Свезнање В5

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
СВЕЗНАЊЕ


Вода-Врељача

ВОДА, безбојна, у већој количини плавкаста течност без укуса и мириса, хем. једињење водоника и кисеоника (Н₂О); садржи још растворене гасове (угљен-диоксид, азот, кисеоник, индиферентне гасове), минер. и органске материје, чврсте честице и микробе; најгушћа на 4°; служи за јединицу тежине (1 дм² = 1 кг); тмпт. на којој се мрзне (0°) или кључа (100°), под ваздушним притиском од 760 мм служи за основне тачке у термометрији; дели се на тешке и лаке, према количини калцијум-карбоната коју садржи; в. је хранљива материја потребна организму и гл. састојак живих бића; њено кружење по организму зависи од разних органа (бубрега, јетре и др.) и стоји под управом нервног система: њен свакодневни губитак (1300-1500 г путем мокрења. 600 г путем зноја, 400-500 г путем дисања и 100 г путем измета) надокнађује се пијењем течности (воде и др. пића) и узимањем течне хране; у козметици претставља гл. средство за негу коже и косе, на које делује хем., мех. и термиски: раствара секрете и нанесене супстанце, нарочито соли, неке киселине и беланчевине. В. за пиће мора бити: а) бистра, без мириса, и умерене топлоте (бистрина зависи од њеног цеђења кроз земљу и од уређења око бунара, која спречавају сливање површинске в.; мирис се јавља ако в. пролази кроз загађено земљиште; топлота в. треба да се креће између 8-12°); б) свежа и пријатна укуса (свежина зависи од топлоте и гасова: кисеоника и угљен-диоксида, а укус долази од растворених соли којих не сме бити више од ½ г на 1 л; тешка, тврда и мека в. штетне су по телесно развиће); в) не сме садржавати растворених отрова (олова и арсеника) и органских материја које труле; г) не сме имати вел. број клица; цревних клица не сме бити више од 100 у 1 л; кад нема добрих подземних в., по варошима се за пиће употребљавају речне и језерске в., које се прво филтрују и стерилизују (хлором, озоном, ултраљубичастим зрацима, нитратом сребра итд.). Атмосферска и телурска в., испарава из мора, река, језера и земље, кондензује се у вишим слојевима атмосфере и пада на земљу у облику кише, снега, града итд.; при том прикупља атмосферске талоге; раствара минерале и упија гасове из земље, ствара сталактите и сталагмите у пећинама, а кад наиђе на непропустљиве слојеве задржава се као подземна в. или избија у виду извора. Бораксна в. → боракс. Жива в., подземна в. која отиче у »жицама«, а избијајући на површину даје извор. Закисељена в., прави се од мекане или тврде додавањем соде бикарбоне, лимунове или сирћетне киселине, боракса (20 г на 1 л); употребљава се за неутралисање алкалија и сапуна после умивања и прања руку (нарочито после прања судова и рубља) и мивења косе. Мекана в., кишница, речна в. и в. добивена од отопљеног чистог снега; није подесна за пиће, јер је бљутава и штетна за телесни развој; може се добити и од обичне в., ако се дода 1 кашика боракса на 2-3 л в. Минералне в., садрже доста растворених минер. састојака или гасова; као минимум се узима 1 г минер. састојака или гасова на 1 л; добивају називе према најважнијем састојку (киселе, горке, сумпоровите, јодне и др.); често су топле (термалне в.). Алкалне м. в., садрже од минер. састојака највише хидрокарбонате и алкалне метале, нарочито натријум; деле се на: кисељаке (са више од 1 г угљен-диоксида на 1 л), алкално-киселе в. или а. в. (испод 0,25 г угљ.-диокс.), топле (хипо- хипер- и хомеотерме) и хладне (испод 20°); лече: болести желуца, катаре органа за дисање, болести жучних канала и бешике и др.; код нас се налазе у Ст. Кањижи, Буковичкој Бањи, Врњачкој Бањи, Сијаринској Бањи, Раденцима и др. Алкално-земноалкалне м.в., а. в. с вел. количинама земноалкалних метала (калцијум, магнезијум); лече исте болести као и а. в., а осим тога, услед присуства калцијума, повољно делују на стање крви, смањују киселу реакцију мокраће и др. Алкално-муријатичне м. в., садрже, поред соли које имају остале а. в., најмање 0,17 г кухињске соли; подесне: за катаре слузокожа органа за дисање, желуца, жучних путева и др., а као купке код запаљења ж. органа, хроничних запаљења плућне и трбушне марамице; код нас: Нови Сад, Стари Бечеј, Младеновац (хипотерма), Раденци и др. Алкално-салиничне м. в., а. (топле или хладне) в. са доста сумпорних једињења; за пиће: против гојазности, повећаног притиска са артериосклерозом, затрајалих затвора, поремећаја у срчаној радњи и др.; осим тога топле а. с. м. в. лече: болести јетре, камен у жучним и мокраћним путевима, отоке слезине маларичара и др. Горке м. в. садрже највише соли сумпора, обично хладне, дејствују концентрацијом, саставом и особинама соли: драже црева и изазивају на чишћење; код нас Торда у Банату и др. Гвожђевите м. в., имају најмање 10 мг гвожђа у литру; деле се на: г. карбонатне в. које поред гвожђа имају и знатне количине хидрокарбоната и г. кисељаке са више од 1 г угљ.-диоксида у литру; извори обично хладни; веома ретко топли, за пиће и купке (кисељаци); делују на опорављање малокрвних и изнурених услед болести, прекомерног рада и других узрока. Земно-алкалне м. в., са вел. количинама хидрокарбоната, калцијума и магнезијума; могу бити топли и хладни кисељаци и обичне з.-а. в.;. лековитост им потиче поглавито од калцијума; употребљавају се за пиће и купање; лече: артритична* обољења, катаре слузокоже мокраћних органа, хроничне катаре црева са проливом, бронхијалне катаре, поремећаје опште исхране, неке кожне болести; код нас: Липкова код Куманова и мешовите у Теслићу, Жепчу, Гата-Топлицама и др. Службеност узимања в., састоји се у праву сопственика повласног добра да са бунара или извора послужног добра односи в. у потребној количини. Тешка в., тврда в., садржи много кречних састојака, није подесна за кување, прање и парне котлове, јер ствара много талога; не пере добро кожу и косу; чак их квари.

ВОДАН → Вотан.

ВОДВИЉ (фрц.), кратка и лака шаљива игра, без вел. заплета; врста лакрдије; раније с рецитовањем духовитих и шаљивих или сатиричних стихова уз пратњу муз.

ВОДЕН, Едеса, варош (13 000 ст.) у грч. Македонији, на путу Битољ-Солун; сл. име јој је дао тамошњи сл. живаљ по обиљу површинске текуће воде.

ВОДЕНА БОЛЕСТ, хидропос, скупљање веће количине серозне течности у ткивима (отоци) и телесним дупљама (грудној и трбушној); узроци: слабости срчаног мишића, запаљење срчане кесе, обољење срчаних зализака (→ vicium cordis), бубрежне болести (→ Брајтова болест, нефритис, нефроза), нека обољења јетре (→ цироза, асцитес). В. глава, хидрокефалус, абнормно, већином уређено нагомилавање воде у дупљи лубање, у коморама мозга или око њих; изазива оштећење костију главе и можданог ткива (смањена интелигенција) и др. можданих функција. В. кила (hydrocela), излив течности у опну (серозу) око тестиса; јавља се обично у виду округлог отока на 1 страни мошница, при чему кожа мошница остаје непромењена, али затегнута; независно обољење, или прати запаљења, или тумор тестиса и епидидимиса; изливена течност жућкаста са влакнима, количина 200-500 и више г; опна упочетку истањена, доцније задебља;. тестис се, ако није узрок обољења, најчешће не мења; ретко услед притиска долази до његове склерозе. Лечење: пражњење течности и убризгавање медикамената не даје увек добре резултате; резултати операције увек добри. В. козице → богиње овчје.

ВОДЕНА ЖИЦА, подземна вода која се налази и креће кроз пукотине чврстих, обично слабо порозних стена.

ВОДЕНА КОКА → барска кока.

ВОДЕНА КУГА (Elodеa canadensis, фам. Hydrocharitaceae), дуговечна в. биљка, издуженог и разгранатог стабла и нежног овалног лишћа, по 2 и 3 у пршљену, ситних цветова од којих ж. имају веома дугу петељку, а м. се одвајају и плове по површини воде; пореклом из С. Амер.; пренесена у Евр. (1836.), у којој се брзо раширила по слатким водама.

ВОДЕНА ПАРА → пара.

ВОДЕНА ПИЈАВИЦА, стуб пенушаве воде који изазива олујни вихор кад се из облака спусти до в. површине (→сл.).

ВОДЕНА СКОРПИЈА, в. штипавица (Nepa cinerea, фам. Hydrocoridae), врста в. стенице, пљосната тела и јаких, грабљивих предњих ногу; у стајаћим водама.

ВОДЕНА СНАГА, бели угаљ, способност текуће воде да врши користан мех. рад; поред угља и земног уља најважнији извор за добивање топлоте и енергије; њени гл. састојци су: пад, количина воде (проток) и корисно дејство машина, на које је примењена; десетоструки производ пада (у м) и протока (у м³/сек.) даје приближно снагу постројења у НР. На целој земљи може се искористити око 450 мил. НР, а искоришћено је досад само око 46 мил. Од континената је најбогатија Афр. (190 мил.), Амер. (112 мил.), Аз. (70 мил.), Евр. (55 мил.) и Аустрал. (10 мил.). У Југосл. се може искористити око 3 мил. при ниској, а око 9 мил. НР при ср. води; од тога је искоришћено само око 220 000 НР.

ВОДЕНЕ БУХЕ (Cladocera), група простије саграђених ракова малог пораста и бочно спљоштена тела; претставник → дафнија. В. стенице → весларица.

ВОДЕНИ ГАС → гас.

ВОДЕНИ ЗНАК, разни знаци (цртежи, слова, бројеви, шаре итд.) у хартији новчаница, хартија од вредности и пошт. или таксених марака; утискује се приликом фабрикације помоћу нарочитих ваљака у још влажну масу хартије; служи за заштиту од фалсификовања.

ВОДЕНИ КОЊ → нилски коњ.

ВОДЕНИ МОЉЦИ (фам. Trichoptera или Phryganeida), мрежокрилци, чије ларве држе задњи део тела у цевчици утврђеној под водом или је вуку за собом. Вел. в. м. (Phryganea grandis), танка тела, дуга 18-27 мм, дугих пипака и закржљалих вилица.

ВОДЕНИ ПАУК (Argyroneta aquatica), род паукова чије је тело неквашљиво и увек омотано вазд. мехуром; гради мрежу у облику звона у води, на воденом биљу и испуњује је мехурима ваздуха.

ВОДЕНИ ПАЦОВ → волухарице.

ВОДЕНИ САТ, в. часовник, код ст. Грка познат под именом клепсидра, састојао се из 1 посуде различитог облика с малим отвором на доњем делу; одређена количина воде могла да истече кроз тај отвор за одређено познато време; као мера за време био у употреби још код Асираца (600. пре Хр.).

ВОДЕНИ ТАЛОГ, оборина, количине воде које из ваздуха падају на земљу у облику кише, снега, суснежице, града, суградице, росе, слане и иња; настају хлађењем влажног ваздуха, при чему се врши → кондензација водене паре у капљице или чврсте делиће, што зависи од тога да ли је тмпт. изнад или испод 0°; мере се висином у мм, коју би имао слој воде палих талога, када се ништа не би упило у земљу, испарило или отекло.

ВОДЕНИ ЦВЕТ (Ephemera), нежни крилати инсект с 3 кончаста наставка на задњем делу тела, из групе пракрилаца; виђа се крај слатких вода, не храни се и живи кратко време (неколико часова до неколико дана); ларве могу живети по неколико год. (у води), дише душничким шкргама и претставља одличну храну за рибе. (На сл. а) ларва, б) инсект).

ВОДЕНИЦА → млин. Воденичар, у план. јсл. крајевима сваки мушкарац је и в.: зна да врши оправке у млину и меље жито; у крајевима где има већих р., где је земљр. јаче развијена и где се подижу веће воденице, воденичарство је занат, обично наследан у породици. В. меље у својој воденици или узетој у закуп, а за услугу наплаћује ујам.

ВОДЕНО СТАКЛО → силикати.

ВОДЕНО ТКИВО, ткиво биљке чија је гл. функција магацинирање воде; састоји се из живих паренхимских ћелија вел. запремине услед веома простране вакуоле у којој се налази воденасти сок или слуз. В. т. налази се код биљака са веома сухих, врелих станишта (по пустињама, степама, на стеновитом станишту, код епифита, халофита); по положају може бити спољашње или унутрашње, а налази се увек поред асимилационог ткива које највише трпи у оскудици воде, те се из тих резервоара снабдева водом у време дуготрајне суше; код неких биљака (многе епифитске орхидеје, затим кромпир и др.) в. т. је у нарочитим кртолама; код луковача у сочном лишћу лукова (многи лукови могу терати све до цвета, а да не приме споља ни кап воде) и у сочним плодовима.

ВОДЕЊАК, доњи део опне који обавија зачетак (дете) и садржи плодну воду (амниотичну течност), састављен од 2 опне: спољне (хорион) и унутарње (амнион); налази се према устима материце, испред детињег дела који предњачи; служи за заштиту зачетка док је у материци и помаже за време порођајних болова да се уста материце потпуно отворе; када изврши тај задатак, прска обично за време порођајног бола (нормално прскање); превремено прскање дешава се при крају трудноће, а пре почетка порођајних болова; прерано прскање дешава се у почетку порођаја када уста материце почињу да се отварају; лажно прскање, када се поцепа само спољна опна и истекне течност која се налази између хориона и амниона; свако рано прскање отежава и одужава порођај и излаже породиљу опасности инфекције, већој уколико је в. раније прснуо; чим он прсне породиља треба да легне у постељу и да позове лекара, одн. бабицу.

ВОДЕЊАЦИ → мрмољци.

ВОДЕЊАЧА, масленка, масловка, крушка чије се месо топи у устима.

ВОДНА ПРАВА, стварна правa које се састоје у искључивом искоришћавању водне снаге; стичу се посебним концесијама; уводе се у земљишне књ.; за упис потребно одобрење банске управе.

ВОДНЕ ЗАДРУГЕ, јавно-правне установе чији је задатак да извршују и одржавају радове за одбрану од поплава, регулацију водених токова, одводњавање, наводњавање и наплављивање; осн. се слободним споразумом власника земљишта које треба мелиорирати, или споразумом већег дела власника целог подручја, а против воље власника мањег подручја; стоје под управом и надзором Мст. грађевина; у Југосл. их има 125 с укупном површином подручја од 1 096 875 ха; највећа је Биђбосутска за одводњавање и одбрану од поплава (237 000 ха), а најмања задруга за наводњавање Горњо-студеничког Поља у Херц. (6 ха); укупна дужина свих задругарских насипа 1978 км, канала за одводњавање 7499 км; број пумпи 102, капацитет пумпи 105 м³/сек., снага свих пумпи 10 233 НР; у оснивању и изграђивању н. задруге са подручјем од 449 115 ха; у извесним земљама (Буг., Шп. и др.) в. з. се осн. и ради искоришћавања водене снаге, грађења и употребе водојажа, сплаварења и осталих хидротхн. радова од опште користи.

ВОДНИК 1) Бранко д-р (1879.-1925.), књиж. историчар проф. унив. у Загребу; написао више добрих студија: о Петру Прерадовићу, Ст. Вразу, А. Михановићу, А. Старчевићу; најбољи му рад прегледна, научно рађена, досад ничим бољим незамењена Повијест хрв. књижевности, коју није довршио; у њој се показао као човек шире културе и солидна знања. 2) Валентин (1758.-1819.), слов песник и свешт.; 1798.-1810. проф. гмн., а 1810.-1815. директор и шк. надзорник; 1 од најоданијих присталица фрц. слободарске идеологије и политике, и као такав се сав залагао за популарисање фрц. управе, у којој видео битне услове за васкрсавање и јачање слов. нар. свести и шире сл. акције; Наполеонову Илирију, коју је поздравио одушевљено, сматрао за полазну тачку стварања боље будућности не само Словенаца, већ Јсл. уопште; писао уџбенике за нар. шк., покренуо нар. календар и часопис Љубљанске новице, скупљао нар. песме и бринуо се о свима просв. питањима; аустр. власти га, после бечког конгреса, гурнуле устрану и одмах пензионисале, али је његово дело настављено у доброј мери доцније; његова Илирија оживљена претставља видну интелектуалну основу н. илирског покрета међу Хрватима, а донекле и међу Словенцима.

ВОДЊАН (ит. Dignano), варош (11000 ст.) у Истри (Ит.).

ВОДЊАЧА, аламанка, воловодац, говеђара (Orobanche, фам. Orobanchaceae), једногод. паразитска биљка на корену многих цветоноша; сочна стабла, лишћа редукованог на љуспе, цветова зигоморфних, црвенкастих, жутих, љубичастих, плавих, сличних цветовима зевалице; нема хлорофила (хетеротрофна); живи као штетни паразит на конопљи, дувану и др. култ. биљкама; има око 50 разних врста по ливадама, у степама, шумама и на план. Нападнуте биљке малаксавају, заостају у развићу или се потпуно осуше; сузбијање: приликом окопавања чупати и спаљивати заражене струкове, а заражено детелиште преорати рано спролећа; измена плодореда неопходна.

ВОДОАНЦИ, фрц. јеретици из Провансе; можда добили име по оснивачу секте Валдоу (12. в.); истребио их Франсоа I.

ВОДОВОД, скуп постројења за снабдевање пијаћом водом; гл. делови: исходиште (извор, подземна вода, река, језеро), довод, мрежа и резервоари; за притиске до 10 атм. употребљују се гвоздене ливене цеви (фабр. у Босни и Слов.), а за веће притиске челичне цеви превучене асфалтом или цинком; у Југосл. око 90 градова и места, са око 1 мил. стан., снабдевено је водом из в., а за снабдевање села израђено од уједињења око 10 000 водоводних објеката (артеских бунара, хиг. бунара, чесми, цистерни и сеоских в.).

ВОДОДЕЛНИЦА → развође.

ВОДОДЕРИНА, жлеб који издуби неки слабији водени ток својим ерозивним радом; → бујица.

ВОДОДРЖЉИВЕ (ИМПЕРМЕАБИЛНЕ) СТЕНЕ, глиновите, лапоровите, вулканске и др. стене које не упијају и не спроводе воду са земљине површине у унутрашњост.

ВОДОЗЕМЦИ (Amphibia), класа простије граћених кичмењака, голе коже, богате жлездама, која им, мада имају плућа, служе и за дисање; скелет без грудног коша, срца са 2 преткоморе и 1 комором, бубрега на ступњу мезонефроса; с малим изузетком развијају се у слаткој води из јаја, из којих постају риболике ларве (пуноглавци), без удова, које дишу шкргама; пуноглавац се преображајем развија у одраслу животињу; у развићу нема појаве ембрионалних органа, амниона и алантоиса; обухватају, покрај репатих и безрепих облика (мрмољак, даждевњак, жаба) и групу змијоликих облика без удова, који живе у влажној земљи (Афр., Индија, Ј. Амер.); распрострањени по целом свету изузев по морима.

ВОДОЈАЖА, преграда долине, иза које се стварају вел. водене резерве (за наводњавање, искоришћавање вод. онаге, водоводе и ради заштите од поплава); гради се од земље, камена или бетона; највећа достигнута висина 223 м; вајвећа запремина вештачког језера 40 мил. м³; мора имати прелив за регулисање највишег нивоа у језеру и испуст за пражњење јез.

ВОДОЛИЈА, сазвежђе → зодијака.

ВОДОМАР (Alcedo ispida), мала шарена птица плавих и зелених отсева са дугим шиљатим кљуном; живи крај вода и храни се рибом; гнезди се у рупама у земљи крај обала.

ВОДОМЕР, справа за регистровање количине воде која протиче кроз цев; код вел. в. протиче вода кроз сужену цев. па се разлика притисака у суженој и нормалној цеви преноси директно или ел. путем на показиваче потрошње. Кућевни в. има лопатице чији се обртаји преносе преко часовничког система на показиваче потрошње.

ВОДОНИК, гасовити хем. елемент (хем. знак Н; атомска теж. 1,008); без боје, укуса и мириса; кључа на --252°; слободан се налази у малим количинама у високим слојевима атмосфере, а обилно на Сунцу и неким звездама; састојак је воде, неких силиката, глине, боксита и свију једињења биљног и животињског порекла; има га у нафти и у свима врстама фосилног угља; садрже га све киселине, базе и многи синтетички производи; добива се обично дејством цинка на разблажену сумпорну киселину, електролизом воде и водених раствора, а у инд. из кокса на усијању и водене паре; лакши око 14½ пута од ваздуха; употребљава се за пуњење балона; на ваздуху гори, јер се једини са кисеоником и гради воду; пламен му веома топао, а ако сагорева с кисеоником још је топлији и служи за топљење платине, алуминијум-оксида итд. Смеша в. и кисеоника »праскави гас« експлодира кад се упали; на вишој тмпт. одузима неким металним оксидима кисеоник с којим гради воду и ослобођава метал (редукција); употребљава се за фабрикацију амонијака и у орг. хем. инд. В.-супероксид, једињење в. и кисеоника; Н₂О₂; густа безбојна течност, тачка топљења --2°, спец. тежина 1,458; у малој количини налази се у атмосферском талогу; постаје при спонтаној оксидацији орг. и неорг. материја на ваздуху; тхн. се добива из пероксида натријума или баријума, дејством разблажених киселина, а и електролитичким путем. У пракси се употребљава као 30% водени раствор (перхидрол). Распада се сам од себе на воду и кисеоник; може се стабилизовати додатком малих количина фенацетина, антифебрина, карбамида и сл.; делује као редукционо и оксидационо средство, на чему почива његова употреба у мед. Концентрован 30% в.-с. пали кожу и ствара на њој беле пролазне мрље.

ВОДОПИЈА, женетрга, радич салата, капуцинска брада (Cichorium intybus, фам. Compositae), зељаста главочика доњих листова перастих, горњих јајасто-копљастих; цвет: плава главица на врху стабла и грана; чест коров необрадивог тла; нарочито гајена за цикорију, цигуру, која се добива из одебљалог вретенастог корена и употребљава као додатак кави, и ради листа за салату; множи се из семена, отвара апетит, чисти; употребљава се и против грчева у обл. јетре.

ВОДОПИЋ Мато (1818.-1893.), приповедач, свешт. и дубровачки биск. (од 1882.); његове приповетке: Тужна Јеле, Марија Конавока имају локалне боје и много нар. живота и веровања, али мало праве ум.

ВОДОСТАНИЦА, водоводни систем за напајање локомотива водом на жел. станицама.

ВОДОСТОЈ, стање воде у реци над »нормалом« тј. изнад нуле градуисане водомерне летве у реци; 0 је обично у висини најниже воде; свакодневна опажања саопштавају се преко радиа (поглавито због прогнозе поводања) и штампају у год. извештајима центр.- хидрографских установа.

ВОЗ, композиција жел. кола везана за локомотиву; према саставу деле се на: кола, локомотиву и моторна кола, а према врсти саобр. на путничке и теретне. Путнички в. може бити брз, убрзан, мешовит и локални, а теретнн в. транзитан, директан, локалан, режиски и вој. Возар 1) возилац, турнар, кириџија, лице које се бави преносом ствари из 1 места у др. ($$ 69.-74. Срп. трг. зак.). 2) (лат.: Auriga), сазвежђе сев. полусфере између Бика и Близанаца; у њему се налази Капела, звезда 1. прив. величине. Возарина, награда возару за пренос робе. Возни лист, писмено које пошиљалац робе издаје возару; састоји се из гл. елемената уговора о превозу (спроводно писмо).

ВОЗАРЕВИЋ Глиша († 1848.), књиговезац; дошао у Београд за владе кн. Милоша и ту отворио 1. издавачку књижару; издавао Голубицу, Доситејева и Давидовићева дела и др. списе.

ВОЈ → туна.

ВОЈВОДА 1) у ср. в. вел. жупан. 2) у Србији после 1. устанка нахиски или кнежински старешина, затим четнички старешина и чин у вој. који се стиче само у рату. 3) у Пољ. највиши орган адм. власти. В. Вук → Поповић.

ВОЈВОДИНА, си. део Југосл. (Банат, Бачка и делови Барање и Срема); углавном низија, делимично покривена песком (Делиблатска и Суботичка пешчара) и ритовима (нарочито на обали Дунава и Тисе); на ивици има нешто брежуљака (Вршачке Чуке, Фрушка Гора); клима конт. и једнолика; земљиште веома плодно због присуства леса; стан. разнолико (највише Јсл., па Мађари и Немци, а у мањем броју Чехословаци, Малоруси, Руси, Бугари, Пољаци и Јевреји), бави се претежно земљр. и производи житарице (кукуруз, пшеницу, овас, просо, раж, хељду, крупник), махунасто биље (пасуљ, сочиво, грашак, грахорицу), поврће (кромпир, мркву, патлиџан, лук, купус, паприку, лубенице, диње), инд. биљке (шећ. репу, конопљу, дуван, уљну репицу, хмељ), вино и воће; поред тога развијено сточарство (свиње, овце, коњи, говеда, живина); свиларство и риболов који је најбогатији на Тиси; по градовима инд. (шећер, вагони, пољопр. машине, шпиритус, алкохол, електромотори, порцелан, каблови, авиони). Најстарија сл. насеља на подручју В. потичу још од оних Сл. који су, кренути Хунима, из своје прапостојбине сишли на ср. и д. Дунав; касније су се међу њих насељавали Сл. с Б. П., нарочито из Србије приликом надирања Турака (15. и 16. в.); у то време (1471.-1537.) образована у Срему срп. деспотовина, као наслеђе ст. деспотовине у Србији; вел. прилив Срба дошао 1690., под вођством патријарха Арсенија III Црнојевића; пред прелазак у Аустр. Срби тражили слободу вере и верску самоуправу, што им цар Леополд зејмчио (21./8. 1690.); његова јемства претстављала правну основу за црк. аутономију Срба у Мађ., која није увек поштована; али није могла ни да буде изрично опозвана; под утицајем грофа Ђорђа Бранковића, Срби су касније тражили и свог световног војводу, али им та жеља није испуњена; како је срп. аутономна права дао непосредно цар, а не и мађ. сабор, Мађари су их порицали и око тога су у 18. и 19. в. вођени оштри спорови; В. су, за кратко време, обновили Срби тек 1848. на мајском сабору у Карловцима, кад су изабрали за патријарха Јосифа Рајачића, а за војводу пуковника Стевана Шупљикца; како је та акција била уперена против Мађара, Срби се, у заједници с Хрватима, нашли на страни аустр. двора и борили се више за хабзбуршке него за сопствене интересе; захвалности за то није било никакве; још 1849. добила туђег ген. као световног господара, а 1860. укинута, да би се задовољили Мађари; од револуционарних тековина остала је само патријаршија; после увођења дуализма (од 1867.), Мађари почели систематску, преку и безобзирну мађаризацију и потискивање Срба; кад је 1918. дошло до ослобођења В. се опет осетила као целина, и на нар. скупштини у Новом Саду (21./11.) прогласила је непосредно спајање са Србијом; данас се највећим делом налази у саставу Дунавске Бан.

ВОЈГА, морска риба → спретњача.

ВОЈЕЈКОВ Александар (1842.-1916.), рус. географ и климатолог.

ВОЈИЛОВИЦА, ман. код Панчева, осн. у 16. в.; црк. посвећена св. Аранђелу Михаилу, више пута преправљана и презиђивана, тако да данас нема нарочите архт. вредности; у ман. се чувају: икона матере божје, рад Стефана Тенецког, портре А. Петровића, архимандрита бездинског, рад Саве Петровића, портре неког свешт. лица, рад Арсенија Петровића, и др. слике рел. и световног карактера.

ВОЈИНОВИЋИ, срп. властеоска породица из гатачког подручја у Херц. Из ње су: 1) Војин, војвода и господар обл. око Гацког у 14. в.; помиње се још за владе Стевана Дечанског; био у сродству с царем Душаном и Урошем. 2) Алтоман, син претходног, отац жупана Николе Алтомановића. 3) Војислав († 1363.), брат претходног, кнез; имао под својом влашћу и. Херц. од Конавља до горње Дрине са Сјеницом; остао веран цару Урошу; имао честе сукобе и 1 рат с Дубровником, који је с прекидима трајао 3 год. (1359.-1362.). 4) Младен (у нар. песми Милош), брат претходног; 5) Никола → Алтомановић Никола.

ВОЈИСЛАВ Стеван, зетски кнез (1034.-1051.), искористио династичке нереде у Виз. после смрти Василија II, одметнуо се од Виз. и пришао устаницима из околине Драча; али био потучен и присиљен да иде на поклоњење цару, који га задржао (1036.); 3 год. касније побегао из Цариграда, дигао н. устанак, ослободио Зету, Хум и Требиње и потукао виз. војску у план. и. од Скадарског Јез. (1040.); после угушеног устанка у Македонији, Виз. послала н. војску (60 000) и наредили хумском кн. Љутевиду, бос. бану и рашком вел. жупану да ударе на њега са С; међутим В. прво потукао виз. војску недалеко од Бара (1042.), а затим приволео грч. савезнике да све врате натраг; тим учврстио зетску државу, која је онда преузела вођство у срп. народу.

ВОЈИХНА, ћесар у Драми за време цара Душана; његова је кћи Јефимија, жена деспота Угљеше.

ВОЈКЕ, вођице, дизгин.

ВОЈКОВИЦ Јан (Wojkowicz, управо Јан Небески, • 1880.), чсл. приповедач и романописац: Мysteria amorosa, Герда; збирке песама: Поезија, Медитације,

ВОЈНА АКАДЕМИЈА, вој. завод у Београду за образовање официра. Прва вој. школа осн. у Пожаревцу (1857.), па у Крагујевцу (1850.) и најзад премештена у Београд. Има нижу (3 год.) и вишу шк. (2 год.). У нижу ступају свршени матуранти који у интернату имају ове бесплатно, али дају обавезу да служе у вој. 6 год. после шк. Виша је екстернат, у њу ступају официри свих родова вој., најраније по навршетку 5 год. офиц. службе, у чину пор.; по завршетку ослобођавају се кпт. испита, а могу напредовати до највишег чина, док са нижом могу само до бриг. ген.

ВОЈНА КРАЈИНА, В. граница, створена у 16. в. од аустр. владе ради заштите од честих тур. упада; њене претече биле у 15. в. сребрничка и јајачка бан. у Босни, срп. деспотовина у Срему, подручје Шапца и Београда у Србији и сењска капетанија у Хрв.; организовање В. к. отпочело 1553. а потпуно изведено после подизања Карловца (1557.), који добио име по њеном заповеднику, аустр. надвојводи Карлу Штајерском; у прво време постојале 2 крајине: Славонска од Драве до Купе (седиште у Вараждину), и Хрватска од Купе до Јадр. М. (седиште у Карловцу), која била потпуно у вој. рукама и претстављала готово потпуно издвојено подручје; њени заповедници (редовно аустр. ген.), независни од хрв. бана и сабора, домамљивали у њих срп. ускоке из В. и X. и обећавали им спец. повластице; насељеници често долазили у сукоб с хрв. племством, које тежило да им наметне феудалне данке, као и осталим сељацима; стога хрв. племство захтевало да се та област врати под власт бана и сабора, али аустр. цар Фердинанд II издвојио целу В. к. у засебну адм. јединицу и у њој повељом (1630.) признао Србима право да живе као слободни војници и да бирају своје кнезове и судије; нов прилив Срба под Арсенијем III (1690.) и IV (1739.), насељених већином на аустр.-тур. граници од Градишке на Сави до Ердеља, довео до проширења тер. В. к.; Леополд I јој је дао чисто војничко уређење (1701.) и поделио је на регименте (11), батаљоне, компаније и општине; у њој Срби добивали земљу у потпуну сопственост, нису давали феудалне намете и уживали слободу вере, али били потчињени вој. старешинама и служили војску од 16. до 60. год.; стога В. к. претстављала за Аустр. неисцрпан извор војника; у 2. половини 18. в. граничари сачињавали половину целокупне аустр. војске. Приморана на попуштање према Мађарима и Хрватима, Марија Терезија придружила њен највећи део Мађ. и Хрв.; у осталим деловима прво донекле модернизована управа, а затим, после увођења дуализма (1869.) приступљено њеној постепеној ликвидацији; најзад 15./6. 1881. В. к. је коначно укинута и подељена на мађ. жупаније.

ВОЈНА ОБАВЕЗА, дужност и право сваког држављанина да служи у вој.; способни служе лично, а неспособни плаћају војницу од навршене 20. до 50. г.; лице које нема грађ. части не може служити у вој. сили, али подлеже плаћању војнице, и употребљава се за радове у позадини у мобилном и ратном стању, обавеза служења почиње од 21. год. и траје до навршене 50. г. живота, а распоређена је овако: у оперативној вој. од 21.-40., а у резервној од навршене 40.-50. г.

ВОЈНИК 1) свако лице које стално или привремено служи у војсци у униформи: официри, подофицири, каплари и редови сталног кадра. 2) у обичном говору редов. У прив. праву имају неке изузетне положаје: не могу се женити без дозволе надлежних власти, нити могу бити тутори; домицил им је у месту њиховог гарнизона.

ВОЈНИК, план. (1997 м) с. од Никшићког Поља (Зетска Бан.).

ВОЈНИКОВ Добри (1853.-1878.), буг. учитељ, новинар, књиж. и 1. драматичар; донекле под утицајем Ј. Стерије Поповића и др. страних драмских писаца; гл. дела: Кнегиња Рајна, Велислава, Крум страшни и др. (ист. драме) и Криво схваћена цивилизација (комедија).

ВОЈНИЋ, варошица (600 ст.) и среско место ји. од Карловца (Савска Бан.).

ВОЈНИЦА, порез држављана који лично не служе у вој. или морнарици, а служба у кадру им није по зак. одложена; њему подлежу: 1) стално и привр. неспособни (са 20% од свог непосредног пореза); 2) они који избегну служење (са 50%); 3) задруге, имања и радње оних који због судске пресуде не могу лично служити (са 50%): 4) лица која се намерно осакате на вој. дужности (са 100%); плаћа се од навршене 20.-50. год.

ВОЈНОВИЋ 1) Иво (• 1857. у Дубровнику, † 1929. у Београду), драмски писац и драматург Загребачког казалишта (1911.-1914.); због неких својих списа, драме Смрт мајке Југовића и слављења успеха балк. савезника, чиме се истакао као јел. родољуб, затворен као таоц (1914.) и много пропатио; као књиж. еволуисао од реализма ка символизму: имао култ речи и у том правцу претеривао; дао ванредно снажне ликове мајки, на што много утицао култ његове мајке, изванредно мудре и високо образоване жене; књиж. рад отпочео под фрц. утицајем више декоративним него проживљеним приповеткама; касније прешао на драму и дао неколико ствари трајне вредности; најснажнија Дубровачка трилогија, дата са пуно љубави, добрим колоритом и много псих. финеса; поред ње добра је драма Еквиноцио; патриотску боју имају: Смрт мајке Југовића и Лазарево васкрсење, а општи међунар. карактер Госпођа са сунцокретом и Imperatrix, али су ове 2 слабије од ранијих. 2) Коста (1830.-1917.). четнички војвода; остао после слома (1915.) у Србији и организовао чету, дигао устанак 1917. у Топлици и погинуо у борби с Бугарима код села Гргура (10./12. 1917.). 3) Лујо д-р (• 1864.), секретар кн. Николе (од 1896.), мин. правде у Црној Гори (1899.-1903.) и гувернер принца Александра, доцнијег краља (1904.-1906.); затим опет у служби Црне Горе (од 1912.) као шеф краљеве канцеларије и делегат на конференцији мира у Лондону; бавио се много ист., нарочито дубровачком и далм.; најбољи му рад: Пад Дубровника.

ВОЈСКА, скуп свих вој. јединица неке државе; обухвата сухоземне трупе с → авијацијом и → морнарицу; има задатак да брани отаџбину и штити законитост у земљи; састоји се од људи као гл. елемента, и разних материјалних средстава, као помоћног. Јавила се прво на И у виду гарде; Грци завели општу вој. обавезу, а Римљани установили стајаћу в.; данашњи облик добила у Евр. у 17. в.; у Србији организована за 2. владе кн. Михаила, по Зак. о устројству в. (1861.). Дели се на родове, који могу бити гл. и помоћни. Главни су: пеш., арт., коњица, инжењерија и вплов. Помоћни су: пиротхн., барутанске, аутомобилске, возарске, пекарске, месарске, зан. и болничарске јединице. Снага в. зависи од њене организације, формације и спреме. Организација в. изводи се за време мира у циљу да се она оспособи за победу над непријатељем и за употребу у најкраћем времену; при томе се имају у виду: њена важност, која зависи од полит. циљева државе, њеног геогр. положаја и унутарњег уређења; њена величина, која зависи од моћи државе и ;јачине вероватног непријатеља; њен систем, према којем она може бити → в. стална, → милиција и → в. мешовита; начин попуне (врбовањем за новац и општом обавезом); њена подела на категорије (→ в. оперативна и → в. резервна) и родове, као и рок службе. Формација в. може бити: мирнодопска, у чији састав улази само онај број људства који се за сваку год. одређује буџетом, и ратна, у чији састав улази све људство и сав материјал потребан за успешно вођење рата. Спрема в. је морална, научна и материјална; морална се изводи стално у свим грађ. шк. и вој. шк.; има за циљ да се добије војник задахнут љубављу према Краљу и отаџбини, који неће презати ни од каквих жртава само да се добије победа над непријатељем; научна се изводи стално, како би сваки војник био упознат си, најновијим проналасцима ратне тхн. и најновијим начином ратовања према н. средствима; материјална захтева вел. издатке а државу, али се она мора стално попуњавати да би в. увек била наоружана и опремљена најновијим и најбољим ратним средствима. В. народна. по данашњем схватању целокупна в. и морнарица; исти израз се употребљава и за групе грађана који ,за време рата организују својевољно, без учешћа држ. власти, одбрану или напад на непријатеља, у позадини или на фронту; та се в. издржава сама, а често је помаже и држава. ако је њена акција корисна; према њима се по међунар. праву не поступа као с војницима. Мешовита в. држи под заставом у сталном кадру 1 део старешина и војника, а већи део пушта по отслужењу кући и позива га само за случај рата: данас примењена скоро у свим државама. Милиција, в. у чијем се кадру стално држи само известан број официра и подофицира. Оперативна в., намењена је за најважније задатке у рату; у њен састав улазе → стални кадар и обвезници најмлађих класа (код нас до 40. г.). Регуларна в.. целокупна војна сила државе предвиђена ратном формацијом; у рату мора бити једнако обучена, носити оружје јавно и бити предвођена старешином; тада се према њој поступа по међунар. ратном праву, иначе не. Резервна в. одређена је за извршење мање важних задатака, за службу у позадини и попуну оперативне в. најмлађом класом својих обвезника (код нас од 40-50 г.). Стална в. је она у којој се у кадру увек држи број војника потребан за рат.

ВОЈСКА СПАСА. прот. секта с вој. поделом и чиновима, маршевима, парадама и маневрима; осн. ген. секте Бут (1878. у Лондону); проповеда по раскршћима, скупљајући људе муз. и вој. знаковима; шири се свуда и има 1½мил. припадника.

ВОЈТЈЕХ, прашки биск. (крајем 9. и почетком 10. в.); за владе пољ. краља Болеслава I Храброг ишао ради ширења хришћ. међу литавска племена и погинуо међу суровим многобошцима Прусима. због чега је, као мученик за веру, увршћен у најважније светитеље (→ Адалберт).

ВОЈУША, Вјуса, Вијоса. река у Арб.; извире у Грч. на план. Пинду; долина јој плодна и добро насељена; улива се у Јадр. М. сев. од Валонског Зал.

ВОКАБУЛАР (лат.), речник.

ВОКАЛ (лат.), самогласник. Вокализација, певање на појединим самогласницима једног или више тонова; савршена в. захтева да се у тренутку певања сваки вокал постави на одговарајуће место. Вокална музика, в. стил, музика писана за човечји глас (за хор, дуете. терцете и веће ансамбле), уз пратњу појединих инструмената или оркестра, у којој се води рачун о гласовним могућностима певача и карактеристикама појединих гласова и певачких регистара.

ВОКАТИВ (лат.), падежни облик за дозивање; 5. падеж; у једнини м. р. наст. -о, е, у: Марко, брате, учитељу; ж. р.-о, е, а, и: жено, царице, тетка, ствари; ср. р. -о, е ( = 1. п.), место, поље, дете; у множини = 1. п.

ВОКЛИСКИ ИЗВОРИ, назив за јака карсна врела, узет по типичним таквим врелима у обл. Vaucluse у Фрц; → врело.

ВОК-ОВЕР (енгл.), кад играч или екипа у тенису добије победу без борбе.

VOX CLAMANTIS IN DESERTO (лат.: глас вапијућег у пустињи), пророчанство прор. Исаије о проповеди Јована Крститеља, који ће у пустињи позивати народ на покајање. Данас се примењују на онога који проповеда, али га нико не слуша. V. populi, v. dei (лат.: глас народа, глас бога), тј. што жели народ, то жели и бог.

ВОЛАК (Murex brandarius). морски пуж са крупним бодљама на љуштури, чија је ивица гротла извучена у дуг жљебовит наставак, лучи материју од које се некада израђивала пурпурно-црвена боја.

ВОЛАПИК (енгл.), међунар. језик који је 1879. саставио нем. свешт. Шлајер; данас напуштен.

ВОЛВУЛУС → црева везана.

ВОЛГА, највећа р. евр. Рус. и целе Евр. (3694 км); извире у барском пределу Тверске губерније; улива се делтом у Касписко Ј.; пловна 3421 км; каналима везана за Балтичко М.; веома развијен риболов.

ВОЛГЕМУТ Михаел (1434.-1519.), нем. сликар, Диреров уч., радио у Нирнбергу олтарске слике и цртеже за дрворезе.

ВОЛДЕМАРАС Аугустин (• 1883.), литвански претседник владе (1919.-1920.) и диктатор (1926.-1929.).

ВОЛЕЈ (епгл.), врста ударца док је лопта још у лету; у тенису се лопта шаље ракетом на противничко поље, а у футболу ногом у произвољном правцу.

ВОЛЕН Илија (• 1905.), буг. књиж.; јавио се збирком приповедака: Црни угари, Крстине; слика сеоски живот и његове савр. појаве.

ВОЛЕС 1) Едгар (Wallace. 1875.-1932.), енгл. писац; написао преко 40 детективских романа (Лице у ноћи и др.) и више поз. комада. 2) Луис (1827.-1905.), с.-амер. писац, највише познат по ист. роману Бен Хур.

ВОЛИН, острво (247 км²) испред Штетинског Зал. (Нем.).

ВОЛИНИЈА, обл. у сливовима р. Припета и зап. Буга, подељена између Пољ. и Украјине; пољ. део (35 729 км², 2,08 мил. ст.) чини војводство са гл. гр. Љуцом (36 000 ст.); у украјинском делу гл. гр. Житомир; знатне површине још под мочварама; гл. занимање земљр.

ВОЛИТИВАН (нлат.), вољни. В. мишљење, испољава се у заповестима, молбама и забранама, и изражава в. стварност, нпр.: Не убиј! Отвори врата! Нека буде светлост! В. стварност, она која треба да постане или за коју хоћемо да постане.

ВОЛКЕР Јиржи (1900.-1924.), чешки песник; представник послератне пролетерске поезије; угледајући се на романтичара Ербена, створио модерну тенденциозну баладу; гл. дело: Балада о ложачевим очима.

ВОЛКМЕР Леополд (1741.-1816.), слов. свешт. и песник; јозефинист; писао поуке и радио на нар. просвећивању; мада без вредности, песме делимично ушле у народ.

ВОЛКОНСКИ Петар (1776.-1852.), рус. кнез и фелдмаршал; учествовао у ратовима Александра I (1812.-1814.).

ВОЛНЕ Константен-Франсоа (Volney, 1757.-1820.), фрц. научник и слободни мислилац; бавио се нарочито лингвистиком и флз.; гл. дело: Рушевине или размишљања о револуцијама царстава.

ВОЛОВОДАЦ → водњача.

ВОЛОВСКО ОКО (Chrysanthemum leucanthemum, фам. Compositae), вишегод. зељаста, висока биљка, крупних главичастих цвасти, чији су периферни цветови крупни, бели и језичасти: расте по усевима, ливадама и шумама у Евр. и Аз.

ВОЛОГДА, град (65 000 ст.) у евр. Рус; на р. Сухони; речно пристаниште; в. пољопр. шк.

ВОЛОНТЕР (фрц.), лице које драговољно и бесплатно ради у банци, трг. радњи, суду, научном заводу итд., да би тако стекло праксу и сачекало да заузме место које би се у току његовог практиковања упразнило; почетник.

ВОЛОС 1) град и пристаниште (42 000 ст.) у Грч., на Волоском Зал.; једина лука обл. Тесалије; извози жито, дуван, маслине; инд. место (пољопр. машине). 2) бог стада у ст. Сл.; → Велес.

ВОЛОСКО, град на и. обали Истре спојен с Опатијом; летовалиште; некад духовни центар истарских Хрвата.

ВОЛОШИН Максимилијан (• 1877.), рус. песник модернист; испочетка био са символистима, затим пришао парнасовцима; присталица лат. културе, прима естетику и мистику католицизма; у данашњем књиж. животу Рус. остао пострани.

ВОЛПОЛ Хју (Walpole, • 1884.), истакнут енгл. романсијер; гл. дела: Мрачна шума, Катедрала, Јудита Парис, Тврђава.

ВОЛПОНЕ, најбоља комедија Шекспировог савр. Бен Џонсона; у модерној преради давана и код нас.

ВОЛСВИ, волхви, мудраци с И (Мат. II гл.); вођени звездом донели дарове (злато, ливан и смирну) новорођеном Исусу у Витлејем; по предању звали се: Гашпар, Мелхиор и Валтазар; код ркат. зову се три краља и славе се (6./1.).

ВОЛСК, варош (35 000 ст.) у Рус, на р. Волги; инд. цемента.

ВОЛСОЛ (Walsall) варош (103 000 ст.) у Енгл. (данас предграђе Бермингема); инд. метала.

ВОЛ-СТРИТ, улица у Њу-Јорку (у делу зв. Манхатан); највеће фин. средиште целог света; у њој су берза и највеће банке.

ВОЛСЦИ, ст. италски народ, настањен ј. од Лацијума; покорен од Римљана 338. пре Хр.

ВОЛТ (скр. V -- по физичару Ал. Волти), јединица ел. напона или потенцијалне разлике и електромоторне силе у практичном ел. систему; означава потенцијалну разлику на крајевима проводника чији је отпор раван 1 ому и кроз који пролази непроменљива ел. струја од 1 ампера. Волтампер (скр. VА), јединица привидне ел. снаге, коју прима ел. коло када се на његовим крајевима има ефективни напон од 1 V и када кроз коло тече ефективна струја од 1 ампера. киловолт (КV) = 1000 V. Киловолтампер (КVА) = 1 000 VА. Волтметар, справа за мерење ел. напона: према дејству струје на којем се заснивају, разликују се в. с кретним калемом, с покретним гвожђем, електродинамички, термички и индукциони; 1. тип употребљава се за мерење само у колима једносмислене струје, а последњи само у колима наизменичне отрује; а сви остали у колима једносмислене и наизменичне струје.

ВОЛТА 1) река у Афр. дуга 1550 км: улива се у Гинејски Зал. 2) јахање у кругу са промером од 6 корака, који прекида правац јахања; служи за вежбање коња у окретности.

ВОЛТА Алесандро (1745.-1827.), ит. физичар; проналаском ел. стуба отворио нову епоху у ел. Волтин лук, светао пламен у виду лука који настаје кад се између 2 угљена или металне шипке успостави напон од неколико десетина волти; служи као светлосни извор, познат под именом »богн-лампа«; мада доста економичан, данас се мало употребљава; најчешће у пројекционим апаратима. В. стуб, први галвански полусух елемент, који је конструисао Волта (1800.) у облику стуба од наизменично поређаних плочица бакра (сребра) и цинка, између којих се налазили слојеви дебеле хартије или тканине, натопљене закисељеном водом.

ВОЛТЕР Мари-Франсоа (Voltaire, право име Arouet (1694.-1778.), фрц. филозоф, песник и историчар; највећи просветитељ 18. в.; »краљ фрц. књижевника«. У младости двапут затваран у Бастиљу, затим неко време живео у изгнанству (у Енгл., Лорени, Хол., на двору прускога краља Фридриха II Вел.), па се најзад стално настанио у Швајц.; у 84. год. отишао у Париз, где му је приређен величанствен дочек; убрзо умро као директор Акад.; конвенат унео његово тело у Пантеон (1791.), а реакционари га избацили (1814.). За живота сматран за »савест Евр.« и најречитији глас јавног мњења; у политици био присталица просвећеног апсолутизма; у флз. тумач Локових идеја; веровао да човек има право на срећу засновану на разумном егоизму; у питању слободне воље кретао се од индетерминизма ка детерминизму; у вери заступао начело трпељивости, борно се противу атеизма, али и нападао црк. аргументима логике и оштрим сарказмом; извршио огроман утицај на савр.; књиж. му служила као средство за пропаганду идеја; стога његова дела имају полемичан и публ. карактер; због оштре критике и заједљивог стила морао своја дела да издаје у иностранству, а често и анонимно. Писао флз. расправе (штампане у Енциклопедији), флз. романе: Задиг, Микромегас, Кандид; епопеје: Апријада, Девица Орлеанска; ист.: Век Луја XIV, Историја Карла XII, а неговао и драму у којој је, као последњи значајни претставник класичне трагедије, донекле измењене уношењем живописности и егзотике, дао 28 трагедија: Едип, Брут, Заира, Цезар, Меропа, Танкред итд., и неколико грађ. комедија: Сењорско право, Нанина и др.

ВОЛТИЖОВАЊЕ, вежбе у скоковима и замаху на живом коњу или гимнастичким вежбама на коњу.

ВОЛТИЋ Јосип (Voltiggi, 1750.-1823.), лексикограф; издао Ричословиик илиричкога, талијанскога и нимачкога језика, с грам. илирског језика; начелно био за штокавски дијалект као књиж.

ВОЛТУРНО, река у Ит., дуга 157 км; улива се у Тиренско М.

ВОЛУЈА ЈЕТРА (Fistulina hepatica фам. Polyporaceae). гљива базидиомицета, меснатог и изнутра јако црвеног плодоносног тела; једе се.

ВОЛУЈАК, план. си. од Гатачког Поља (Зетска Бан.) с глацијалним траговима; највиши вис Студеница (2 298 м). Волујачко Језеро, мало јез. глацијалног порекла на висоравни између план. Волујака, Биоча и Маглића.

ВОЛУМЕН (лат.), запремина.

ВОЛУНТАРИЗАМ (нлат.), флз. учење по којем воља претставља примарни принцип објашњења појава.

ВОЛУХАРИЦЕ (Microtinae), подфам. мишева са кратким репом и зубима без корена; већи број врста: пољска в., пољски миш (Metrotis arvalis) пораст до 14 см, светлосиве боје, вел. штеточина пољских усева; гнезди под земљом; множи се брзо; појављује се у вел. множини у одређеним год. у Евр. и Аз.;,водени пацов (Arvicola), ритски род, достиже величину пацова; шумска в. (Evotomys ) → бизам-пацов (Fiber zibethicus), → леминг.

ВОЛФ 1) Јанез (1825.-1884.), сликар, следбеник нем. назарена, хладан, педантан, без темперамента и маште, али са доста смисла за цртачку калиграфију и јасну композицију; радио више у фреско-тхн., а мање уљем; вршио вел. утицај на слов. сликарство све до свет. рата; гл. дела: пресвитеријуми у Врхници, Винави и Рибници и капела св. Франциска у Фрањевачкој црк. у Љубљани. 2) Кристијан (1679.-1754.), творац нем. флз. терминологије, први претставник просвећености у Нем.; систематисао и делимице усавршио Лајбницову флз. 3) Хуго (1860.-1903.), нем. композитор; компоновао песме (232), 2 опере, Христову ноћ и др.

ВОЛФ-ФЕРАРИ Ермано (Wolf-Ferrari, •1876.), ит. музичар и композитор; компоновао опере: Суламита, Љубопитљиве жене, Лукава удовица, Дантеов Нови живот (за хор и оркестар) итд.

ВОЛФРАМ, метал (хем. знак Wо); одликује се високом тачком топљења (око 3 000°) и хем. отпорношћу; бољи од сваког др. метала за израду влакана у ел. сијалицама, а још већи значај има као додатак легурама и челику, јер повећава њихову јачину и еластичност; стога налази вел. примену у ратној тхн., у изради разних инструмената и у елтхн., где замењује платину; његова једињења имају значај као боје. Волфрамит, минерал, феро-манганов., из којег се добива волфрам.

ВОЛФРАМ → Ешенбах Волфрам.

ВОЛЦОГЕН Ернст (Wolzogen, 1885.-1934.), нем. писац хумор. романа и комада за кабаретско поз. (Überbrettl), које је први осн. у Берлину.

ВОЉА, више хтење; у флз. скуп радњи којима претходи извесно одлучивање и доношење свесне одлуке да их одобравамо и да примамо за њих сваку одговорност; у праву чинилац који одлучује и од чијег правног дејства зависи слобода човечје радње; треба да се на неки начин испољи, иначе је трећа лица не могу знати; право је некад захтевало да саопштење в. буде у изречној формулисаној изјави; данас се сматра да је довољно да је в. изражена на ма који начин, изузев случајева где зак. тражи нарочиту формулу. В. за држање → анимус. В. завештача, последња в., наредба како треба расправити заоставштину, ако није изражена, зак. претпоставља да се завештач сложио са зак. начином располагања. Вољни домицил → домицил. В. заступништво, одређивање пуномоћника од стране властодавца. В. радња, она која се врши по вољи, намерно. В. службеност → службеност. В. тутор, старалац кога судија поставља стога што га је, обично тестаментом, одредио отац, или ако је он раније умро, мати; тога тутора судија мора поставити, изузев кад овај докаже да је неспособан или неподесан. В. убица, лице које је умишљајно проузроковало смрт др. лица; не може ни по којем основу (зак., тестамент, уговор) наследити убијеног, чак и кад би му овај после повреде, а пре смрти, опростио. В. хипотека, заснива се на пристанку сопственика добра; да би до ње дошло мора се пристанак уписати у баштинске књ. и садржати податке на које се добро односи, за који дуг и за коју суму.

ВОЉАВЧА, ман. св. Арханђела у Шумадији, и. од план. Рудника; подигао га Михаило Комненовић (око 1530.); обновљен 1797.; у њему 1805. заседавао правитељствујушчи совјет.

ВОЉКА, кесасто проширење једњака код многих птица (кока, голубова итд.), где се размекшава храна пре но што доспе у желудац; постоји и код многих инсеката који сишу течну храну (лептири, пчеле). (На сл. под 1 код птица.)

ВОМАЧКА Болеслав (• 1887.), чсл. композитор модерног и традиционалног стила; пише камерна дела.

ВОМЕР (лат.), рало, кост која улази у састав предњег непчаног дела главеног скелета кичмењака; код риба и водоземаца наоружана зубићима; код сисара улази у састав носне преграде.

ВОМИТИВ (срлат.), средство или медикамент који изазива повраћање (ипекакуана, апоморфин).

ВОН Хенри (Vaughan, 1622.-1695.), енгл. песник мистичног правца.

ВОНДРАК Вацлав (1859.-1925.), чешки славист, професор унив. у Бечу и Брну; нарочито проучавао стсл. јез.; издао Клочев глагољаш, Брижинске одломке и др. стсл. споменике.

ВОНЧИНА 1) Иван ст. (1827.-1885.), политичар; водио огорчену борбу против мађарона и хрв.-мађ. нагодбе, због питања Ријеке; стекао вел. углед и постао члан хрв. владе за просвету (1882.). 2) Иван мл. (1855.-1881.), књиж., син претходног; бавио се свим врстама књиж. рада; гл. дело: Из земље фараона (путопис).

ВОРД Адолф Вилијам (Ward, 1837.-1924.), писац Ист. енгл. драмске књиж. и уредник монументалне Кембриџске ист. енгл. књиж.

ВОРДСВОРТ Вилијам (Wordsworth, 1770.-1850.), енгл. песник из доби романтизма; по неким лирским песмама, инспирисаним прир., спада у ред најбољих енгл. лиричара уопште; објављивање његових и Колериџових Лирских балада обично се узима као датум којим почиње романтички период енгл. књиж.

ВОРМС, варош (50 500 ст.) на Рајни у Нем.: инд. конзерве, коже, машине, хемикалије; у њему држан сабор (1520.) који Лутера осудио на прогонство. Вормски конкордат, закључен 1122. између папе Калиста II и нем. цара Хајнриха V, после борбе о инвеституру; њиме утврђено да нем. свешт. могу да добивају звања једино избором и папском потврдом, а да им тек после тога цареви могу да додељују земљу.

ВОРОНОВ Сергије А. (• 1866.), рус. хирург; на раду у Фрц.; проучава и врши операције ради → подмлађивања мушких, преношењем полних жлезда; организовао у околини Монака (1926.) биол. лабораторију и станицу за гајење мајмуна.

ВОРОЊИХИН Андреј (1760.-1814.). рус. архитект, претставник рус. ампира; пројектовао казанску катедралу и Руд. акад. у Петрограду.

ВОРОЊЕЖ, варош (120 000 ст.) у Рус. на истоименој притоци Дона; трг за житарице; млинарство; унив. и вет. висока шк.

ВОРОШИЛОН Климент (• 1881.). металургиски радник и политичар у СССР; од 1925. нар. комесар за вој. и морнарицу.

ВОРТИЦЕЛА → трепљаре.

ВОРЧЕСТЕР 1) варош (50 000 от.) у Енгл. на р. Северну; инд. кожа (обућа, кожне рукавице) и порцелана. 2) варош (195 000 ст.) у Масачузетсу (САД); метална и ткст. инд.: унив., библт. и музеји.

ВОСАК, орг. материја из групе масних једињења: смеша етера, једновалентних киселина и једновалентних и двовалентних алкохола, са слободним киселинама, алкохолима и угљоводоницима; улази у састав свих биљних и живот. масти (0,1-1%); издваја се из њих као материја која не може да се асимилује; животињски в. је: пчелин, → ланолин и кинески; биљни: карнауба и палмин; а минер.: → монтан. В. пчелин, смеша сложеног етера палмитинске киселине и метиловог алкохола (до 75%), слободне цератинске киселине (до 12%) и угљоводоника с олеинском, маргаринском, мелисинском и др. киселинама (до 13%); спец. теж. 0,95-0,97; топи се на 62°-65°; раствара се у мастима, сумпор-угљенику, етру, бензину и др.; тамножуте до мркосиве боје, доста пријатног мириса, који зависи од остатака пчелиног лема (прополиса) и меда; зрнасте грађе, донекле еластичан; луче га пчеле ради изградње саћа у којим гаје подмладак и смештају залихе хране; има разноврсну примену у инд. и мед. Воскар, занатлија који производи разне предмете од воска, у 1. реду свеће; у сев. крајевима тај занат спојен с медоколачарским; у Југосл. има око 1200 в. и медоколачара. Воштано платно → платно. В. савитљивост → каталепсија. Воштина, восковарина, дрождина, отпадак добивен при топљењу и одвајању воска из прокуваног саћа; састоји се од остатака воска, хитинских кошуљица ларава, цветног праха и различитог процента воска (15-60%); помоћу бензина и етра из ње се може извући и остатак воска; наш народ употребљава в. за гориво.

ВОСКОВАЧЕ → мирабеле.

ВОСКОВИЦА, мекана, гола и осетљива кожа њ основи горњег кљуна многих птица, особито грабљивица.

ВОСТОКОВ Александар X. (1781.-1864.), рус. филолог, славист евр. гласа; објавио (1827.) чувене Фризиншке споменике; гл. дела: Размишљања и стсл. јез., Речник црксл. јез., Граматика црксл. јез., Опис рукописа Румјанцовљева музеја; издање Остромирова еванђеља.

ВОТАН Один, омиљени бог ст. Германа.

ВОТИВ (лат.), заветна жртва божанствима или свецима ради исцељења или др. помоћи; може бити у пољопр. производима (уље, вино, жито и сл.), или у израђевинама од воска, гвожђа или сребра, која имају облик или символ људског тела, његових делова или домаћих животиња, чије се исцељење жели; у обичају код већине евр. народа, особито у ср. и ј. Евр., па и код Јж. Сл. В. црква, в. олтар, в. миса, намењени неком завету.

ВОТИРАЊЕ (нлат.), одобрење; одређивање или давање неке суме новца у одређену сврху.

ВОТЈАЦИ (нар. име Уд-Мурт), и.-фински народ (504 000) у Рус, у обл. између Каме и Г. Вјатке; гл. занимање земљр.

ВОТКА (рус), ракија.

ВОТС Џорџ Фредерик (1817.-1904.), енгл. сликар, највише радио символичне композиције, али је најбољи као портретист.

ВОТС-ДАНТОН В. Т. (Watts-Dunton, 1832.-1914.), енгл. књиж. критичар.

ВОТУМ (лат.) 1) глас, гласање у изборима, скупштинама, одборима итд. 2) завет.

ВОЋАРСТВО, грана пољопр. која се бави експлоатацијом воћака; може бити комбинована са др. пољопр. гранама: има вел. значај у Југосл., која заузима видно место међу евр. државама, јер има погодне климатске прилике и састав тла. У Југосл. има 47,8 мил. стабала шљива, 6,9 мил. јабука, 3,7 мил. крушака, 2 мил. ораха, 0,77 мил. смокава, 0,56 мил. кестена, 4,41 мил. маслина, 5,2 мил. стабала осталог воћа. Просечан принос за период 1923-1932.: шљива 5 993 884 q, ораха 368 719 q, јабука 1 575 576 q, крушака 721 433 q, смокава 96 411 q, кестена 124 037 q; највише се извозе шљиве, јабуке и ораси.

ВОЋЕ, разни меснати и слатки плодови разних биљака; служи за исхрану; садржи поред воде много витамина (нарочито С или антискорбутског), доста скроба и шећера, а мало беланчевина и масти; мали број (орах, бадем, маслина и др.) садржи доста масти и има вел. хранљиву вредност; освежава, повећава апетит и (присуством целулозе) перисталтику црева; с обзиром на топл. појасеве у којима успева дели се на ср.-евр., сред. (јужно) и тропско, а према облику и саставу на: јабучасто (јабука. крушка, дуња, мушмула), коштичаво (шљива, кајсија, бресква, трешња, вишња, маслина), језграсто (орах, кестен, бадем, лешник) и јагодичасто (јагода, малина, рибизла, огрозд, грожђе, дуд, смоква). Прерада в., грана воћарства која се бави прерадом воћних плодова: сушењем, справљањем пекмеза, мармеладе, воћних желеа, слатка, пихтија, компота, сирупа и безалкохолних воћних сокова; справља њем јабуковаче, ликера, разних алкохолних напитака, ракије, воћног сирћета и др.; уколико је она развијенија и савршенија, утолико је воћарство напредније, пошто се вел. део воћа прерадом лакше уновчава и боље чува од кварења. Воћно вино, израђено од разног воћа; по Зак. о вину мора се чувати у посебним подрумима или у бачвама на којима је видљиво означено да нису од грожђа; у већој мери се производи у Слов. В. шећер, фруктоза (C₆H₁₂O₆), хексоза и токетоза (кетотексоза): бело, чврсто тело слатког укуса, растворљиво у води; може да превире; налази се у слободном стању, поред гликозе, у већини слатких плодова и меду; на сухом воћу (грожђе, шљива, смоква) јавља се са гликозом као беличасти прах. Воћњак, простор засађен воћкама; његов облик зависи од земљишних, атмосферских, саобр. и др. услова. Чист в., засађен само једном врстом воћа. Мешовит в., засађен разним воћкама. Трговачки в., има само неке најбоље врсте. Сортиментски в., засађен разним сортама. Украсни в., засађен воћкама одгајеним у вештачким облицима, обично по парковима и вртовима.

ВОШЊАК 1) Богумил (• 1882.), политичар, доцент Загребачког унив. за држ. право: у свет. рату избегао из Аустр. (1914.) и постао члан Јсл. одбора; од 1920. ушао у активну политику и заузимао више угледних положаја; написао више стручних дела и Успомене из емиграције. 2) Јосип (1834.-1911.), лекар и политичар; учинио много за буђење полит. свести код Словенаца; учествовао у покретању листа Словенски народ (1868.); написао више приповедака и драма, и роман Побратими; занимљиве и његове успомене (Спомини), у којима има много података о духовној средини Словенаца.

ВРАБАЦ (Passer), род птица из породице зеба, снажна кљуна и релат. кратка репа; најпознатије 2 врсте: домаћи и пољски; док хране младунце, уништавају ларве штетних инсеката; али у др. време оштећују и вртове.

ВРАГ → ђаво.

ВРАГОЛАН, један од првих шаљивих и сатиричних листова у Србији (излазио 1871.-1872.); гл. сарадници: Ђ. Јакшић и Милован Глишић.

ВРАЖДА → крвна освета.

ВРАЖЈЕ ЈЕЗЕРО, мало јез. глацијалног порекла под Дурмитором; апсолутна висина 1450 м.

ВРАЖЈИ ОТОЦИ, група острваца з. од Хвара.

ВРАЖОГРНАЧКА РЕКА, л. притока Тимока; извире са план. Дели-Јована.

ВРАЗ Станко (1810.-1851.), песник и књиж. критичар; 1 од ретких Словенаца који прихватили Гајеву идеологију и пришли илирском покрету; прешао у Загреб (1838.) и постао тајник Матице илирске; као песник имао лирско осећање, али не и прави лирски израз; стога су му песме данас готово заборављене; као књиж. критичар показао се као човек реалних погледа, мада није могао да се ослободи сентименталности; поред лирских песама: Ђулабије (циклус), Гласи из дубраве жеравинске и Гусле и тамбура (збирке) и књиж. критика, покренуо и књиж. ревију Коло, од које под његовим уредништвом изишло 7 књ.

ВРАКА, село близу Скадра, у Арб., где се налазе рушевине средњев. срп. бенедиктинске опатије, с остацима црк. Св. Јована; зидана ограда, ман. здања и црк. срушени до темеља, а очуван звоник; црк. била сазидана од камена и имала основу једнобродне базилике с полукружном апсидом.

ВРАМЕЦ Антон (1538.-1587.), жупник и црк. писац; присталица реформације; 1. хрв. историограф, писао кајкавским наречјем: гл. дела: Кроника кратка, сл. језиком оправљена (1578.) и 2 књ. Постиља (тумачења еванђеља).

ВРАНАЦ, план. и. од Дувањског Поља (Прим. Бан.); највиши вис Вран Вел. (2 074 м).

ВРАНАЦ 1) коњ. црне длаке. 2) в. велики → корморан.

ВРАНГЕЛ 1) Карло Густав (1613.-1676.), швед. војсковођ; узео видног учешћа у 30-год. рату; однео победе код Волфенбитела и Лајпцига, али био потучен код Фербелина, после чега му одузета команда. 2) Петар Н. (1878.-1928.), рус. ген.; истакао се у свет. и грађ. рату, после бољшевичке револуције, као врх. командант белих трупа после пораза морао да се повуче с остацима својих трупа у Цариград.

ВРАНГЕЛОВА ЗЕМЉА, острво у Сев. Леденом М. (4680 км² 60 ст.): припала СССР.

ВРАНДУК, село о остацима ст. града па л. страни р. Босне. сев. од Зенице (Дринска Бан.): у ср. в. бивао престоница бос. краљева; у раније тур. доба такође важно место.

ВРАНЕ (Corvidae), породица крупних птица, снажна и оштра кљуна, чекињаста перја при основи кљуна; глас непријатан; хране се разноврсном храном коју по правилу налазе на тлу, чак и малим птицама и сисарима; главни претставници: гавран (Corvus corax), галоврана (C. corone), гачац (C. cornix), гакуша (C. frugilegus), чавка (Colacus monedula), сврака (Pica pica), креја (Garrulus glandrius).

ВРАНЕШИ, мања предеона целина око речице Љубовиђе, притоке Лима, зап. од Бијелог Поља; некада жупа; мусл. стан. се иселило готово сасвим; гл. место Шаховићи.

ВРАНИЛОВА ТРАВАC, жутиловка (Genitosa vulgaris, фам. Papilionaceae), чест и жбунић по ливадама, привидно проста листа, грана често завршених трновима, жута лептираста цвета сложена у округласту цваст; даје жуту боју ради које је народ употребљава за бојадисање.

ВРАНИН ЛУК (Ornithogalum umbellatum, фам. Liliaceae), вишегод. зељаста луковача, висока до 30 см, линеарна листа и бела цвета; расте у проређеним шумама, ливадама и степи; распрострањена у Евр., Предњој Аз., сев. Афр.; род Ornithogalum обухвата до 100 врста.

ВРАНИНО ОКО → Петров крст.

ВРАНИЦА, план. између Г. Вакуфа и Фојнице, на граници Прим. и Дринске Бан.; највиши врх Лоћике (2 107 м).

ВРАНИЦАНИ ДОБРИНОВИЋ Амброз (1801.-1878.), политичар; изабран од бечких Хрвата (1848.) у Провизорни равнајући одбор нар. хрв.; сазвао са Гајем и Кукуљевићем вел. нар. скупштину у Загребу (25./3.), на којој Хрвати захтевали да им се призна аутономија: био са Штросмајером члан појачаног царевинског већа (1860.).

ВРАНСКО ЈЕЗЕРО, карсно јез. (30 км²) ји. од Биограда на м. (Приморска Бан.); већи део дна нижи од морске површине (криптодепресија); највећа дубина 3,9 м.

ВРАНЧИЋ Антон (1504.-1573.), историчар, човек високе културе; постао секретар ердељског краља Јована Запоље; учествовао у више мисија, готово на свима евр. дворовима; кад је после Запољине смрти уклоњен са двора, отишао у Аустр. цару Фердинанду и постао биск. у Печују (1553.), па острогонски надбискуп и царски канцелар; његови путописи кроз балк. земље и обавештења која је оставио о свом времену имају трајну вредност.

ВРАЊАНИН Фран (Laurana, око 1425.-1502.), чувен вајар ране ренесансе; радио у Далм., из које је родом (село Врања код Задра), затим напустио отаџбину и провео остатак живота у Ит. и у ј. Фрц.; умро у Авињону; од његових дела сачувала се: Богородица у тимпану црк. св. Фрање у Хвару; 2 кипа у капели шибеничке катедрале и 1 рељеф за црк. св. Дидјеа у Авињону.

ВРАЊЕ, град и среско место (9 120 ст.) у долини Ј. Мораве (Вардарска бан.); средиште истоимене жупе; производи и извози ужарију (у околини развијена култура конопље); окр. и срески суд, гмн.

ВРАЊЕВО, село у Банату на р. Тиси (Дунавска Бан.); осн. га у 15. в, исељеници из Врања у Србији, избегли испред тур. најезде.

ВРАЊИНА, прав. ман. на истоименом о. на Скадарском Јез.. код ушћа Мораче (Зетска Бан.); осн. у. 13. в., а обновљен 1866.

ВРАЊСКА БАЊА (Вардарска Ван.), на прузи Београд-Ниш-Скопље, 400 м надм. в.; сумпоровита хипертерма (71,8°), гвожђевит извор (68,3°) и мешовит извор (73.0°); сем тога и слабо алкално салинични извори и лековито блато; за пиће и купке; лечи: реуматизам, костобољу, позни сифилис, разне узетости, женске, кожне и др. болести.

ВРАПЧЕ, село код Загреба, у којем је држ. завод за умоболне; клинички и хистолошки лабораторијум и апотека; завод има добро од 100 јутара земље.

ВРАТ 1) (collum), део тела између главе и грудног коша, чији скелет чине 7 вратних пршљенова; садржи важне органе: гркљан и душник, једњак, штитњачу, паратиреоидну жлезду и вел. крвне судове главе. 2) → љуљ.

ВРАТА 1) отвор у зидовима за пролаз из једне кућне просторије у др. 2) покретан дрвени или метални затвор утврђен у отвору. Вратло, враташца на бродском котлу или на преградама доњих бродских одељења.

ВРАТИЛО 1) вретенасто тело које путем обртања преноси мех. рад; коленасто в., претставља комбинацију криваја и правог в.; служи за преношење мех. рада и претварање праволиниског кретања клипа у обртање; трансмисионо в., преноси одређену количину мех. рада на одређено место. 2) једноосна справа за гимнастичке вежбе: састоји се из притке (дрвене, челичне или комбиноване), причвршћена на чврсте или покретне амер. сталке; постоји амер. и висеће в. (трапез), 3 комада буковог дрвета квадратна пресека (87/87 мм или 116/116 мм), дужине 2.1-5*,25 м; добивају се цепањем из цепког и здравог буковог дрвета; извозе се из Југосл. у земље око Сред. М. као коларска грађа.

ВРАТИСЛАВ 1) В. II, чешки кнез (1061.-1092.), добио од нем. пара Хајнриха IV Лужицу. 2) кнез сл. племена Поморана из 12. в.; држава му се простирала на З од ушћа р. Одре: покрстио га бамберски биск. Отон:* његови синови признали врховну власт Фридриха I Барбаросе.

ВРАТИЧ, повратич, уманика (Tanacetum vulgare фам. Compositae), вишегод. биљка, дељених по ободу рецкастих листова, цеваста жута цвета скупљеног у цваст главицу; садржи течан алкалоид анацетин и етерско уље танацетон; непријатна мириса, горко-љута укуса, отровна; у народу се употребљава код повратне грознице и за изазивања побачаја, при чему се често дешавају и смртоносна тровања; у мед. се раније употребљавао чај од в. за истеривање глиста и пантљичара.

ВРАТКО, срп. кнез из 14. в.; можда праунук најстаријег Немањиног сина Вукана; отац кнегиње Милице, жене кн. Лазара.

ВРАТНИЦЕ (ВЕЛИКЕ) НАРОДА, област између план. Урала и Касписког Јез.; названа тако што кроз њу надирали разни народи (Индо-Европљани у преист. доба, Хуни 375. год., Татари под Џенгис-ханом у 13. в.) приликом својих завојевања или сеоба с И на З.

ВРАЋЕВШНИЦА, ман. у Србији, под Рудником; храм св. Ђорђа, задужбина челника Радича, подигнут око 1430.; страдао више пута од Турака; обновљен у данашњем облику 1860. Црк. зидана од камена и добро очувана; има основу једнобродне, засведене базилике; првобитни живопис је ресторисан, али лик ктитора Радича ипак има знатну документарну вредност.

ВРАЦА, варош у си. Буг. у Врачанском Балк.*; једини рудници бакра и олова у Буг.

ВРАЧАЊЕ, у науци познато и под именом црна магија; заснива се на веома ст. веровању да човек сам може утицати на ствари и збивање у прир.; нанети или отклонити болест, невреме, наклоност и сл.; чини основу веровања код многих примит., а његових остатака има и код евр. народа; врача се речима (у лечењу, набацивању болести, у клетви) и разним средствима, при чему вел. улогу имају делови тела или предмети који припадају лицу ком се врача (ношења белега од болесника врачару, в. с ноктима и косом, сенком од човека и сл.); професионални врачари већином су старије жене; одбрана од злих последица в. опет в. (→ хамајлије): код нас се в. кажњава по крив. зак. затвором или новчано.

ВРАЧАР, узвишица у Београду, на којој је по предању 1594. Синан-паша спалио тело св. Саве.

ВРБА (Salix, фам. Salicaceae), листопадно дрво или жбун, код којег се појављује цвет пре лишћа; расте на водоплавном земљишту; постоји више врста и одлика. Бела в. (S. alba) може нарасти до 20 м високо; налази многоструку примену за израду кутија, плетење, фашине, плетер, коље, обручеве, врљике, па и као огревно дрво. В. за плетење гаји се и вештачки (највише S. viminalis). Кора в. садржи гликозид салицин, који се разлаже у шећер и салигенин, из којег се може добити салицилна киселина; раније њена кора употребљавана као лек против грознице, уместо коре кине. Врбов дрвоточ, врботочац (Cossus ligniperda), вел. здепаст вечерњи лептир, горњих крила сиво-пепељастих, а доњих мрких са сивим ободом; женка снесе до 700 јаја на доњи део стабла воћака; његове јако црвене гусенице буше ходнике у стаблу и дебљим гранама врба и воћки и тиме их уништавају; сузбијање: јако заражене воћке исећи и спалити; скинути кору са заражених места и извући гусеницу жицом савијеном при врху; у противном натопити парче памука бензином или сумпоругљеником, завући што дубље у ходник, па исти добро запушити воћарским воском, а рану опрати 30% раствором зелене галице и премазати истим воском.

ВРБА Јан (• 1889.), чсл. књиж.; пише песме и романе; гл. дела: Јутарњи лов, Гетсимански врт (песме), Божји човек, Незадовољна срца, Шума, Јан Мартин Шанда (романи).

ВРБАИТ, минерал нађен у селу Рождену испод план. Ниџе; гл. састојци: талијум, арсен, антимон и сумпор.

ВРБАНАЦ → црвени ветар.

ВРБАНИЋ 1) Јурај д-р (• 1859.), правник, политичар и екон. писац; гл. дела: Што је новац, Менично право, О господарству итд. 2) Фран д-р (1847.-1909.), правни научник, политичар и статистичар; допринео много оснивању служб. статистике у Загребу; гл. дела: Мјенбени закон, Трг. закон, Рад хрв. законодавства на пољу управе (1861.-1803.) и др.

ВРБАЊА, д. притока Врбаса; извире под план. Влашићем, а улива се испод Бања-Луке.

ВРБАС, д. притока Саве; извире под план. Враницом; већи део тока у Врбаској Бан.; која по њему добила име; дуг 253 км.

ВРБАСКА БАНОВИНА, полит.-самоуправна обл. (21 080 км², 1 036 361 ст.) између Савске, Прим. и Дринске Бан. Већином план. обл.; више план. (до 2 000 м) у ј. и јз. делу (Шатор, Једовник, Црна Гора, Клековача, Грмеч и др.), а све ниже (испод 1000 м) на СИ, ка р. Сави (Козара, Мотајница и др.); веће равнице у Посавини и доњим деловима долина Савиних притока (Уне, Сане, Врбаса и Босне). Карсна поља на ЈЗ у вишој план. обл. (Гламочко Поље, Грахово П., с. део Ливањског П. и још нека мања). Клима умерено-конт.; у вишим деловима план. Стан. Јсл., сх. језика (96%); прав. (57.6%), мусл. (25%), и кат. вероисповести (16%). Занимање земљр. (70% од обраћене површине), сточарство (15% ливаде и 12% пашњаци) и воћарство (2%); инд. мало, највише прерада дрвета; руда има у нижим план. према Посавини: 2 рудника гвожђа (Љубија и Бешлинац) и 4 рудника угља (Бањалучки, Масловаре, Сухача и Дрвар). Сев. границом бан., на Сави, речни, у унутрашњости колски и жел. саобр. Жел. пруга мало, већином уског колосека. Гл. градови: Бања Лука (средиште бан.) и Бихаћ; вароши: Дервента, Јајце, Бос. Градишка

ВРБЕНА (Verbena officinalis фам. Verbenaceae), вишегод. козмополитска биљка с веома вел. ареалом простирања (сем Аустрал.); дубоко усечена листа, плавичаста, ситна цвета у класастој цвасти; расте на пашњацима, обалама река, поред путева, на зидовима; има је око 80 врста, већином у тропској и суптропској Амер.; више амер. врста се гаје у Евр. као украсне; садржи горке материје и танине; у народу се употребљава споља код убоја и реуматичних болова, а и у облику чаја код разних желудачних обољења и грознице.

ВРБНИК, варошица (2 000 ст.) и лука на о. Крку Савска Бан.); ограђена зидовима; ст. Франкопански град.

ВРБОВАЊЕ, попуна војске узимањем људства у најам (најамници. плаћеници); могућно у државама с обилним фин. средствима (Енгл., САД).

ВРБОВНИК → сињ.

ВРБОВСКО, варошица (1 500 ст.) и среско место на р. Добри (Савска Бан); летовалиште; инд. жижица, дрвене резбарије и алкохола.

ВРБОСКА, варошица (1 000 ст.), лука и купалиште на о. Хвару (Прим. Бан.); бродоградилиште; инд. конзерв. рибе и уља.

ВРБОТОЧАЦ→. врба.

ВРГАЊ → варгањ.

ВРГИН МОСТ, среско место (700 ст.) на жел. прузи Карловац-Глина-Сисак (Савска Бан.).

ВРГОРАЦ, варошица (1 700* ст.) у срезу макарском (Прим. Бан.); у околини култура дувана и асфалт.

ВРДНИК 1) село у Срему под Фрушком Гором, сев од Руме; држ. рудник угља. 2) ман. (1. помен из 1589.), прозван доцније и Раваница, пошто га обновили раванички калуђери крајем 17. в. и пренели мошти кн. Лазара; данашња црк. сазидана 1801.-1811., у барокном стилу; иконостас сликао Димитрије Аврамовић; ман. ризница садржи вел. број лепих ум. предмета; међу њима и чувени покров кн. Лазару који је везла монахиња Јефимија, и хаљину У којој је, вероватно, он погинуо.

ВРЕБАЊЕ, начин лова при којем ловац настоји да се прикраде (привреба, привуче) дивљачи, да је изблиза осмотри или убије; убраја се у најлепше, али и најтеже врсте лова; ловац мора да има повољан ветар и да добро познаје терен и живот дивљачи, коју треба да надмудри; искоришћују се разна средства да се навара дивљач (као вабила). кола којима се може полагано примаћи у близину дивљачи итд.

ВРЕДНОСТ 1) цена, важност, значај. 2) у флз. идеално стање у којем би, према нашој оцени, требало да се налазе ствари да би могле да нас задовоље. В. новца може бити номинална, курсна и метална; номинална в. се одређује по броју и имену новчаних јединица; курсна в. се одређује поређењем новчаних јединица 1 врсте с новчаним номиналним јединицама 2. врсте; она се утврђује берзанским курсом (берз. в.); метална в. одређује се према садржини и финоћи → валуте. Наше законодавство дозвољава уговарање само ном. в. В. привр. добара може бити субјективна и прометна; субјективна в. претставља важност коју им придаје појединац; зависи од јачине осећања потребе за неком намирницом, од јачине осећања др. потреба и њене доступности; прометна (пијачна) в. је цена по којој се неко добро може добити; она зависи од субјективних оцена о важности понуђених и трошених предмета, од трошкова производње, релат. јачине понуде и тражње итд. В. за залогу, ознака у индосману неке хартије од вредности, којом се истиче да се та вредносна хартија (мен. и сл.) преноси, не у својину, већ у залогу (8 18. Мен. з.). В. за инкасо, в. за наплату. напомена у индосману неке хартије од в. којом се означава да се она преноси у пуномоћство, а не у својину. В. за обезбеђење → в. за залогу. Вредносни папир, исправа која садржи овлашћење за вршење извесног тражбеног права, али тако да се то право не може вршити без њеног показивања; могу бити: на доносиоца (апстрактни акт), по наредби и рента папира који гласе на име одређеног лица и не могу се преносити. В. пошиљке, шаљу се поштом с назначеном вредношћу за коју пошта јемчи; допуштена вредност неограничена, тежина до 1 кг

ВРЕЛИЦА (sideratio), напад којем изложене особе после дужег бављења у прегрејаним одељењима (ложионицама, топионицама) или при ходу за време топлих, облачних и запарних летњих дана; слабији и малокрвни лакше подлежу, знаци и прва помоћ као код → сунчанице.

ВРЕЛНЕ (ФЕРМЕНТНЕ) ГЉИВИЦЕ (фам. Saccha-romyces), мале једноћеличне биљке (5-10 микро мм у пречнику), састављене од ћел. опне, протоплазме, једра и малих округлих или овалних простора (вакуола), који садрже воду са раствором шећера, киселине и соли; размножавају се у повољним приликама пупљењем, а у неповољним спорама; хране се беланчевинама, амидима, пептонима, азот. амонијаком, минер. материјама, калијумом, магнезијом, фосфорним киселинама и калцијумом; дишу као и остали живи организми, а у шећ-еру дисање замењују врењем; тим изазивају превирање шећера и стварају као гл. производе: алкохол и угљен-диоксид, а као споредне: глицерин, ћилибарску киселину, букетне материје итд. Селекционисане в. г., винске врсте в. г.; добивају се издвајањем из шире за време бурног врења и гајењем чистих култура чија се својства испитују пре употребе дугогод. пробама; могу се добити у енолошким станицама У Загребу, Букову и Вршцу са тачним упутствима за употребу; најважнија врста Saccharomyces ellipsioidens, а у шири постоје још: Spastorianus, s. apiculatus итд. Прва врста је најбоља, има округао или овалан облик; садржи поред цимозе и инвертозу, којом инвертира сахарозу у гликозу и фруктозу, па их даље разлаже у алкохол и угљен-диоксид; врши бурно и накнадно врење шире и подноси вел. количине алкохола и сумпор-дкоксида. Друга врста (S. pastorianus) су гљивице дугуљастог облика, чија је улога слична првим; јављају се при крају бурног врења. Трећа врста (S.apiculatus) има шиљаст облик лимуна; већина не може да преживи сахарозу и ствара само 6% алкохола. Сулфитне в. г., селекционисане в. г. добивене издвајањем из јако сумпорисане шире: могу да поднесу 120 г калијум-метабисулфита на 100 л; користе при цеђењу вина од натрула грожђа, које се при цеђењу сумпорише додавањем јаче количине калијум-метабисулфита (15-20 г на 120 л); добивају се из енолошких станица које једновремено достављају и упутства за употребу.

ВРЕЛО, јак извор у карсним обл., од којег постаје одмах читава р.: обично избија из пукотина у кречњаку, на суподини кречњачких стена и изнад вододржљивих слојева; назива се и воклискмм извором, према једном таквом типском извору близу Авињона у Фрц.

ВРЕЉАЧА, справа која се ставља на буре за време врења шире: састоји се од 1 широког суда и чаше; суд на средини има цев. која се ставља на врањ бурета, али тако да не додирује течност; суд се напуни водом па поклопи цев чашом; омогућује испуштање развијеног угљен-диоксида и контролисање брзине врења, а спречава улажење ваздуха и бактерија у буре.