Sveznanje V5

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu
SVEZNANjE


Voda-Vreljača

VODA, bezbojna, u većoj količini plavkasta tečnost bez ukusa i mirisa, hem. jedinjenje vodonika i kiseonika (N₂O); sadrži još rastvorene gasove (ugljen-dioksid, azot, kiseonik, indiferentne gasove), miner. i organske materije, čvrste čestice i mikrobe; najgušća na 4°; služi za jedinicu težine (1 dm² = 1 kg); tmpt. na kojoj se mrzne (0°) ili ključa (100°), pod vazdušnim pritiskom od 760 mm služi za osnovne tačke u termometriji; deli se na teške i lake, prema količini kalcijum-karbonata koju sadrži; v. je hranljiva materija potrebna organizmu i gl. sastojak živih bića; njeno kruženje po organizmu zavisi od raznih organa (bubrega, jetre i dr.) i stoji pod upravom nervnog sistema: njen svakodnevni gubitak (1300-1500 g putem mokrenja. 600 g putem znoja, 400-500 g putem disanja i 100 g putem izmeta) nadoknađuje se pijenjem tečnosti (vode i dr. pića) i uzimanjem tečne hrane; u kozmetici pretstavlja gl. sredstvo za negu kože i kose, na koje deluje hem., meh. i termiski: rastvara sekrete i nanesene supstance, naročito soli, neke kiseline i belančevine. V. za piće mora biti: a) bistra, bez mirisa, i umerene toplote (bistrina zavisi od njenog ceđenja kroz zemlju i od uređenja oko bunara, koja sprečavaju slivanje površinske v.; miris se javlja ako v. prolazi kroz zagađeno zemljište; toplota v. treba da se kreće između 8-12°); b) sveža i prijatna ukusa (svežina zavisi od toplote i gasova: kiseonika i ugljen-dioksida, a ukus dolazi od rastvorenih soli kojih ne sme biti više od ½ g na 1 l; teška, tvrda i meka v. štetne su po telesno razviće); v) ne sme sadržavati rastvorenih otrova (olova i arsenika) i organskih materija koje trule; g) ne sme imati vel. broj klica; crevnih klica ne sme biti više od 100 u 1 l; kad nema dobrih podzemnih v., po varošima se za piće upotrebljavaju rečne i jezerske v., koje se prvo filtruju i sterilizuju (hlorom, ozonom, ultraljubičastim zracima, nitratom srebra itd.). Atmosferska i telurska v., isparava iz mora, reka, jezera i zemlje, kondenzuje se u višim slojevima atmosfere i pada na zemlju u obliku kiše, snega, grada itd.; pri tom prikuplja atmosferske taloge; rastvara minerale i upija gasove iz zemlje, stvara stalaktite i stalagmite u pećinama, a kad naiđe na nepropustljive slojeve zadržava se kao podzemna v. ili izbija u vidu izvora. Boraksna v. → boraks. Živa v., podzemna v. koja otiče u »žicama«, a izbijajući na površinu daje izvor. Zakiseljena v., pravi se od mekane ili tvrde dodavanjem sode bikarbone, limunove ili sirćetne kiseline, boraksa (20 g na 1 l); upotrebljava se za neutralisanje alkalija i sapuna posle umivanja i pranja ruku (naročito posle pranja sudova i rublja) i mivenja kose. Mekana v., kišnica, rečna v. i v. dobivena od otopljenog čistog snega; nije podesna za piće, jer je bljutava i štetna za telesni razvoj; može se dobiti i od obične v., ako se doda 1 kašika boraksa na 2-3 l v. Mineralne v., sadrže dosta rastvorenih miner. sastojaka ili gasova; kao minimum se uzima 1 g miner. sastojaka ili gasova na 1 l; dobivaju nazive prema najvažnijem sastojku (kisele, gorke, sumporovite, jodne i dr.); često su tople (termalne v.). Alkalne m. v., sadrže od miner. sastojaka najviše hidrokarbonate i alkalne metale, naročito natrijum; dele se na: kiseljake (sa više od 1 g ugljen-dioksida na 1 l), alkalno-kisele v. ili a. v. (ispod 0,25 g uglj.-dioks.), tople (hipo- hiper- i homeoterme) i hladne (ispod 20°); leče: bolesti želuca, katare organa za disanje, bolesti žučnih kanala i bešike i dr.; kod nas se nalaze u St. Kanjiži, Bukovičkoj Banji, Vrnjačkoj Banji, Sijarinskoj Banji, Radencima i dr. Alkalno-zemnoalkalne m.v., a. v. s vel. količinama zemnoalkalnih metala (kalcijum, magnezijum); leče iste bolesti kao i a. v., a osim toga, usled prisustva kalcijuma, povoljno deluju na stanje krvi, smanjuju kiselu reakciju mokraće i dr. Alkalno-murijatične m. v., sadrže, pored soli koje imaju ostale a. v., najmanje 0,17 g kuhinjske soli; podesne: za katare sluzokoža organa za disanje, želuca, žučnih puteva i dr., a kao kupke kod zapaljenja ž. organa, hroničnih zapaljenja plućne i trbušne maramice; kod nas: Novi Sad, Stari Bečej, Mladenovac (hipoterma), Radenci i dr. Alkalno-salinične m. v., a. (tople ili hladne) v. sa dosta sumpornih jedinjenja; za piće: protiv gojaznosti, povećanog pritiska sa arteriosklerozom, zatrajalih zatvora, poremećaja u srčanoj radnji i dr.; osim toga tople a. s. m. v. leče: bolesti jetre, kamen u žučnim i mokraćnim putevima, otoke slezine malaričara i dr. Gorke m. v. sadrže najviše soli sumpora, obično hladne, dejstvuju koncentracijom, sastavom i osobinama soli: draže creva i izazivaju na čišćenje; kod nas Torda u Banatu i dr. Gvožđevite m. v., imaju najmanje 10 mg gvožđa u litru; dele se na: g. karbonatne v. koje pored gvožđa imaju i znatne količine hidrokarbonata i g. kiseljake sa više od 1 g uglj.-dioksida u litru; izvori obično hladni; veoma retko topli, za piće i kupke (kiseljaci); deluju na oporavljanje malokrvnih i iznurenih usled bolesti, prekomernog rada i drugih uzroka. Zemno-alkalne m. v., sa vel. količinama hidrokarbonata, kalcijuma i magnezijuma; mogu biti topli i hladni kiseljaci i obične z.-a. v.;. lekovitost im potiče poglavito od kalcijuma; upotrebljavaju se za piće i kupanje; leče: artritična* oboljenja, katare sluzokože mokraćnih organa, hronične katare creva sa prolivom, bronhijalne katare, poremećaje opšte ishrane, neke kožne bolesti; kod nas: Lipkova kod Kumanova i mešovite u Tesliću, Žepču, Gata-Toplicama i dr. Službenost uzimanja v., sastoji se u pravu sopstvenika povlasnog dobra da sa bunara ili izvora poslužnog dobra odnosi v. u potrebnoj količini. Teška v., tvrda v., sadrži mnogo krečnih sastojaka, nije podesna za kuvanje, pranje i parne kotlove, jer stvara mnogo taloga; ne pere dobro kožu i kosu; čak ih kvari.

VODAN → Votan.

VODVILj (frc.), kratka i laka šaljiva igra, bez vel. zapleta; vrsta lakrdije; ranije s recitovanjem duhovitih i šaljivih ili satiričnih stihova uz pratnju muz.

VODEN, Edesa, varoš (13 000 st.) u grč. Makedoniji, na putu Bitolj-Solun; sl. ime joj je dao tamošnji sl. živalj po obilju površinske tekuće vode.

VODENA BOLEST, hidropos, skupljanje veće količine serozne tečnosti u tkivima (otoci) i telesnim dupljama (grudnoj i trbušnoj); uzroci: slabosti srčanog mišića, zapaljenje srčane kese, oboljenje srčanih zalizaka (→ vicium cordis), bubrežne bolesti (→ Brajtova bolest, nefritis, nefroza), neka oboljenja jetre (→ ciroza, ascites). V. glava, hidrokefalus, abnormno, većinom uređeno nagomilavanje vode u duplji lubanje, u komorama mozga ili oko njih; izaziva oštećenje kostiju glave i moždanog tkiva (smanjena inteligencija) i dr. moždanih funkcija. V. kila (hydrocela), izliv tečnosti u opnu (serozu) oko testisa; javlja se obično u vidu okruglog otoka na 1 strani mošnica, pri čemu koža mošnica ostaje nepromenjena, ali zategnuta; nezavisno oboljenje, ili prati zapaljenja, ili tumor testisa i epididimisa; izlivena tečnost žućkasta sa vlaknima, količina 200-500 i više g; opna upočetku istanjena, docnije zadeblja;. testis se, ako nije uzrok oboljenja, najčešće ne menja; retko usled pritiska dolazi do njegove skleroze. Lečenje: pražnjenje tečnosti i ubrizgavanje medikamenata ne daje uvek dobre rezultate; rezultati operacije uvek dobri. V. kozice → boginje ovčje.

VODENA ŽICA, podzemna voda koja se nalazi i kreće kroz pukotine čvrstih, obično slabo poroznih stena.

VODENA KOKA → barska koka.

VODENA KUGA (Elodea canadensis, fam. Hydrocharitaceae), dugovečna v. biljka, izduženog i razgranatog stabla i nežnog ovalnog lišća, po 2 i 3 u pršljenu, sitnih cvetova od kojih ž. imaju veoma dugu peteljku, a m. se odvajaju i plove po površini vode; poreklom iz S. Amer.; prenesena u Evr. (1836.), u kojoj se brzo raširila po slatkim vodama.

VODENA PARA → para.

VODENA PIJAVICA, stub penušave vode koji izaziva olujni vihor kad se iz oblaka spusti do v. površine (→sl.).

VODENA SKORPIJA, v. štipavica (Nepa cinerea, fam. Hydrocoridae), vrsta v. stenice, pljosnata tela i jakih, grabljivih prednjih nogu; u stajaćim vodama.

VODENA SNAGA, beli ugalj, sposobnost tekuće vode da vrši koristan meh. rad; pored uglja i zemnog ulja najvažniji izvor za dobivanje toplote i energije; njeni gl. sastojci su: pad, količina vode (protok) i korisno dejstvo mašina, na koje je primenjena; desetostruki proizvod pada (u m) i protoka (u m³/sek.) daje približno snagu postrojenja u NR. Na celoj zemlji može se iskoristiti oko 450 mil. NR, a iskorišćeno je dosad samo oko 46 mil. Od kontinenata je najbogatija Afr. (190 mil.), Amer. (112 mil.), Az. (70 mil.), Evr. (55 mil.) i Austral. (10 mil.). U Jugosl. se može iskoristiti oko 3 mil. pri niskoj, a oko 9 mil. NR pri sr. vodi; od toga je iskorišćeno samo oko 220 000 NR.

VODENE BUHE (Cladocera), grupa prostije sagrađenih rakova malog porasta i bočno spljoštena tela; pretstavnik → dafnija. V. stenice → veslarica.

VODENI GAS → gas.

VODENI ZNAK, razni znaci (crteži, slova, brojevi, šare itd.) u hartiji novčanica, hartija od vrednosti i pošt. ili taksenih maraka; utiskuje se prilikom fabrikacije pomoću naročitih valjaka u još vlažnu masu hartije; služi za zaštitu od falsifikovanja.

VODENI KONj → nilski konj.

VODENI MOLjCI (fam. Trichoptera ili Phryganeida), mrežokrilci, čije larve drže zadnji deo tela u cevčici utvrđenoj pod vodom ili je vuku za sobom. Vel. v. m. (Phryganea grandis), tanka tela, duga 18-27 mm, dugih pipaka i zakržljalih vilica.

VODENI PAUK (Argyroneta aquatica), rod paukova čije je telo nekvašljivo i uvek omotano vazd. mehurom; gradi mrežu u obliku zvona u vodi, na vodenom bilju i ispunjuje je mehurima vazduha.

VODENI PACOV → voluharice.

VODENI SAT, v. časovnik, kod st. Grka poznat pod imenom klepsidra, sastojao se iz 1 posude različitog oblika s malim otvorom na donjem delu; određena količina vode mogla da isteče kroz taj otvor za određeno poznato vreme; kao mera za vreme bio u upotrebi još kod Asiraca (600. pre Hr.).

VODENI TALOG, oborina, količine vode koje iz vazduha padaju na zemlju u obliku kiše, snega, susnežice, grada, sugradice, rose, slane i inja; nastaju hlađenjem vlažnog vazduha, pri čemu se vrši → kondenzacija vodene pare u kapljice ili čvrste deliće, što zavisi od toga da li je tmpt. iznad ili ispod 0°; mere se visinom u mm, koju bi imao sloj vode palih taloga, kada se ništa ne bi upilo u zemlju, isparilo ili oteklo.

VODENI CVET (Ephemera), nežni krilati insekt s 3 končasta nastavka na zadnjem delu tela, iz grupe prakrilaca; viđa se kraj slatkih voda, ne hrani se i živi kratko vreme (nekoliko časova do nekoliko dana); larve mogu živeti po nekoliko god. (u vodi), diše dušničkim škrgama i pretstavlja odličnu hranu za ribe. (Na sl. a) larva, b) insekt).

VODENICA → mlin. Vodeničar, u plan. jsl. krajevima svaki muškarac je i v.: zna da vrši opravke u mlinu i melje žito; u krajevima gde ima većih r., gde je zemljr. jače razvijena i gde se podižu veće vodenice, vodeničarstvo je zanat, obično nasledan u porodici. V. melje u svojoj vodenici ili uzetoj u zakup, a za uslugu naplaćuje ujam.

VODENO STAKLO → silikati.

VODENO TKIVO, tkivo biljke čija je gl. funkcija magaciniranje vode; sastoji se iz živih parenhimskih ćelija vel. zapremine usled veoma prostrane vakuole u kojoj se nalazi vodenasti sok ili sluz. V. t. nalazi se kod biljaka sa veoma suhih, vrelih staništa (po pustinjama, stepama, na stenovitom staništu, kod epifita, halofita); po položaju može biti spoljašnje ili unutrašnje, a nalazi se uvek pored asimilacionog tkiva koje najviše trpi u oskudici vode, te se iz tih rezervoara snabdeva vodom u vreme dugotrajne suše; kod nekih biljaka (mnoge epifitske orhideje, zatim krompir i dr.) v. t. je u naročitim krtolama; kod lukovača u sočnom lišću lukova (mnogi lukovi mogu terati sve do cveta, a da ne prime spolja ni kap vode) i u sočnim plodovima.

VODENjAK, donji deo opne koji obavija začetak (dete) i sadrži plodnu vodu (amniotičnu tečnost), sastavljen od 2 opne: spoljne (horion) i unutarnje (amnion); nalazi se prema ustima materice, ispred detinjeg dela koji prednjači; služi za zaštitu začetka dok je u materici i pomaže za vreme porođajnih bolova da se usta materice potpuno otvore; kada izvrši taj zadatak, prska obično za vreme porođajnog bola (normalno prskanje); prevremeno prskanje dešava se pri kraju trudnoće, a pre početka porođajnih bolova; prerano prskanje dešava se u početku porođaja kada usta materice počinju da se otvaraju; lažno prskanje, kada se pocepa samo spoljna opna i istekne tečnost koja se nalazi između horiona i amniona; svako rano prskanje otežava i odužava porođaj i izlaže porodilju opasnosti infekcije, većoj ukoliko je v. ranije prsnuo; čim on prsne porodilja treba da legne u postelju i da pozove lekara, odn. babicu.

VODENjACI → mrmoljci.

VODENjAČA, maslenka, maslovka, kruška čije se meso topi u ustima.

VODNA PRAVA, stvarna prava koje se sastoje u isključivom iskorišćavanju vodne snage; stiču se posebnim koncesijama; uvode se u zemljišne knj.; za upis potrebno odobrenje banske uprave.

VODNE ZADRUGE, javno-pravne ustanove čiji je zadatak da izvršuju i održavaju radove za odbranu od poplava, regulaciju vodenih tokova, odvodnjavanje, navodnjavanje i naplavljivanje; osn. se slobodnim sporazumom vlasnika zemljišta koje treba meliorirati, ili sporazumom većeg dela vlasnika celog područja, a protiv volje vlasnika manjeg područja; stoje pod upravom i nadzorom Mst. građevina; u Jugosl. ih ima 125 s ukupnom površinom područja od 1 096 875 ha; najveća je Biđbosutska za odvodnjavanje i odbranu od poplava (237 000 ha), a najmanja zadruga za navodnjavanje Gornjo-studeničkog Polja u Herc. (6 ha); ukupna dužina svih zadrugarskih nasipa 1978 km, kanala za odvodnjavanje 7499 km; broj pumpi 102, kapacitet pumpi 105 m³/sek., snaga svih pumpi 10 233 NR; u osnivanju i izgrađivanju n. zadruge sa područjem od 449 115 ha; u izvesnim zemljama (Bug., Šp. i dr.) v. z. se osn. i radi iskorišćavanja vodene snage, građenja i upotrebe vodojaža, splavarenja i ostalih hidrothn. radova od opšte koristi.

VODNIK 1) Branko d-r (1879.-1925.), knjiž. istoričar prof. univ. u Zagrebu; napisao više dobrih studija: o Petru Preradoviću, St. Vrazu, A. Mihanoviću, A. Starčeviću; najbolji mu rad pregledna, naučno rađena, dosad ničim boljim nezamenjena Povijest hrv. književnosti, koju nije dovršio; u njoj se pokazao kao čovek šire kulture i solidna znanja. 2) Valentin (1758.-1819.), slov pesnik i svešt.; 1798.-1810. prof. gmn., a 1810.-1815. direktor i šk. nadzornik; 1 od najodanijih pristalica frc. slobodarske ideologije i politike, i kao takav se sav zalagao za popularisanje frc. uprave, u kojoj video bitne uslove za vaskrsavanje i jačanje slov. nar. svesti i šire sl. akcije; Napoleonovu Iliriju, koju je pozdravio oduševljeno, smatrao za polaznu tačku stvaranja bolje budućnosti ne samo Slovenaca, već Jsl. uopšte; pisao udžbenike za nar. šk., pokrenuo nar. kalendar i časopis Ljubljanske novice, skupljao nar. pesme i brinuo se o svima prosv. pitanjima; austr. vlasti ga, posle bečkog kongresa, gurnule ustranu i odmah penzionisale, ali je njegovo delo nastavljeno u dobroj meri docnije; njegova Ilirija oživljena pretstavlja vidnu intelektualnu osnovu n. ilirskog pokreta među Hrvatima, a donekle i među Slovencima.

VODNjAN (it. Dignano), varoš (11000 st.) u Istri (It.).

VODNjAČA, alamanka, volovodac, goveđara (Orobanche, fam. Orobanchaceae), jednogod. parazitska biljka na korenu mnogih cvetonoša; sočna stabla, lišća redukovanog na ljuspe, cvetova zigomorfnih, crvenkastih, žutih, ljubičastih, plavih, sličnih cvetovima zevalice; nema hlorofila (heterotrofna); živi kao štetni parazit na konoplji, duvanu i dr. kult. biljkama; ima oko 50 raznih vrsta po livadama, u stepama, šumama i na plan. Napadnute biljke malaksavaju, zaostaju u razviću ili se potpuno osuše; suzbijanje: prilikom okopavanja čupati i spaljivati zaražene strukove, a zaraženo detelište preorati rano sproleća; izmena plodoreda neophodna.

VODOANCI, frc. jeretici iz Provanse; možda dobili ime po osnivaču sekte Valdou (12. v.); istrebio ih Fransoa I.

VODOVOD, skup postrojenja za snabdevanje pijaćom vodom; gl. delovi: ishodište (izvor, podzemna voda, reka, jezero), dovod, mreža i rezervoari; za pritiske do 10 atm. upotrebljuju se gvozdene livene cevi (fabr. u Bosni i Slov.), a za veće pritiske čelične cevi prevučene asfaltom ili cinkom; u Jugosl. oko 90 gradova i mesta, sa oko 1 mil. stan., snabdeveno je vodom iz v., a za snabdevanje sela izrađeno od ujedinjenja oko 10 000 vodovodnih objekata (arteskih bunara, hig. bunara, česmi, cisterni i seoskih v.).

VODODELNICA → razvođe.

VODODERINA, žleb koji izdubi neki slabiji vodeni tok svojim erozivnim radom; → bujica.

VODODRŽLjIVE (IMPERMEABILNE) STENE, glinovite, laporovite, vulkanske i dr. stene koje ne upijaju i ne sprovode vodu sa zemljine površine u unutrašnjost.

VODOZEMCI (Amphibia), klasa prostije graćenih kičmenjaka, gole kože, bogate žlezdama, koja im, mada imaju pluća, služe i za disanje; skelet bez grudnog koša, srca sa 2 pretkomore i 1 komorom, bubrega na stupnju mezonefrosa; s malim izuzetkom razvijaju se u slatkoj vodi iz jaja, iz kojih postaju ribolike larve (punoglavci), bez udova, koje dišu škrgama; punoglavac se preobražajem razvija u odraslu životinju; u razviću nema pojave embrionalnih organa, amniona i alantoisa; obuhvataju, pokraj repatih i bezrepih oblika (mrmoljak, daždevnjak, žaba) i grupu zmijolikih oblika bez udova, koji žive u vlažnoj zemlji (Afr., Indija, J. Amer.); rasprostranjeni po celom svetu izuzev po morima.

VODOJAŽA, pregrada doline, iza koje se stvaraju vel. vodene rezerve (za navodnjavanje, iskorišćavanje vod. onage, vodovode i radi zaštite od poplava); gradi se od zemlje, kamena ili betona; najveća dostignuta visina 223 m; vajveća zapremina veštačkog jezera 40 mil. m³; mora imati preliv za regulisanje najvišeg nivoa u jezeru i ispust za pražnjenje jez.

VODOLIJA, sazvežđe → zodijaka.

VODOMAR (Alcedo ispida), mala šarena ptica plavih i zelenih otseva sa dugim šiljatim kljunom; živi kraj voda i hrani se ribom; gnezdi se u rupama u zemlji kraj obala.

VODOMER, sprava za registrovanje količine vode koja protiče kroz cev; kod vel. v. protiče voda kroz suženu cev. pa se razlika pritisaka u suženoj i normalnoj cevi prenosi direktno ili el. putem na pokazivače potrošnje. Kućevni v. ima lopatice čiji se obrtaji prenose preko časovničkog sistema na pokazivače potrošnje.

VODONIK, gasoviti hem. element (hem. znak N; atomska tež. 1,008); bez boje, ukusa i mirisa; ključa na --252°; slobodan se nalazi u malim količinama u visokim slojevima atmosfere, a obilno na Suncu i nekim zvezdama; sastojak je vode, nekih silikata, gline, boksita i sviju jedinjenja biljnog i životinjskog porekla; ima ga u nafti i u svima vrstama fosilnog uglja; sadrže ga sve kiseline, baze i mnogi sintetički proizvodi; dobiva se obično dejstvom cinka na razblaženu sumpornu kiselinu, elektrolizom vode i vodenih rastvora, a u ind. iz koksa na usijanju i vodene pare; lakši oko 14½ puta od vazduha; upotrebljava se za punjenje balona; na vazduhu gori, jer se jedini sa kiseonikom i gradi vodu; plamen mu veoma topao, a ako sagoreva s kiseonikom još je topliji i služi za topljenje platine, aluminijum-oksida itd. Smeša v. i kiseonika »praskavi gas« eksplodira kad se upali; na višoj tmpt. oduzima nekim metalnim oksidima kiseonik s kojim gradi vodu i oslobođava metal (redukcija); upotrebljava se za fabrikaciju amonijaka i u org. hem. ind. V.-superoksid, jedinjenje v. i kiseonika; N₂O₂; густа безбојна течност, тачка топљења --2°, спец. тежина 1,458; у малој количини налази се у атмосферском талогу; постаје при спонтаној оксидацији орг. и неорг. материја на ваздуху; тхн. се добива из пероксида натријума или баријума, дејством разблажених киселина, а и електролитичким путем. У пракси се употребљава као 30% водени раствор (перхидрол). Распада се сам од себе на воду и кисеоник; може се стабилизовати додатком малих количина фенацетина, антифебрина, карбамида и сл.; делује као редукционо и оксидационо средство, на чему почива његова употреба у мед. Концентрован 30% в.-с. пали кожу и ствара на њој беле пролазне мрље.

VODOPIJA, ženetrga, radič salata, kapucinska brada (Cichorium intybus, fam. Compositae), zeljasta glavočika donjih listova perastih, gornjih jajasto-kopljastih; cvet: plava glavica na vrhu stabla i grana; čest korov neobradivog tla; naročito gajena za cikoriju, ciguru, koja se dobiva iz odebljalog vretenastog korena i upotrebljava kao dodatak kavi, i radi lista za salatu; množi se iz semena, otvara apetit, čisti; upotrebljava se i protiv grčeva u obl. jetre.

VODOPIĆ Mato (1818.-1893.), pripovedač, svešt. i dubrovački bisk. (od 1882.); njegove pripovetke: Tužna Jele, Marija Konavoka imaju lokalne boje i mnogo nar. života i verovanja, ali malo prave um.

VODOSTANICA, vodovodni sistem za napajanje lokomotiva vodom na žel. stanicama.

VODOSTOJ, stanje vode u reci nad »normalom« tj. iznad nule graduisane vodomerne letve u reci; 0 je obično u visini najniže vode; svakodnevna opažanja saopštavaju se preko radia (poglavito zbog prognoze povodanja) i štampaju u god. izveštajima centr.- hidrografskih ustanova.

VOZ, kompozicija žel. kola vezana za lokomotivu; prema sastavu dele se na: kola, lokomotivu i motorna kola, a prema vrsti saobr. na putničke i teretne. Putnički v. može biti brz, ubrzan, mešovit i lokalni, a teretnn v. tranzitan, direktan, lokalan, režiski i voj. Vozar 1) vozilac, turnar, kiridžija, lice koje se bavi prenosom stvari iz 1 mesta u dr. ($$ 69.-74. Srp. trg. zak.). 2) (lat.: Auriga), sazvežđe sev. polusfere između Bika i Blizanaca; u njemu se nalazi Kapela, zvezda 1. priv. veličine. Vozarina, nagrada vozaru za prenos robe. Vozni list, pismeno koje pošiljalac robe izdaje vozaru; sastoji se iz gl. elemenata ugovora o prevozu (sprovodno pismo).

VOZAREVIĆ Gliša († 1848.), knjigovezac; došao u Beograd za vlade kn. Miloša i tu otvorio 1. izdavačku knjižaru; izdavao Golubicu, Dositejeva i Davidovićeva dela i dr. spise.

VOJ → tuna.

VOJVODA 1) u sr. v. vel. župan. 2) u Srbiji posle 1. ustanka nahiski ili knežinski starešina, zatim četnički starešina i čin u voj. koji se stiče samo u ratu. 3) u Polj. najviši organ adm. vlasti. V. Vuk → Popović.

VOJVODINA, si. deo Jugosl. (Banat, Bačka i delovi Baranje i Srema); uglavnom nizija, delimično pokrivena peskom (Deliblatska i Subotička peščara) i ritovima (naročito na obali Dunava i Tise); na ivici ima nešto brežuljaka (Vršačke Čuke, Fruška Gora); klima kont. i jednolika; zemljište veoma plodno zbog prisustva lesa; stan. raznoliko (najviše Jsl., pa Mađari i Nemci, a u manjem broju Čehoslovaci, Malorusi, Rusi, Bugari, Poljaci i Jevreji), bavi se pretežno zemljr. i proizvodi žitarice (kukuruz, pšenicu, ovas, proso, raž, heljdu, krupnik), mahunasto bilje (pasulj, sočivo, grašak, grahoricu), povrće (krompir, mrkvu, patlidžan, luk, kupus, papriku, lubenice, dinje), ind. biljke (šeć. repu, konoplju, duvan, uljnu repicu, hmelj), vino i voće; pored toga razvijeno stočarstvo (svinje, ovce, konji, goveda, živina); svilarstvo i ribolov koji je najbogatiji na Tisi; po gradovima ind. (šećer, vagoni, poljopr. mašine, špiritus, alkohol, elektromotori, porcelan, kablovi, avioni). Najstarija sl. naselja na području V. potiču još od onih Sl. koji su, krenuti Hunima, iz svoje prapostojbine sišli na sr. i d. Dunav; kasnije su se među njih naseljavali Sl. s B. P., naročito iz Srbije prilikom nadiranja Turaka (15. i 16. v.); u to vreme (1471.-1537.) obrazovana u Sremu srp. despotovina, kao nasleđe st. despotovine u Srbiji; vel. priliv Srba došao 1690., pod vođstvom patrijarha Arsenija III Crnojevića; pred prelazak u Austr. Srbi tražili slobodu vere i versku samoupravu, što im car Leopold zejmčio (21./8. 1690.); njegova jemstva pretstavljala pravnu osnovu za crk. autonomiju Srba u Mađ., koja nije uvek poštovana; ali nije mogla ni da bude izrično opozvana; pod uticajem grofa Đorđa Brankovića, Srbi su kasnije tražili i svog svetovnog vojvodu, ali im ta želja nije ispunjena; kako je srp. autonomna prava dao neposredno car, a ne i mađ. sabor, Mađari su ih poricali i oko toga su u 18. i 19. v. vođeni oštri sporovi; V. su, za kratko vreme, obnovili Srbi tek 1848. na majskom saboru u Karlovcima, kad su izabrali za patrijarha Josifa Rajačića, a za vojvodu pukovnika Stevana Šupljikca; kako je ta akcija bila uperena protiv Mađara, Srbi se, u zajednici s Hrvatima, našli na strani austr. dvora i borili se više za habzburške nego za sopstvene interese; zahvalnosti za to nije bilo nikakve; još 1849. dobila tuđeg gen. kao svetovnog gospodara, a 1860. ukinuta, da bi se zadovoljili Mađari; od revolucionarnih tekovina ostala je samo patrijaršija; posle uvođenja dualizma (od 1867.), Mađari počeli sistematsku, preku i bezobzirnu mađarizaciju i potiskivanje Srba; kad je 1918. došlo do oslobođenja V. se opet osetila kao celina, i na nar. skupštini u Novom Sadu (21./11.) proglasila je neposredno spajanje sa Srbijom; danas se najvećim delom nalazi u sastavu Dunavske Ban.

VOJGA, morska riba → spretnjača.

VOJEJKOV Aleksandar (1842.-1916.), rus. geograf i klimatolog.

VOJILOVICA, man. kod Pančeva, osn. u 16. v.; crk. posvećena sv. Aranđelu Mihailu, više puta prepravljana i preziđivana, tako da danas nema naročite arht. vrednosti; u man. se čuvaju: ikona matere božje, rad Stefana Teneckog, portre A. Petrovića, arhimandrita bezdinskog, rad Save Petrovića, portre nekog svešt. lica, rad Arsenija Petrovića, i dr. slike rel. i svetovnog karaktera.

VOJINOVIĆI, srp. vlasteoska porodica iz gatačkog područja u Herc. Iz nje su: 1) Vojin, vojvoda i gospodar obl. oko Gackog u 14. v.; pominje se još za vlade Stevana Dečanskog; bio u srodstvu s carem Dušanom i Urošem. 2) Altoman, sin prethodnog, otac župana Nikole Altomanovića. 3) Vojislav († 1363.), brat prethodnog, knez; imao pod svojom vlašću i. Herc. od Konavlja do gornje Drine sa Sjenicom; ostao veran caru Urošu; imao česte sukobe i 1 rat s Dubrovnikom, koji je s prekidima trajao 3 god. (1359.-1362.). 4) Mladen (u nar. pesmi Miloš), brat prethodnog; 5) Nikola → Altomanović Nikola.

VOJISLAV Stevan, zetski knez (1034.-1051.), iskoristio dinastičke nerede u Viz. posle smrti Vasilija II, odmetnuo se od Viz. i prišao ustanicima iz okoline Drača; ali bio potučen i prisiljen da ide na poklonjenje caru, koji ga zadržao (1036.); 3 god. kasnije pobegao iz Carigrada, digao n. ustanak, oslobodio Zetu, Hum i Trebinje i potukao viz. vojsku u plan. i. od Skadarskog Jez. (1040.); posle ugušenog ustanka u Makedoniji, Viz. poslala n. vojsku (60 000) i naredili humskom kn. Ljutevidu, bos. banu i raškom vel. županu da udare na njega sa S; međutim V. prvo potukao viz. vojsku nedaleko od Bara (1042.), a zatim privoleo grč. saveznike da sve vrate natrag; tim učvrstio zetsku državu, koja je onda preuzela vođstvo u srp. narodu.

VOJIHNA, ćesar u Drami za vreme cara Dušana; njegova je kći Jefimija, žena despota Uglješe.

VOJKE, vođice, dizgin.

VOJKOVIC Jan (Wojkowicz, upravo Jan Nebeski, • 1880.), čsl. pripovedač i romanopisac: Mysteria amorosa, Gerda; zbirke pesama: Poezija, Meditacije,

VOJNA AKADEMIJA, voj. zavod u Beogradu za obrazovanje oficira. Prva voj. škola osn. u Požarevcu (1857.), pa u Kragujevcu (1850.) i najzad premeštena u Beograd. Ima nižu (3 god.) i višu šk. (2 god.). U nižu stupaju svršeni maturanti koji u internatu imaju ove besplatno, ali daju obavezu da služe u voj. 6 god. posle šk. Viša je eksternat, u nju stupaju oficiri svih rodova voj., najranije po navršetku 5 god. ofic. službe, u činu por.; po završetku oslobođavaju se kpt. ispita, a mogu napredovati do najvišeg čina, dok sa nižom mogu samo do brig. gen.

VOJNA KRAJINA, V. granica, stvorena u 16. v. od austr. vlade radi zaštite od čestih tur. upada; njene preteče bile u 15. v. srebrnička i jajačka ban. u Bosni, srp. despotovina u Sremu, područje Šapca i Beograda u Srbiji i senjska kapetanija u Hrv.; organizovanje V. k. otpočelo 1553. a potpuno izvedeno posle podizanja Karlovca (1557.), koji dobio ime po njenom zapovedniku, austr. nadvojvodi Karlu Štajerskom; u prvo vreme postojale 2 krajine: Slavonska od Drave do Kupe (sedište u Varaždinu), i Hrvatska od Kupe do Jadr. M. (sedište u Karlovcu), koja bila potpuno u voj. rukama i pretstavljala gotovo potpuno izdvojeno područje; njeni zapovednici (redovno austr. gen.), nezavisni od hrv. bana i sabora, domamljivali u njih srp. uskoke iz V. i X. i obećavali im spec. povlastice; naseljenici često dolazili u sukob s hrv. plemstvom, koje težilo da im nametne feudalne danke, kao i ostalim seljacima; stoga hrv. plemstvo zahtevalo da se ta oblast vrati pod vlast bana i sabora, ali austr. car Ferdinand II izdvojio celu V. k. u zasebnu adm. jedinicu i u njoj poveljom (1630.) priznao Srbima pravo da žive kao slobodni vojnici i da biraju svoje knezove i sudije; nov priliv Srba pod Arsenijem III (1690.) i IV (1739.), naseljenih većinom na austr.-tur. granici od Gradiške na Savi do Erdelja, doveo do proširenja ter. V. k.; Leopold I joj je dao čisto vojničko uređenje (1701.) i podelio je na regimente (11), bataljone, kompanije i opštine; u njoj Srbi dobivali zemlju u potpunu sopstvenost, nisu davali feudalne namete i uživali slobodu vere, ali bili potčinjeni voj. starešinama i služili vojsku od 16. do 60. god.; stoga V. k. pretstavljala za Austr. neiscrpan izvor vojnika; u 2. polovini 18. v. graničari sačinjavali polovinu celokupne austr. vojske. Primorana na popuštanje prema Mađarima i Hrvatima, Marija Terezija pridružila njen najveći deo Mađ. i Hrv.; u ostalim delovima prvo donekle modernizovana uprava, a zatim, posle uvođenja dualizma (1869.) pristupljeno njenoj postepenoj likvidaciji; najzad 15./6. 1881. V. k. je konačno ukinuta i podeljena na mađ. županije.

VOJNA OBAVEZA, dužnost i pravo svakog državljanina da služi u voj.; sposobni služe lično, a nesposobni plaćaju vojnicu od navršene 20. do 50. g.; lice koje nema građ. časti ne može služiti u voj. sili, ali podleže plaćanju vojnice, i upotrebljava se za radove u pozadini u mobilnom i ratnom stanju, obaveza služenja počinje od 21. god. i traje do navršene 50. g. života, a raspoređena je ovako: u operativnoj voj. od 21.-40., a u rezervnoj od navršene 40.-50. g.

VOJNIK 1) svako lice koje stalno ili privremeno služi u vojsci u uniformi: oficiri, podoficiri, kaplari i redovi stalnog kadra. 2) u običnom govoru redov. U priv. pravu imaju neke izuzetne položaje: ne mogu se ženiti bez dozvole nadležnih vlasti, niti mogu biti tutori; domicil im je u mestu njihovog garnizona.

VOJNIK, plan. (1997 m) s. od Nikšićkog Polja (Zetska Ban.).

VOJNIKOV Dobri (1853.-1878.), bug. učitelj, novinar, knjiž. i 1. dramatičar; donekle pod uticajem J. Sterije Popovića i dr. stranih dramskih pisaca; gl. dela: Kneginja Rajna, Velislava, Krum strašni i dr. (ist. drame) i Krivo shvaćena civilizacija (komedija).

VOJNIĆ, varošica (600 st.) i sresko mesto ji. od Karlovca (Savska Ban.).

VOJNICA, porez državljana koji lično ne služe u voj. ili mornarici, a služba u kadru im nije po zak. odložena; njemu podležu: 1) stalno i privr. nesposobni (sa 20% od svog neposrednog poreza); 2) oni koji izbegnu služenje (sa 50%); 3) zadruge, imanja i radnje onih koji zbog sudske presude ne mogu lično služiti (sa 50%): 4) lica koja se namerno osakate na voj. dužnosti (sa 100%); plaća se od navršene 20.-50. god.

VOJNOVIĆ 1) Ivo (• 1857. u Dubrovniku, † 1929. u Beogradu), dramski pisac i dramaturg Zagrebačkog kazališta (1911.-1914.); zbog nekih svojih spisa, drame Smrt majke Jugovića i slavljenja uspeha balk. saveznika, čime se istakao kao jel. rodoljub, zatvoren kao taoc (1914.) i mnogo propatio; kao knjiž. evoluisao od realizma ka simvolizmu: imao kult reči i u tom pravcu preterivao; dao vanredno snažne likove majki, na što mnogo uticao kult njegove majke, izvanredno mudre i visoko obrazovane žene; knjiž. rad otpočeo pod frc. uticajem više dekorativnim nego proživljenim pripovetkama; kasnije prešao na dramu i dao nekoliko stvari trajne vrednosti; najsnažnija Dubrovačka trilogija, data sa puno ljubavi, dobrim koloritom i mnogo psih. finesa; pored nje dobra je drama Ekvinocio; patriotsku boju imaju: Smrt majke Jugovića i Lazarevo vaskrsenje, a opšti međunar. karakter Gospođa sa suncokretom i Imperatrix, ali su ove 2 slabije od ranijih. 2) Kosta (1830.-1917.). četnički vojvoda; ostao posle sloma (1915.) u Srbiji i organizovao četu, digao ustanak 1917. u Toplici i poginuo u borbi s Bugarima kod sela Grgura (10./12. 1917.). 3) Lujo d-r (• 1864.), sekretar kn. Nikole (od 1896.), min. pravde u Crnoj Gori (1899.-1903.) i guverner princa Aleksandra, docnijeg kralja (1904.-1906.); zatim opet u službi Crne Gore (od 1912.) kao šef kraljeve kancelarije i delegat na konferenciji mira u Londonu; bavio se mnogo ist., naročito dubrovačkom i dalm.; najbolji mu rad: Pad Dubrovnika.

VOJSKA, skup svih voj. jedinica neke države; obuhvata suhozemne trupe s → avijacijom i → mornaricu; ima zadatak da brani otadžbinu i štiti zakonitost u zemlji; sastoji se od ljudi kao gl. elementa, i raznih materijalnih sredstava, kao pomoćnog. Javila se prvo na I u vidu garde; Grci zaveli opštu voj. obavezu, a Rimljani ustanovili stajaću v.; današnji oblik dobila u Evr. u 17. v.; u Srbiji organizovana za 2. vlade kn. Mihaila, po Zak. o ustrojstvu v. (1861.). Deli se na rodove, koji mogu biti gl. i pomoćni. Glavni su: peš., art., konjica, inženjerija i vplov. Pomoćni su: pirothn., barutanske, automobilske, vozarske, pekarske, mesarske, zan. i bolničarske jedinice. Snaga v. zavisi od njene organizacije, formacije i spreme. Organizacija v. izvodi se za vreme mira u cilju da se ona osposobi za pobedu nad neprijateljem i za upotrebu u najkraćem vremenu; pri tome se imaju u vidu: njena važnost, koja zavisi od polit. ciljeva države, njenog geogr. položaja i unutarnjeg uređenja; njena veličina, koja zavisi od moći države i ;jačine verovatnog neprijatelja; njen sistem, prema kojem ona može biti → v. stalna, → milicija i → v. mešovita; način popune (vrbovanjem za novac i opštom obavezom); njena podela na kategorije (→ v. operativna i → v. rezervna) i rodove, kao i rok službe. Formacija v. može biti: mirnodopska, u čiji sastav ulazi samo onaj broj ljudstva koji se za svaku god. određuje budžetom, i ratna, u čiji sastav ulazi sve ljudstvo i sav materijal potreban za uspešno vođenje rata. Sprema v. je moralna, naučna i materijalna; moralna se izvodi stalno u svim građ. šk. i voj. šk.; ima za cilj da se dobije vojnik zadahnut ljubavlju prema Kralju i otadžbini, koji neće prezati ni od kakvih žrtava samo da se dobije pobeda nad neprijateljem; naučna se izvodi stalno, kako bi svaki vojnik bio upoznat si, najnovijim pronalascima ratne thn. i najnovijim načinom ratovanja prema n. sredstvima; materijalna zahteva vel. izdatke a državu, ali se ona mora stalno popunjavati da bi v. uvek bila naoružana i opremljena najnovijim i najboljim ratnim sredstvima. V. narodna. po današnjem shvatanju celokupna v. i mornarica; isti izraz se upotrebljava i za grupe građana koji ,za vreme rata organizuju svojevoljno, bez učešća drž. vlasti, odbranu ili napad na neprijatelja, u pozadini ili na frontu; ta se v. izdržava sama, a često je pomaže i država. ako je njena akcija korisna; prema njima se po međunar. pravu ne postupa kao s vojnicima. Mešovita v. drži pod zastavom u stalnom kadru 1 deo starešina i vojnika, a veći deo pušta po otsluženju kući i poziva ga samo za slučaj rata: danas primenjena skoro u svim državama. Milicija, v. u čijem se kadru stalno drži samo izvestan broj oficira i podoficira. Operativna v., namenjena je za najvažnije zadatke u ratu; u njen sastav ulaze → stalni kadar i obveznici najmlađih klasa (kod nas do 40. g.). Regularna v.. celokupna vojna sila države predviđena ratnom formacijom; u ratu mora biti jednako obučena, nositi oružje javno i biti predvođena starešinom; tada se prema njoj postupa po međunar. ratnom pravu, inače ne. Rezervna v. određena je za izvršenje manje važnih zadataka, za službu u pozadini i popunu operativne v. najmlađom klasom svojih obveznika (kod nas od 40-50 g.). Stalna v. je ona u kojoj se u kadru uvek drži broj vojnika potreban za rat.

VOJSKA SPASA. prot. sekta s voj. podelom i činovima, marševima, paradama i manevrima; osn. gen. sekte But (1878. u Londonu); propoveda po raskršćima, skupljajući ljude muz. i voj. znakovima; širi se svuda i ima 1½mil. pripadnika.

VOJTJEH, praški bisk. (krajem 9. i početkom 10. v.); za vlade polj. kralja Boleslava I Hrabrog išao radi širenja hrišć. među litavska plemena i poginuo među surovim mnogobošcima Prusima. zbog čega je, kao mučenik za veru, uvršćen u najvažnije svetitelje (→ Adalbert).

VOJUŠA, Vjusa, Vijosa. reka u Arb.; izvire u Grč. na plan. Pindu; dolina joj plodna i dobro naseljena; uliva se u Jadr. M. sev. od Valonskog Zal.

VOKABULAR (lat.), rečnik.

VOKAL (lat.), samoglasnik. Vokalizacija, pevanje na pojedinim samoglasnicima jednog ili više tonova; savršena v. zahteva da se u trenutku pevanja svaki vokal postavi na odgovarajuće mesto. Vokalna muzika, v. stil, muzika pisana za čovečji glas (za hor, duete. tercete i veće ansamble), uz pratnju pojedinih instrumenata ili orkestra, u kojoj se vodi račun o glasovnim mogućnostima pevača i karakteristikama pojedinih glasova i pevačkih registara.

VOKATIV (lat.), padežni oblik za dozivanje; 5. padež; u jednini m. r. nast. -o, e, u: Marko, brate, učitelju; ž. r.-o, e, a, i: ženo, carice, tetka, stvari; sr. r. -o, e ( = 1. p.), mesto, polje, dete; u množini = 1. p.

VOKLISKI IZVORI, naziv za jaka karsna vrela, uzet po tipičnim takvim vrelima u obl. Vaucluse u Frc; → vrelo.

VOK-OVER (engl.), kad igrač ili ekipa u tenisu dobije pobedu bez borbe.

VOX CLAMANTIS IN DESERTO (lat.: glas vapijućeg u pustinji), proročanstvo pror. Isaije o propovedi Jovana Krstitelja, koji će u pustinji pozivati narod na pokajanje. Danas se primenjuju na onoga koji propoveda, ali ga niko ne sluša. V. populi, v. dei (lat.: glas naroda, glas boga), tj. što želi narod, to želi i bog.

VOLAK (Murex brandarius). morski puž sa krupnim bodljama na ljušturi, čija je ivica grotla izvučena u dug žljebovit nastavak, luči materiju od koje se nekada izrađivala purpurno-crvena boja.

VOLAPIK (engl.), međunar. jezik koji je 1879. sastavio nem. svešt. Šlajer; danas napušten.

VOLVULUS → creva vezana.

VOLGA, najveća r. evr. Rus. i cele Evr. (3694 km); izvire u barskom predelu Tverske gubernije; uliva se deltom u Kaspisko J.; plovna 3421 km; kanalima vezana za Baltičko M.; veoma razvijen ribolov.

VOLGEMUT Mihael (1434.-1519.), nem. slikar, Direrov uč., radio u Nirnbergu oltarske slike i crteže za drvoreze.

VOLDEMARAS Augustin (• 1883.), litvanski pretsednik vlade (1919.-1920.) i diktator (1926.-1929.).

VOLEJ (epgl.), vrsta udarca dok je lopta još u letu; u tenisu se lopta šalje raketom na protivničko polje, a u futbolu nogom u proizvoljnom pravcu.

VOLEN Ilija (• 1905.), bug. knjiž.; javio se zbirkom pripovedaka: Crni ugari, Krstine; slika seoski život i njegove savr. pojave.

VOLES 1) Edgar (Wallace. 1875.-1932.), engl. pisac; napisao preko 40 detektivskih romana (Lice u noći i dr.) i više poz. komada. 2) Luis (1827.-1905.), s.-amer. pisac, najviše poznat po ist. romanu Ben Hur.

VOLIN, ostrvo (247 km²) ispred Štetinskog Zal. (Nem.).

VOLINIJA, obl. u slivovima r. Pripeta i zap. Buga, podeljena između Polj. i Ukrajine; polj. deo (35 729 km², 2,08 mil. st.) čini vojvodstvo sa gl. gr. Ljucom (36 000 st.); u ukrajinskom delu gl. gr. Žitomir; znatne površine još pod močvarama; gl. zanimanje zemljr.

VOLITIVAN (nlat.), voljni. V. mišljenje, ispoljava se u zapovestima, molbama i zabranama, i izražava v. stvarnost, npr.: Ne ubij! Otvori vrata! Neka bude svetlost! V. stvarnost, ona koja treba da postane ili za koju hoćemo da postane.

VOLKER Jirži (1900.-1924.), češki pesnik; predstavnik posleratne proleterske poezije; ugledajući se na romantičara Erbena, stvorio modernu tendencioznu baladu; gl. delo: Balada o ložačevim očima.

VOLKMER Leopold (1741.-1816.), slov. svešt. i pesnik; jozefinist; pisao pouke i radio na nar. prosvećivanju; mada bez vrednosti, pesme delimično ušle u narod.

VOLKONSKI Petar (1776.-1852.), rus. knez i feldmaršal; učestvovao u ratovima Aleksandra I (1812.-1814.).

VOLNE Konstanten-Fransoa (Volney, 1757.-1820.), frc. naučnik i slobodni mislilac; bavio se naročito lingvistikom i flz.; gl. delo: Ruševine ili razmišljanja o revolucijama carstava.

VOLOVODAC → vodnjača.

VOLOVSKO OKO (Chrysanthemum leucanthemum, fam. Compositae), višegod. zeljasta, visoka biljka, krupnih glavičastih cvasti, čiji su periferni cvetovi krupni, beli i jezičasti: raste po usevima, livadama i šumama u Evr. i Az.

VOLOGDA, grad (65 000 st.) u evr. Rus; na r. Suhoni; rečno pristanište; v. poljopr. šk.

VOLONTER (frc.), lice koje dragovoljno i besplatno radi u banci, trg. radnji, sudu, naučnom zavodu itd., da bi tako steklo praksu i sačekalo da zauzme mesto koje bi se u toku njegovog praktikovanja upraznilo; početnik.

VOLOS 1) grad i pristanište (42 000 st.) u Grč., na Voloskom Zal.; jedina luka obl. Tesalije; izvozi žito, duvan, masline; ind. mesto (poljopr. mašine). 2) bog stada u st. Sl.; → Veles.

VOLOSKO, grad na i. obali Istre spojen s Opatijom; letovalište; nekad duhovni centar istarskih Hrvata.

VOLOŠIN Maksimilijan (• 1877.), rus. pesnik modernist; ispočetka bio sa simvolistima, zatim prišao parnasovcima; pristalica lat. kulture, prima estetiku i mistiku katolicizma; u današnjem knjiž. životu Rus. ostao postrani.

VOLPOL Hju (Walpole, • 1884.), istaknut engl. romansijer; gl. dela: Mračna šuma, Katedrala, Judita Paris, Tvrđava.

VOLPONE, najbolja komedija Šekspirovog savr. Ben Džonsona; u modernoj preradi davana i kod nas.

VOLSVI, volhvi, mudraci s I (Mat. II gl.); vođeni zvezdom doneli darove (zlato, livan i smirnu) novorođenom Isusu u Vitlejem; po predanju zvali se: Gašpar, Melhior i Valtazar; kod rkat. zovu se tri kralja i slave se (6./1.).

VOLSK, varoš (35 000 st.) u Rus, na r. Volgi; ind. cementa.

VOLSOL (Walsall) varoš (103 000 st.) u Engl. (danas predgrađe Bermingema); ind. metala.

VOL-STRIT, ulica u Nju-Jorku (u delu zv. Manhatan); najveće fin. središte celog sveta; u njoj su berza i najveće banke.

VOLSCI, st. italski narod, nastanjen j. od Lacijuma; pokoren od Rimljana 338. pre Hr.

VOLT (skr. V -- po fizičaru Al. Volti), jedinica el. napona ili potencijalne razlike i elektromotorne sile u praktičnom el. sistemu; označava potencijalnu razliku na krajevima provodnika čiji je otpor ravan 1 omu i kroz koji prolazi nepromenljiva el. struja od 1 ampera. Voltamper (skr. VA), jedinica prividne el. snage, koju prima el. kolo kada se na njegovim krajevima ima efektivni napon od 1 V i kada kroz kolo teče efektivna struja od 1 ampera. kilovolt (KV) = 1000 V. Kilovoltamper (KVA) = 1 000 VA. Voltmetar, sprava za merenje el. napona: prema dejstvu struje na kojem se zasnivaju, razlikuju se v. s kretnim kalemom, s pokretnim gvožđem, elektrodinamički, termički i indukcioni; 1. tip upotrebljava se za merenje samo u kolima jednosmislene struje, a poslednji samo u kolima naizmenične otruje; a svi ostali u kolima jednosmislene i naizmenične struje.

VOLTA 1) reka u Afr. duga 1550 km: uliva se u Ginejski Zal. 2) jahanje u krugu sa promerom od 6 koraka, koji prekida pravac jahanja; služi za vežbanje konja u okretnosti.

VOLTA Alesandro (1745.-1827.), it. fizičar; pronalaskom el. stuba otvorio novu epohu u el. Voltin luk, svetao plamen u vidu luka koji nastaje kad se između 2 ugljena ili metalne šipke uspostavi napon od nekoliko desetina volti; služi kao svetlosni izvor, poznat pod imenom »bogn-lampa«; mada dosta ekonomičan, danas se malo upotrebljava; najčešće u projekcionim aparatima. V. stub, prvi galvanski polusuh element, koji je konstruisao Volta (1800.) u obliku stuba od naizmenično poređanih pločica bakra (srebra) i cinka, između kojih se nalazili slojevi debele hartije ili tkanine, natopljene zakiseljenom vodom.

VOLTER Mari-Fransoa (Voltaire, pravo ime Arouet (1694.-1778.), frc. filozof, pesnik i istoričar; najveći prosvetitelj 18. v.; »kralj frc. književnika«. U mladosti dvaput zatvaran u Bastilju, zatim neko vreme živeo u izgnanstvu (u Engl., Loreni, Hol., na dvoru pruskoga kralja Fridriha II Vel.), pa se najzad stalno nastanio u Švajc.; u 84. god. otišao u Pariz, gde mu je priređen veličanstven doček; ubrzo umro kao direktor Akad.; konvenat uneo njegovo telo u Panteon (1791.), a reakcionari ga izbacili (1814.). Za života smatran za »savest Evr.« i najrečitiji glas javnog mnjenja; u politici bio pristalica prosvećenog apsolutizma; u flz. tumač Lokovih ideja; verovao da čovek ima pravo na sreću zasnovanu na razumnom egoizmu; u pitanju slobodne volje kretao se od indeterminizma ka determinizmu; u veri zastupao načelo trpeljivosti, borno se protivu ateizma, ali i napadao crk. argumentima logike i oštrim sarkazmom; izvršio ogroman uticaj na savr.; knjiž. mu služila kao sredstvo za propagandu ideja; stoga njegova dela imaju polemičan i publ. karakter; zbog oštre kritike i zajedljivog stila morao svoja dela da izdaje u inostranstvu, a često i anonimno. Pisao flz. rasprave (štampane u Enciklopediji), flz. romane: Zadig, Mikromegas, Kandid; epopeje: Aprijada, Devica Orleanska; ист.: Vek Luja XIV, Istorija Karla XII, a negovao i dramu u kojoj je, kao poslednji značajni pretstavnik klasične tragedije, donekle izmenjene unošenjem živopisnosti i egzotike, dao 28 tragedija: Edip, Brut, Zaira, Cezar, Meropa, Tankred itd., i nekoliko građ. komedija: Senjorsko pravo, Nanina i dr.

VOLTIŽOVANjE, vežbe u skokovima i zamahu na živom konju ili gimnastičkim vežbama na konju.

VOLTIĆ Josip (Voltiggi, 1750.-1823.), leksikograf; izdao Ričosloviik iliričkoga, talijanskoga i nimačkoga jezika, s gram. ilirskog jezika; načelno bio za štokavski dijalekt kao knjiž.

VOLTURNO, reka u It., duga 157 km; uliva se u Tirensko M.

VOLUJA JETRA (Fistulina hepatica fam. Polyporaceae). gljiva bazidiomiceta, mesnatog i iznutra jako crvenog plodonosnog tela; jede se.

VOLUJAK, plan. si. od Gatačkog Polja (Zetska Ban.) s glacijalnim tragovima; najviši vis Studenica (2 298 m). Volujačko Jezero, malo jez. glacijalnog porekla na visoravni između plan. Volujaka, Bioča i Maglića.

VOLUMEN (lat.), zapremina.

VOLUNTARIZAM (nlat.), flz. učenje po kojem volja pretstavlja primarni princip objašnjenja pojava.

VOLUHARICE (Microtinae), podfam. miševa sa kratkim repom i zubima bez korena; veći broj vrsta: poljska v., poljski miš (Metrotis arvalis) porast do 14 sm, svetlosive boje, vel. štetočina poljskih useva; gnezdi pod zemljom; množi se brzo; pojavljuje se u vel. množini u određenim god. u Evr. i Az.;,vodeni pacov (Arvicola), ritski rod, dostiže veličinu pacova; šumska v. (Evotomys ) → bizam-pacov (Fiber zibethicus), → leming.

VOLF 1) Janez (1825.-1884.), slikar, sledbenik nem. nazarena, hladan, pedantan, bez temperamenta i mašte, ali sa dosta smisla za crtačku kaligrafiju i jasnu kompoziciju; radio više u fresko-thn., a manje uljem; vršio vel. uticaj na slov. slikarstvo sve do svet. rata; gl. dela: presviterijumi u Vrhnici, Vinavi i Ribnici i kapela sv. Franciska u Franjevačkoj crk. u Ljubljani. 2) Kristijan (1679.-1754.), tvorac nem. flz. terminologije, prvi pretstavnik prosvećenosti u Nem.; sistematisao i delimice usavršio Lajbnicovu flz. 3) Hugo (1860.-1903.), nem. kompozitor; komponovao pesme (232), 2 opere, Hristovu noć i dr.

VOLF-FERARI Ermano (Wolf-Ferrari, •1876.), it. muzičar i kompozitor; komponovao opere: Sulamita, Ljubopitljive žene, Lukava udovica, Danteov Novi život (za hor i orkestar) itd.

VOLFRAM, metal (hem. znak Wo); odlikuje se visokom tačkom topljenja (oko 3 000°) i hem. otpornošću; bolji od svakog dr. metala za izradu vlakana u el. sijalicama, a još veći značaj ima kao dodatak legurama i čeliku, jer povećava njihovu jačinu i elastičnost; stoga nalazi vel. primenu u ratnoj thn., u izradi raznih instrumenata i u elthn., gde zamenjuje platinu; njegova jedinjenja imaju značaj kao boje. Volframit, mineral, fero-manganov., iz kojeg se dobiva volfram.

VOLFRAM → Ešenbah Volfram.

VOLCOGEN Ernst (Wolzogen, 1885.-1934.), nem. pisac humor. romana i komada za kabaretsko poz. (Überbrettl), koje je prvi osn. u Berlinu.

VOLjA, više htenje; u flz. skup radnji kojima prethodi izvesno odlučivanje i donošenje svesne odluke da ih odobravamo i da primamo za njih svaku odgovornost; u pravu činilac koji odlučuje i od čijeg pravnog dejstva zavisi sloboda čovečje radnje; treba da se na neki način ispolji, inače je treća lica ne mogu znati; pravo je nekad zahtevalo da saopštenje v. bude u izrečnoj formulisanoj izjavi; danas se smatra da je dovoljno da je v. izražena na ma koji način, izuzev slučajeva gde zak. traži naročitu formulu. V. za držanje → animus. V. zaveštača, poslednja v., naredba kako treba raspraviti zaostavštinu, ako nije izražena, zak. pretpostavlja da se zaveštač složio sa zak. načinom raspolaganja. Voljni domicil → domicil. V. zastupništvo, određivanje punomoćnika od strane vlastodavca. V. radnja, ona koja se vrši po volji, namerno. V. službenost → službenost. V. tutor, staralac koga sudija postavlja stoga što ga je, obično testamentom, odredio otac, ili ako je on ranije umro, mati; toga tutora sudija mora postaviti, izuzev kad ovaj dokaže da je nesposoban ili nepodesan. V. ubica, lice koje je umišljajno prouzrokovalo smrt dr. lica; ne može ni po kojem osnovu (zak., testament, ugovor) naslediti ubijenog, čak i kad bi mu ovaj posle povrede, a pre smrti, oprostio. V. hipoteka, zasniva se na pristanku sopstvenika dobra; da bi do nje došlo mora se pristanak upisati u baštinske knj. i sadržati podatke na koje se dobro odnosi, za koji dug i za koju sumu.

VOLjAVČA, man. sv. Arhanđela u Šumadiji, i. od plan. Rudnika; podigao ga Mihailo Komnenović (oko 1530.); obnovljen 1797.; u njemu 1805. zasedavao praviteljstvujušči sovjet.

VOLjKA, kesasto proširenje jednjaka kod mnogih ptica (koka, golubova itd.), gde se razmekšava hrana pre no što dospe u želudac; postoji i kod mnogih insekata koji sišu tečnu hranu (leptiri, pčele). (Na sl. pod 1 kod ptica.)

VOMAČKA Boleslav (• 1887.), čsl. kompozitor modernog i tradicionalnog stila; piše kamerna dela.

VOMER (lat.), ralo, kost koja ulazi u sastav prednjeg nepčanog dela glavenog skeleta kičmenjaka; kod riba i vodozemaca naoružana zubićima; kod sisara ulazi u sastav nosne pregrade.

VOMITIV (srlat.), sredstvo ili medikament koji izaziva povraćanje (ipekakuana, apomorfin).

VON Henri (Vaughan, 1622.-1695.), engl. pesnik mističnog pravca.

VONDRAK Vaclav (1859.-1925.), češki slavist, profesor univ. u Beču i Brnu; naročito proučavao stsl. jez.; izdao Kločev glagoljaš, Brižinske odlomke i dr. stsl. spomenike.

VONČINA 1) Ivan st. (1827.-1885.), političar; vodio ogorčenu borbu protiv mađarona i hrv.-mađ. nagodbe, zbog pitanja Rijeke; stekao vel. ugled i postao član hrv. vlade za prosvetu (1882.). 2) Ivan ml. (1855.-1881.), knjiž., sin prethodnog; bavio se svim vrstama knjiž. rada; gl. delo: Iz zemlje faraona (putopis).

VORD Adolf Vilijam (Ward, 1837.-1924.), pisac Ist. engl. dramske knjiž. i urednik monumentalne Kembridžske ist. engl. knjiž.

VORDSVORT Vilijam (Wordsworth, 1770.-1850.), engl. pesnik iz dobi romantizma; po nekim lirskim pesmama, inspirisanim prir., spada u red najboljih engl. liričara uopšte; objavljivanje njegovih i Koleridžovih Lirskih balada obično se uzima kao datum kojim počinje romantički period engl. knjiž.

VORMS, varoš (50 500 st.) na Rajni u Nem.: ind. konzerve, kože, mašine, hemikalije; u njemu držan sabor (1520.) koji Lutera osudio na progonstvo. Vormski konkordat, zaključen 1122. između pape Kalista II i nem. cara Hajnriha V, posle borbe o investituru; njime utvrđeno da nem. svešt. mogu da dobivaju zvanja jedino izborom i papskom potvrdom, a da im tek posle toga carevi mogu da dodeljuju zemlju.

VORONOV Sergije A. (• 1866.), rus. hirurg; na radu u Frc.; proučava i vrši operacije radi → podmlađivanja muških, prenošenjem polnih žlezda; organizovao u okolini Monaka (1926.) biol. laboratoriju i stanicu za gajenje majmuna.

VORONjIHIN Andrej (1760.-1814.). rus. arhitekt, pretstavnik rus. ampira; projektovao kazansku katedralu i Rud. akad. u Petrogradu.

VORONjEŽ, varoš (120 000 st.) u Rus. na istoimenoj pritoci Dona; trg za žitarice; mlinarstvo; univ. i vet. visoka šk.

VOROŠILON Kliment (• 1881.). metalurgiski radnik i političar u SSSR; od 1925. nar. komesar za voj. i mornaricu.

VORTICELA → trepljare.

VORČESTER 1) varoš (50 000 ot.) u Engl. na r. Severnu; ind. koža (obuća, kožne rukavice) i porcelana. 2) varoš (195 000 st.) u Masačuzetsu (SAD); metalna i tkst. ind.: univ., biblt. i muzeji.

VOSAK, org. materija iz grupe masnih jedinjenja: smeša etera, jednovalentnih kiselina i jednovalentnih i dvovalentnih alkohola, sa slobodnim kiselinama, alkoholima i ugljovodonicima; ulazi u sastav svih biljnih i život. masti (0,1-1%); izdvaja se iz njih kao materija koja ne može da se asimiluje; životinjski v. je: pčelin, → lanolin i kineski; biljni: karnauba i palmin; a miner.: → montan. V. pčelin, smeša složenog etera palmitinske kiseline i metilovog alkohola (do 75%), slobodne ceratinske kiseline (do 12%) i ugljovodonika s oleinskom, margarinskom, melisinskom i dr. kiselinama (do 13%); spec. tež. 0,95-0,97; topi se na 62°-65°; rastvara se u mastima, sumpor-ugljeniku, etru, benzinu i dr.; tamnožute do mrkosive boje, dosta prijatnog mirisa, koji zavisi od ostataka pčelinog lema (propolisa) i meda; zrnaste građe, donekle elastičan; luče ga pčele radi izgradnje saća u kojim gaje podmladak i smeštaju zalihe hrane; ima raznovrsnu primenu u ind. i med. Voskar, zanatlija koji proizvodi razne predmete od voska, u 1. redu sveće; u sev. krajevima taj zanat spojen s medokolačarskim; u Jugosl. ima oko 1200 v. i medokolačara. Voštano platno → platno. V. savitljivost → katalepsija. Voština, voskovarina, droždina, otpadak dobiven pri topljenju i odvajanju voska iz prokuvanog saća; sastoji se od ostataka voska, hitinskih košuljica larava, cvetnog praha i različitog procenta voska (15-60%); pomoću benzina i etra iz nje se može izvući i ostatak voska; naš narod upotrebljava v. za gorivo.

VOSKOVAČE → mirabele.

VOSKOVICA, mekana, gola i osetljiva koža nj osnovi gornjeg kljuna mnogih ptica, osobito grabljivica.

VOSTOKOV Aleksandar X. (1781.-1864.), rus. filolog, slavist evr. glasa; objavio (1827.) čuvene Frizinške spomenike; гл. дела: Razmišljanja i stsl. jez., Rečnik crksl. jez., Gramatika crksl. jez., Opis rukopisa Rumjancovljeva muzeja; издање Ostromirova evanđelja.

VOTAN Odin, omiljeni bog st. Germana.

VOTIV (lat.), zavetna žrtva božanstvima ili svecima radi isceljenja ili dr. pomoći; može biti u poljopr. proizvodima (ulje, vino, žito i sl.), ili u izrađevinama od voska, gvožđa ili srebra, koja imaju oblik ili simvol ljudskog tela, njegovih delova ili domaćih životinja, čije se isceljenje želi; u običaju kod većine evr. naroda, osobito u sr. i j. Evr., pa i kod Jž. Sl. V. crkva, v. oltar, v. misa, namenjeni nekom zavetu.

VOTIRANjE (nlat.), odobrenje; određivanje ili davanje neke sume novca u određenu svrhu.

VOTJACI (nar. ime Ud-Murt), i.-finski narod (504 000) u Rus, u obl. između Kame i G. Vjatke; gl. zanimanje zemljr.

VOTKA (rus), rakija.

VOTS Džordž Frederik (1817.-1904.), engl. slikar, najviše radio simvolične kompozicije, ali je najbolji kao portretist.

VOTS-DANTON V. T. (Watts-Dunton, 1832.-1914.), engl. knjiž. kritičar.

VOTUM (lat.) 1) glas, glasanje u izborima, skupštinama, odborima itd. 2) zavet.

VOĆARSTVO, grana poljopr. koja se bavi eksploatacijom voćaka; može biti kombinovana sa dr. poljopr. granama: ima vel. značaj u Jugosl., koja zauzima vidno mesto među evr. državama, jer ima pogodne klimatske prilike i sastav tla. U Jugosl. ima 47,8 mil. stabala šljiva, 6,9 mil. jabuka, 3,7 mil. krušaka, 2 mil. oraha, 0,77 mil. smokava, 0,56 mil. kestena, 4,41 mil. maslina, 5,2 mil. stabala ostalog voća. Prosečan prinos za period 1923-1932.: šljiva 5 993 884 q, oraha 368 719 q, jabuka 1 575 576 q, krušaka 721 433 q, smokava 96 411 q, kestena 124 037 q; najviše se izvoze šljive, jabuke i orasi.

VOĆE, razni mesnati i slatki plodovi raznih biljaka; služi za ishranu; sadrži pored vode mnogo vitamina (naročito S ili antiskorbutskog), dosta skroba i šećera, a malo belančevina i masti; mali broj (orah, badem, maslina i dr.) sadrži dosta masti i ima vel. hranljivu vrednost; osvežava, povećava apetit i (prisustvom celuloze) peristaltiku creva; s obzirom na topl. pojaseve u kojima uspeva deli se na sr.-evr., sred. (južno) i tropsko, a prema obliku i sastavu na: jabučasto (jabuka. kruška, dunja, mušmula), koštičavo (šljiva, kajsija, breskva, trešnja, višnja, maslina), jezgrasto (orah, kesten, badem, lešnik) i jagodičasto (jagoda, malina, ribizla, ogrozd, grožđe, dud, smokva). Prerada v., grana voćarstva koja se bavi preradom voćnih plodova: sušenjem, spravljanjem pekmeza, marmelade, voćnih želea, slatka, pihtija, kompota, sirupa i bezalkoholnih voćnih sokova; spravlja njem jabukovače, likera, raznih alkoholnih napitaka, rakije, voćnog sirćeta i dr.; ukoliko je ona razvijenija i savršenija, utoliko je voćarstvo naprednije, pošto se vel. deo voća preradom lakše unovčava i bolje čuva od kvarenja. Voćno vino, izrađeno od raznog voća; po Zak. o vinu mora se čuvati u posebnim podrumima ili u bačvama na kojima je vidljivo označeno da nisu od grožđa; u većoj meri se proizvodi u Slov. V. šećer, fruktoza (C₆H₁₂O₆), heksoza i toketoza (ketoteksoza): belo, čvrsto telo slatkog ukusa, rastvorljivo u vodi; može da previre; nalazi se u slobodnom stanju, pored glikoze, u većini slatkih plodova i medu; na suhom voću (grožđe, šljiva, smokva) javlja se sa glikozom kao beličasti prah. Voćnjak, prostor zasađen voćkama; njegov oblik zavisi od zemljišnih, atmosferskih, saobr. i dr. uslova. Čist v., zasađen samo jednom vrstom voća. Mešovit v., zasađen raznim voćkama. Trgovački v., ima samo neke najbolje vrste. Sortimentski v., zasađen raznim sortama. Ukrasni v., zasađen voćkama odgajenim u veštačkim oblicima, obično po parkovima i vrtovima.

VOŠNjAK 1) Bogumil (• 1882.), političar, docent Zagrebačkog univ. za drž. pravo: u svet. ratu izbegao iz Austr. (1914.) i postao član Jsl. odbora; od 1920. ušao u aktivnu politiku i zauzimao više uglednih položaja; napisao više stručnih dela i Uspomene iz emigracije. 2) Josip (1834.-1911.), lekar i političar; učinio mnogo za buđenje polit. svesti kod Slovenaca; učestvovao u pokretanju lista Slovenski narod (1868.); napisao više pripovedaka i drama, i roman Pobratimi; занимљиве и његове успомене (Spomini), u kojima ima mnogo podataka o duhovnoj sredini Slovenaca.

VRABAC (Passer), rod ptica iz porodice zeba, snažna kljuna i relat. kratka repa; najpoznatije 2 vrste: domaći i poljski; dok hrane mladunce, uništavaju larve štetnih insekata; ali u dr. vreme oštećuju i vrtove.

VRAG → đavo.

VRAGOLAN, jedan od prvih šaljivih i satiričnih listova u Srbiji (izlazio 1871.-1872.); gl. saradnici: Đ. Jakšić i Milovan Glišić.

VRAŽDA → krvna osveta.

VRAŽJE JEZERO, malo jez. glacijalnog porekla pod Durmitorom; apsolutna visina 1450 m.

VRAŽJI OTOCI, grupa ostrvaca z. od Hvara.

VRAŽOGRNAČKA REKA, l. pritoka Timoka; izvire sa plan. Deli-Jovana.

VRAZ Stanko (1810.-1851.), pesnik i knjiž. kritičar; 1 od retkih Slovenaca koji prihvatili Gajevu ideologiju i prišli ilirskom pokretu; prešao u Zagreb (1838.) i postao tajnik Matice ilirske; kao pesnik imao lirsko osećanje, ali ne i pravi lirski izraz; stoga su mu pesme danas gotovo zaboravljene; kao knjiž. kritičar pokazao se kao čovek realnih pogleda, mada nije mogao da se oslobodi sentimentalnosti; pored lirskih pesama: Đulabije (ciklus), Glasi iz dubrave žeravinske i Gusle i tambura (zbirke) i knjiž. kritika, pokrenuo i knjiž. reviju Kolo, od koje pod njegovim uredništvom izišlo 7 knj.

VRAKA, selo blizu Skadra, u Arb., gde se nalaze ruševine srednjev. srp. benediktinske opatije, s ostacima crk. Sv. Jovana; zidana ograda, man. zdanja i crk. srušeni do temelja, a očuvan zvonik; crk. bila sazidana od kamena i imala osnovu jednobrodne bazilike s polukružnom apsidom.

VRAMEC Anton (1538.-1587.), župnik i crk. pisac; pristalica reformacije; 1. hrv. istoriograf, pisao kajkavskim narečjem: gl. dela: Kronika kratka, sl. jezikom opravljena (1578.) i 2 knj. Postilja (tumačenja evanđelja).

VRANAC, plan. i. od Duvanjskog Polja (Prim. Ban.); najviši vis Vran Vel. (2 074 m).

VRANAC 1) konj. crne dlake. 2) v. veliki → kormoran.

VRANGEL 1) Karlo Gustav (1613.-1676.), šved. vojskovođ; uzeo vidnog učešća u 30-god. ratu; odneo pobede kod Volfenbitela i Lajpciga, ali bio potučen kod Ferbelina, posle čega mu oduzeta komanda. 2) Petar N. (1878.-1928.), rus. gen.; istakao se u svet. i građ. ratu, posle boljševičke revolucije, kao vrh. komandant belih trupa posle poraza morao da se povuče s ostacima svojih trupa u Carigrad.

VRANGELOVA ZEMLjA, ostrvo u Sev. Ledenom M. (4680 km² 60 st.): pripala SSSR.

VRANDUK, selo o ostacima st. grada pa l. strani r. Bosne. sev. od Zenice (Drinska Ban.): u sr. v. bivao prestonica bos. kraljeva; u ranije tur. doba takođe važno mesto.

VRANE (Corvidae), porodica krupnih ptica, snažna i oštra kljuna, čekinjasta perja pri osnovi kljuna; glas neprijatan; hrane se raznovrsnom hranom koju po pravilu nalaze na tlu, čak i malim pticama i sisarima; glavni pretstavnici: gavran (Corvus corax), galovrana (C. corone), gačac (C. cornix), gakuša (C. frugilegus), čavka (Colacus monedula), svraka (Pica pica), kreja (Garrulus glandrius).

VRANEŠI, manja predeona celina oko rečice Ljuboviđe, pritoke Lima, zap. od Bijelog Polja; nekada župa; musl. stan. se iselilo gotovo sasvim; gl. mesto Šahovići.

VRANILOVA TRAVAC, žutilovka (Genitosa vulgaris, fam. Papilionaceae), čest i žbunić po livadama, prividno prosta lista, grana često završenih trnovima, žuta leptirasta cveta složena u okruglastu cvast; daje žutu boju radi koje je narod upotrebljava za bojadisanje.

VRANIN LUK (Ornithogalum umbellatum, fam. Liliaceae), višegod. zeljasta lukovača, visoka do 30 sm, linearna lista i bela cveta; raste u proređenim šumama, livadama i stepi; rasprostranjena u Evr., Prednjoj Az., sev. Afr.; rod Ornithogalum obuhvata do 100 vrsta.

VRANINO OKO → Petrov krst.

VRANICA, plan. između G. Vakufa i Fojnice, na granici Prim. i Drinske Ban.; najviši vrh Loćike (2 107 m).

VRANICANI DOBRINOVIĆ Ambroz (1801.-1878.), političar; izabran od bečkih Hrvata (1848.) u Provizorni ravnajući odbor nar. hrv.; sazvao sa Gajem i Kukuljevićem vel. nar. skupštinu u Zagrebu (25./3.), na kojoj Hrvati zahtevali da im se prizna autonomija: bio sa Štrosmajerom član pojačanog carevinskog veća (1860.).

VRANSKO JEZERO, karsno jez. (30 km²) ji. od Biograda na m. (Primorska Ban.); veći deo dna niži od morske površine (kriptodepresija); najveća dubina 3,9 m.

VRANČIĆ Anton (1504.-1573.), istoričar, čovek visoke kulture; postao sekretar erdeljskog kralja Jovana Zapolje; učestvovao u više misija, gotovo na svima evr. dvorovima; kad je posle Zapoljine smrti uklonjen sa dvora, otišao u Austr. caru Ferdinandu i postao bisk. u Pečuju (1553.), pa ostrogonski nadbiskup i carski kancelar; njegovi putopisi kroz balk. zemlje i obaveštenja koja je ostavio o svom vremenu imaju trajnu vrednost.

VRANjANIN Fran (Laurana, oko 1425.-1502.), čuven vajar rane renesanse; radio u Dalm., iz koje je rodom (selo Vranja kod Zadra), zatim napustio otadžbinu i proveo ostatak života u It. i u j. Frc.; umro u Avinjonu; od njegovih dela sačuvala se: Bogorodica u timpanu crk. sv. Franje u Hvaru; 2 kipa u kapeli šibeničke katedrale i 1 reljef za crk. sv. Didjea u Avinjonu.

VRANjE, grad i sresko mesto (9 120 st.) u dolini J. Morave (Vardarska ban.); središte istoimene župe; proizvodi i izvozi užariju (u okolini razvijena kultura konoplje); okr. i sreski sud, gmn.

VRANjEVO, selo u Banatu na r. Tisi (Dunavska Ban.); osn. ga u 15. v, iseljenici iz Vranja u Srbiji, izbegli ispred tur. najezde.

VRANjINA, prav. man. na istoimenom o. na Skadarskom Jez.. kod ušća Morače (Zetska Ban.); osn. u. 13. v., a obnovljen 1866.

VRANjSKA BANjA (Vardarska Van.), na pruzi Beograd-Niš-Skoplje, 400 m nadm. v.; sumporovita hiperterma (71,8°), gvožđevit izvor (68,3°) i mešovit izvor (73.0°); sem toga i slabo alkalno salinični izvori i lekovito blato; za piće i kupke; leči: reumatizam, kostobolju, pozni sifilis, razne uzetosti, ženske, kožne i dr. bolesti.

VRAPČE, selo kod Zagreba, u kojem je drž. zavod za umobolne; klinički i histološki laboratorijum i apoteka; zavod ima dobro od 100 jutara zemlje.

VRAT 1) (collum), deo tela između glave i grudnog koša, čiji skelet čine 7 vratnih pršljenova; sadrži važne organe: grkljan i dušnik, jednjak, štitnjaču, paratireoidnu žlezdu i vel. krvne sudove glave. 2) → ljulj.

VRATA 1) otvor u zidovima za prolaz iz jedne kućne prostorije u dr. 2) pokretan drveni ili metalni zatvor utvrđen u otvoru. Vratlo, vratašca na brodskom kotlu ili na pregradama donjih brodskih odeljenja.

VRATILO 1) vretenasto telo koje putem obrtanja prenosi meh. rad; kolenasto v., pretstavlja kombinaciju krivaja i pravog v.; služi za prenošenje meh. rada i pretvaranje pravoliniskog kretanja klipa u obrtanje; transmisiono v., prenosi određenu količinu meh. rada na određeno mesto. 2) jednoosna sprava za gimnastičke vežbe: sastoji se iz pritke (drvene, čelične ili kombinovane), pričvršćena na čvrste ili pokretne amer. stalke; postoji amer. i viseće v. (trapez), 3 komada bukovog drveta kvadratna preseka (87/87 mm ili 116/116 mm), dužine 2.1-5*,25 m; dobivaju se cepanjem iz cepkog i zdravog bukovog drveta; izvoze se iz Jugosl. u zemlje oko Sred. M. kao kolarska građa.

VRATISLAV 1) V. II, češki knez (1061.-1092.), dobio od nem. para Hajnriha IV Lužicu. 2) knez sl. plemena Pomorana iz 12. v.; država mu se prostirala na Z od ušća r. Odre: pokrstio ga bamberski bisk. Oton:* njegovi sinovi priznali vrhovnu vlast Fridriha I Barbarose.

VRATIČ, povratič, umanika (Tanacetum vulgare fam. Compositae), višegod. biljka, deljenih po obodu reckastih listova, cevasta žuta cveta skupljenog u cvast glavicu; sadrži tečan alkaloid anacetin i etersko ulje tanaceton; neprijatna mirisa, gorko-ljuta ukusa, otrovna; u narodu se upotrebljava kod povratne groznice i za izazivanja pobačaja, pri čemu se često dešavaju i smrtonosna trovanja; u med. se ranije upotrebljavao čaj od v. za isterivanje glista i pantljičara.

VRATKO, srp. knez iz 14. v.; možda praunuk najstarijeg Nemanjinog sina Vukana; otac kneginje Milice, žene kn. Lazara.

VRATNICE (VELIKE) NARODA, oblast između plan. Urala i Kaspiskog Jez.; nazvana tako što kroz nju nadirali razni narodi (Indo-Evropljani u preist. doba, Huni 375. god., Tatari pod Džengis-hanom u 13. v.) prilikom svojih zavojevanja ili seoba s I na Z.

VRAĆEVŠNICA, man. u Srbiji, pod Rudnikom; hram sv. Đorđa, zadužbina čelnika Radiča, podignut oko 1430.; stradao više puta od Turaka; obnovljen u današnjem obliku 1860. Crk. zidana od kamena i dobro očuvana; ima osnovu jednobrodne, zasvedene bazilike; prvobitni živopis je restorisan, ali lik ktitora Radiča ipak ima znatnu dokumentarnu vrednost.

VRACA, varoš u si. Bug. u Vračanskom Balk.*; jedini rudnici bakra i olova u Bug.

VRAČANjE, u nauci poznato i pod imenom crna magija; заснива се на веома ст. веровању да човек сам може утицати на ствари и збивање у прир.; нанети или отклонити болест, невреме, наклоност и сл.; чини основу веровања код многих примит., а његових остатака има и код евр. народа; врача се речима (у лечењу, набацивању болести, у клетви) и разним средствима, при чему вел. улогу имају делови тела или предмети који припадају лицу ком се врача (ношења белега од болесника врачару, в. с ноктима и косом, сенком од човека и сл.); професионални врачари већином су старије жене; одбрана од злих последица в. опет в. (→ хамајлије): код нас се в. кажњава по крив. зак. затвором или новчано.

VRAČAR, uzvišica u Beogradu, na kojoj je po predanju 1594. Sinan-paša spalio telo sv. Save.

VRBA (Salix, fam. Salicaceae), listopadno drvo ili žbun, kod kojeg se pojavljuje cvet pre lišća; raste na vodoplavnom zemljištu; postoji više vrsta i odlika. Bela v. (S. alba) može narasti do 20 m visoko; nalazi mnogostruku primenu za izradu kutija, pletenje, fašine, pleter, kolje, obručeve, vrljike, pa i kao ogrevno drvo. V. za pletenje gaji se i veštački (najviše S. viminalis). Kora v. sadrži glikozid salicin, koji se razlaže u šećer i saligenin, iz kojeg se može dobiti salicilna kiselina; ranije njena kora upotrebljavana kao lek protiv groznice, umesto kore kine. Vrbov drvotoč, vrbotočac (Cossus ligniperda), vel. zdepast večernji leptir, gornjih krila sivo-pepeljastih, a donjih mrkih sa sivim obodom; ženka snese do 700 jaja na donji deo stabla voćaka; njegove jako crvene gusenice buše hodnike u stablu i debljim granama vrba i voćki i time ih uništavaju; suzbijanje: jako zaražene voćke iseći i spaliti; skinuti koru sa zaraženih mesta i izvući gusenicu žicom savijenom pri vrhu; u protivnom natopiti parče pamuka benzinom ili sumporugljenikom, zavući što dublje u hodnik, pa isti dobro zapušiti voćarskim voskom, a ranu oprati 30% rastvorom zelene galice i premazati istim voskom.

VRBA Jan (• 1889.), čsl. knjiž.; piše pesme i romane; gl. dela: Jutarnji lov, Getsimanski vrt (pesme), Božji čovek, Nezadovoljna srca, Šuma, Jan Martin Šanda (romani).

VRBAIT, mineral nađen u selu Roždenu ispod plan. Nidže; gl. sastojci: talijum, arsen, antimon i sumpor.

VRBANAC → crveni vetar.

VRBANIĆ 1) Juraj d-r (• 1859.), pravnik, političar i ekon. pisac; gl. dela: Što je novac, Menično pravo, O gospodarstvu itd. 2) Fran d-r (1847.-1909.), pravni naučnik, političar i statističar; doprineo mnogo osnivanju služb. statistike u Zagrebu; gl. dela: Mjenbeni zakon, Trg. zakon, Rad hrv. zakonodavstva na polju uprave (1861.-1803.) i dr.

VRBANjA, d. pritoka Vrbasa; izvire pod plan. Vlašićem, a uliva se ispod Banja-Luke.

VRBAS, d. pritoka Save; izvire pod plan. Vranicom; veći deo toka u Vrbaskoj Ban.; koja po njemu dobila ime; dug 253 km.

VRBASKA BANOVINA, polit.-samoupravna obl. (21 080 km², 1 036 361 st.) između Savske, Prim. i Drinske Ban. Većinom plan. obl.; više plan. (do 2 000 m) u j. i jz. delu (Šator, Jedovnik, Crna Gora, Klekovača, Grmeč i dr.), a sve niže (ispod 1000 m) na SI, ka r. Savi (Kozara, Motajnica i dr.); veće ravnice u Posavini i donjim delovima dolina Savinih pritoka (Une, Sane, Vrbasa i Bosne). Karsna polja na JZ u višoj plan. obl. (Glamočko Polje, Grahovo P., s. deo Livanjskog P. i još neka manja). Klima umereno-kont.; u višim delovima plan. Stan. Jsl., sh. jezika (96%); prav. (57.6%), musl. (25%), i kat. veroispovesti (16%). Zanimanje zemljr. (70% od obraćene površine), stočarstvo (15% livade i 12% pašnjaci) i voćarstvo (2%); ind. malo, najviše prerada drveta; ruda ima u nižim plan. prema Posavini: 2 rudnika gvožđa (Ljubija i Bešlinac) i 4 rudnika uglja (Banjalučki, Maslovare, Suhača i Drvar). Sev. granicom ban., na Savi, rečni, u unutrašnjosti kolski i žel. saobr. Žel. pruga malo, većinom uskog koloseka. Gl. gradovi: Banja Luka (središte ban.) i Bihać; varoši: Derventa, Jajce, Bos. Gradiška

VRBENA (Verbena officinalis fam. Verbenaceae), višegod. kozmopolitska biljka s veoma vel. arealom prostiranja (sem Austral.); duboko usečena lista, plavičasta, sitna cveta u klasastoj cvasti; raste na pašnjacima, obalama reka, pored puteva, na zidovima; ima je oko 80 vrsta, većinom u tropskoj i suptropskoj Amer.; više amer. vrsta se gaje u Evr. kao ukrasne; sadrži gorke materije i tanine; u narodu se upotrebljava spolja kod uboja i reumatičnih bolova, a i u obliku čaja kod raznih želudačnih oboljenja i groznice.

VRBNIK, varošica (2 000 st.) i luka na o. Krku Savska Ban.); ograđena zidovima; st. Frankopanski grad.

VRBOVANjE, popuna vojske uzimanjem ljudstva u najam (najamnici. plaćenici); mogućno u državama s obilnim fin. sredstvima (Engl., SAD).

VRBOVNIK → sinj.

VRBOVSKO, varošica (1 500 st.) i sresko mesto na r. Dobri (Savska Ban); letovalište; ind. žižica, drvene rezbarije i alkohola.

VRBOSKA, varošica (1 000 st.), luka i kupalište na o. Hvaru (Prim. Ban.); brodogradilište; ind. konzerv. ribe i ulja.

VRBOTOČAC→. vrba.

VRGANj → varganj.

VRGIN MOST, sresko mesto (700 st.) na žel. pruzi Karlovac-Glina-Sisak (Savska Ban.).

VRGORAC, varošica (1 700* st.) u srezu makarskom (Prim. Ban.); u okolini kultura duvana i asfalt.

VRDNIK 1) selo u Sremu pod Fruškom Gorom, sev od Rume; drž. rudnik uglja. 2) man. (1. pomen iz 1589.), prozvan docnije i Ravanica, pošto ga obnovili ravanički kaluđeri krajem 17. v. i preneli mošti kn. Lazara; današnja crk. sazidana 1801.-1811., u baroknom stilu; ikonostas slikao Dimitrije Avramović; man. riznica sadrži vel. broj lepih um. predmeta; među njima i čuveni pokrov kn. Lazaru koji je vezla monahinja Jefimija, i haljinu U kojoj je, verovatno, on poginuo.

VREBANjE, način lova pri kojem lovac nastoji da se prikrade (privreba, privuče) divljači, da je izbliza osmotri ili ubije; ubraja se u najlepše, ali i najteže vrste lova; lovac mora da ima povoljan vetar i da dobro poznaje teren i život divljači, koju treba da nadmudri; iskorišćuju se razna sredstva da se navara divljač (kao vabila). kola kojima se može polagano primaći u blizinu divljači itd.

VREDNOST 1) cena, važnost, značaj. 2) u flz. idealno stanje u kojem bi, prema našoj oceni, trebalo da se nalaze stvari da bi mogle da nas zadovolje. V. novca može biti nominalna, kursna i metalna; nominalna v. se određuje po broju i imenu novčanih jedinica; kursna v. se određuje poređenjem novčanih jedinica 1 vrste s novčanim nominalnim jedinicama 2. vrste; ona se utvrđuje berzanskim kursom (berz. v.); metalna v. određuje se prema sadržini i finoći → valute. Naše zakonodavstvo dozvoljava ugovaranje samo nom. v. V. privr. dobara može biti subjektivna i prometna; subjektivna v. pretstavlja važnost koju im pridaje pojedinac; zavisi od jačine osećanja potrebe za nekom namirnicom, od jačine osećanja dr. potreba i njene dostupnosti; prometna (pijačna) v. je cena po kojoj se neko dobro može dobiti; ona zavisi od subjektivnih ocena o važnosti ponuđenih i trošenih predmeta, od troškova proizvodnje, relat. jačine ponude i tražnje itd. V. za zalogu, oznaka u indosmanu neke hartije od vrednosti, kojom se ističe da se ta vrednosna hartija (men. i sl.) prenosi, ne u svojinu, već u zalogu (8 18. Men. z.). V. za inkaso, v. za naplatu. napomena u indosmanu neke hartije od v. kojom se označava da se ona prenosi u punomoćstvo, a ne u svojinu. V. za obezbeđenje → v. za zalogu. Vrednosni papir, isprava koja sadrži ovlašćenje za vršenje izvesnog tražbenog prava, ali tako da se to pravo ne može vršiti bez njenog pokazivanja; mogu biti: na donosioca (apstraktni akt), po naredbi i renta papira koji glase na ime određenog lica i ne mogu se prenositi. V. pošiljke, šalju se poštom s naznačenom vrednošću za koju pošta jemči; dopuštena vrednost neograničena, težina do 1 kg

VRELICA (sideratio), napad kojem izložene osobe posle dužeg bavljenja u pregrejanim odeljenjima (ložionicama, topionicama) ili pri hodu za vreme toplih, oblačnih i zaparnih letnjih dana; slabiji i malokrvni lakše podležu, znaci i prva pomoć kao kod → sunčanice.

VRELNE (FERMENTNE) GLjIVICE (fam. Saccha-romyces), male jednoćelične biljke (5-10 mikro mm u prečniku), sastavljene od ćel. opne, protoplazme, jedra i malih okruglih ili ovalnih prostora (vakuola), koji sadrže vodu sa rastvorom šećera, kiseline i soli; razmnožavaju se u povoljnim prilikama pupljenjem, a u nepovoljnim sporama; hrane se belančevinama, amidima, peptonima, azot. amonijakom, miner. materijama, kalijumom, magnezijom, fosfornim kiselinama i kalcijumom; dišu kao i ostali živi organizmi, a u šeć-eru disanje zamenjuju vrenjem; tim izazivaju previranje šećera i stvaraju kao gl. proizvode: alkohol i ugljen-dioksid, a kao sporedne: glicerin, ćilibarsku kiselinu, buketne materije itd. Selekcionisane v. g., vinske vrste v. g.; dobivaju se izdvajanjem iz šire za vreme burnog vrenja i gajenjem čistih kultura čija se svojstva ispituju pre upotrebe dugogod. probama; mogu se dobiti u enološkim stanicama U Zagrebu, Bukovu i Vršcu sa tačnim uputstvima za upotrebu; najvažnija vrsta Saccharomyces ellipsioidens, a u širi postoje još: Spastorianus, s. apiculatus itd. Prva vrsta je najbolja, ima okrugao ili ovalan oblik; sadrži pored cimoze i invertozu, kojom invertira saharozu u glikozu i fruktozu, pa ih dalje razlaže u alkohol i ugljen-dioksid; vrši burno i naknadno vrenje šire i podnosi vel. količine alkohola i sumpor-dkoksida. Druga vrsta (S. pastorianus) su gljivice duguljastog oblika, čija je uloga slična prvim; javljaju se pri kraju burnog vrenja. Treća vrsta (S.apiculatus) ima šiljast oblik limuna; većina ne može da preživi saharozu i stvara samo 6% alkohola. Sulfitne v. g., selekcionisane v. g. dobivene izdvajanjem iz jako sumporisane šire: mogu da podnesu 120 g kalijum-metabisulfita na 100 l; koriste pri ceđenju vina od natrula grožđa, koje se pri ceđenju sumporiše dodavanjem jače količine kalijum-metabisulfita (15-20 g na 120 l); dobivaju se iz enoloških stanica koje jednovremeno dostavljaju i uputstva za upotrebu.

VRELO, jak izvor u karsnim obl., od kojeg postaje odmah čitava r.: obično izbija iz pukotina u krečnjaku, na supodini krečnjačkih stena i iznad vododržljivih slojeva; naziva se i vokliskmm izvorom, prema jednom takvom tipskom izvoru blizu Avinjona u Frc.

VRELjAČA, sprava koja se stavlja na bure za vreme vrenja šire: sastoji se od 1 širokog suda i čaše; sud na sredini ima cev. koja se stavlja na vranj bureta, ali tako da ne dodiruje tečnost; sud se napuni vodom pa poklopi cev čašom; omogućuje ispuštanje razvijenog ugljen-dioksida i kontrolisanje brzine vrenja, a sprečava ulaženje vazduha i bakterija u bure.