГРАДИНА ПЛАНИНА (1433 м), на граници Дринске и Приморске Бан.

ГРАДИНОВАЦ, 1 Плитвичко Јез. (0,042 км²), отиче у јез. Козјак преко 8 водопада; дубоко 9 м.

ГРАДИЋ Базил (• 1595.), стонски биск. и дубровачки књиж.; дао побожне књижице: Либарце од дјевства и Либарце од молитве.

ГРАДИШКА 1) слов., место у Ит. на Сочи (5000 ст.); производња свиле. 2) → Н. Градишка. Ст. Градишка.

ГРАДИШТЕ → Велико Градиште.

ГРАДИШЋЕ, Бургенланд, уска обл. и покрајина на И Аустр., дуж границе према Мађ., насељена већином Немцима, али има и Хрвата. Градишћански Хрвати (око 40 000) који живе у аустр. Г.; с оним који су остали на тлу Мађ. око 70 000; населили се у току 16. в.; говоре чакавски и вероватно су пореклом из сев. јадр. Приморја; Немци их зову и Воденим X.; у аустр. крајевима имају доста култ. права, приличан број култ. и просв. друштава и 36 чисто хрв. шк.; они у Мађ. култ. бесправни.

ГРАДНИК Алојз (• 1882.), слов. песник и преводилац; најбоља збирка: Мотиви из Истре.

ГРАДОЈЕВИЋ Михаило д-р (• 1885.), проф. на пољопр.-шум. фак. Београдског унив.; обилан научни рад на пољу примењене ентомологије у домаћим и страним научним листовима, као и практичан рад на сузбијању биљних штеточина, против цецидомије у ЧСР, штитасте ваши по нашим шљивацима, дувне у бос. шумама, мароканских скакаваца у Војводини итд.

ГРАДСКО, село и жел. станица на прузи Скопље-Солун, између ушћа Црне и Брегалнице у Вардар; од њега се одвајао крак жел. пруге узаног колосека за Прилеп; на 4 км ј. од жел. станице, на месту Пусто Г., рушевине античког града Стоби.

GRADUALE 1) песма у кат. литургији. 2) збирка таквих песама,

ГРАДУАЛИЗАМ, поступност, име којим се обележава реформистичка политика енгл. радничке странке; само варијанта конт. реформизма и посибилизма; тежи остварењу социјализма путем мирних и постепених рефорама.

ГРАДУИРАТИ (нлат.) 1) доделити коме акад. титулу. 2) поделити што на једнаке делове, ступњеве.

GRADUS AD PARNASSUM (лат.: парнаске степенице), речник за вежбање у лат. стиховима од језуита П. Алера (1702.); у муз. књ. за вежбање и тхн. усавршавање у свирању, нарочито на клавиру.

ГРАЂАНИН 1) пуноправни члан држ. заједнице; општа титула од доба фрц. револуције, убрзо замењена т. господин. 2) припадник (буржоаске) грађ. класе (супр.: радник). Грађанска азбука, ћирилица за употребу ван црк., уведена у Рус. за време цара Петра Вел. (1708.); облик њених слова преудешен према латиници; ми је примили с првим рус. учитељима и књ. половином 18. в. Г. брак → брак. Г. веће, колегијум од 3 судије који суди као првостепени суд о свим споровима који не долазе у надлежност среског суда или судије појединца (вредност испод 30 000 д); ово веће, које одређује претседник суда почетком год., суди и као апелациони суд по правним лековима против одлука среских судова у г. стварима. Г. закони, зак. прописи који регулишу приватноправне односе, тј. односе између појединаца. Г. законик, скуп разних правила за приватноправни живот појединаца; раније нису била кодификована; тек од краја 18. в. јавио се покрет кодификације; најважнији: фрц. (1804.), аустр., нем. и швајц.; остали су рађени по њима (В. Брит. и Уг. једине у Евр. нису кодификовале своје прив. право); у Југосл.: у Слов. и Далм. важи аустр. г. з., ревидиран за време свет. рата; у Хрв. и Слав. аустр. г. з., али без новела; у Србији важи Српски г. з. од 1844., скраћена прерада аустр. г. з., који отступио од изворника уношењем и срп. нар. правних обичаја; у Црној Гори још на снази оригиналан Општи имовински законик, у којем, под руководством В. Богишића, кодификовани црног. правни обичаји; у Војводини нема г. з., у Б. и X. такође нема, али се као обичајно допунско право употребљава и аустр. г. з.; за Грађ. законик Краљ. Југославије спремљена (1934.) предоснова, рађена према аустр. г. з. с новелама. Г. з. аустр., убраја се у најважније у Евр.; рађен по пандектном праву, започет средином 18. в., довршен и издат 1811.; мада отад прошло већ 120 г., он је с изменама још у употреби; гл. измене учињене за време свет. рата новелама од 2./10. 1914., 22./6. 1915. и 19./10. 1916.; његова гл. одлика је чист индивидуализам. Г. име → име. Г. кривица → деликт аквилијански. Г. облигација, тражбина која се може остваривати путем тужбе, насупрот натуралној о. која не даје право на тужбу. Г. парнични поступник, законик који прописује на који се начин пред судовима воде спорови: у Југосл. усвојен аустр., реципиран Зак. о судском поступку у г. парницама од 13./7. 1929. Г. положај. г. статус једног лица, скуп свих својстава које право приписује 1 личности и која су од важности по вршење прив. права; у рим. праву ту долазило: слобода, породични положај и држављанство; данас се узима у обзир само пословна способност, јер је сваки човек субјект у праву, а она зависи од узраста, душевног здравља и соц. вредности. Г. поступак → г. парнични поступак. Г. право, део прив. права; регулише односе између појединаца; гл. писани споменик је Г. зак.; наука г. права дели се на; општи и посебни део; посебни део дели се на: лично (породично, брачно, родитељско и старатељско право), имовинско (стварно и тражбено право) и мешовито (наследно и задружно). Г. рат, најоштрији и најсуровији облик класне борбе; неизбежно прати сваку револуцију којој је циљ насилно обарање постојећег друштвеног поретка; уколико друштвена класа, оборена с власти, даје већи отпор, утолико је он жешћи и крвавији; најдуже трајао у вел. соц. револуцијама као што су: енгл. (1642.), фрц. (1789.) и рус. (1917.). Г. слободе → слобода. Г. смрт, врста казне; у Белг. изрицана до 1856. за извесне тешке деликте; њом су одузимана својства субјекта права; лице тако осуђено није могло имати никаква права, нити тражити заштиту; данас ова казна не постоји у Евр. Г. стање, скуп података о узрасту, брачности и животу; акти г. с. садрже податке о рођењу, позакоњењу и усвојењу, браку, разводу и смрти; прибирање ових података врше верски претставници признатих вероисповести, а у Војводини држ. матичари. Г. суд, редован суд који расправља парнице: срески, окр., и апелациони судови и касациони суд; нису чисто г., већ једновремено и кривични. Г. част, уживање часних права; некада лица без г. ч. нису могла вршити г. права; данас она утиче само на извесне особине дужности и права у г. праву, нпр. на подобност бити тутор, док је право вршења прив. права углавном независно од уживања г. ч. Г. школа, постала код нас 1889., реформисана 1926. и 1931., засебна шк. установа са 3 типа: пољопр., трг. и зан.-инд.; школовање траје 4 год. са прописаним завршним испитом; практична шк. која оспособљава ученике за самосталан рад и зараду или му омогућава прелаз у друге ср. стручне шк.; настава се изводи тако да се сви предмети предају практично; стога се предају и практични предмети, као нпр. књв., трг. рачуница, нацртна геом., поуке из трг., земљр., инд. и зан., ручни рад; наставници дипломирани слушаоци Више пед. шк. са двогод. течајем; крајем 1934. било 208 г. шк., с укупно 34 656 ученика и 1997 наставника. Грађанство, првобитно стан. града; у законодавству често ознака појма држављанства.

ГРАЂАНСКИ (Хрв. спорт клуб Г.), футболски клуб. осн. 1911. у Загребу.

[Illustration: регулациона и грађевинска линија]

[Illustration: регулациона линија]

ГРАЂЕВИНАР, предузимач, акрхитект, који се обвезује да ће неком лицу за уговорену цену у новцу подићи извесну грађевину; потребни материјал може дати било г. или онај за чији рачун изводи грађење (господар грађевине); по тач. 7. § 17. Зак. о устројству Трг. суда, г. је трговац. Грађевинарска школа, стручна шк. за образовање г. мајстора (зидара, тесара и др.); у Југосл. постоји у Црној Трави (Моравска Бан.). Грађевинарство → архитектура. Грађевинска линија, права, крива или изломљена линија на којој се према регулационом плану зидају грађевине; често се поклапа са регул. линијом, али у улицама где су предвиђени мали вртови испред кућа, ограда се ставља на регул. линији, а грађевина на г. л. Г. право, скуп правних правила о уређењу градова и сигурности грађења; кодификована су у Г. зак., који је оквир-зак., тј. само садржи гл. одредбе и оставља свакој градској одн. месној оп. да пропише у његову духу своју г. уредбу с обзиром на локалне потребе. Г. радња, г. предузећа, посао који обавља грађевинар, извођење г. радова (§ 35. Зак. о радњама). Г. реон, подручје регулац. планом намењено изграђивању и насељавању града, одн. варошице; састоји се од ужег, који по правилу обухвата већ изграђени и насељени део, и ширег; приликом израде регул. плана њихове границе могу се одредити и без обзира да ли су и уколико изграђени и насељени; у ужем г. р. за сваки плац који испуњава услове прописане г. правилником односног града или насеља,


File: 0284.png---\milica\Rasic\---------------------------------------

оп. мора дати начелно одобрење за зидање, а у ширем г. р. не мора, већ како реши оп. одбор или градско веће. Грађевна жртва, у свету веома раширен обичај да се код градње кућа, зграда, утврђења, мостова и др. приноси жртва, која ће умирити подземна божанства и демоне, да не сруше грађевину; некада приношене људске жртве, према томе мотив о узиђивању невесте и ел. у градске зидове и мостове, чест и у нашим песмама и причама, има реалну основу; данас се г. ж. састоји у узиђивању какве животиње (целе или само главе), или самом клању животиње, чијом се крвљу попрска темељ, и у стављању новца, жита и сл. у темељ. Г. дрво, тхн. дрво које се употребљава као материјал за конструкције у грађевинарству, воденим градњама, мостоградњи и бродоградњи; може бити: обла (дугачка грађа за скеле, ступови, пилоти), тесана

(греде, брвна, рогови) или пиљена грађа слабијег

квалитета, која се употребљава за бетонске конструкције.

ГРАЈСКИ АЛПИ, део Алпа ј. од Мон-Блана, око фрц.-ит. границе; највиши врх Гран Парадизо (4061 м); превоји Мон-Сени (2082 м) и Мали Св. Готхард (2157 м).

ГРАЈФЗВАЛД, варош (27 000 ст.) у Померанској (Нем.), на обали Померанског Зал.; тргује житом и дрветом; инд. машина и намештаја; унив., музеји.

ГРАЈШЕР Матија, гравер из 17. в.; радио у Бечу и Слов.; значајан за познавање ст. Корушке; његових гравира има Унив. библт. у Загребу.

ГРАЛ св., ваза од смарагда, којом се, по средњев. веровању, служио Христос на тајној вечери и у коју Јосиф од Ариматеје сакупио Христову крв, кад га центурион пробо копљем; витезови Округлог стола, са двора легендарног брит. краља Артура (Артуса), настојали да дођу до св. Г., који је пренесен у један скривени замак у В. Брит.; јунаци у том тражењу доживљавали разне пустоловине.

ГРАМ (грч.), скраћено г, јединица за масу, приближно једнака маси 1 см³ чисте дест. воде на 4°, или тачније хиљадити део нормалног кг, који се чува у Интернац. бироу мера у Паризу; у свакидањем животу г се узима као јединица за мерење тежине. Г.-атом, тежина неког елемента у грамовима, која је бројно равна његовој атомској тежини, нпр. 1 г водоника, 16 г кисеоника. Г.-еквивалент, количина неког тела која заступа 1 г водоника у његовим једињењима. Г.-молекул, тежина неког тела у г, бројно равна његовој молекулској тежини, нпр. 2 г водоника, 18 г воде.

ГРАМ Зеноб (Gramme, 1828.-1001.), белг. инжењер, пронашао динамо-машину.

ГРАМАТИКА (грч.), део лингвистике који проучава и објашњава склоп и зак. језика; дели се на → фонетику, етимологију, морфологију и синтаксу; најстарија г. нашег језика од → Кашића В. (1604.); прва г. данашњег књиж. језика: Вукова Писменица сербскога језика (1814.); најопширнија и најбоља Т. Маретића: Граматика и стилистика хрв. и срп. језика (1899. и 1931.); шк. г. од Ст. Новаковића, Љ. Стојановића, А. Белића, Т. Маретића, Мусулина. Историска г. проучава порекло језика и ист. развитак његових особина. Упоредна г. бави се упоредним проучавањем сродних језика, нпр. герм., сл., сем.; осн. Франц Воп. Школска г. учи како се правилно пише и говори. Граматичар, познавалац и писац граматике. Граматичко тумачење зак.: смисао законодавчеве одредбе тражи се у етимол. значењу употребљених речи и синтактичном слагању текста.

ГРАМОС, план. (2535 м) у грч. Македонији, на арб. граници, јз. од Костура.

ГРАМОФОН (грч.), модеран облик Едисоновог фонографа; производи глас помоћу плоче (од шелака, целулозног ацетата и синтетичке смоле) са спиралним неравнинама, које изазивају треперење у складу с произведеним звуком; покрећу се или механизмом какав има сат или ел. струјом; игла, која може бити од челика или од др. материје, у вези је са звучником, изазива при додиру о неравнинама на плочи звук који се преноси на дијафрагму; снимање се врши на дебље плоче од неке посебне врсте воска, помоћу игле која полази од микрофона; добивена плоча се посребрује или позлаћује, да се затим путем електролизе добије негатив, који служи као матрица са које се врше отисци на загрејан шелак или др. материјал који може да служи као сировина за израду плоча. Грамофонске плоче обухваћене су ауторским правом: сматрају се као изишло ум. дело и не могу се даље репродуковати ни јавно изводити без одобрења аутора или његовог овлашћеника.

ГРАН (лат.), ст. мера тежине за фина мерења, у Енгл. и данас у употреби, 1 г = 64,799 мг.

ГРАН, варош у Мађ. на Дунаву (18 000 ст.), виногр.; минер. извори.

ГРАНАДА 1) варош у Шп. (78 000 ст.), гл. град истоимене пров. (550 000 ст.); осн. у 10 в. на месту где се некад налазио ант. град Илиберис; 1235.--1492. престоница мусл. државе, коју је уништио арагон. краљ Фердинанд Католик; дивна катедрала, гроб Фердинанда и Изабеле, Алхамбра. 2) варош државе Никарагуе на јез. Никарагуи, у Ср. Амер.

ГРАНАТ (срлат.), назив за читав низ силиката алуминијума, гвожђа или хрома са силикатом магнезијума или мангана; најчешће црвени алмандин, затим црвени пироп (чешки г.), који се употребљава као полудраги камен. Гранатна јабука → нар.

ГРАНАТА (ит.), шупље топовско зрно; вел. материјалног и моралног дејства; материјално дејствују комађем, гасовима и пробојном моћи, а морално треском и блеском; према материји којом је шупљина испуњена и њиховој намени деле се на: 1) бризантне, израђене од пресована челика с једноставним зидовима, а пуњене бризантним препаратима (мелинитом, екразитом, тротилом итд.), који се у њу сипа растворен, пресован у парчад или у виду прашка, накнадно пресованог у самом зрну док не добије потребну густину; у сваком случају г. се изнутра лакује или калајише, да експлозив не би нагризао метал. 2) отровне, праг.е се такође од пресованог челика, а, пуне разним загушљивим и отровним материјама (фозгеном, цијановодоничном киселином, иперитом, венсенитом итд.), који се, кад се г. распрсне, претварају у гас, пару или прах. 3) димне, за произвођење гушћег и дуготрајнијег дима (напуњене фосфором, олеумом), којима се погођени објекти могу и запалити, и за произвођење ређег и краткотрајнијег дима (пуњене хлор-сулфокиселином). 4) запаљиве, напуњене хем. смесом која после распрскавањем гори дуже и развија лак пламен и високу тмпт. 5) светлеће, напуњене смесом која гори јасним блиставим пламеном и осветљава предмете на које падне; у неким, које се распрскавају у ваздуху, постоји пресована светлећа материја (звезда) у вези с малим падобраном, који јој после реепрскавања омогућава лагано падање; служи за осветљавање земљишта и изналажење циљева. 6) означавајуће, обележавајуће, пуне се смесом магнезијума и алуминијума која се пали још по изласку г. из топа и полако сагорева, а пламен јој излази кроз нарочиту рупу и означава пут; служе за гађање циљева у ваздуху и означавање пута којим пролазе. 7) за регулисање гађања (коректуру), пуне се црним барутом или неком димљивом смесом, да би се видело где падају и према оме извршила поправка гађања. 8) панцирне, направљене од веома тврда челика и напуњене бризантним препаратом; ако су намењене пробијању зидова од армирана бетона имају масиван, зашиљен и окаљен врх, и упаљач у дну зрна; оне којима се гађају челични оклопи на бродовима имају слабије пуњење, а немају упаљача, већ се пале тмпт. проузрокованом продирањем зрна кроз челичну плочу; на врху имају меку гвоздену капицу која спречава отскоке.

[Illustration]

ГРАНВЕЛ Антоан (Granvelle, 1517.-1588.), кардинал, мин. Карла V и Филипа II; помагао Филиповој сестри Маргарити у управи Низоземском.

ГРАН ГИЊОЛ (Grand Guignol, париско поз. с луткама (»Куку Тодоре«), названо по гл. личности која, ствара страшне призоре.

ГРАНД КОМБЕН, план. у Швајц., високи 4 317 м.

ГРАНДЕЦА (ит.), величина; разметање, разметљивост, претерана достојанственост.

ГРАНДИ Дино (• 1895.), ит. политичар и дипломат; у фашистичкој влади више пута мин. иностр. дела.

ГРАНДИОЗАН (ит.), величанствен, необично леп, диван.

ГРАНДЈЕ Ирбен (Grandier, 1590.--1634.), фрц. свешт. из Лудена, осуђен као пристаница ђавола за владе Луја XIII и Ришелјеа и жив спаљен.

ГРАНИК, р. у М. Аз., улива се у Мраморно М.; на њој Александар Вел. победио Персијанце 334. пре Хр.

ГРАНИТ (лат.), магматска стена зрнасте структуре, постала искристалисавањем магме у дубинама, јавља се у облику громаде и лаколита; састављена од ортокласа (некад и плагиокласа), кварца и ли-*


File: 0285.png---\Jan\Rasic\------------------------------------------

  • скуна; поред лискуна, или, уместо њега, може да

садржи хорнбленде, аугита, покашто епидота, турмалина, граната и др. минерала; важан грађевински камен; код нас јако распрострањен у друштву палеозојских и још старијих стена, нарочито у обиму Родопоке Масе, у и. Србији (Нересница-Танда, Брљица, Плавна, Ст. План.), Букуљи, Церу, Славонским Пл., Похорју итд. Г. мрамор, граниту слично попрскан кречњак, испуњен малим коралима и појединим нумулитима, налази се у ј. баварским Алпима. Гранитни мрамор, вештачки камен, прави се од портланд-цемента и мрамора. Г. порфир, вулканска стена порфирне структуре (финозрнаста осн. маса с већим кристалима) и г. саставом (кварц, фелдспат, лискун); згодан за грађевинарство и калдрму.

ГРАНИЦА 1) линија (каткад појас) која одваја 2 прир. или полит. обл. Прир. г. одваја прир. обл. с обзиром на распрострањење или појединих прир. појава (биљних врста и формација, живот. врста и заједница, клим. типова, геол. формација итд.) или геогр. пределе; често ове имају облик прелазног појаса. Држ. г. одвајају државе; могу бити прир. (ако се поклапају с прир. г. (иду реком, план. или морем), или вештачке (између неких држава ван Евр. повучена степеном геогр. дужине или ширине); у план. се за г. често узима водомеђа, на рекама средина матице, а ређе и средина корита; кад рат измени г. између 2 државе, мешовита погран. комисија одређује на терену гран. линију саобразно уговору о миру и обележава дрвеним или зиданим ознакама (пирамиде, стубови итд.). 2) доња и горња г. скупа бројева (функције) су најмањи одн. највећи број између којих се налазе сви бројеви скупа (све вредности функције); ако г. постоје, тј. ако су коначне, скуп бројева је ограничен, у противном неограничен. Г. тачности, последња цифра која се узима у обзир при мерењу или рачунању извесних количина; нпр. при рачунању тел. комплекса, површине се заокругљују на 10 ха, већи поседи на хектаре, њиве на ар, мање парцеле на м², а у градовима где земљиште скупо иде се до на 1/10 м²; код нивелманских визура дужине са заокругљују на 10 м, при тахиметрисању на 1 дм, при мерењу полифоних страна иде се до на парни см, а при мерењу основица за тријангулацију узимају се и десета делови мм. Граничари 1) лица чија се имања међусобно додирују; приликом одређивања граница 1 имања морају се као заинтересовани обавестити и саслушати; суседи имају право у свако време тражити да се судским путем утврде границе. 2) → Војна крајина. Гранична ветеринарска станица, постоји на гл. жел. граннчним прелазима ради заштите земље од уноса сточних зараза; предвиђене су обично вет. конвенцијама и контролишу сав провоз, увоз и извоз стоке и сточних сировина у међународном саобр. Г. вредност, лимес, низа бројева, вредност којој тежи сваки члан тог низа (→ конвергенција). Г. в. функције, којој тежи ф. кад независна променљива тежи одређеном броју или бесконачности. Г. зона, појас на 50 км од држ. границе и морске обале у унутрашњост државе; у овој зони странци не могу стицати непокретности без спец. и заједничког одобрења мин. вој. и морнарице и мин. унутрашњих послова. Г. појмови, прости појмови који, разграничавају 1 научну обл. од друге; нпр. п. осећаја разграничава обл. псих. од обл. фзл.; у теорији сазнања (→ гнозеологија) то су чисти п., од којих наука полази и који означују границе између оног што се може и оног што се не може сазнати, те се у њега може само веровати; ти п. дакле разграничавају науку од рел. Г. предмети: дрва и ограда; дрво припада оном на чијем земљишту његово стабло; други сусед има право да жиле посече и ишчупа и за себе задржи, као и да надведене гране поткреше, али нема права да скида плодове (може сабирати плодове који падну на његово имање); ограда припада оном чија је, али оба граничара дужна су одржавати је у исправном стању; померање ограде и г. знакова на штету суседа претставља кривично дело преваре. Г. трупа, спец. трупа за обезеђење држ. границе; образују је граничари, а по потреби и остали делови вој.

ГРАН ПРИ (фрц. Gran prix : вел. награда), 1. награда на изложбама, коњским, аутомобилским и др. тркама.

ГРАН САСО Д' ИТАЛИЈА, највиши врх на Апенинима (2 920 м).

ГРАН СЕЊЕР (фрц.), великаш, отмен господин.

ГРАНТ Улисес (1822.-1885.), амер. ген.; као врх. заповедник војске с.-амер. држава, потукао јужњачке трупе код Ричмонда и завршио сецесиони рат (1861.-1805.) у САД; претседник Уније (1868.-1877.).

ГРАНУЛАЦИЈЕ (нлат.), нарочито ткиво (састављено из ситних чворића) које се ствара на местима где постоји губитак ткива (повреде, ране); помоћу г. ране зарашћују и од њега се ствара ожиљак. Гранулационо ткиво, новостворено ткиво које се јавља у запаљењима; неспецифично г. т., саграђено од фиброцита, фибробласта, плазмоцита, леукоцита, новостворених крвних капилара; специфично г. т., изазвано утицајем бацила тбк., паразита сифилиса, микоза, актиномикоза и др. има свој специф. изглед. Гранулисање, нагло хлађење стопљених метала водом да се добију грануле (метал у виду ситнијих и крупнијих зрнаца неправилна облика). Гранулом (лат.-грч.), дивље месо, оток ткива ране инфективне прир., може бити тбк. и луетичне прир. Г. зуба, последица хроничног запаљења у околини корена услед инфекције која продире кроз врх; величина г. од главице чиоде до зрна пасуља; може се претворити у цисту; лечи се: антисептично кроз живчани канал или радикално екстракцијом зуба и вађењем г. или ресекцијом врха корена (зуб остаје). Г. малигни → лимфогрануломатоза. Г. пунка, пупчане врпце, мали израштај, дивље месо, у дну пупчане јамице, често код новорођенчади после пада пупчане врпце; довољно држати сухо (дерматол, H_{2}O_{2}.

ГРАН ЧАКО (Gran Chaco), равница између план. венца Анда и р. Паране и Парагваја у Аргентини (Ј. Амер.); под шумама и пашњацима; стан. су већином независни. номадски Индијанци; на граници белци (земљорадници, сточари), нарочито у аргентинском делу (Чако централни); с. Чако припада Парагвају и Боливији.

ГРАОНТ Џон (Graunt, 1620.-1674.), енгл. статистичар, осн. полит. аритметике; гл. дело: Природна и полит. разматрања о смртности.

ГРАС, варош (20 000 ст.) у Фрц.; инд. парфимерије.

ГРАТИС (лат.), бесплатно, као поклон, поклоњено. Гратификација, поклон, дар, награда особљу, чиновницима неког предузећа која се обично даје о Божићу или Н. год.

ГРАТУЛАЦИЈА (лат.), честитање.

ГРАУБИНДЕН, кантон (7 114 км², 123 000 ст.ј на И Швајц.; стан. се бави сточарством; многе ваздушне бање (Давос, Ов. Мориц); гл. место Хур.

ГРАФ Антон (1736.-1813.), швајц. сликар, портретисао чувене личности свог времена: Фридриха Вел., Виланда, Хердера*, Лесинга, Шилера.

ГРАФЕНАУЕР Иван (• 1880.), књиж. историчар; бавио се спочетка филологијом и лингвистиком, затим се одао књиж.-ист.; гл. дело: Згодовина новејшега словенскега словства.

ГРАФИКА (грч.), вештина писања; начин писања слова у ст. споменицима; линеарни цртеж; уопште ум. радови који се умножавају помоћу штампања (бакрорез, дрворез и литографија). Графички, што се односи на графику и графикон; нешто претстављено помоћу графикона. Г. претстава, г. метод, графикон, врста тхн. цртања којом се промене величина, појава, као и бројне таблице претстављају сликовито (дијаграмом, графиконом); постиже се билом принципом аналитичне геом. (нарочито за приказивање временских промена), било величином кружних исечака (за распоред или однос количина); добивају се и справама (барометри, сеизмографи, термографи итд.); највише се употребљавају у статистици, нар. екон., прир. наукама, тхн., метеор., мед. итд.; деле се на → картограме и → дијаграме; поред њих постоје популарни г., који у облику тела приказују извесне појаве (количина попијеног алкохола у облику буради, величина вој. у фигурама војника итд.). Графичари, у псих., особе у чијем мишљењу превлађују графичке претставе о речима. Графолог, човек који се бави графологијом. Графологија, вештина познавања личних особина према облику рукописа. Графометар, инструмент којим се на терену мере углови; има метални полукруг L (лимбус), који може бити подељен до на пола степена, нонијус N за читање углова и доиптере D за визирање; употребљава се кад треба хитно и приближно измерити углове за вој., руд. и др. циљеве.

[Illustration]

ГРАФИЊИ Франсоаза (Graffigny, 1695.-1758.), фрц. списатељка, која у Паризу имала свој књиж. салон; гл. дело: Перувијанска писма.

ГРАФИТ (грч.), алотропска модификација, угљеника, хем. знак С, црн минерал јаке металне сјајности; кристали му имају хексагоналну симетрију,


File: 0286.png---\milica\Rasic\---------------------------------------

[Illustration: АРБАНИЈА] [Illustration: АРГЕНТИНА] [Illustration: АУСТРАЛИЈА]

[Illustration: ЈУГОСЛАВИЈА] [Illustration: АУСТРИЈА] [Illustration: БЕЛГИЈА] [Illustration: БОЛИВИЈА]

[Illustration: БРАЗИЛИЈА] [Illustration: БУГАРСКА] [Illustration: ВЕЛ. БРИТАНИЈА] [Illustration: ВЕНЕЦУЕЛА] [Illustration: ГВАТЕМАЛА]

[Illustration: ГРЧКА] [Illustration: ДАНСКА] [Illustration: ДАНЦИГ*] [Illustration: ДОМИНИКАНСКА] [Illustration: ЕГИПАТ]

[Illustration: ЕКВАДОР] [Illustration: ЕСТОНИЈА] [Illustration: ИСЛАНД] [Illustration: ИТАЛИЈА] [Illustration: ЈАПАН]


File: 0287.png---\milica\Rasic\---------------------------------------

[Illustration: КИНА] [Illustration: КУБА] [Illustration: ЛИБЕРИЈА] [Illustration: ЛИТВАНИЈА] [Illustration: МАЂАРСКА]

[Illustration: МЕКСИКО] [Illustration: НЕМАЧКА] [Illustration: НОРВЕШКА] [Illustration: ПАРАГВАЈ]

[Illustration: ПОРТУГАЛИЈА] [Illustration: РУМУНИЈА] [Illustration: СИЈАМ] [Illustration: САД] [Illustration: СССР]

[Illustration: ***] [Illustration: ***][Illustration: ФРАНЦУСКА] [Illustration: ХАИТИ] [Illustration: *Ч*СР]

[Illustration: ***][Illustration: ШВЕДСКА] [Illustration: ШПАНИЈА]


File: 0288.png---\milica\Rasic\---------------------------------------

али се мисли да кристалише моноклинично; најчешће се налази у једрим масама и љуспама; под прстима мекан и мастан; постаје од угља, под веома вел. притиском и високом тмпт., али може да постане и анорг., из угљоводоника у магми; први пут нађена лежишта у Кумберланду у Енгл. и убрзо искоришћен као материјал за писање; најчувенија лежишта у Сибиру, Цејлону и САД; код нас га има на пл. Столовима и Ореовцу код Грамаде, Темнићу, на Псуњу итд. Вештачки г. добива се из аморфног угљеника у ел. пећима под утицајем високе тмпт; има вел. тхн. значај.

ГРАФОВ ФОЛИКУЛ → Де Графов фоликул.

ГРАХ 1) Тиберије, син Корнелије, ћерке Сципинона Африканца Ст.; нар. трибун у Риму 133. пре Хр.; израдио аграрни зак. по којем нико није могао да има више од 500 јутара земље, ако нема деце, а 1000 јутара ако их има; остатак требало да се подели на имања од 30 јутара и да се раздели бесплатно пролетерима; нападнут од присталица племићке странке, убијен са 300 присталица и бачен у Тибар. 2) Гај, млађи брат Тиберијев, изабран за трибуна 10 г. касније; израдио неколико зак. у прилог пролетерима (зак. о бесплатном раздавању жита, з. о колонијама, з. о подизању путева и мостова итд.); племићи изазвали нереде и поубијали 2000 његових присталица (121. пре Хр.), а он наредио робу да га убије да не би пао у руке својих противника.

ГРАХ → пасуљ.

ГРАХАМОВ ХЛЕБ (по вегетаријанцу Г.), справљен без одвајања отпадака од пшеничног, ражног или кукурузног зрна, без примесе квасца или киселог теота; садржи у себи мању количину угљених хидрата, стога се употребљава као дијетални х. код шећ. болести.

ГРАХОВАР 1) Никола (око 1750.-1810.) и 2) Симон (1709.-1774.), сликари; радили минијатуре на пергаменту и у бакру, Симоново гл. дело: минијатуре у Матици Дизмовог братства.

ГРАХОВАЦ, село у племену Грахово у Црној Гори, где су (29./4.--15./5. 1858.) Црногорци однели сјајну победу над Турцима.

ГРАХОВО 1) карсно поље з. од пл. Једовника (Врбаска Бан.); надм. в. 730-800 м. 2) (Арежин Бријег), варошица и среско место у зап. Босни, на пређашњој далм. граници (Приморска Бан.); у околини много рим. старина. 3) племе у и. Херц., на граници према Боки и Катунској Нахији; ст. стан.: Матаруге; Граховљани се истакли у 19. в. у борбама против Турака; сјединили се с Црном Гором 1858. 4) предео са 43 села у Буг., захвата Брезнишку Котлину и крај око Перника (слив р. Струме).

ГРАХОРИЦА (Vicia sativa, фам. Papilionaceae), зељаста биљка висока 0,5--1 м; маљава, угласта стабла, пераста листа завршена рашљикама, јасноцрвена цвета; расте дивља и гаји се за сточну храну; гл. врсте: 1) обична (озима или јара); 2) бела (канадско сочиво); 3) крупнозрна, расте веома високо, неотпорна; 4) п*арбонска, са више варијетета који се одликују специјалном бојом зрна; 5) панонска, са пурпурним цветом, жућкастим махунама и зрном затворене боје; 6) маљава (руска), вишегодишња, јако ма,љава, расте преко 1 м висине; тражи добро земљиште, пропустљиво, па чак и кречно; сукцесивно сејање омогућава исхрану стоке преко целе сезоне.

ГРАХОРКА (Onobrychis viciaefolia или O. sativa, фам. Papilionaceae), зељаста нижа биљка, непарно сложена листа, пурпурна цвета скупљена у грозд; гаји се за сточну храну под именом → детелине турске или еспарзете.

ГРАЦ, гл. град (165 000 ст.) у аустр. Штајерској, на р. Мури и на ивици Алпа; унив. (1586.), в. тхн. шк.; инд. (ткст., машина, хартије, пива).

ГРАЦИЈА (лат.), леп, примамљив начин кретања тела и понашања; љупкост. Грациозан, љубак, примамљив, витак, отмених покрета.

ГРАЦИЈАН, рим. цар (375.--383.), рођен у Сирмијуму, син Валентијана I.

ГРАЦИЈЕ, ж. божанства у рим. митол., оличење лепоте и привлачности; биле 3: Еуфросина, Талија и Аглае; → Харите.

ГРАЧАНИЦА 1) варош (4500 ст.) и среско место у долини Спреч*е (Врбаска Бан.); околина житарски и шљиварски крај; инд. дрвета; у близини град Соко. 2) црк. св. Богородице код Приштине на Косову, потпуно очувана задужбина краља Милутина из 1321.; црква крстообразна облика, са 5 кубета; ср. кубе је на пресеку кракова крста, а остала на угловима између кракова; горњи склоп сводова тако изведен да се крет понавља у 2 спрата кровова, степенасто 1 изнад 2.; због оваква распореда унутрашњост црк. закрчена ступцима, те није прегледна; спољашњост обрађена на виз. начин и оставља најдубљи утисак од свих наших ст. споменика; унутра леп живопис са почетка 14. в. 3) л. притока Зете; извире под Прекорницом, протиче кроз Никшићку Жупу; при излазу у Никшићко Поље понире и пресушује.

[Illustration]

ГРАЧАНКА, л. притока Ситнице (Вардарска Бан.);. извире под Козницом, а протиче поред ман. Грачанице.

ГРАЧАЦ, село (1400 ст.) у Лици (Савска Бан.); у близини откривено халстатско насеље; недалеко рудник боксита. Грачацко поље, периодски плављено карсно поље (8,5 км²) у подножју Велебита (Савска Бан.); гл. место Грачац.

ГРАШАК (Pisum sativam, фам. Papilionaceae), у много раса гајена зељаста једногод. повијуша, пераста листа, вел. залистака и цветова; пореклом вероватно из зап. Аз.; у ратарству се гаји углавном пољски г.; обични може бити озими или јари; од њега се једу зрна, а од шећерца и младе зелене махуне; може се употребљавати и за сточну храну као зелена пића или осушен; веома добар за волове, овце, свиње и краве музаре: зрно веома богато сварљивим азотним материјама; просечан год. принос у Југосл. 45 000 q. Грашков зкижак, гагрица (Bruchus pisi), мали инсект тврдокрилац: женка носи јаја на махунама грашка у пољу, а ларвицет сличне белим црвићима, увлаче се у зрна. избуше их док се не исхране и у њима претварају у лутке и одрасле; из зрна излазе идућег пролећа; у ј. крајевима Југосл. буба скоро онемогућава гајење грашка; сузбијање: сејати здраво семе, које се може очистити од буба ако се на сваких 10 кг семена у добро затвореном суду сипа 60-70 г сумпор-угљеника, па добро протресе и остави 24 часа на миру; препоручује се да се семе остави од 1 год. за другу у добро затвореним судовима, или да се крајем зиме чува у топлом простору док сво бубе не изиђу.

ГРБ, заштитни, символички знак владара, држава, цркве, племићких породица и, нарочито, витезова и вој. лица; у највећој употреби у ср. в., кад их владари стављали у своје печате и на новце, а племићи носили на штитовима; потичу вероватно из ст. веровања у магична средства за сузбијање урока (двоглави орлови, крилати лавови, змајеви и сл.); Сл. су их примили од зап. суседа и Виз.; код Јж. Сл. ушли у употребу током 12. и 13. в.; наши ст. г. још нису довољно проучени; извесни старији зборници, са списковима и нацртима г. разних породица, сасвим непоуздани; настали су тек у 16. и 17. в., мада неки носе раније датуме, а сви су мање више производ произвољних комбинација; у 18. в. била много у промету Стематографија XI. Р. Витезовића, за коју грађа црпена из непоузданих старијих списа; по њој X. Жефаровић израдио своје дело истог имена (1741.); на основи те 2 књ. у 18. и 19. в. радили и многи други г., који су и сад у употреби. Познато је да су у Слов., Хрв. и.Далм. поједине племићке породице имале своје г. још у 12. в.; у Србији 4 оцила (→ сл.) употребио прво св. Сава (1199.) на Карејском типику, а двоглави бели орао, који Немањићи узели по свој прилици од виз. Комнина, јавља се први пут на фрескама у задужбини кн. Мирослава у Бијелом Пољу; у Босни их најпре имала династија Котроманића (13. в.); од свих наших г. најстарији је тзв. илирски, који се у ср. в. јавио на више места на јсл. зап. подручју

[Illustration]


File: 0289.png---\Jan\Rasic\------------------------------------------

а поново ушао у обичај у илирско доба; њим се нарочито служили Словенци; по уједињењу унесен је и у држ. г. Југосл. с малом изменом (уместо 1 звезде узете 3). Босански г. са штитом који пресеца 1 дијагонала и на којем су кринови, као да потсећа на везе с Анжујцима; касније се уместо кринова јавила круна; после окупације за службени г. Б. и X. уведен је ст. г. босанске области Раме: рука до лакта с мачем у песници. Хрв. г. имао круну, која се употребљавала и на њиховим новцима; око круне 2 линије означавале 2 реке; уз то додана и 1 звезда (1496.); хрв. г. у облику белих и црвених шаховских поља производ је 15. в. и није доказано да је био г. ет. хрв. краљевства. У Србији се често налазе на фрескама наших владара и на новцима двоглави бели орлови у круговима (коласте аздије), али без комбинације с крстом и 4 с изнад и испод водоравне линије на крсту; овај крст са 4 оцила узео као црк. г. београдске митрополије архиеп. Мојсије Петровић (1724.); комбинација двоглавог орла и тога крста употребљена у време патријарха Арсенија IV Шакабенте (1744.); у извесним зборницима 15.-17. в. срп. г. био или двоглави златан орао на црвеном пољу или сребрн крст на црвеном пољу са сребрним оцилима; овај последњи примио и кн. Милош (1835.) као г. кнежевине Србије; комбинацију двоглавог белог орла и крста на црвеном платну увео у Србији краљ Милан (1888.). Г. Краљевине Југосл., уведен 1919., је комбинација срп., хрв. и слов. г.; има двоглавог белог орла на црвеном платну, на чијим се прсима налази крст с оцилима, хрв. г. с 25 црвених и сребрнастих поља и слов. г. са 3 звезде на плавом штиту и полумесецом; изнад белог орла круна; поред њега, данас у употреби и веома разноврсни г. појединих породица и градова у Војводини, Хрв., Слов. и Далм.; недавно је озваничен и г. Београда; не постоји ни једно дело с њиховим описом и систематским прегледом њихова развоја.

ГРБА, искривљење кичме, најчешће последица тбк.

ГРБАЉ Жупа, мања предеона целина у Боки Которској, између Ц. Горе и Јадр. М., дели се на 4 »кнежевине«; веома плодна, али јако маларична; стан. се бави земљр. (нарочито кукуруз), риболовом и трг.; многе старине; знаменит тзв. Грбљански законик из 1427. Грбљани, стан. Грбља; плем. организација се изгубила; иначе Г. много слични Црногорцима.

ГРБИЋ Матија (Illyricus Garbitius, 1505.-1559.), родом из Истре; за време школовања у Нем. пришао прот., али није остао при њему; био веома учен човек; од 1537. проф. унив. у Тибингену за класичне јез.

ГРБИЦЕ, грба, земљомерка, педалац (Geometridae), група лептирова, чије се гусенице крећу на својствен начин грчењем и покретима као кад се педљем мери каква раздаљина; вел. штеточине дрвећа и воћки; познате врсте: вел. мразовац (Hibernia defoliaria), мали м. (Heimatolia brumata), огроздов лептир (Abraxas grossulariata), гусеница на коштичавом воћу; боров лептир (Bupalus piniarius), лети средином лета; гусенице с белим и жутим пегама.

ГРБОВИЋИ, важна породица у Колубари, у Мратошићу, из које бирани нар. кнезови; утицајан био кнез Никола, који са Ненадовићима дигао 1. устанак 1804. у ваљевском крају, а значајан му и син Милован, мудар старешина и добар јунак.

ГРГАШЕВИЋ Јаша (• 1890.), публ. и књиж. критичар пише и екон. студије; веће расправе: Југословени и Евр. (на ит.), Од Д'Анунција до Мусолинија, Срп.-хрв. питања, Руд. у Србији, Инд. у Србији и Црној Гори, за Свезнање обрадио туризам.

ГРГЕТЕГ, село и прав. ман. у Фрушкој Гори, који, по предању, основао Змај Огњени Вук; 1. пут се помиње 1619.; црк. посвећена св. Николи; претставља мешавину срп. средњев. архт. традиција и барока; 1841. страдао од пожара, н 1899. обновљен; има богату књижницу и збирку слика. Гргетешко властелинство, феудално добро карловачких митрополита; обухватало ман. Гргетег, село Нерадин и пусту Банковци; дао га цар Леополд I јенопољском еп. Исаији Ђаковићу (1692.); крајем 18. в. аустр. држава га одузела и за то плаћала 5000 форинти год.

ГРГЕЧИ (Percidae). породица грабљивих риба с коштаним скелетом и чврстим бодљама на предњем делу леђног пераја; у нашим слатким водама гл. претставници: гргеч, смуђ. костреш и вретенар.

[Illustration]

ГРГОШЕВИЋ Златко (• 1900.), проф. муз. шк. »Лисински« у Загребу, композитор нац. правца у муз.; најбољи у вокалним делима, између којих нарочито значајни хорови: Около жњачког венца, Коледарска, Иза бербе, Песме на текстове кајкавске пучке лирике, Од колијевке до мотике, Три игре за коморни оркестар.

ГРГУР, Грегорије 1) Богослов, Назијанац св. (328.-389.), црк. отац и хришћ. писац из Кападокије; као цариградски еп. претседавао 2. васељенском сабору; писао хомелије и поеме којима стекао свет. глас. 2) Никејац св. (око 330.-400.), брат Василија Вел.; борио (се против аријеваца на антиохиском и цариградском васељ. сабору и истакао се као. одличан логичар. 3) Нински, биск., живео крајем 9. и почетком 10. в.; истакао се борбом са сплитском црк., од које бранио права нинске биск. и с њом у вези нар. језик у црк.; 1 од гл. предмета сабора у Сплиту (925. и 928.) било расправљање о његовом ставу; али он није успео; паства из хрв. државе била подређена сплитској црк., а он добио другу биск. (у Скрадину); међутим, нар. богослужење, мада начелно укинуто, ипак се очувало, јер су традиције и инстинктивно нац. осећање били у народу моћан чинилац; Г. слављен као гл. борац за нар. језик и црк. 4) Светли св. (257.-331.), јерменски апостол н патријарх. 5) Тауматург св. (око 215.-270), грч. теолог и еп.; присуствовао антиохиском васељенском сабору. 6) Турски (око 538.-594.), фрц. теолог, хроничар и еп. града Тура; гл. дело Историја Франака. 7) Г. I-ХV, име папа, од којих најзнатнији: Г. I Вел. (590.-604.), чијом заслугом хришћ. раширено међу Англима и Сасима; састављач литургије, писац Дијалога (Двојеслов); Г. VII Хилдебранд (1073.-1085.), противник нем. цара Хајнриха IV у борби око инвеституре; реформатор кат. црк.; и Г. XIII (1572.-1585.), који реформисао календар.

[Illustration: ]

ГРДАН († 1612.), војвода никшићки; истакао се крајем 16. в., када се, услед агитације изасланика папе Климента VIII и аустр. емисара, кренуло неколико усташких акција међу Србима; узбунио 1597. своје племе и суседне Дробњаке и Пиву; како није добио ниоткуд помоћи, морао да се покори Турцима; придружио се патријарху Јовану кад је овај започео н. преговоре са западњацима, али и тад цела акција остала без резултата.

ГРДЕЛИЧКА КЛИСУРА, теснац измећу Врањске и Лесковачке Котлине (Вардарска Бан.); њом била у вези ст. јез. Панонско и Егејско.

ГРДОБИНА (Lophius piscatorius), род морских риба, веома крупне спљоштене главе и вел. уста; на почетку леђ. пераја љути покретљиви кончасти наставци; живи на муљевитом дну, грабљивица; лови се мрежом, месо доста укусно.

ГРЂИЋ 1) Васиљ (1875.-1934.), нац. радник; свршио флз. фак., али му бос. влада није хтела дати држ. службу, због учешћа у изради студентских меморандума против њене управе; стога почео рад као новинар; 1. уредник Српске ријечи (1905.); затим ступио у уредништво мостарског Народа (1907.); исте год. изабран за секретара друштва Просвјете, од које створио најактивнију нац. установу у Б. и X.; као члан бос. сабора (од 1910.), припадао крајњој нац. левици и био 1 од најборбенијих радника против аустр. режима; навукао стога огорчену мржњу власти и 1914. био затворен у Бањој Луци и с још 15 другова осуђен на смрт, али помилован на доживотну робију; из затвора изишао после ослобођења 1918. 2) Шћепан (• 1873.), култ. радник, наставник гмн. и посланик у бос. сабору од 1900.; учествовао у осн. сарајевске Просвјете и организовању земљр. задруга у Б. и X.; уређивао Српску ријеч; у свет. рату био таоц, а после затворен; од ослобођења имао више јавних функција.

ГРЂИЋ-БЈЕЛОКОСИЋ Лука (1857.-1918.), књиж.; одлично познавао нар. живот у Б. и X.; писао мање приповетке, али му запажен и од трајне вредности рад на скупљању грађе о нар. животу и обичајима; објавио већи број таквих радова у часописима и серију: Из народа и о народу.

ГРЕБ, пливајуће острво од трске, шевара и разних барских биљака; има их по јез. обраслим делимично у тресаву и по речним мртвајама (кривајама).

ГРЕБЕН → венац. Г. високог притиска, издужен облик високог ваздушног п. изнад неког предела (→ временска карта).