Pređi na sadržaj

Sveznanje V1

Izvor: Викизворник

SVEZNANjE


V-Vaskrsenje

V, v, 3. slovo ćirilice; u crksl. vjedi; 29. i 30. slovo latinice v, w.

V 1) rim. br. 5. 2) skr. za lat. volumen (zapreminu) 3) skr. za volt, jedinicu el. napona. 4) hem. znak za vanadijum.

W1) skr. za West (engl.-nem.) → zapad. 2) okr. za Watt, jedinicu el. snage.

VABAŠ (Wabasch), r. u S. Amer., pritoka Ohaja: duga 960 km, a plovna na dužini od 480 km.

VABILO, vabak, sprava kojom se podražavaju glasovi da se dovabi divljač; podražava se glas srne da se domami srndać; tetrepke, za tetreba mužjaka; leštarke (pevca) da se dovabi drugi; miša ili ranjenog zeca za lisicu itd.; kod lova na jelene za vreme rike vabi se na rog, školjku ili stakleni cilindar.

VAVEDENjE, prav. praznik (21./11. po st.) kao uspomena na uvođenje bogorodice u hram.

VAVILON, prestonica st. Vavilonije, na Eufratu; 1 od najlepših i najbogatijih gradova na I u st. v.; njegovi vrtovi smatrani za 1 od 7 svet. čuda. Vavilonska država, osn. Vavilonci, narod semitskog porekla, koji se oko 2500. pre Hr. doselio na obale Eufrata (st. v. carstvo); u toku prvih 5 vekova obuhvatila sve zemlje od Pers. Zal. do obala Sirije, ali ubrzo potpala pod vlast Kosejaca, pa Asiraca; krajem 7. v. pre Hr. obnovio je Nabopolasar (n. v. carstvo), čiji sin Navuhodonosor ponovo zauzeo skoro celu Pr Az. i Eg.; uništio je pers. kralj Kir 539. pre Hr. V. religija, raširena u st. Asiriji i Vaviloniji, prir. vera sa mnogo bogova, poštovanjem zvezda; na čelu bog Asur i Marduk; po njoj materija večna, bogovi se rađaju iz vode i spajaju se u trojstvo (Anu, Enlil, Ea); posle njih Šamaš, bog sunca, i Ištar, mati bogova; kasnije mnogo bogova u svakom gradu; postoje: zli duhovi, od kojih se brani sv. vodom, amajlijom itd., podzemni svet, verni prinosili žrtve, čitali molitve, poštovali mrtve i podizali hramove pa 7 spratova s kulom; verovanje sačuvano u eposima o borbi bogova i o junaku Gilgamešu. V. ropstvo, posle razorenja Jerusalima (586. pre Hr.) v. car Navuhodonosor odveo u V. Jevreje (trajalo 70 g.). V. papsko ropstvo (1305.-1377.), vreme za koje su pape stolovale u Avinjonu (Frc.) i bile pod uticajem frc. kraljeva; nazvano po ropstvu Jevreja u V. V. umetnost, sa sumerskom i eg. Jedna od najstarijih na svetu; izvršila vel. uticaj na Asirce, Sirce i Persijance; arht. spomenici se slabo očuvali, jer je za njih iskorišćavana više opeka nego kamen; palate se sastojale od nekoliko zgrada, grupisanih oko unutrašnjeg dvorišta; hramovi podizani na spratove u obliku piramide (v. kula), s emaljiranim fasadama. Novo v. carstvo ostavilo izvanredno raskošne kapije, na čijim su visokim zidovima izrađene divne prilike životinja u visokom reljefu. Vajarstvo imalo izrazito monumentalni karakter i podizalo kult borbe i telesne snage; mirni kipovi i moćne glave odaju vel. smisao za plastiku. Primenjena, um. bogata naročito ukrasima od pl. metala.

VAVPOTIČ Ivan (• 1877.), slikar, pripada 2. generaciji impresionista bliskih akademizmu i ukusu publike iz sr. građ. slojeva.

VAVRA Nina (•1879.), glumica i spisateljka; učestvovala u knjiž. pokretu Moderne pod pseudonimom Hajali; gl. delo: Dolazak Hrvata (drama).

VAGA (nem.) 1) sprava za merenje težine. 2) sazvežđe u zodijaku, znak ***.

VAGAN (ngrč.), žitna mera; zdela, čanak.

VAGANDI, crnački narod u predelima sev. od Viktorijina J., poglavito u zemlji Ugandi; pripadaju grupi Bantua; imali drž. organizaciju.

VAGANj, prevoj (1122 m) na pl. Dinari, na putu Sinj-Livno, koji vodi preko karsne visoravni Prologa.

VAGENAR Johan (• 1862.), hol. kompozitor uvertira, simfoniskih poema, opera itd.

VAGINA (lat.), usmina, muskulomembranozni kanal cilindričnog oblika; delom u karličnoj duplji, delom u vulvi, koju spaja s grlićem materice; ž. organ parenja; u miru, prednji zid naleže na zadnji. Dužina: 5-14 sm, sr. dužina 6-7 sm, širina se povećava prema materici; zidovi elastični; prednji naslonjen na bešiku i mokraćni kanal, zadnji naleže na rektum. Vaginizam, bolesna osetljivost ulaznog dela ž. polnog organa, nastala usled raznih lokalnih promena; pri pokušaju polnog čina izaziva jake bolove i grčeve, te ga otežava ili sasvim onemogućava; javlja se posle brutalne defloracije, oboljenja polnih organa i kod neurasteničnih ž. Vaginoskopija, pregled v. pomoću instrumenata (spekuluma).

VAGNER 1) Oto (1841.-1917.), austr. arhitekt, gl. pretstavnik secesionističke arht., začetnik modernističkog pravca. 2) Rihard Vilhelm (1813.-1883.), nem. muzičko-dramski kompozitor, pesnik i pisac; počeo da stvara još kao student, a kasnije, pod uticajem Bethovena, pisao opere; težio da uspostavi u muz. drami potpun sklad muz., teksta i glume, i dao joj najpuniji izraz; opersko poz. u Bajrojtu, koje je bavarski kralj podigao radi prikazivanja njegovih opera, smatra se i danas kao hram nem. nac. kulture. Pored opera: Ljubavna zabrana, Rienci, Holanđanin lutalica, Tanhajzer, Loengrin, ciklusa Nibelunški prsten, Tristan i Izolda, Parsifal i dr. napisao i čuvena muz. estet. dela: Opera i drama, Um. i revolucija itd. 3) Herman (1840.-1929.), nem. geograf i pisac; gl. dela: Opšta geografija, Naseljenost zemlje.

VAGNER-JAUREG Julius (• 1857.), bečki prof. psihijatrije i neurologije: epohalni pronalazač lečenja progresivne paralize malarijom, nosilac Nobelove nagrade.

VAGON (nem.) 1) žel. kola. 2) uobičajena mera za težinu robe: 10 000 kg.

VAGRAM, mesto u Austr. blizu Beča. Bitka kod V. (6./7. 1809.). Posle neuspelog pokušaja da pređe Dunav (21./5.) Napoleon je odmorio voj. na dunavskoj adi Lobau i sačekao pojačanje koje su mu doveli pastorak Ežen Boarne i gen. Makdonald; zatim je (noću izmeću 4. i 5./7.) strašnom kanonadom prema Aspernu privukao pažnju nepr. na tu stranu; dok je austr. nadvojvoda Karl svoju voj. (140 000 voj. i 400 topova) grupisao na toj strani, Napoleon je prebacio svoju voj. (150 000 voj. i 450 topova) na l. obalu Dunava u pravcu Enceredorfa; sutradan (5./7.) vršen je kod obe strane raspored trupa; nadvojvoda Karl nameravao da odvoji Francuze od Dunava i da ih napadom na oba krila stegne kao u klešta; Napoleon imao nameru da potuče austr. l. krilo, da mu otme Vagramsku Visoravan i da nagna celu voj. na povlačenje. Bitka otpočela 6./7. u 6 sati izjutra, a u 11 Austrijanci su verovali da su pobedili; Napoleonovo d. krilo (Davu i Udino) uspelo da odbaci neprijatelja ka Rusbahu, ali je l. krilo (Masena) prinuđeno da otstupi, a i centar (Bernadot) počeo da popušta. Napoleon je onda pomogao Masenu sa 100 topova (Druo), koji su zaustavili neprijatelja, a u isto vreme obrazovao od it. voj. i 4 000 konjanika ogromnu karu koja je potisla nepr. centar i otela mu Sisenbrun i Aderkla; posle toga prešlo u napad i njegovo d. krilo; Davu zauzeo Nojsidel, a Udino V.; u 4 sata po podne nadvojvoda Karl naredio povlačenje; mada im u toku bitke izbačeno iz stroja 30 000, a zarobljeno 12 000, Austrijanci se povukli u redu i grupisali oko Znajma, gde su (11./7.) potpisali primirje, a zatim i mir u → Šenbrunu.

VAGUS (nervus vag), deseti lubanjski živčani par; mešoviti živac; uglavnom oživčava srce, respiratorne i trbušne organe (→ živac).

VADA, rov za navodnjavanje zemljišta, snabdeven ustavama i prelivima za pravilnu podelu vode; red pri navodnjavanju (vadanje) i stroge kazne za prekršaj pominju se još u hrisovuljama kralja Milutina.

VADAJ, obl. u sr. Sudanu u Afr.; pripada Frc. Ekvatorskoj Afr.

VADEMEKUM (lat.), priručna knj. za lekare, inženjere i dr. struke.

VADI HALFA, varoš u Anglo-eg. Sudanu na Nilu, u blizini eg. granice; žel. stanica na pruzi Aleksandrija-Kartum.

VADOZNA VODA, koja postaje od atmosferskog vodenog taloga.

VADUC, varoš (1700 st.) u Kneževini Lihtenštajnu na Rajni; tkst. ind. i vinarstvo.

VAZA (lat.), sud za vodu, vino, mast i dr., najčešće od pečene zemlje. V. grč. najznačajnije za ist. um. zbog raznovrsnih i lepih oblika, i slika. Najstarije grč. v. iz 8. v. pre Hr., ukrašene su geom., stilizovanim hijeratičkim figurama (dipilonski stil). Od 8. v. u Grč. se slikaju crne slike na crvenkastoj osnovi, a u scene se unosi pokret i život; od kraja 6. v. slikaju crvenkaste slike na crnoj osnovi, a kompozicije još življe i slobodnije. U 5. v. slikanje dostiže vrhunac i pruža vel. um. (Brigos, Duris); teme se uzimaju iz mitol. i svakidanjeg života; gl. ulogu ima nesravnjeno gibak crtež, koji savršeno izražava divne stavove i pokrete; te slike su utoliko dragocenije što je grč. slikarstvo na zidu i dasci propalo, tako da su one gl. svedočanstvo o veličini, raznovrsnosti i lepoti grč. ant. slikarstva; očuvano ih je nekoliko desetina hiljada, a ima ih po svim evr. muzejima (i u Muzeju kn. Pavla u Beogradu).

VAZA, šved. dinastija (1523.-1689.); vladala i Polj. (1587.-1668.).

VAZAL, vasal (srlat.) → kletvenik.

VAZARI Đorđo (1511.-1574.), it. istoričar um., slikar i arhitekt: gl. delo biografije it. um. od 14. do 15. v.; pretstavljaju najznačajniji izvor za poznavanje it. um. iz doba renesanse.

VAZDUH, mešavina raznih gasova; u prizemnim slojevima ima: azota 78%, kiseonika 21% i argona do 1%; ostalih gasova: vodonika, neona, helijuma, kriptona, ksenona u malim količinama, a u promenljivim količinama: vodene pare, ozona, amonijaka, ugljen-dioksida, prašine i mikro-organizama. (Na sl. relativne srazmere raznih gasova u milionu lit. v.) Čist v. je providan, bezbojan, bez ukusa i mirisa, elastičan, lako pokretljiv; u suhom stanju slab sprovodnik toplote i elektriciteta; ima vel. značaj za živa bića zbog kiseonika i ugljen-dioksida (→ asimilacija, disanje). Zasićenost v., stanje pri kojem v. ne prima u se više vodene pare, trenutak kada počinje → kondenzacija. Komprimovan v., sabijen v., koji silom tj. pod pritiskom unesen u zatvorene sudove (obično čelične boce) u kojima se čuva. Vazdušna banja → klimatska mesta. V. vir, v. ponor, v. rupa, spiralno poniruće kretanje v.; postaje u vedre dane, naročito leti, zbog nejednakog zagrevanja zemljine površine; iznad toplijih površina v. se diže uvis, a iznad hladnijih spušta se naniže i pravi v. ponor. V. gas → gas. V. zapremina → kubatura. V. kupanje, vrši se u cilju očvršćavanja i jačanja neposrednim uticajem na golo telo; utiče povoljno na rad srca i pluća; v. blago nadražuje živce i krvne sudove i navikava ih da brže i bolje odgovaraju na spoljne uticaje; krvni sudovi kože pod uticajem manje toplote v. regulišu proizvodnju telesne toplote i ubrzavaju razmenu materija. V. linija 1) najkraća vodoravna linija koja spaja 2 mesta na geogr. karti. 2) utvrđeni v. pravci kojima saobraćaju letilice. V. perspektiva, svetlosni efekat; stvara se na taj način što se prostor izmeću fotoaparata, objekta za snimanje i iza njega ne osvetljava podjednako; pretstavlja moćno sredstvo za komponovanje slika; ne treba je mešati sa vplov. perspektivom. V. pritisak, pritisak v. mase na zemljinu površinu. Prosečno ravan težini živinog stuba od 760 mm na morskoj visini, pri tmpt. 0º i geogr. širine 45°, što na 1 sm² iznosi 1033 g; nije svuda jednak i neprestano se menja, što zavisi od tmpt., vlage i v. kretanja; s visinom opada prosečno 9 mm na 100 m; ako iznosi 760 mm, zove se normalni ili atmosfera; slabiji od normalnog zove se nizak ili depresija, a jači visok. Njegovo smanjivanje i povećavanje utiče na zdravlje usled promene količine kiseonika, koji u v. povećanim pritiskom raste, a sa smanjenim pada; povećani p. produbljuje i usporava disanje i rad srca, a uz to se udiše veća količina kiseonika; smanjen p. ubrzava rad srca i organa za disanje usled razređenog kiseonika. Na visini od 1000 m bilo ima 4-5 u 1', a na 4000 m, 12-20 više udara; smanjen p. na malim, sr. i većim visinama od 500-3000 m, blagotvorno deluje na slabunjave, malokrvne, plućne i živčane bolesnike; razređen kiseonik potstiče organizam na življi rad i razmenu materije i gasova, i povećava broj crvenih krvnih zrnaca i količine krvne boje. V. reakcija → aerodinamička reakcija.

VAZDUHOPLOV, letilica, sprava za letenje; ima ih: težih od vazduha (aeroplan, hidroplan, jedrilica, žiropter, žiroplan, autožir, helikopter, helikožir, helikostat i raketa) i lakših od vazduha (balon, vazdušna lađa). Ljudi su prvo pokušali da lete spravama lakšim od vazduha: balonom (braća Mongolfje, 1783.), u vazdušnim lađama (pronađenim 1872.), kojima prvi uspešan let izvršili i vratili se na mesto polaska Francuzi Renar i Krebs (1884.); danas prave vel. vazdušne lađe (cepelini) koje preleću Ok. i slobodne balone koji uzleću u stratosferu (Pikarov, sovjetski, s.-amer.). Od 1903., posle uspelog leta braće Vrajt, pristupilo se građenju aeroplana koji brzo potisli letilice lakše od vazduha; u ist. njihovog razvoja najznatniji datumi: preletanje Lamanša (Francuz Blerio, 1909.) i Atlanskog Ok. (Amerikanac Lindberg, 1927.). Vazduhoplovstvo, letenje svim vrstama v. i sve što je sa njim u vezi; u voj.: celokupna vazdušna sila 1 zemlje: sastoji se iz avijacije, balonstva i protivavionske odbrane, a deli se na: suhozemno (v. vojske) i pomorsko (v. mornarice); ima zadatak da u vezi s trupama, odn. mornaricom stvori uslove za pobedu (dejstvom protiv neprijatelj. vazd. sila, iznuravanjem njegove žive snage, pritiskom na njegovo stan.) i da osigura bezbednost svoje zemlje i održavanje morala svoga stan. Vazduhoplovna bolest, javlja se kod nenaviknutih osoba prilikom leta usled razređenosti i vlažnosti vazduha, promene tmpt. i brzine leta; znaci: srce ubrza i bije nejednako; uši bruje, lice se zažari, nastupa gađenje, povraćanje, glavobolja, dremljivost, opšti umor, a u teškim slučajevima i prividna smrt. Može se javiti i kod avijatičara posle dugog, neprekidnog i napornog leta; stoga pred let treba preduzeti naročite hig. mere zbog promene v. pritiska i smanjenja kiseonika i radi zaštite od hladnoće i vetra. V. meteorologija → meteorologija. V. perspektiva, pogrešno nazvana vazdušnom; dobiva se pri snimanju sa balona, aviona, jedrilica, visokog brega, tornja, kule, crk. itd. V. pravo, zasniva se na međunar. konvenciji (od 1919.), našem zak. o vazdušnoj plovidbi (1928.), varšavskoj (1929.), i rimskoj konvenciji (1933.); sadrži odredbe o preletanju tuđe ter. i o odgovornosti za naknadu štete putnicima i 3. licima (na zemlji). V. pristanište, svako mesto na zemlji i vodi udešeno za polazak i dolazak vazduhoplova. Može biti: drž., javno, spec. i priv.; drž. se dele na: voj. i pošt. Prema prir. vazduhoplova koji ih upotrebljavaju v. p. su. aerodrom (za. aeroplane), v. luke (za vazdušne lađe) i hidro-baze (za hidroplane). V. tehnika, aerotehnika, obuhvata naoružanje i thn. snabdevanje, materijalom svih v. jedinica u miru i ratu; studiju leta, iznalaženje i izradu najsavršenijih tipova aparata, i izradu thn. uputstava za aeronautiku i pomoćnih sprava za let. Vazdušna armija, deo v. naoružane sile određen za samostalno dejstvo u ratu; sastoji se od jedinica suhozemnog i pomorskog vplov. V. desanti, sletanje aeroplana, natovarenih naoružanim vojnicima, u neprijateljsku pozadinu; po izvršenju zadatka vojnici se vraćaju aeroplanima na svoje uzletište. V. zapreka → baloni zaštitni. V. jedrilica, planer, letilica slična aeroplanu, ali bez motora; pri poletu joj se daje brzina, potrebna da se odvoji od zemlje, pomoću → sandova; za dalji let koristi toplotna strujanja u vazduhu i može ostati bez spuštanja po čitave sate i prevaliti, u pravcu povoljnih strujanja, po više stotina km. V. krstarica → aeroplan vojni. V. lađa, dirižabl, balon vel. razmera, ispunjen vodonikom ili helijumom; kreće se kroz vazduh pomoću motora; može mu se davati željeni pravac. Vrste: čvrste (sistem Cepelina), mekane (sistem frc. puk. Renara i nem. majora Parsevala), polučvrste (sistem braće Lebodi u Frc. i it. gen. Nobila). V. mine, bombe, koje se puštaju s aeroplana pred nailazak neprijateljske bombarderske ekspedicije i održavaju u vazduhu pomoću padobrana; služe kao prepreka u vazduhu neprijateljskoj napadnoj avijaciji. V. oblast, nad drž. teritorijom i pribrežnim morem: potpada pod suverenost dotične države; konvencijom od 1919. određena je sloboda preleta tuđe ter. u međunar. vplov. saobraćaju, na utvrđenim mestima i prema utvrđenim pravilima. V. odbrana, organizacija zemlje, izvesnih važnih delova ter. ili životnih centara države u cilju odbrane od neprijateljskog napada iz vazduha; sadrži: deo avijacije za borbu i sredstva protivavionske o. V. strelice, čelične strelice, zašiljene na vrhu; imaju limene stabilizatore na repu da bi padale na zemlju uvek vrhom nadole; bacane za vreme svet. rata iz aeroplana na trupe na zemlji; opasno oružje.

VAZEKTOMIJA (lat.-grč.) 1) operacija kojom se kod prostatičara delimično iseca semenovod da bi se smanjila prostata i olakšalo mokrenje, ili radi podmlađivanja (po metodu Štajnaha). 2) delimično isecanje krvnih sudova.

VAZELIN, proizvod dobiven frakcionom destilacijom nafte; ima maslast sastav, žućkastu ili zelenkastu boju i slab miris na petroleum; prečišćen je bele boje i nema mirisa; po sastavu smeša vazelinskog ulja i amorfnog (proto-) parafina u obliku žela. Veštački v., spravlja se mešanjem vazelinskog ulja s parafinom ili cerezinom, ima manju vrednost od prir., jer mešavina dužim stajanjem prestaje da bude homogena; upotrebljava se kao mazivo, za mazanje kože, u kozmetici i farmaciji za izradu različitih preparata itd. Bor-v., sadrži 10% borne kiseline; upotrebljava se kao blaga antiseptična mast za nos, oči, rane itd.

VAZNESENjE, man. pod Kablarom. verovatno iz 12.-13. v., potpuno razoren. V. Hristovo → Spasovdan.

VAZNECOV Viktor (• 1848.), rus. slikar, radio rel. slike za crk.

VAZOV Ivan (1850.-1921.), bug. knjiž., revolucionar i političar; najplodniji bug. pisac, 1 vreme skoro jedini pretstavnik bug. knjiž. iz 2. polovine 19. v.; ima neocenjive zasluge za razvoj knjiž. jez. i uvođenje vel. broja n. knjiž. rodova. Pisao pesme: Majska kitka, Zastava i gusle, Izbavljenje, Gusle, Jorgovan mi zamirisa itd.; epsko-lirske cikluse: Epopeja zaboravljenih. Legende carevca; pesme: Gromada; prozna dela: Hadži-Akil, Nemili-Nedragi, Mitrofan i Dormidolski; romane: Pod igom, Nova zemlja, Kazalarska carica. Ivan Aleksandar, Svetoslav Terter; drame: Borislav. Službogonci; путописе итд.

VAZODILATACIJA (lat.), proširenje krvnih sudova; nastupa usled otklanjanja (supresije) dejstva vazokonstriktora ili usled neposrednog nadraženja vazodilatatora (→ vazomotorni živčani sistem); povlači za sobom pad krvnog pritiska u obl. proširenih arterija, a porast u odgovarajućim venama; omogućava snabdevanje pojedinih organa većom količinom krvi, a vrši i druge uloge (→ erekcija). Vazokonstrikcija, sužavanje krvnih sudova, nastupa usled povećanog nadraživanja vazokonstriktora (→ vazomotorni živčani sistem); povlači za sobom: povišenje krvnog pritiska iznad, a opadanje ispod mesta sužavanja, bledilo, opadanje zapremine i lokalni pad tmpt.

VAZOMOTORNI ŽIVČANI SISTEM. sastoji se iz vazokonstriktornih i vazodilatatornih živaca i živčanih centara za jedne i druge; vazokonstriktorni živci izlaze iz produžene i kičmene moždine (→ živac, živčani sistem) i prelaze u simpatikus, odakle preko spletova koji obavijaju arterije odlaze u sve organe direktno ili tek po prolasku kroz periferne živce; vazodilatatorni živci, izuzev onih koji putuju sa živcima glave, imaju sličan način grananja i vode slično poreklo: i jedni i dr. najčešće se nalaze u istim ž. stablima. Živčani centri i jednih i drugih nalaze se: gl. u produženoj, sporedni u kičmenoj moždini i u perifernim ganglijama.

VAIZ (tur.), musl. propovednik.

VAJAN Andre (Vaillant, • 1892.), prof. u šk. istočnih jez. u Parizu; napisao: Srpsko-hrvatsku gramatiku (s A. Mejeom) i razne studije iz obl. sl. filologije. 2) Eduard (1840.-1915.), frc. političar, član Pariske komune, zbog čega osuđen na smrt, pa pomilovan; sve do smrti igrao vidnu ulogu u frc. unutrašnjoj politici. 3) Sebastijan (1669.-1722.), frc. botaničar; gl. delo: Flora okoline Pariza.

VAJANG, azisko poz. sa senkama i figurama (naročito poznato na Javi).

VAJANDOT KOKOŠ, poreklom iz Amer., dobivena ukrštanjem srebrne hamburške, brame i srebrne bantam k.; krupna tela, široke, niske kreste, žuta kljuna i nogu, perja srebrna, bela, crna ili sura; ukusna mesa, dobra nosilja i mati.

VAJARSTVO, skulptura, plastika, umetnost koja otvara oblike, likove i tela u kamenu, bronzi, drvetu, slonovoj kosti, pl. metalu, pečenoj zemlji, porcelanu i dr. čvrstom i postojanom materijalu; javilo se još u preist. doba (paleolitik) i razvijalo se sve do danas. U st. v. njega su negovali i znatno usavršili Egipćani, Vavilonci i Asirci. Grci, Etrurci i Rimljani; na I bilo je uglavnom potčinjeno arhitekturi i verskim potrebama; polet su mu dali tek Grci (u jelinsko doba: Fidija, Miron, Praksitel, a u jelinističko doba: rodska i pergamska šk.); sr. v. pretstavlja doba njegova opadanja; viz. i jelinska um. obraćale su mu malo pažnje, a rom. i gotski um. nisu bili u stanju da ga opet podignu na onu visinu koju je dostiglo kod st. Grka; sa mnogo više uspeha na njemu su radili ar. um., ali su mu dali čisto ornamentalni karakter; krajem sr. i početkom n. v. it. umetnici su se vratili grč: i rim. klasici; to je u n. v. (u doba renesanse, baroka i rokokoa) dovelo do njegovog naglog razvoja. Posle vel. frc. revolucije, u evr. v. je, kao i u svim granama um., opet ovladao klasicizam, koji je propovedao vraćanje grč. i rim. uzorima; njegovi gl. pretstavnici bili su onda Italijan Kanova, Englez Flaksman, Nemac Šadova i Danac Torvaldsen; celokupno evr. v. 19. v., izuzev frc., pretstavlja podražavanje i rutinirani akademizam; tek su romantičari Rid i Bari, pa onda Karpo i impresionist Roden dali prava i orig. dela i izvršili vel. uticaj na moderno evr. v.; u Frc. i danas žive 2 vel. vajara: Majol, koji najviše radi, kipove, i Despo, koji najviše radi poprsja; njima se duguje što su se u 20. v, javili dobri vajari u Nem. (Konbe, Lembruk), u Belg. (Mune) i Norv. (Vigeland); Jugosl. je u 20. v. takođe dala 2 vel. vajara: Meštrovića i Rosandića. Vajarsko delo ili je obrađeno sa svih strana kao slobodna figura (kip ili poprsje), ili je ispupčeno na ravnoj ploči (reljef); vajar obično radi svoje delo prvo u mekoj glini, prema modelu (živom čoveku) koji mu pozira, pa ga zatim izliva u gipsu i predaje majstorima da ga izliju u bronzi ili da ga prenesu na kamen ili mramor; njih može reprodukovati samo autor: zak. po izuzetku dozvoljava njihovu reprodukciju ako su trajno izložena na ulicama, trgovima* ili parkovima, pod uslovom da se ona ne upotrebljava u istu svrhu kojoj služi original. Materijal od kojeg je v. d. načinjeno utiče na zamisao, izradu i utisak koji se od njega dobiva: bronza daje utisak poleta i pokreta, mramor utisak težine, stabilnosti i mira, a drvo utisak mekote, topline i jednostavnosti. U ant. doba i sr. v. kipovi su često bojadisani; danas se to retko čini.

VAJAT (tur.), klet.

VAJAT Tomas (Wyatt, 1503.-1542.), engl. lirski pesnik, 1 od prvih iz engl. renesanse; presadio oblik soneta iz it. knjiž.

VAJGAND Gustav d-r (Weigand, 1860.-1930.), prof. univ. u Lajpcigu; osobito se bavio proučavanjem balk. naroda, u 1. redu Rumuna i Aromuna, pa Bugara i Arbanasa; najbolji radovi o Aromunima.

VAJGAČ, o. u S. Ledenom M.; pripada Rus; lov na životinje sa skupocenim krznom.

VAJDA Janoš (1827.-1897.), mađ. pesnik.

VAJDA-VOEVOD Aleksandru (• 1872.), rum. političar i državnik; posle svet. rata min. (1928.-1930.) i pretsednik vlade (1919.-1920. i 1932.-1933.).

VAJZE Oskar (Weise, • 1851.), nem. gramatičar; gl. dela: Estetika nem. jezika, Nauka o nem. Jeziku i stilu.

VAJL Kurt (Weill, • 1900.), nem. kompozitor, komponovao fantazije, himne, svite, kantate (Novi Orfej), jednočine opere (Protagonist, Carski dvor, Car se slika) itd.

VAJLD Oskar (Wilde, 1856.-1900.), engl. knjiž.; pisao pesme i kritike; do svet. glasa došao svojim pripovetkama, romanom i dramama. Gl. delo: De Profundis, po kojem je, kao i po drami Salomi i romanu Slika Dorijana Greja, poznat i kod nas (→ sl.).

 

VAJLOVA BOLEST, ime pod kojim većina autora naziva → spirohetozu* iktero hemoragiku. Po A. Vajlu (Weil, 1848.-1916.), prof. med. u Vizbadenu.

VAJLS Džems (Wiles, • 1877.), lektor engl. jez. na beogr. univ., vel. prijatelj našeg naroda; preveo na engl. Smrt Smail-age, Gorski vijenac, Prvi put s ocem na jutrenje itd.

VAJL-FELIKSOVA REAKCIJA, služi za serološku dijagnozu pegavca; nazvana po prof. praškog univ. Vajlu i Feliksu koji izdvojili (1915. god.) iz mokraće obolelih bacil Proteus vulgaris X19. Oko 6. dana oboljenja od pegavca bolesnikov serum aglutinira bacil X19; као позит. сматра се аглутинација са серумом разблаженим 1:20, па навише; ради се као Видалова реакција; мада бацил X19 nije prouzrokovač pegavca, veruje se da ima neke veze sa virusom te bolesti, te ga zato bolesnički serum aglutinira; ispitivanja u tom pravcu nisu završena.

VAJMAR, gl. mesto (46 000 st.) Tiringije (Nem); ind. (koža, muz. instrumenata. metala, tkst.): poznatiji po tome što su u njemu živeli i sahranjeni najveći nem. pesnici Gete i Šiler i što se u njemu nalaze Geteov muzej. Gete-Šilerov p Ničeov arhiv.

VAJNBERGER Jaromir (• 1897.), čsl. kompozitor, iskorišćuje nar. motive; gl. dela: Ljubljeni glas, Sentimentalni razgovor, Češke pesme i igre, Kolenda, Skerco don-Kihota itd.

VAJNBERGOVA REAKCIJA, za serološku dijagnozu oboljenja od ehinokokusa, u čijem serumu postoje antitela, koja se mogu otkriti reakcijom vezivanja komplementa (kao Vasermanova r.); pri tome služi kao antigen tečnost iz ehinokokove ciste, koja se uzima na sterilan način od ovaca pri klanju, ili od čoveka pri operaciji ehinok. ciste; V. r. manje je sigurna od Vasermanove, jer može biti pozit. i kod lica koja imaju u telu dr. vrste glista i parazita; tečnost iz ciste ehinokoka služi i za kožnu (Boterijevu) r. za dijagnozu ehinokokoze.

VAJNGART Miloš (Weingart, • 1890.), čsl. slavist i vizantolog; urednik časopisa Byzantinoslavia.

VAJNGARTNER Paul Feliks (Weingartner, • 1863.), nem. dirigent i kompozitor; komponovao: 3 simfonije, 3 simf. poeme, nekoliko opera, kamerna dela, pesme, klavirske komade itd.; napisao i više knj.; najglavnije: O dirigovanju.

VAJNER Rihard (Weiner, • 1884.), čsl. knjiž. i novinar; piše pesme, pripovetke i knjiž. studije; gl. dela: Odricanje s osmehom, Mesopotamija (pesme), Ravnodušni gledalac. Grimasa, Brijač (pripovetke).

VAJNINGER Oto (Weininger, 1880.-1903.), nem. filozof; u svom delu: Pol i karakter dao neku metafiz. polova i njihovih odnosa, na osnovu koje tvrdio da je žena moralno, duhovno i kult. niža od muškarca (→ sl.).

VAJOMING (Wyoming), jedna od SAD, na S (253 587 km², 230 000 stan.); zemljr., stočarstvo, ribolov, rud. (ugalj, nafta, gvožđe) i ind.; gl. mesto Šajen.

VAJSBAH Augustin d-r (Weissbach, 1837.-1914.), austr. voj. lekar i antropolog; služio i u jsl. krajevima i mnogo se bavio antropol. proučavanjima zap. dela Jugosl.

VAJSENBRUH Jan (1824.-1903.), hol. slikar, 1 od najvećih modernih hol. pejzažista.

VAJSJE, treća kasta u st. Indiji; sačinjavali je građani i seljaci (trg., zanatlije, zemljr. i stočari).

VAJSMAN August (Weissmann, 1834.-1914.), čuven nem. biolog, prof. zool. u Frajburgu; bavio se descendentnom teorijom i nasleđem; postavio teoriju nasleđa (teorija klicine plazme); ubeđeni darvinist i selekcionist; gl. dela: Kontinuitet klicine plazme, Amfimiksis, Germinalna selekcija.

VAJT RIVER (White River, Bela R.) 1) d. pritoka Misisipe, duga oko 1200 km, plovna 600 km. 2) d. pritoka Misure, duga 600 km.

VAJTLING Vilhelm (1808.-1871.), nem. socijalistički agitator i pisac; po zanimanju krojački radnik, samouk; gl. dela: Čovečanstvo kakvo je i kakvo bi trebalo da bude, Garantije harmonije i slobode i Evanđelje siromašnoga grešnika.

VAJUNITI, jžsl. pleme nastanjeno u solunskoj obl.; pominju se početkom 7. v.

VAJHINGER Hans (Vainhinger, 1852.-1934.), nem. filozof, zastupao gledište kritičkog pozitivizma, koje se zbog naročitog shvatanja ideja naziva fikcionalizam.

VAJHCAJHNER (nem.), spec. objektiv; ocrtava slike plastično i mekano.

VAKANTAN (lat.), upražnjen, prazan.

VAKAREL, varošica u Bug. na žel. pruzi Sofija- Ihtiman; poznata po istoimenom prevoju između Sofiskog i Ihtimanskog Polja.

VAKAT (lat. vacat: nedostaje), tipografski prazna strana.

VACATIO LEGIS (lat.), rok od obznanjivanja zak. u Služb. novinama do njegovog uvođenja u život, koji se ostavlja građanima radi upoznavanja; po jsl. ustavu traje 15 dana, ako sam zak. drugojače ne naredi.

VAKIDI (• 823.), ar. istoričar; napisao delo o Muhamedovim voj. pohodima (Magazi).

VAKUOLA (lat.), prostor u citoplazmi ćelije, ispunjen hranljivim ili dr. sokom; ima ih najviše kod biljaka, a n kod praživotinja gde vrše ulogu organa za varenje i za lučenje (hranljive i kontraktivne v.).

VAKUUM (lat.), prazan prostor. Horror vacui, strah od praznog prostora. V. pumpa → pumpe.

VAKUF, po ar. reči vakf (nepokretnost); označava zadužbinu s nepokretnim imanjem; postoji i kod musl. u našoj zemlji; poštujući njih musl. su čuvali i zaveštanja naših man. i šk. Vakufname, zaveštajno pismo kojim zaveštalac v. označava kako će se njim upravljati; po propisima šerijata se mora poštovati; ako ga nema, sa zaveštanjem se postupa po usvojenom običaju. Vakufsko-mearifsko veće, vrhovni uredbodavni i nadz. organ za upravu nad svom imovinom musl. verske zajednice; u Jugosl. postoji u Sarajevu i u Skoplju; u njega ulaze svi članovi ulema medžlisa, sve muftije i vrh. šerijat. sudije sa njegovog područja, direktor i 15 članova koje postavlja min. pravde.

VAKCENI, st. narod u Iberiji; pokoren od Rimljana 178. pre Hr.

VAKCINA (lat.) 1) maja, cepivo, unošenje ubijenih klica raznim putevima u telo da bi se izazvalo stvaranje antitela (imunitet) protiv njih; spravlja se razmućivanjem ubijenih klica u sterilnoj mlakoj vodi ili ulju, tako da u 1 sm³ uđe oko 1 milijarda klica; u telo se unosi najčešće potkožnim ubrizgavanjem ili pijenjem (enterovakcina); ima ih tifusnih i paratifusnih, dizenteričnih, koleričnih, od stafilokoka, streptokoka, gonokoka, meningokoka itd.; mogu se spremati za 1 bolesnika, od njegovih sopstvenih klica (auto-vakcina), od raznih bolesnika (štok-vakcina), od 1 rase klica (monovalentna), od više rasa, iste vrste klica (polivalentna) itd.; polivakcina sadrži više klica raznih vrsta, npr. tifusne, paratifusne i kolerične; sve se v. upotrebljuju ili preventivno, da spreče oboljenje, ili za → vakcinoterapiju (lečenje). 2) kravlje boginje, slične vel. boginjama; oboljenje krava koje prelazi na ljude i stvara kod prebolelih imunitet i protiv vel. boginje Vakcinacija, aktivna imunizacija vakcinom. Jedna vrsta (protiv opasnosti ujeda otrovnih zmija i pčela) upotrebljavana još pre Hr., kad su se ljudi postepeno navikavali na sve veće doze tih otrova. U 18. v. Džener je primenio protiv vel. boginja, a Paster je (1875.) vršio protiv besnila; danas se vrši protiv mnogih zaraznih bolesti. Kod nas obavezna protiv vel. boginja u 1. god. života, u osn. šk. i pri stupanju u voj., a u vojsci obavezna i protiv trb. tifusa i paratifusa. (Na sl.:Spomenik Dženeru od Monteverdia.) V. protiv tuberkuloze, unošenje oslabljenog bacila tbk. da bi se organizam načinio otpornim prema naknadnoj težoj infekciji (→ Kohov fenomen). Primenjuje se i na deci, odmah po rođenju. Kako njeno zaštitno dejstvo nastaje tek posle 6 nedelja, dete se za to vreme mora odvojiti od tbk. roditelja i iz tbk. sredine. V. u veterinarstvu, unošenje u organizam životinje paranteralnim putem biol. proizvoda; veoma važno i mnogo iskorišćeno; prema cilju i prir. upotrebljenog produkta v. u vet. može biti: lekovito, kada se ubrizgava serum u cilju lečenja obolele životinje, preventivno, kada se cepe zdrave životinje u cilju da se imuniziraju protiv oboljenja od izvesnih bolesti, i dijagnostičko, kada se v. želi da utvrdi da li životinja boluje od neke bolesti ili ne; lekovita v. vrši se serumom i danas postoje uspešni lekoviti serumi za mnoge važne i opasne zarazne bolesti životinja; preventivna v. se vrši ili samim oslabljenim klicama bolesti, ili samim serumom, pasivni imunitet ili istovremeno 1 i drugim (simultana v.); dijagnostička v. je iskorišćena u vet. za dijagnozu tbk. (tuberkulinizacija) i za dijagnozu sakagije (maleinizacija); za našu zemlju važna: v. protiv antraksa, svinjske kuge, crvenog vetra svinja, ovčjih boginja, kolere peradi, tuberkulinizacija i maleinizacija; u Jugosl. se vakcinira po nekoliko stotina hiljada grla razne vrste stoke. Vakcinoterapija, upotreba bakterija ili njihovih produkata u cilju da se izazove stvaranje antitela i aktivnog imuniteta u čovečjem organizmu; preventivna v. stvara aktivni imunitet i sprečava kasnija oboljenja; kurativnom v. se pokušava lečenje hroničnih i akutnih zaraznih bolesti, na načelu da se stimuliraju i neinficirana tkiva na proizvodnju antitela, kako bi se što pre neutralizovali toksini; uspešnije je u hroničnim nego u akutnim infekcijama.

VALA Lorenco (1405.-1457.), it. humanist; istoriograf šp. kraljeva.

VALAAM, grupa ostrvaca na jez. Ladoga; na 1 se nalazi čuveni V. preobraženski man. iz 10. v.

VALAAM 1) bibl. prorok, Mojsijev savr. 2) (Bileam), neznabožački vrač, pozvan od moavskog kralja da prokune Izrailj; na putu mu se javio anđeo koji je preprečio njegovoj magarici put; kad je ona progovorila, on je poznao volju gospodnju i umesto prokletstva obasuo narod izrailjski blagoslovom.

VALADOLID, gl. grad (88 000 st.) prov. V. u St. Kastiliji (Ši.); st. kralj. zamak (kralj. rezidencija 1469.-1606.), katedrala (1585.), univ. (1346.), muzej; ind. štofova, svilene tkan., keramike i nakita; trg za žito.

VALADON Suzana (• 1889.), frc. slikar, mati M. Utrila; slika figure i mrtvu prirodu.

VALANDOVO, varošica (1100 st.) u Bojmiji (Vardarska Ban.) po uništenju Dojrana (za svet. rata) pretvoreno u sresko mesto Dojranskog sreza. Valandovski drenak (strumički crveni parmak), pozna vrsta loze, bujnog čokota, vel. lista, veoma dugog i razgranatog grozda sa krupnim i šiljatim, gotovo jednakim bobicama, crvene boje, lepog izgleda i prijatnog mirisa; ima prednost što sazreva pozno i prodaje se kad ostale stone vrste prođu; šira sadrži 19-22% šećera i 4-6% kiseline; gaji se mnogo u J. Srbiji, oko V., otkud se, pre filoksere, mnogo izvozio preko Soluna, pod imenom solunskog drenka.

VALANSIJEN (Vakenciennes), varoš (40 000 st.) na r. Esko u Frc., ind. metala i tkst. (čipke); u okolini ugalj.

VALAORITIS Aristoteles (1824.-1879.), grč. romantični pesnik; poznati spevovi: Kira Frosina, Atanasios Diakos.

VALACI, st. pleme u Laciji.

VALVAZONE Erazmo di (1523.-1593.), it. lirski v epski pesnik; njegov spev Suze sv. Marije Magdalene poslužio kao ugled Dž. Buniću za njegovu Mandalijenu pokornicu.

VALVASOR Ivan Vajkhard (1641.-1693.), istoričar š etnolog, iz bogate ljubljanske trg. porodice; proputovao skoro celu sr. Evr. i Frc.; gl. delo: Ponos Vojvodine Kranjske (na nem.), pretstavlja sistematski zbornik, 1. svoje vrste kod nas, za arhl.- etnogr. i ist. sliku slov. zemalja ima i danas dosta vel. vrednost.

VALVACIJA, valviranje (lat.), određivanje i utvrđivanje zak. ili trg. upotrebom vrednosti razmene stranom novcu. Valvaciona vrednost, ona koju stran novac dobiva valvacijom.

VALGUS, označava da je ud ili njegov deo okrenut upolje (genu v., koleno u obliku slova X).

VALDAJSKA VISIJA, pobrđe u z. delu evr. Rus.; čini razvođe Volge i jez. Iljmena; najveći vrh Kamestik 321 m.

VALDEK-RUSO Rene (Waldeck-Rousseau, 1846.-1904.), frc. pravnik i državnik; pisao o polit. i soc. pitanjima, a isticao se i kao govornik.

VALDEMAR 1) V. I, danski kralj (1157.-1182.), ratovao s Vendima (Slovenima) na obali Baltičkog M. i oteo im o. Rujan, posle čega se nazivao kralj danski i sl.; vezao danske seljake za zemlju. 2) V. II, danski kralj (1202.-1241.), mlađi sin prethodnog; potčinio sve kneževine na i. obali Baltičkog M.; pri kraju vlade država mu utonula u unutrašnje borbe. 3) V. IV, danski kralj (1304.-1375.), podigao državu ekon.: opljačkao grad Vizbi.

VALDEN Herbart (Walden, • 1878.), nem. romanopisac i kritičar; zastupa futurizam i ekspresionizam; gl. dela: Umetnik slikar i kritičar umetnosti, Novo slikarstvo, Pogled na umetnost; сем тога писао експресионистичке драме и романе.

VALDENZI, pokret protiv uređenja zap. crk. (osn. Petar Valdenzije 1177. u Frc.): propovedao siromaštvo i pokajanje; odvojili se od crk., kasnije progonjeni; očuvali se u Savoji.

VALDERZE Alfred (Waldersee, 1832.-1904.), zapovednik nem. trupa u Kini (1900.) za vreme bokserskog ustanka.

VALDEC Rudolf (1827.-1929.), vajar; 1. grupa radova (Ljubav, Sputani genije itd.) puni simvolike po ugledu na bečku secesiju; 2. grupu sačinjavaju javni spomenici (Račkom i Kukuljeviću u Zagrebu, Dositeju Obradoviću u Beogradu, Kralju Petru u Petrovgradu) i poprsja savr. Na sl.: spomenik Kr. Petra.).

VALDZEMILER Martin (Waldseemüller), nem. kozmograf; na svojoj geogr. karti prvi dao n. svetu ime Amer. (1507.).

VALDIVIJA, gl. mesto (31 000 st.), pristanište i ratna luka prov. V. (152 200 st.) u državi Čile.

VALDMILER Ferdinand (1793.-1865.), austr. slikar, dugogod. prof. i rektor um. akad. u Beču; radio poprsja, predele, žanr-scene; izvršio jak uticaj na svoje đake, među kojima bilo dosta Srba (Simić, Radonić).

VALE (lat.), zbogom.

VALE Vuk (• 1886.), botaničar i prof. univ. u Zagrebu; objavio mnoge radove iz anat. i fiziol. bilja; naročito se ističu radovi o termalnim algama; gl. delo: Nauka o životu bilja.

VALEVSKI Aleksandar (1810.-1868.), vanbračni sin Napoleona I i poljske grofice Marije V.; frc. državnik; igrao važnu ulogu na pariskom kongresu, kao min. Napoleona III.

VALENRODE Konrad, vel. majstor tevtonskog kaluđerskog reda iz 15. v.; ratovao s Litvom i Polj. (1393.), posle čega umro od žalosti što pri opsadi Vilne izgubio 30 000 ljudi.

VALENS, rim. car (364.-378.), brat cara Valentijana, od koga dobio na upravu i. deo rim. države; poginuo kod Jedrena u borbi sa Zap. Gotima.

VALENSIJA (Valencia), gl. grad (320 000 st.) prov. V. u i. Šp.; leži na r. Gvadalivijaru, 3 km od obale Sred. M.; katedrala (1262.), univ. (1500.), akad. um., muzej, zvezdarnica; ind. svile, kože, porcelana; trg. berza za svilu; izvoz vina i j. voća. Valensiski Zaliv, širok zal. Sred. M., ispred V.

VALENTIJAN 1) V. I, rim. car (364.-375.); na presto ga doveli njegovi vojnici; hrabro branio granice rim. države od varvara. 2) V. II, rim. car (375.-392.), ubijen po naredbi tutora Arbogasta. 3) V. III, car Zap. rim. carstva (425.-455.).

VALENCA (lat.), broj koji pokazuje koliko se atoma vodonika (ili halogena) jedini sa 1 atomom nekog dr. elementa; vodonik, hlor, brom, jod, fluor, kalijum i natrijum su jednovalentni, kiseonik i sumpor dvovalentni, azot i fosfor trovalentni, ugljenik četvorovalentan itd. Elementi se mogu pojavljivati i sa promenljivom v. (gvožđe je dvo- i trovalentno). Hem. grupe (radikali) imaju svoju određenu v.

VALENŠTAJN Albert (Wallenstein, 1583.-1634.), vojvoda od Fridlanda, češki plemić i vojskovođ; posle češkog poraza kod Vele Gore (1620.) i ukidanja autonomije, obogatio se kupovinom imanja prognanih plemića i stupio u službu nem. cara Ferdinanda II, za čiji račun ratovao u 30.-god. ratu protivu danskog kralja Kristijana IV i šved. kralja Gustava Adolfa; optužen od neprijatelja da želi da oslobodi Češku, lišen komande nad voj. i okrivljen za veleizdaju; posle uzaludnog pokušaja da pridobije voj. za sebe, povukao se u Heb, gde ga ubili carevi ljudi. Opevao ga Šiler u dramatskoj trilogiji: Valenštajnov logor, Pikolomini i Valenštajnova smrt (→ sl.).

VALER (frc.), vrednost; u slikarstvu količina svetlog ili tamnog koju sadrži neki ton na slici; odnos između raznih tonova.

VALERA 1) Imon de (• 1883.), irski političar, borac za nezavisnost Irske i pretsednik vlade. 2.) Huan (V. y Alcala Galiano, 1824.-1905.), šp. pesnik, kritičar, romanopisac i diplomat, 1 od najboljih šp. knjiž. 19. v.; poznat naročito po romanima: Pepita Himenes, Donja Luz i dr.

VALERI Pol (Valéry, • 1871.), frc. pesnik i esejist; pokušao da dokuči mehanizam um. stvaranja u eseju: Uvod u metod Leoparda da Vinči; збирке песама: Mlada parka, Stari stihovi.

VALERIJAN, rim. car (253.-260.), ratovao s Alamanima, Francima, Gotima i Parćanima, čiji ga kralj Sapor zarobio i dugo držao u ropstvu.

VALERIJANA, odoljen (Valeriana officinalis, fam. Valerianaceae), višegod. zeljasta biljka, perasto rasečenog lišća i štitaste cvasti; ima neprijatan miris; raste po vlažnim livadama i šumama Evr., Jermenije, Sibira, Jap.; koren joj se upotrebljava u med. za spravljanje čaja ili tinkture za umirenje živaca, kod histerije, psihičke i čulne preosetljivosti i živčanih poremećaja srca i krvnih sudova.

VALERIJE 1) Maksim, rim. istoričar iz 1. v.; napisao zbirku Zanimljivih dela i reči u 9 knj.; stil mu mračan i izveštačen, a delo dosta slabo, kada je iskoristio dobre izvore. 2) Publikola, oborio kraljevinu u Rimu sa Brutom i Kolatinom; borio se protiv etrurskog kralja Porzene; zbog zak. koje je doneo kao konzul u korist naroda (509. pre Hr.) dobio naziv P., tj. prijatelj naroda. 3) Flakus Setimus Balbus Gajus (oko 90. po Hr.), rim. pesnik; gl. delo: Argonautika, nesvršen ep posvećen Vespazijanu.

VALERIO T. (Valerio, 1819.-1879.), frc. slikar, polovinom 19. v. proputovao skoro sve naše krajeve i izradio mnogo crteža i akvarela

VALES 1) Alfred (Wallace, 1823.-1913.), engl. prirodnjak, branilac Darvinove teorije. 2) Žil (Vallès, 1833.-1885.), frc. komunist i pisac; zbog učešća u pariskoj komuni osuđen na smrt, ali se spasao bekstvom u Engl.

VALET → karte za igranje.

VALI, valija (ar.), titula upravnika, namesnika vel. pokrajina (vilajeta) u Tur.

VALID II, omejadski halifa u Damasku (743.-744.), poznat kao muzičar i pesnik.

VALIDAN (lat.), koji važi, valjan. Validiranje braka, pojava koja relativno ništavan, rušljiv brak pretvara u punovažan usled docnijih okolnosti (proticanjem roka za podizanje tužbi za poništaj, naknadnim dobivanjem blagoslova, naknadnim sticanjem bračnog punoletstva).

VALIS (Wallis), kanton u jz. Švajc.

VALLIS AUREA, u rim. doba važno trg. i kolonizatorsko središte, kod Slav. Požege.

VALISNERIJA (Vallisneria spiralis, fam. Hydrocharitaceae), dugovečna zeljasta vodena biljka, duguljastog trakastog lišća i razlučenih cvetova, tako da se ž. nalaze na jednoj, a m. na drugoj jedinki; cvetovi se otvaraju i oprašuju nad vodom, a plodovi sazrevaju u vodi; razmnožava se i lozicama; raste u slatkim vodama tropskih i suptropskih obl. u j. Evr.; a kod nas u Ohridskom Jez.; gaji se po akvarijumima kao ukrasna biljka.

VALKIRE, kod skand. naroda niža božanstva, devojke koje vode u Valhalu junake poginule u ratu i služe ih pivom.

VALMI, selo u sev. Frc., gde su frc. gen. Kelerman i Dimurje pobedom nad Prusima spasli revoluciju (1702.).

VALMIKI, indiski pesnik iz 4. ili 3. v. pre Hr., tvorac epa Ramajane.

VALOA (Valois) 1) st. obl. u sev. Frc. (dolina Ene i Oaze); gl. mesto Krepi. 2) frc. dinastija, mlađa grana din. Kapet; osn. Filip VI; vladala 1328.-1589.; deli se na direktnu granu V. (1328.-1498.): granu V.-Orlean (1498.-1515.) i granu V.-Angulem (1515.-1589.).

VALONA, Vlora, varoš i pristanište (6 000 st.) na obali Jadr. M. (Arb.). Valonski Zaliv, na arb. jadr. obali, kod Otrantskog Kanala; na njegovom ulazu nalazi se o. Saseno, koje okupirala It.

VALONEA (lat.), plod zimzelenog hrasta (Qucrcus vallonea) koji raste u M. Az. i na z. delu B. P. (Grč., Arb.); sadrži mnogo tanina, pa se upotrebljava u proizvodnji ekstrakta za štavljenje kože.

VALONI, poromanjeni Kelti, oko 4 mil.; govore 1 frc. dijalektom; žive u j. polovini Belg. i na susednom zemljištu Frc. i Luksemburga.

VALORIZACIJA (nlat.) 1) popravljanje, povećavanje vrednosti aktive u bilansu a. d. i dr. privr. ustanova; u slučaju potrebe opravdana, dopuštena, pa čak i zak. naređena (otpisivanje nepokretnosti i dr. imovine, stvaranje latentnih rezerva); ako se vrši u cilju obmane poverilaca, javnosti i vlasti, kažnjiva (Zak. o v. bilansne vrednosti investicija od 1926.). 2) težnja pojedinih država ili trg. i proizvođačkih grupa da zadržavanjem robe u magacinima ili njenim delimičnim uništavanjem utiču na njenu pijačnu cenu.

VALOTON Feliks (1865.-1925.), švajc. slikar; slikao aktove i mrtve prirode, a isticao se najviše puritanskim crtežom.

VALPARAJSO (Valparaiso), gl. mesto (193 000 st.) prov. Akonkagve u državi Čile i najveće pristanište J. Amer. na Tihom Ok.; ind. drveta, metala i hem.; visoka thn. šk.

VALPOVO, varošica (3550 st.) i sresko mesto kod ušća Karašice u Dravu (Savska Ban.); fabrika drvene robe i pokućstva, parni mlin.

VALPOL 1) Robert (Walpole, 1676.-1745.), engl. min., održao se korupcijom 21 god. na položaju pretsednika vlade; obezbedio Engl. mir i doprineo njenom bogaćenju, ali i moralnom opadanju. 2) Hjug (•1884.), engl. pisac romana i romantično realističkih pripovedaka; u 2 romana opisao Rus. za vreme svet. rata; gl. dela: Jahač lavova, Portret čoveka s crvenom kosom, Heris Kronikl.

VALPURGINA NOĆ (Walpurgisnacht), noć uoči 1./5., kad se po nem. nar. verovanju skupljaju nečast. sile na brdo Broken; ime dobila po sv. V., zaštitnici od čarolija.

VALRAS Leon (Walras, 1834.-1910.), švajc. ekonomist, rođen u Frc., osn. lozanske šk. u nar. ekon.; zastupao matematički pravac (mat. teorija određivanja cena itd.).

VALS Jovan van der (Waals, 1837.-1933.), hol. fizičar; korigovao gasni zak. za realne gasove, koji nosi njegovo ime, i dao dosta radova iz obl. kritičnog stanja gasova (kritična tmpt. i kritični pritisak).

VALS (frc., nem.: Walzer), igra u taktu ¾, frc. porekla: cvetao u Beču od kraja 17. v. do pol. 19. v.

VALSAMON Teodor († 1203.), patrijarh antiohiski, kanoničar grč. crk.; izdao: Komentare kanona.

VALTAZAR 1) po Bibl. poslednji vavilonski kralj, Navuhodonosorov sin; ubeđen da Persijanci neće moći da učine ništa Vavilonu zbog tvrdih zidina, bezbrižno priređivao gozbe dok su oni opsađivali grad; Persijanci su međutim odvratili Eufrat, ušli njegovim koritom u Vavilon i ubili V. 2) sv., 1 od 3 mudraca koji došli s I da se poklone novorođenom Hristu.

VALTER 1) Johan (• 1860.), nem. geolog i geomorfolog; bavi se poglavito ispitivanjem pustinja. 2) Sanzavoar → Gotje Sanzavoar. 3) Fogelvajde (Walther v. der Vogelweide, oko 1170.-1230.), najveći nem. liričar sr. v.; uneo u trubadursko pesništvo iskreno ljubavno i polit. osećanje; slavio cara nasuprot papstvu (→ sl.).

VALUTA (it.) 1) vrednost, novac. 2) u knjv. dan od kojeg teče kamata. 3) novčani sistem, važenje zlata, srebra itd. Zakonska v., novčana jedinica koja pretstavlja domaći novac u tečaju; kod nas: dinar. Valutni damping → damping. V. premija, razlika između spoljne i unutrašnje vrednosti nekog novca, koja se pojavljuje obično u vreme inflacije i koja omogućuje domaćim proizvođačima da izvoze robu po nižim cenama nego njihovi strani konkurenti; dejstvo v. p. slično je dejstvu izvozne p., ali šire: potstiče izvoz na celoj liniji; (→ damping, carine kompenzatorne).

VALHALA 1) u mitol. sev. naroda mesto boravka palih junaka; dvor boga Votana, na kojem i dalje žive u borbama i pijankama. 2) arht. spomenik kod Regenzburga u Bavarskoj sa kipovima znamenitih Nemaca.

VALCEL Oskar (Walzel, • 1864.), prof. univ. u Bonu, germanist, pod uticajem Dihthaja obrađuje knjiž. u vezi sa zak. ostalih um.; gl. dela: Međusobno osvetljavanje, Ist. nem. kp.i-l;. od Geteta do danas.

VALCER (nem.) → vals.

VALjAVEC Matija (1831.-1897.), filolog; u mladosti pisao pesme u nar. duhu, još uvek cenjene zbog svoje svežine; naročito epska pesma Pastir; као научник највише се бавио студијама о слов. акценту; у 1 време уређивао речник Јел. акад.

VALjAK, oblica, oblo geom. telo ograničeno cilindričnom površinom i dvema paralelnim ravnima; prav kružni (rotacioni) v. (sl. 1) nastaje obrtanjem pravougaonika ABCD oko 1 svoje strane AB, koja je ujedno i visina v. (AB = h), dok strane AD = BC = t opisuju njegove kružne osnove; zapremina v. = P + 2h. Valjanje, sitnenje i sabivanje gornjeg sloja zemljišta valjkom, da bi se uspostavila kapilarnost gornjeg sloja zemljišta i omogućio pravilan razvoj mladoj biljci; vrši se posle setve i preko zasejanih ozimih useva sproleća. Valjarica, mala brvnara, slična vodenici potočari, u kojoj se valja sukno; voda se badnjem ili kašikom navodi na spoljne kolo sa kašikama (perima) i pokreće vreteno; pomoću uglavljenih klina vreteno pokreće maljeve koji naizmenično lupaju sukno smešteno u stupi; v. traje 48 sati.

VALjEVO, grad (11 055 st.) i sresko mesto na r. Kolubari*, u Šumadiji (Drinska Ban.); gmn., okr. sud; privr. središte gornjo-kolubarske obl.; pored žita i stoke izvozi naročito šljive.

VAMPIR 1) lampir, jepir, tenac, po nar. verovanju mrtvac (muškarac) koji ustaje iz groba, ide po kućama, davi ljude, pije njihovu krv; javlja se u ljudskom obliku, ali nema kosti. V. postaje čovek koji je bio zao za života, ili ako preko leša pređe kakva životinja, ili se pogrebni obred ne obavi u potpunosti. Odbrana od v.: spaljivanje, probadanje leša kocem, izvrtanje odela i stvari po kući. Verovanje u v. veoma rašireno kod svih sl. naroda; ima ga i kod finskih naroda u i. Evr. i kod nesl. balk. naroda. 2) (Vampirus), rod vel. j.-amer. slepih miševa (razmak između rašir. krila do 70 sm), mrke boje. Pogrešno se misli da siše krv toplokrv. životinja. Vampirović, dete koje je žena rodila s v., može da vidi i da ubije v.

VAMPUMI, kod indijanskih plemena u atlanskom prim. S. Amer. delovi odela, osobito pojasi; ukrašavaju se zrnima od ljuštura skupocenih školjaka; služe i kao platežno sredstvo, novac.

VAN, slatkovodno jez. u M. Az.; površina 3400 km².

VANADIJUM, hem. element (V), metal; dodaje se čeliku, naročito hrom-čeliku, jer povećava njegovu otpornost prema meh. naprezanju na udar; u trg. dolazi u obliku legure sa gvožđem: fero-v., sa oko 30% v.

VANBRAČNA ZAJEDNICA, konkubinat, stalna veza van braka čoveka i žene; kriv. zak. je goni, građ. je ne priznaje, a soc. (Zak. o osig. radnika) priznaje i daje v. drugu pravo na pomoć. V. deca, začeta su van braka ili su rođena u braku, pa im otac uspeo da ospori bračnost; nekad bez časnih prava i bez prava na nasleđe; danas bez prava nasleđa i prema ocu i prema majci; u nekim državama (npr. Frc.) priznato im i to pravo; mogu se izjednačiti sa bračnom decom ako se izvrši pozakonjenje; njihovo prebivalište i sudska nadležnost određuje se po prebivalištu majke. V. mati nema očinsku vlast nad svojim detetom, ali ima dužnost da ga čuva, izdržava i vaspita; ono po njoj dobiva porodično ime i državljanstvo; može naslediti v. dete samo kao hranitelj, a ne i kao mati, V. otac, lice koje dobrovoljno prizna ili za koje se utvrdi (u Srbiji samo u slučaju silovanja i odvođenja; u ostalim krajevima i u dr. slučajevima) da je otac v. deteta; ima dužnost pomagati izdržavanje deteta uz majku (dužnost alimentacije), ali nema prava vršenja očinske vlasti, tutorstva ni zak. nasleđivanja V. roditelji nemaju roditeljska prava nad svojim detetom; ako docnije stupe u međusobni brak, dete se pozakonjuje. V. srodstvo postoji između v. deteta s 1 i njegovih roditelja i njihove rodbine s 2. strane; država ga u građ. pravu ne priznaje, mada se u radničkom zak. delimično vodi o njemu računa; crk. ga priznaje i izjednačuje ga, kao bračnu smetnju, sa zak. krvnim srodstvom.

VAN-GOG → Gog.

VANDA, polj. kraljica iz 8. v., kći Kraka I; došla na presto posle izgnanstva brata Leha.

VAN-DAJK → Dajk Antonio.

VANDALI, germ. pleme; u 5. v. sišli s obala Odre i Visle, prodrli u Šp., a zatim i u sev. Afr. 435. g., odakle napali i opljačkali Rim (455.), ne poštedevši ni um. spomenike; pokorio ih Justinijanov vojvoda Velizar 534. Vandalizam, uništavanje naučnih i um. tvorevina; sklonost za uništavanjem, divljaštvo. Vandalska kraljevina, osn. u sev. Afr. (435.-534.).

VANDEJA (Vandée), st. frc. obl. u dolini r. V., u atlanskom prim., j. od ušća r. Loare; danas dpt. Vandejska buna, građ. rat za vreme revolucije u Frc.; izazvali je svešt. i plemići, pristalice monarhije; od vođa najčuveniji: Kastelino, Stofle i Bonšan; okončao ga rpb. gen. Oš. V. pas, v. grifon, kratke, bele ili narandžaste dlake, odličan hajkaš.

VANDEMIJER (Vendemiaire), 1. mesec frc. rpb. kalendara (22./9.-21./10.).

VANDOM Luj-Žozef (Vendôme, 1654.-1712.), frc. vojskovođ; učestvovao u ovim ratovima Luja XIV i učvrstio Filipa V na šp. prestolu. Vandomski stub, visok 44 m; podigao ga Napolen I na V. trgu u Parizu; obložen bronzom od 1200 topova, zaplenjenih u toku 1805.

VANESA (Vanessa), rod dnevnih leptira šarenih krila, sa mnogobr. pretstavnicima: mrtvački plašt (V. antiopa), paunovac dnevni (V. io), admiral (V. atalanta), koprivar mali (V. urticae), koprivar (V. polychloros), stričkovac (V. cardui) i dr.

VANI, skand. bogovi, vodili borbu s Azima.

VANILA (Vanilla planifolia, fam. Orchidaceae), biljka povijuša, dugačkog stabla, duguljastih listova, cvetova okupljenih u cvast, oko 20 sm dugog i veoma mirisnog ploda sličnog mahuni, koji se bere pre potpunog sazrevanja; poreklom iz Meksika; gaji se svuda u tropima obično uz kokosova stabla, za koje se pričvršćuje korenovima; u Meksiku oprašivanje cvetova vrše naročiti insekti; po drugim krajevima to se čini veštački. Vanilin, org. jedinjenje u obliku belih kristala, veoma mirisno i ukusno; sastavni deo v. ploda; danas se dobiva i sintetički.

VANITAS VANITATUM (lat.), taština nad taštinama, ništavnost.

VANJAMBESI, crnački narod u i. Afr., iz grupe Bantua.

VANKA Maksimilijan (• 1889.), slikar; počeo s kompozicijama iz nar. života, u kojima na folkloristički način tumačio verski misticizam; sad najviše radi predele i portrete.

VANLIĆ Milorad (• 1889.), pedagog; pristalica radne šk. i metoda samootkrića ili ponovnog otkrića kao jedinog opravdanog metoda rada; pri tome se oslanja na engl. i amer. savr. ped. Gl. dela: Ž.-Ž. Ruso, Sr. šk. u Engl., Samoradnja i šk., Odabiranje dece i diferencijacija nastave, Pestaloci; za Sveznanje obradio pedagogiku.

VANMATERIČNA TRUDNOĆA, nastupa kad se normalno oplođeno jaje ne spusti u matericu već ostane u jajovodu ili se oplodi u karličnoj duplji i tu se razvija. Uzroci sprečenog prenosa jajeta: suviše dugačak jajovod; suženja sluzokože ili nepravilne kontrakcije mišića usled prethodnih zapaljenja, pritisak okolnih tumora (jajnika) i srašćenja. V. t. daje sve znake normalne trudnoće; usled neprir. položaja oplođenog jajeta dolazi do teških posledica: tubarnog abortusa (izbacivanje jajeta na trbušni otvor jajovoda) ili rupture tube (prskanje jajovoda); obe komplikacije praćene su obilnim unutarnjim krvarenjem; kod tubarnog a. krvarenje obično slabije, izlivena krv u karlici obrazuje grudvu (hematokela), dok je kod rupture t. krvarenje naglo, obilno, često smrtno. Kod v. t. sluzokoža materice pretvorena u → deciduu ispada te podražava pobačaj. U oba slučaja t. je prekinuta naglim, iznenadnim i burnim pojavama: grčeviti bolovi na 1 strani malog trbuha, bledilo, uznemirenost, usne i nokti modri, nesvest, puls slab, ubrzan, hladan znoj. Ako se prskanje jajovoda desi u docnijem periodu v. t., što je retko, plod se može razviti kao i kod normalne t.; ako se na vreme operiše može se spasti život deteta; ako taj plod ugine može se sasušiti, stvrdnuti, ređe skameniti, zagnojiti i raspasti, što pretstavlja vel. opasnost za ženu. Lečenje samo operacijom, a kod teških krvarenja transfuzija.

VANOBLASNOST, neprimenjivanje naših zak. prema izvesnim licima, zaštićenim imunitetom (pretstavnici stranih država i osoblje poslanstva); za njih važe zak. njihove države, a naša vlast ne može da prodre u njihov stan radi istrage; odnosi između stranih država i između stranih pretstavnika i domaće vlasti regulisani su raznim međunar. konvencijama (→ eksteritorijalnost).

VANPARNIČNA DELA, sudski poslovi u kojima nema spora: rasprave zaostavštine (do spora među naslednicima), starateljstvo, usvojenje i pozakonjenje, dobrovoljna procena i prodaja, proglašenje nestalog i umrlog, poništaj nestalih isprava, overavanje isprava; vrši ih, po Zak. o v. postupku od 1934., sreski sud u 1. stepenu (izuzetno okr.), a rekurs se upućuje na okr. (izuzetno apelacioni) sud; ako su obe odluke saglasne, nema mesta režimskom rekursu na Kasacioni sud. V. postupak 1) sudsko postupanje pri raspravi v. dela; sudovi sude i po zvan. dužnosti i na zahtev stranaka. 2) zvan. ime Zak. o v. p. od 1934.

VAN PROMETA → promet.

VANREDAN, neredovan, neuobičajen, neobičan. V. krediti, odobravaju se posle rešenog budžeta, za pokrivanje rashoda, nepredviđenih budžetom; teorija ih osuđuje jer dovode u pitanje budžetsku ravnotežu i remete jedinstvo budžeta. V. troškovi, čine se povremeno radi održavanja stvari u ispravnom stanju; pravo ih razlikuje od redovnih stoga što ne padaju na onoga koji stvar iskorišćuje, već na sopstvenika (npr. kad grad razbije prozore, kad kuća prokišnjava itd.). V. ublaženje kazne, može se tražiti od suda koji je izrekao presudu, ako se naknadno jave ublažavni razlozi, nepoznati pri izricanju presude; predlog za to se podnosi sudiji ili sudu koji je kaznu izrekao, a ovaj ga podnosi Apelacionom sudu, kao nadležnom da kaznu ublaži. V., črezvičajna cena, vrednost stvari izražena u novcu, o kojoj se vodi računa pri obeštećenju izvesnog lica s obzirom na: psih. vezu stvari i subjekta (npr. časovnik, koji je subjekt dobio kao uspomenu za položenu maturu), vezu te i dr. stvari (kad se 1 knjigom raspari komplet) ili na privr. celinu (kad se izvučenim vijkom iz mašine ova zaustavi); sudija o toj ceni vodi računa samo ako je oštećenje prouzrokovano deliktom.

VANSTEP (engl. onestep), moderna igra u *3/4 takta.

VANSTEČAJNA LIKVIDACIJA, naročita vrsta likvidacije, kojoj pribegavaju novčani zavodi i zadruge, kad zbog prezaduženosti dođu u nemogućnost da odgovaraju svojim obavezama (čl. 1, 5 i 38 Ur. o zaštiti novčanih zavoda i njihovih verovnika, 1934.).

VANSUDSKI AKT, svaki pravni a. sklopljen bez učešća drž. vlasti, supr. aktu autentičnom. V. otkazivanje, otkazivanje ugovora preko javnog beležnika ili na dr. način; da bi imalo dejstvo sudskog otkaza mora se pribaviti javna isprava; onaj kome je otkaz učinjen mora učiniti prigovor sreskom sudu u roku od 3 ili 8 dana, inače se ugovor smatra otkazanim. V. prinudno poravnanje, vrsta prinudnog vanstečajnog poravnanja; obavlja se pod vođstvom i uz saradnju ne suda već naročitih organizacija obrazovanih u tu svrhu; naše ga zakonodavstvo ne priznaje; od susednih zemalja, postoji u Mađ. (od 1926.).

VANTOZ: (po lat. ventosus: vetrovit), 6. mesec frc. rpb. kalendara (19./2.-20./3.).

VANČURA 1) Antonin (pseudonim: Jirži Mahen, • 1882.), čsl. pesnik, knjiž. i kritičar; gl. dela: Hercegovina (putopis), Janošik, Mefistofel (drame); Nasredin, Prag-Brno-Bratislava (komedije); Najlepša pustolovina (roman). 2) Vladislav (• 1891.), savr. češki romanopisac; gl. dela: Marketa Lazareva, Bekstvo u Budim, Kraj st. vremena.

VANjIČEK Jindrih d-r (1862.-1934.), dugogod. načelnik čsl. sokolstva (od 1891.), Tiršov naslednik, posvetio sav svoj život sokolstvu; disciplinom i zahtevom istrajnog rada podigao ga do najveće slave, odnosio sa sok. vrstom sve pobede na međunar. utakmicama; vaspitao bezbroj sok. prednjaka i slao ih među Srbe, Ruse i Poljake; napisao: Mačevanje, Boks, Proste vežbe i dr.

VAPIT, elan (Cervus canadensis, fam. Cervidae), s.-amer. jelen, visok do 1,60 m, mužjak vel. granatih rogova, težak do 500 kg; rasprostranjen do Meksika; živi u brdskim predelima. Srodne vrste u Az. (Altaj).

VAPNO, vapnepac, vapnen → kreč, krečnjak, kalcijum. Vapnene noge → krečne noge.

VAPORIMETAR, (lat.-grč.), instrument za određivanje količine alkohola u tečnim smešama; zasniva se na merenju napona pare na tački ključanja smeše koja se ispituje.

VAR Publije Kvintilije, rim. vojskovođ koga je germ. vođ Arminije domamio u Teutoburšku Šumu i sa kojim su našli smrt 3 legiona rim. vojnika (9. g. po Hr.); ovaj poraz uticao mnogo na već ostarelog imperatora Avgustina, koji često u snu ponavljao: Vare, Vare, vrati mi moje legione!

VARA, šp. mera za dužinu (0,84 m).

VARAVA → Barabas.

VARAŽDIN, grad (15 000 st.) i sresko mesto u Hrv. Podravini (Savska Ban.); st. naselje na podravskom putu; igrao važnu ulogu u ist. Hrv.; danas lepo uređen: 4 trga, prave ulice, park usred grada, poz., kat. man., gmn., trg. akad., muz. šk.; privr. središte veće plodne obl.; ind. tkst., kože, drveta; izvozi žito, stoku, drvo; dobro očuvano st. utvrđenje. Varaždinske Toplice, 12 km j. od V., 198 m nadm. v.; sumporovita hiperterma (50°) sa karakterom slabo zemnoalkaličnih voda i lekovito blato; za piće i kupke; leči: reumatizam, kostobolju, ž. bolesti i dr.

VARAN (Varanus), rod vel. guštera koji žive u Afr., Az. i Austral.; nilski v. boravi rado kraj vode; ima i pustinjskih vrsta koje dostižu veličinu do 1,5 m; najveći poznati v. je vrsta V. komodoensis koja živi na Sundskim O. i dostiže porast preko 3 m.

VARANGERFJORD, zal. Ledenog M. koji u obliku dugačkog fjorda (110 km duž., 53 km šir.) zalazi u kopno na si. kraju Norv.

VARANT (engl.) 1) naročita potvrda o prijemu robe ili nekih dr. stvari na čuvanje; izdaje se obično pri polaganju robe u javna skladišta; smatra se za hartiju od vrednosti, koja se prenosi indosamentom. 2) isprava o zajmu, odobrenom zemljr. na zalogu njegovih budućih proizvoda (poljopr. v.) ili hotelijeru na zalogu njegovog hotelskog inventara (hotelski v.); ti zajmovi se uvode u naročite javne knj.

VARVARA sv., vel. mučenica iz doba Dioklecijana; pobegla od oca i živela u rud. oknima; zaštitnica rudara i art.; slavi se 4./12.; u narodu uobičajeno da se tog dana žito vari i baca u reku i da se poseje pšenica za božićnje kandilo.

VARVARIA, rim. naselje kod današnjeg Bribira.

VARVARIN (grč.) 1) ime kojim su st. Grci i Rimljani nazivali sve strance koje držali za kult. niže. 2) danas: surov, nečovečan i neobrazovan čovek Varvarizam, upotreba stranih reči i izraza za ona značenja za koja već postoje naša, npr. šnajder, šuster, analizirati, bez da je znao, nema nego 1 brata itd. Varvarski, divljački, nemilosrdno. V. zakoni, u rim. pravu zak. stranaca koji su se od Rimljana razlikovali po rasi, jeziku i običajima (mahom Germ. i Sl.). V. novac, imitacija grč. novca; u našim krajevima bili najviše rasprostranjeni srebrnjaci rađeni po ugledu na novac o. Tasa, Larise, Apolonije i Drača. Varvarstvo, nizak stupanj kulture.

VARVARIN, varošica u Srbiji (Moravska Ban.), niže stava J. i Zap. Morave; na Varvarinskom Polju potukli (6./9. 1810.) srp. ustanici s Rusima (5800 Srba i Rusa) 20 000 Kuršid-pašinih voj.

VARVIK Ričard-Nevil (Warwick, 1420.-1471.), engl. oficir i velikodostojnik; istakao se u ratu dveju ruža; zbacio Henria VI i doveo na presto Eduarda IV, a kad se s ovim posvađao, dao opet presto Henriu VI; potučen od Eduarda i ubijen.

VARGA Jene (• 1879.), mađ. socijalist i ekonomist, prof. univ. u Budimpešti i min. fin. u vladi Bele Kuna; posle Kunovog sloma pobegao u Rus.; gl. dela: Problemi ekon. politike pod proleterskom diktaturom, Kriza svet. kapitalističke privrede, Polet i pad kapitalizma itd.

VARGANj (Boletus edulis, fam. Polyporaceae), pečurka sa šeširom koji je ozgo crvenomrke boje, a sa donje strane upočetku beo a docnije žut; drška idući osnovi sve šira, do 20 sm dugačka, otvorenomrke boje; na donjoj strani šešira nalaze se mnogobrojni otvori cevi u kojima se obrazuju otvorenomrke spore; raste u šibljacima, pored puteva u listopadnoj i četinarskoj šumi; prijatnog ukusa koji potseća na nezrele lešnike; može dostići težinu do 2 kg; važna pečurka za jelo.

VARDA, plan. (1 389 m) u ji. Bosni, d. od r. Lima.

VARDAR 1) najveća r. u J. Srbiji, duž. 285 km, izvire pod plan. Vlajinicom u blizini Gostivara; teče prvo u si., a od ulaska u Dervensku Klisuru u ji. pravcu; protiče naizmenično kroz kotline (Polog, Skopsko Polje, Tikveš, Đevđelisko Polje) i klisure (Derven, Tavorsku K., Demir Kapiju, a u Grč. kroz Cigansku Klisuru); uliva se u Solunski Zal. Dolina V. važna saobr. arterija B. P. Osim gl. moravsko-v. saobr. linije, na dolinu V. izbija i njenom celom dužinom prolazi bos.-makedonski put. 2) kalendar, izdaje Kolo srp. sestara (od 1906.), u Beogradu; bio namenjen širokim slojevima, naročito u J. Srbiji, za buđenje i održavanje nar. svesti i kulture; sadrži znatan broj knjiž. priloga i naročito popularnih članaka.

VARDARAC, slapovit i hladan vetar, koji duva od Šar-Pl. niz vardarsku dolinu. Sr. brzina oko 5 m/sek., a pojedini udari dostižu 15 m/sek.; podržava vedro vreme.

VARDARIJA, prim. deo Solunske Ravnice (Kampanija); močvarna obl. s prostranim travnjacima, gde dolaze na zimovanje mnogi stočari; stan. i danas znatnim delom Sl. Vardarijoti, Turci koji su oko 838. naseljeni u j. Makedoniji oko Vardara.

VARDARSKA BANOVINA, polit. samoupravna obl. (37 389 km², 1 575 185 st.), u j. delu Kralj. Jugosl., najvećim delom u obl. Povardarja; manjim delovima zahvata sliv Morave (J. Moravu do ušća Toplice, i Sitnicu do ušća Laba), sliv Drima (na SZ i JZ) i sliv Strume (g. tok Strumice); upravo ceo j. kraj države između Bug., Grč. i Arb. Na S se graniči Zetskom i Moravskom ban. U slivu Drima plan. šarsko-pindskog, u ostalim slivovima plan. rodopskog sistema. Između plan. potoline, od kojih su najveće Pelagoniska (Bitoljsko-Prilepsko Polje), Polog, Ovče Polje, Skopsko Polje i Kosovo. Pored žita i duvana u dolini Vardara, zbog izmenjene sred. klime, uspeva i gaji se mak, a na J oko Strumice i Đevđelije susam i pamuk; oriz se gaji u Kočanskom i Strumičkom Polju i u dolinama Topolke i Babune (kod Velesa). Na visokim plan. (Šar-plan., Bistri, Jakupici, Maleškim i Osogovskim Plan.) stočarstvo (intenzivno i ekstenzivno). Na jez. (Ohridskom, Prespanskom i Dojranskom) razvijen ribolov. Ind. dobro razvijena u Leskovcu, inače slaba; rud. u razvoju (20 000 vagona uglja, 8000 v. magnezita i 5000 v. hromne rude god.); saobr. žel. i autobuski; gl. saobr. linija: žel. pruga Niš-Skoplje-Solun. Gradovi: Skoplje (središte ban.), Tetovo, Bitolj, Kumanovo, Vranje, Leskovac, Priština, Prizren.

VARDENIK, pl. jz. od Vlasinskog Blata (Vardarska Ban.); najviši vrh Vel. Strešar (1875 m).

VAREGI, Varezi → Varjazi.

VAREZ Edgar (Varèse, • 1901.), amer. kompozitor modernist; komponuje orkestarska dela: Integrali, Hiperprizma, Amerika.

VAREZE, varoš u s. It. (42 600 st.), i. od istoimenog jez.; ind. mašina, hartije, tkst.

VARENIJUS Bernhart (1622.-1650.), hol. geograf; osn. fiz. geogr.; gl. delo: Opšta geografija.

VARENIKA, toplo mleko; u Crnoj Gori i nekim dr. krajevima: slatko mleko.

VARENjE, fzl. funkcija koja ima za cilj da dovede hranu u takvo hem. i fiz. stanje da može biti resorbovana u crevima i iskorišćena u procesima → metabolizma. U ustima se uglavnom vrši fiz. promena, pod dejstvom žvakanja i pljuvačke, i saharizacija kuvanog skroba (razlaganje u šećer maltozu) pod uticajem ptijalina. U želucu se nastavlja fiz. pretvaranje (rastapanje vezivnog tkiva dejstvom želudačne kiseline); obavlja se, pod uticajem pepsina, hem. razlaganje belančevina (na albumoze i peptone) i vrši neznatno pretvaranje masti pod uticajem lipaze. U crevima se, dejstvom raznih probavnih sokova i fermenata, obavlja završno v. sve 3 vrste oslobođenih i delimično svarenih hranljivih materija: belančevine, pod uticajem tripsina i erepsina, pretvaraju se u amino-kiseline, masti pod uticajem lipaza i žuči u glicerin i masne kiseline odn. sapune, skrob i složeni šećeri (saharoze), pod uticajem dijastaza, invertina i dr. fermenata, u proste šećere (glikozu, levulozu i dr.). Aparat za v., digestivni aparat, počinje od usta, završava se krajnjim delom debelog creva; sačinjavaju ga: usta, ždrelo, jednjak, želudac, tanka i debela creva, kao i žlezde koje pomažu varenju: pljuvačne, jetra, i pankreas.

VAREŠ, varošica (3100 st.) u sr. Bosni (Drinska Ban.); postala u 15. v. kao rud. središte; rudnici su državni i još rade, sa maksimalnim god. kapacitetom od 5350 vagona sirovog gvožđa; ruda so izvozi a 1 deo se topi u visokim pećima; livnica izrađuje: vodovodne i kanalizacione cevi, peći, ograde i dr.

VARIVA, uža grupa povrća: pasulj, grašak, bob i sočivo; uspevaju u Jugosl.; prosečan god. prinos (1923.-1932.) bio 1 070 345 q.

VARIJA (lat.), razno. Varijabilan, promenljiv. Varijabilitet, promenljivost živih bića; osnovna i opšta sposobnost živih bića da se mogu menjati; pojava menjanja ili variranja osobina 1 vrste ili rase, prilikom koje postaju nove forme ili varijacije; veličina v. se može meriti matematičkim metodima. Varijacija, menjanje, promena; 1) u biol.: individualno otstupanje i različnost u pojedinim osobinama jedinki 1 vrste ili rase živih bića, kao i sam proces koji do toga dovodi; katkad se izraz v. upotrebljava da označi i samu jedinku različitu od ostalih iste vrste; u biol. se razlikuju: nenasledne (modifikacije, somacije) i nasledne (mutacije), a u poljopr. i kombinacije (nastale ukrštanjem); ako se mogu postaviti u 1 niz sa postupnim prelazima (kontinuiranje v.) zovu se fluktuacije; постоје још: нормалне или патолошке; геогр. и прогресивне. 2) у мат.: → комбинаторика. 3) у муз.: тема која се јавља у разним ритмичким, мелодиским и хармониским облицима; у њој се најбоље види способност композитора за обраду 1 муз. идеје; јавиле се рано, по једнима још у средњев. грегоријанској епоси, а по др. почетком полифоног периода (15. и 16. в.). Variatio delectat (лат.) промена прија. Varijanta, inačica; pojedine različite odlike kod varijacija. Varijete (frc.), lako veselo poz. u kojem prevlađuju igre s pesmom i muzikom, baleti, šaljive scene i smele vežbe artista. Varijetet, skup jedinki 1 vrste organizma koje se od ostalih iste vrste razlikuju sa 1 ili više neznatnih naslednih osobina; 1 od najnižih jedinica klasifikacije živih bića (skr. var.).

VARIOLA (nlat.) → boginje velike. V. vaccina (bovina) → boginje goveda. Variolizacija, prenošenje vel. boginja s obolelog lica na zdrava, u cilju imunizacije; vršena je na I pre Hr. na taj način što je nožićem uziman gnoj iz bubuljice obolelog i prenošen na zdrava lica blagim zarezom u kožu; davala dobre rezultate, kad je prenošen od lica sa blagim oblikom bolesti, inače dovodila do oboljenja i smrtnih slučajeva; danas u upotrebi samo kod kult. zaostalih plemena, a u civilizovanim zemljama zamenjena → vakcinacijom.

VARIOMETAR (lat.-grč.) 1) sprava za merenje brzine uzdizanja ili spuštanja u vertikalnom pravcu; upotrebljava se na balonima i aeroplanima. 2) promenljivi induktivni otpornik, sastavljen od 2 samoinduktivna kalema, vezana u el. kolu, tako da mogu menjati svoj relativan položaj i međusobno otstojanje; usled tih promena menja se i međusobna indukcija kalema i ukupna samoindukcija v. Prema tome, v. uključen u neko el. kolo, može postupno i neprekidno menjati samoindukciju dotičnoga kola; upotrebljava se kao bezvatni otpornik za naizmenične struje uopšte, a u radiothn. kao podešavač treperećih krugova, gde se sreće često u vidu antenskog v.

VARISCISKE PLANINE, pružale se u karbonskoj formaciji kroz Sr. Evr. u vidu luka; u tercijeru su bile odnete.

VARIĆAK Vladimir (• 1865.), prof. mat. na univ. u Zagrebu; poznat po svojim radovima iz neeuklidske geom., naročito interpretacijom teorije relativiteta u ovoj obl.; njegova ist. istraživanja o životu i radu Ruđera Boškovića izdala je Jsl. akad. znanosti.

VARICA, običaj da se na Varin-dan (4./12.) kuva u 1 sudu v., pomalo od svakog žita i variva, i da se to jede; verovatno žrtva precima, kao i koljivo.

VARICELE (nlat.) → boginje ovčje.

VARICES → vene proširene.

VARJAZI, Normani iz Skandinavije; u 9. v. upali u zemlje I. Sl. i osn. kod njih prve kneževine; bilo ih i u Carigradu, u službi viz. careva.

VARLAAM i JOASAF, čuveno srednjev. delo o princu Joasafu i pustinjaku Varlaamu, koji na njega utiče; ustvari roman iz života Bude, u kojem su uz gl. motiv upletene još neke priče; Jsl. ga primili preko viz. knjiž.; preveden je rano; imaju ga i Bugari i Rusi iz verovatno istog prvobitnog prevoda; naši rukopisi nisu stariji od 15. v.

VARLAJ Vladimir (• 1895.), slikar; radi skoro isključivo predele uljanim bojama i akvarelom.

VARMEĐA (mađ.), županija, okrug.

VARNA, varoš i pristanište (72 000 st.) na Crnom M. (Bug.); do 1913. najveća bug. luka; zbog gubljenja vel. zaleđa u Dobrudži opala tako da po jačini prometa stoji sada iza → Burgasa; morska kupališta. Bitka kod V., vođena 10./11. 1444. između sultana Murata II i polj.-mađ. kralja Vladislava; mada je 3 meseca ranije između Polj. i Tur. zaključen mir, Vladislav je po nagovoru papskog poslanika ponovo prodro u Bug., ali je kod V. njegova vojska potučena, a on poginuo.

VARNAVA sv., apostol, rođen na Kipru; pratio 12 god. ap. Pavla; kasnije radio samostalno; po predanju osn. milansku crk. i napisao liturgiju, koju posle prepravio sv. Amvrosije.

VARNEMINDE, pristanište i morsko kupalište na Baltičkom M. blizu Rostoka (Nem.).

VARNSDORF, varoš (24 000 st.) u ČSR; tkst. ind.

VARON 1) Publije Terencije, rim. konzul iz 3. v. pre Hr.; potukao Hanibala u bici kod Kane (216. pre Hr.). 2) Marko Terencije (116.-27. pre Hr.), rim. pesnik i naučnik, 1 od najvećih naučnika svoga doba; gl. delo: De re rustica. 3) Publije Terencije (82.-35.) pre Hr.), rim. epski i elegički pesnik; gl. dela: Sekvanski rat (Cezarevo ratovanje s Ariovistom) i Argonauti, sačuvani u odlomcima.

VAROŠ, varošica → grad.

VARTA, reka, d. pritoka Odre; izvorište i veći deo sliva u Polj., ušće u Nem.; plovna oko 400 km.

VARTBURG, zamak u Tiringiji (Nem.), sazidan pre 1100. g., u kojem je Luter preveo Sv. pismo.

VARTOLOMEJ sv., jedan od 12 apostola; po predanju odlazio u Indiju; živ oderan i raspet u Jermenskoj. Vartolomejska noć (Krvava svadba), pokolj koji izvršili frc. katolici u saglasnosti sa Katarinom Mediči, majkom Šarla IX, nad hugenotima uoči sv. V. (24./8. 1572.) posle venčanja Katarinine ćerke Margarite s Anrijem IV.

VARUS (lat.), u med. oznaka da je ud ili njegov deo okrenut unutra. Genu v., koleno u obliku slova O.

VARUH (Baruh), učenik jevr. proroka Jeremije.

VARCAR VAKUF, ranije ime Mrkonjić-Grada.

VARŠAVA, gl. grad (1,18 mil. st.) rpb. Polj.; leži na r. Visli; veći deo na l. obali; lepo uređena varoš: više trgova, parkova i mostova; tvrđava, više crk. (kat., prav., prot., reform., sinagoga), spomenika (Koperniku, Paskijeviću, Sobjeskom, Mickijeviću); univ., v. thn. šk., um. šk., muz. konzerv., nar. muzej; važna saobr. raskrsnica (pristanište, 5 žel. stanica); razvijena trg. i ind. Varšavski ugovor, zaključen 1772. između Rus, Austr. i Pruske o 1. podeli Polj. Varšavjanka, polj. igra slična mazurci.

VASA, jevr. kralj (942.-928. pre Hr.): uništio porodicu Nadab da bi se dočepao prestola; pobeđen od kralja Ase.

VASAL → kletvenik. Vasalna država, u sr. v. i početkom n. v. država pod vrh. vlašću druge, kojoj plaćala danak i pomagala je u ratovima.

VASAČ, plan. u S. Amer., pripadaju masivu Stenovitih Pl.; pružaju se od r. Kolorada u pravcu Vel. Slanog J., između visoravni Vel. Basena i predela Kolorada.

VASELjENSKI (EKUMENSKI) PATRIJARH, naziv carigr. patrijarha; prvi ga uzeo Jovan IV Posnik (588.), protiv čega protestovao papa Grgur Vel., koji je sebe nazivao slugom slugu božjih. V. sabori, skup ep. cele hrišć. crk. radi rešavanja važnih pitanja vere (dogmata); prav. crk. priznaje 7 v. e; rim. crk. preko 20.

VASERMAN 1) August (Wassermann, 1866.-1925.), nem. lekar i bakteriolog; otkrio 1906. serološku reakciju za dijagnozu sifilisa (→ Vasermanova reakcija). 2) Jakob (1873.-1934.), nem. romanopisac, sklon etičkim i rel. problemima i psih. jevrejstva; pod uticajem Dostojevskog; gl. dela: Kristijan Vanšafe, Slučaj Mauriciusa i dr. Vasermanova reakcija, r. vezivanja komplementa primenjena za serološku dijagnozu sifilisa; radi se bistrim serumom čovečje krvi; Vaserman upočetku upotrebljavao kao antigen jetru od mrtvorođenog sifilističnog deteta; kasnije se pokazalo da ekstrakti čovečjeg ili goveđeg* srca mogu da zamene antigen. Rad istovetan sa radom u reakciji vezivanja komplementa; veoma je složena, zahteva potpunu opremu laboratorije, iskusnog serologa, vel. pedantnost pri radu. Negativna V. r. ne znači sa sigurnošću da dotično lice nije obolelo od sifilisa; savesno rađena pozitivna r. znači da postoji oboljenje od sifilisa; ali u našim krajevima nju mogu dati još i lepra i spirohetoza* ikterohemoragije; u slučaju neslaganja između kliničkog i laboratoriskog nalaza potreban je dogovor između kliničara i serologa, da bi se utvrdila istina; u svakom slučaju ne treba je raditi za vreme visokih tmpt. pri akutnim oboljenjima (malarični napad, šarlah, difterija). Dragoceno dijagnostično sredstvo koje treba pravilno i upotrebiti i proceniti.

VASILEV Orlin (• 1904.), bug. knjiž. realističkog i levičarskog pravca; piše pripovetke (Prosta srca) i romane (Bela staza. Ognjeni obruč. Tor).

VASILENKO Sergej N. (• 1872.), rus. kompozitor i dirigent; komponovao: 2 simfonije, 2 simf. poeme, 3 svite za orkestar, operu Sin sunca i dr.

VASILIJANI, pogrešan naziv kojim su kat. označavali unijatske kaluđere, stoga što su ovi živeli po pravilima sv. Vasilija; međutim tih pravila se drže i prav. kaluđeri, od kojih su ih unijati i primili.

VASILIJE, crnogorski vladika (1750.-1766.), rođak i savladar vladike Save; iskoristio Savinu skromnost, pa uzeo vlast u svoje ruke; stekao jak uticaj ne samo kod Srba u C. Gori, već i u Tur.; uticao da C. Gora odbije danak Turcima i odbio njihov napad; radio na podizanju prosvete i napisao za vreme bavljenja u Rusiji: Istoriju Crne Gore (→ sl.).

VASILIJE 1) Vel. sv. (329.- 379.), ep. u Kesariji, crk. otac; napisao: O sv. duhu, Na šestodnev (tumačenja), sastavio liturgiju i pravila za monahe. 2) Blaženi, rus. kaluđer iz 16. v., mnogo uvažavan od naroda i cara Ivana Groznog. 3) Buslajević, novgorodski junak iz rus. nar. pesama. 4) Ostroški sv., nikšićki ep. (1651.-1671.), sahranjen u Ostrogu: veoma poštovan u Herc. i Crnoj Gori: o njemu pisao ep. Nikodim Milaš.

VASILIJE, Vizantija: 1) V. I Makedonac, car (867.-886.), osn. makedonske dinastije; dočepao se prestola ubistvom; prevodio balk. Sl. u hrišć. i postigao vel, uspeh koji imao i polit. značaj. 2) V. II, car (976.-1025.), ratovao sa pobunjenikom Bardom Fokom u M. Az., pri čem mu pomagao rus, kn. Vladimir; potukao makedonskog cara Samuila 1014. i ponovo pokorio Bugare. Srbe i Hrvate. Za njegove vlade grč. svešt. preveli Ruse u hrišć, (989.); posle njegove smrti počelo naglo opadanje Viz. Rusija: 1) V. I, vladimirski i moskovski vel. knez (1389.-1425.), sin Dimitrija Donskog, prisajedinio Moskovskoj Knež. Nižnji Novgorod. 2) V. II Slepi, moskov. vel. kn. (1425.-1462.), sin prethodnog. 3) V. III, moskov. vel. knez (1505.-1533.), sin Ivana III; prisajedinio Moskovskoj Knež. pskovsku, rjazansku i seversku obl.; oteo od Poljaka Smolensk, a od Tatara Kazan. 4) Šujski, izabran za rus. cara posle ubistva lažnog Dimitrija (1606.-1610.); poveo rat sa Polj., ali zbačen, postrižen i odveden u Varšavu, gde je umro (1612.).

VASILIKE, vel. viz. zakonik u 60 knj., izrađen krajem 9. i početkom 10. v., i objavljen pod imenom carskih zak.; najopsežnija i najvažnija prerada Justinijanovog prava na grč. jez.; s izvesnim preradama i dopunama važio do pada Viz.

VASILIKO, pristanište i varošica (1 350 st.) na Crnom M. u Bug.

VASILISK 1) mitol. biće, pola ptica, pola zmija, koje je ubijalo pogledom. 2) viz. uzurpator (476.-478.), zbačen s prestola od Zenona, koji ga umorio glađu.

VASILICA, Vasiljica, Vasiljevdan, Mali Božić, Nova Godina, 1./1. po st. kal. i ritualni kolač koji se tada sprema. Običaj veoma rasprostranjen kod prav. Jž. Sl. i Grka. Praznovanje V. s pravljenjem ritualnog kolača najveći praznik balk. Cigana.

VASILjEV Dušan (1900.-1923.), pesnik, proživeo svet. rat u najosetljivijim god.; rano sazreo; to se oseća u njegovoj poeziji, uzbuđenoj, ali i dovoljno intelektualnoj, mada još ne potpuno razvijenoj; gl. delo: Izabrane pesme.

VASILjEVIĆ Alimpije (1831.-1911.), prof. Vel. šk. i političar; kao ugledan član liberalne stranke bio više puta min.; kao knjiž. imao vel. pretenzija, koje prevazilazile njegove sposobnosti.

VASILjEVSKI Vasilije (1838.-1899.), rus. istorik; napisao mnogo rasprava o ist. Viz.

VASIONA, skup svih nebesnih tela kao 1 jedinstven fiz. sistem.

VASIĆ 1) Vladimir (1842.-1865.), pesnik, pisao u Brankovom duhu, imao dosta uspeha rodoljubivim pesmama; posmrtnu knj. pesama izdao njegov otac s predgovorom Stojana Novakovića (1861.). 2) Dragiša (• 1885.), adv. i knjiž.; dopisni član S. k. akad.; snažan naročito u pričama iz ratnog vremena, a ima i dubljih soc. i psih. motiva; objavio studiju: Karakter i mentalitet 1 pokoljenja; успомене: Dva meseca u jsl. Sibiru, nekoliko zbirki pripovedaka: Pad s građevine i dr. i roman: Crvene magle. 3) Miloš (1859.-1935.), div. gen., učestvovao u ratovima 1876. 1877./8. i 1885. Prof. Voj. akad. 1900. i 1922. min. voj. U svet. ratu komandant Dunavske div. Gl. dela: Ratni potsetnik i Zapisnik, Voj. čitanka, Breznički boj, Visoka voj. disciplina n Vojska i politika. (Na sl. Dragiša V.)

VASKO DA GAMA (1469.-1524.), port. moreplovac; prvi oplovio Afr. (1497.) i stigao u ind. grad Kalkutu, otkrivši pomorski put za Indiju; kasnije vice-kralj port. kolonijalnog carstva u Indiskom Ok. (→ sl.).

VASKRSENjE 1) iz mrtvih, verovanje da će mrtvi pred strašni sud ustati iz grobova sa telesima, ali bez fiz. potreba (tzv. proslavljena telesa); postoji u mnogim rel. 2) Hristovo (Uskrs), praznik u spomen Hristovog ustanka iz groba, 3. dan po smrti; pada uvek u 1. nedelju posle punog meseca i prolećne ravnodnevice (21./3.). 3) roman L. N. Tolstoja, u kojem iznosi niz soc.-etičkih problema savr. čoveka i podvlači lažnu konvencionalnost društv. odnosa.