Свезнање В1

Извор: Викизворник

СВЕЗНАЊЕ


В-Васкрсење

В, в, 3. слово ћирилице; у црксл. вједи; 29. и 30. слово латинице v, w.

V 1) рим. бр. 5. 2) скр. за лат. volumen (запремину) 3) скр. за волт, јединицу ел. напона. 4) хем. знак за ванадијум.

W1) скр. за West (енгл.-нем.) → запад. 2) окр. за Watt, јединицу ел. снаге.

ВАБАШ (Wabasch), р. у С. Амер., притока Охаја: дуга 960 км, а пловна на дужини од 480 км.

ВАБИЛО, вабак, справа којом се подражавају гласови да се доваби дивљач; подражава се глас срне да се домами срндаћ; тетрепке, за тетреба мужјака; лештарке (певца) да се доваби други; миша или рањеног зеца за лисицу итд.; код лова на јелене за време рике ваби се на рог, шкољку или стаклени цилиндар.

ВАВЕДЕЊЕ, прав. празник (21./11. по ст.) као успомена на увођење богородице у храм.

ВАВИЛОН, престоница ст. Вавилоније, на Еуфрату; 1 од најлепших и најбогатијих градова на И у ст. в.; његови вртови сматрани за 1 од 7 свет. чуда. Вавилонска држава, осн. Вавилонци, народ семитског порекла, који се око 2500. пре Хр. доселио на обале Еуфрата (ст. в. царство); у току првих 5 векова обухватила све земље од Перс. Зал. до обала Сирије, али убрзо потпала под власт Косејаца, па Асираца; крајем 7. в. пре Хр. обновио је Набополасар (н. в. царство), чији син Навуходоносор поново заузео скоро целу Пр Аз. и Ег.; уништио је перс. краљ Кир 539. пре Хр. В. религија, раширена у ст. Асирији и Вавилонији, прир. вера са много богова, поштовањем звезда; на челу бог Асур и Мардук; по њој материја вечна, богови се рађају из воде и спајају се у тројство (Ану, Енлил, Еа); после њих Шамаш, бог сунца, и Иштар, мати богова; касније много богова у сваком граду; постоје: зли духови, од којих се брани св. водом, амајлијом итд., подземни свет, верни приносили жртве, читали молитве, поштовали мртве и подизали храмове па 7 спратова с кулом; веровање сачувано у епосима о борби богова и о јунаку Гилгамешу. В. ропство, после разорења Јерусалима (586. пре Хр.) в. цар Навуходоносор одвео у В. Јевреје (трајало 70 г.). В. папско ропство (1305.-1377.), време за које су папе столовале у Авињону (Фрц.) и биле под утицајем фрц. краљева; названо по ропству Јевреја у В. В. уметност, са сумерском и ег. Једна од најстаријих на свету; извршила вел. утицај на Асирце, Сирце и Персијанце; архт. споменици се слабо очували, јер је за њих искоришћавана више опека него камен; палате се састојале од неколико зграда, груписаних око унутрашњег дворишта; храмови подизани на спратове у облику пирамиде (в. кула), с емаљираним фасадама. Ново в. царство оставило изванредно раскошне капије, на чијим су високим зидовима израђене дивне прилике животиња у високом рељефу. Вајарство имало изразито монументални карактер и подизало култ борбе и телесне снаге; мирни кипови и моћне главе одају вел. смисао за пластику. Примењена, ум. богата нарочито украсима од пл. метала.

ВАВПОТИЧ Иван (• 1877.), сликар, припада 2. генерацији импресиониста блиских академизму и укусу публике из ср. грађ. слојева.

ВАВРА Нина (•1879.), глумица и списатељка; учествовала у књиж. покрету Модерне под псеудонимом Хајали; гл. дело: Долазак Хрвата (драма).

ВАГА (нем.) 1) справа за мерење тежине. 2) сазвежђе у зодијаку, знак ***.

ВАГАН (нгрч.), житна мера; здела, чанак.

ВАГАНДИ, црначки народ у пределима сев. од Викторијина Ј., поглавито у земљи Уганди; припадају групи Бантуа; имали држ. организацију.

ВАГАЊ, превој (1122 м) на пл. Динари, на путу Сињ-Ливно, који води преко карсне висоравни Пролога.

ВАГЕНАР Јохан (• 1862.), хол. композитор увертира, симфониских поема, опера итд.

ВАГИНА (лат.), усмина, мускуломембранозни канал цилиндричног облика; делом у карличној дупљи, делом у вулви, коју спаја с грлићем материце; ж. орган парења; у миру, предњи зид належе на задњи. Дужина: 5-14 см, ср. дужина 6-7 см, ширина се повећава према материци; зидови еластични; предњи наслоњен на бешику и мокраћни канал, задњи належе на ректум. Вагинизам, болесна осетљивост улазног дела ж. полног органа, настала услед разних локалних промена; при покушају полног чина изазива јаке болове и грчеве, те га отежава или сасвим онемогућава; јавља се после бруталне дефлорације, обољења полних органа и код неурастеничних ж. Вагиноскопија, преглед в. помоћу инструмената (спекулума).

ВАГНЕР 1) Ото (1841.-1917.), аустр. архитект, гл. претставник сецесионистичке архт., зачетник модернистичког правца. 2) Рихард Вилхелм (1813.-1883.), нем. музичко-драмски композитор, песник и писац; почео да ствара још као студент, а касније, под утицајем Бетховена, писао опере; тежио да успостави у муз. драми потпун склад муз., текста и глуме, и дао јој најпунији израз; оперско поз. у Бајројту, које је баварски краљ подигао ради приказивања његових опера, сматра се и данас као храм нем. нац. културе. Поред опера: Љубавна забрана, Риенци, Холанђанин луталица, Танхајзер, Лоенгрин, циклуса Нибелуншки прстен, Тристан и Изолда, Парсифал и др. написао и чувена муз. естет. дела: Опера и драма, Ум. и револуција итд. 3) Херман (1840.-1929.), нем. географ и писац; гл. дела: Општа географија, Насељеност земље.

ВАГНЕР-ЈАУРЕГ Јулиус (• 1857.), бечки проф. психијатрије и неурологије: епохални проналазач лечења прогресивне парализе маларијом, носилац Нобелове награде.

ВАГОН (нем.) 1) жел. кола. 2) уобичајена мера за тежину робе: 10 000 кг.

ВАГРАМ, место у Аустр. близу Беча. Битка код В. (6./7. 1809.). После неуспелог покушаја да пређе Дунав (21./5.) Наполеон је одморио вој. на дунавској ади Лобау и сачекао појачање које су му довели пасторак Ежен Боарне и ген. Макдоналд; затим је (ноћу измећу 4. и 5./7.) страшном канонадом према Асперну привукао пажњу непр. на ту страну; док је аустр. надвојвода Карл своју вој. (140 000 вој. и 400 топова) груписао на тој страни, Наполеон је пребацио своју вој. (150 000 вој. и 450 топова) на л. обалу Дунава у правцу Енцередорфа; сутрадан (5./7.) вршен је код обе стране распоред трупа; надвојвода Карл намеравао да одвоји Французе од Дунава и да их нападом на оба крила стегне као у клешта; Наполеон имао намеру да потуче аустр. л. крило, да му отме Ваграмску Висораван и да нагна целу вој. на повлачење. Битка отпочела 6./7. у 6 сати изјутра, а у 11 Аустријанци су веровали да су победили; Наполеоново д. крило (Даву и Удино) успело да одбаци непријатеља ка Русбаху, али је л. крило (Масена) принуђено да отступи, а и центар (Бернадот) почео да попушта. Наполеон је онда помогао Масену са 100 топова (Друо), који су зауставили непријатеља, а у исто време образовао од ит. вој. и 4 000 коњаника огромну кару која је потисла непр. центар и отела му Сисенбрун и Адеркла; после тога прешло у напад и његово д. крило; Даву заузео Нојсидел, а Удино В.; у 4 сата по подне надвојвода Карл наредио повлачење; мада им у току битке избачено из строја 30 000, а заробљено 12 000, Аустријанци се повукли у реду и груписали око Знајма, где су (11./7.) потписали примирје, а затим и мир у → Шенбруну.

ВАГУС (nervus vag), десети лубањски живчани пар; мешовити живац; углавном оживчава срце, респираторне и трбушне органе (→ живац).

ВАДА, ров за наводњавање земљишта, снабдевен уставама и преливима за правилну поделу воде; ред при наводњавању (вадање) и строге казне за прекршај помињу се још у хрисовуљама краља Милутина.

ВАДАЈ, обл. у ср. Судану у Афр.; припада Фрц. Екваторској Афр.

ВАДЕМЕКУМ (лат.), приручна књ. за лекаре, инжењере и др. струке.

ВАДИ ХАЛФА, варош у Англо-ег. Судану на Нилу, у близини ег. границе; жел. станица на прузи Александрија-Картум.

ВАДОЗНА ВОДА, која постаје од атмосферског воденог талога.

ВАДУЦ, варош (1700 ст.) у Кнежевини Лихтенштајну на Рајни; ткст. инд. и винарство.

ВАЗА (лат.), суд за воду, вино, маст и др., најчешће од печене земље. В. грч. најзначајније за ист. ум. због разноврсних и лепих облика, и слика. Најстарије грч. в. из 8. в. пре Хр., украшене су геом., стилизованим хијератичким фигурама (дипилонски стил). Од 8. в. у Грч. се сликају црне слике на црвенкастој основи, а у сцене се уноси покрет и живот; од краја 6. в. сликају црвенкасте слике на црној основи, а композиције још живље и слободније. У 5. в. сликање достиже врхунац и пружа вел. ум. (Бригос, Дурис); теме се узимају из митол. и свакидањег живота; гл. улогу има несравњено гибак цртеж, који савршено изражава дивне ставове и покрете; те слике су утолико драгоценије што је грч. сликарство на зиду и дасци пропало, тако да су оне гл. сведочанство о величини, разноврсности и лепоти грч. ант. сликарства; очувано их је неколико десетина хиљада, а има их по свим евр. музејима (и у Музеју кн. Павла у Београду).

ВАЗА, швед. династија (1523.-1689.); владала и Пољ. (1587.-1668.).

ВАЗАЛ, васал (срлат.) → клетвеник.

ВАЗАРИ Ђорђо (1511.-1574.), ит. историчар ум., сликар и архитект: гл. дело биографије ит. ум. од 14. до 15. в.; претстављају најзначајнији извор за познавање ит. ум. из доба ренесансе.

ВАЗДУХ, мешавина разних гасова; у приземним слојевима има: азота 78%, кисеоника 21% и аргона до 1%; осталих гасова: водоника, неона, хелијума, криптона, ксенона у малим количинама, а у променљивим количинама: водене паре, озона, амонијака, угљен-диоксида, прашине и микро-организама. (На сл. релативне сразмере разних гасова у милиону лит. в.) Чист в. је провидан, безбојан, без укуса и мириса, еластичан, лако покретљив; у сухом стању слаб спроводник топлоте и електрицитета; има вел. значај за жива бића због кисеоника и угљен-диоксида (→ асимилација, дисање). Засићеност в., стање при којем в. не прима у се више водене паре, тренутак када почиње → кондензација. Компримован в., сабијен в., који силом тј. под притиском унесен у затворене судове (обично челичне боце) у којима се чува. Ваздушна бања → климатска места. В. вир, в. понор, в. рупа, спирално понируће кретање в.; постаје у ведре дане, нарочито лети, због неједнаког загревања земљине површине; изнад топлијих површина в. се диже увис, а изнад хладнијих спушта се наниже и прави в. понор. В. гас → гас. В. запремина → кубатура. В. купање, врши се у циљу очвршћавања и јачања непосредним утицајем на голо тело; утиче повољно на рад срца и плућа; в. благо надражује живце и крвне судове и навикава их да брже и боље одговарају на спољне утицаје; крвни судови коже под утицајем мање топлоте в. регулишу производњу телесне топлоте и убрзавају размену материја. В. линија 1) најкраћа водоравна линија која спаја 2 места на геогр. карти. 2) утврђени в. правци којима саобраћају летилице. В. перспектива, светлосни ефекат; ствара се на тај начин што се простор измећу фотоапарата, објекта за снимање и иза њега не осветљава подједнако; претставља моћно средство за компоновање слика; не треба је мешати са вплов. перспективом. В. притисак, притисак в. масе на земљину површину. Просечно раван тежини живиног стуба од 760 мм на морској висини, при тмпт. 0º и геогр. ширине 45°, што на 1 см² износи 1033 г; није свуда једнак и непрестано се мења, што зависи од тмпт., влаге и в. кретања; с висином опада просечно 9 мм на 100 м; ако износи 760 мм, зове се нормални или атмосфера; слабији од нормалног зове се низак или депресија, а јачи висок. Његово смањивање и повећавање утиче на здравље услед промене количине кисеоника, који у в. повећаним притиском расте, а са смањеним пада; повећани п. продубљује и успорава дисање и рад срца, а уз то се удише већа количина кисеоника; смањен п. убрзава рад срца и органа за дисање услед разређеног кисеоника. На висини од 1000 м било има 4-5 у 1', а на 4000 м, 12-20 више удара; смањен п. на малим, ср. и већим висинама од 500-3000 м, благотворно делује на слабуњаве, малокрвне, плућне и живчане болеснике; разређен кисеоник потстиче организам на живљи рад и размену материје и гасова, и повећава број црвених крвних зрнаца и количине крвне боје. В. реакција → аеродинамичка реакција.

ВАЗДУХОПЛОВ, летилица, справа за летење; има их: тежих од ваздуха (аероплан, хидроплан, једрилица, жироптер, жироплан, аутожир, хеликоптер, хеликожир, хеликостат и ракета) и лакших од ваздуха (балон, ваздушна лађа). Људи су прво покушали да лете справама лакшим од ваздуха: балоном (браћа Монголфје, 1783.), у ваздушним лађама (пронађеним 1872.), којима први успешан лет извршили и вратили се на место поласка Французи Ренар и Кребс (1884.); данас праве вел. ваздушне лађе (цепелини) које прелећу Ок. и слободне балоне који узлећу у стратосферу (Пикаров, совјетски, с.-амер.). Од 1903., после успелог лета браће Врајт, приступило се грађењу аероплана који брзо потисли летилице лакше од ваздуха; у ист. њиховог развоја најзнатнији датуми: прелетање Ламанша (Француз Блерио, 1909.) и Атланског Ок. (Американац Линдберг, 1927.). Ваздухопловство, летење свим врстама в. и све што је са њим у вези; у вој.: целокупна ваздушна сила 1 земље: састоји се из авијације, балонства и противавионске одбране, а дели се на: сухоземно (в. војске) и поморско (в. морнарице); има задатак да у вези с трупама, одн. морнарицом створи услове за победу (дејством против непријатељ. вазд. сила, изнуравањем његове живе снаге, притиском на његово стан.) и да осигура безбедност своје земље и одржавање морала свога стан. Ваздухопловна болест, јавља се код ненавикнутих особа приликом лета услед разређености и влажности ваздуха, промене тмпт. и брзине лета; знаци: срце убрза и бије неједнако; уши брује, лице се зажари, наступа гађење, повраћање, главобоља, дремљивост, општи умор, а у тешким случајевима и привидна смрт. Може се јавити и код авијатичара после дугог, непрекидног и напорног лета; стога пред лет треба предузети нарочите хиг. мере због промене в. притиска и смањења кисеоника и ради заштите од хладноће и ветра. В. метеорологија → метеорологија. В. перспектива, погрешно названа ваздушном; добива се при снимању са балона, авиона, једрилица, високог брега, торња, куле, црк. итд. В. право, заснива се на међунар. конвенцији (од 1919.), нашем зак. о ваздушној пловидби (1928.), варшавској (1929.), и римској конвенцији (1933.); садржи одредбе о прелетању туђе тер. и о одговорности за накнаду штете путницима и 3. лицима (на земљи). В. пристаниште, свако место на земљи и води удешено за полазак и долазак ваздухоплова. Може бити: држ., јавно, спец. и прив.; држ. се деле на: вој. и пошт. Према прир. ваздухоплова који их употребљавају в. п. су. аеродром (за. аероплане), в. луке (за ваздушне лађе) и хидро-базе (за хидроплане). В. техника, аеротехника, обухвата наоружање и тхн. снабдевање, материјалом свих в. јединица у миру и рату; студију лета, изналажење и израду најсавршенијих типова апарата, и израду тхн. упутстава за аеронаутику и помоћних справа за лет. Ваздушна армија, део в. наоружане силе одређен за самостално дејство у рату; састоји се од јединица сухоземног и поморског вплов. В. десанти, слетање аероплана, натоварених наоружаним војницима, у непријатељску позадину; по извршењу задатка војници се враћају аеропланима на своје узлетиште. В. запрека → балони заштитни. В. једрилица, планер, летилица слична аероплану, али без мотора; при полету јој се даје брзина, потребна да се одвоји од земље, помоћу → сандова; за даљи лет користи топлотна струјања у ваздуху и може остати без спуштања по читаве сате и превалити, у правцу повољних струјања, по више стотина км. В. крстарица → аероплан војни. В. лађа, дирижабл, балон вел. размера, испуњен водоником или хелијумом; креће се кроз ваздух помоћу мотора; може му се давати жељени правац. Врсте: чврсте (систем Цепелина), мекане (систем фрц. пук. Ренара и нем. мајора Парсевала), получврсте (систем браће Лебоди у Фрц. и ит. ген. Нобила). В. мине, бомбе, које се пуштају с аероплана пред наилазак непријатељске бомбардерске експедиције и одржавају у ваздуху помоћу падобрана; служе као препрека у ваздуху непријатељској нападној авијацији. В. област, над држ. територијом и прибрежним морем: потпада под сувереност дотичне државе; конвенцијом од 1919. одређена је слобода прелета туђе тер. у међунар. вплов. саобраћају, на утврђеним местима и према утврђеним правилима. В. одбрана, организација земље, извесних важних делова тер. или животних центара државе у циљу одбране од непријатељског напада из ваздуха; садржи: део авијације за борбу и средства противавионске о. В. стрелице, челичне стрелице, зашиљене на врху; имају лимене стабилизаторе на репу да би падале на земљу увек врхом надоле; бацане за време свет. рата из аероплана на трупе на земљи; опасно оружје.

ВАЗЕКТОМИЈА (лат.-грч.) 1) операција којом се код простатичара делимично исеца семеновод да би се смањила простата и олакшало мокрење, или ради подмлађивања (по методу Штајнаха). 2) делимично исецање крвних судова.

ВАЗЕЛИН, производ добивен фракционом дестилацијом нафте; има масласт састав, жућкасту или зеленкасту боју и слаб мирис на петролеум; пречишћен је беле боје и нема мириса; по саставу смеша вазелинског уља и аморфног (прото-) парафина у облику жела. Вештачки в., справља се мешањем вазелинског уља с парафином или церезином, има мању вредност од прир., јер мешавина дужим стајањем престаје да буде хомогена; употребљава се као мазиво, за мазање коже, у козметици и фармацији за израду различитих препарата итд. Бор-в., садржи 10% борне киселине; употребљава се као блага антисептична маст за нос, очи, ране итд.

ВАЗНЕСЕЊЕ, ман. под Кабларом. вероватно из 12.-13. в., потпуно разорен. В. Христово → Спасовдан.

ВАЗНЕЦОВ Виктор (• 1848.), рус. сликар, радио рел. слике за црк.

ВАЗОВ Иван (1850.-1921.), буг. књиж., револуционар и политичар; најплоднији буг. писац, 1 време скоро једини претставник буг. књиж. из 2. половине 19. в.; има неоцењиве заслуге за развој књиж. јез. и увођење вел. броја н. књиж. родова. Писао песме: Мајска китка, Застава и гусле, Избављење, Гусле, Јоргован ми замириса итд.; епско-лирске циклусе: Епопеја заборављених. Легенде царевца; песме: Громада; прозна дела: Хаџи-Акил, Немили-Недраги, Митрофан и Дормидолски; романе: Под игом, Нова земља, Казаларска царица. Иван Александар, Светослав Тертер; драме: Борислав. Службогонци; путописе итд.

ВАЗОДИЛАТАЦИЈА (лат.), проширење крвних судова; наступа услед отклањања (супресије) дејства вазоконстриктора или услед непосредног надражења вазодилататора (→ вазомоторни живчани систем); повлачи за собом пад крвног притиска у обл. проширених артерија, а пораст у одговарајућим венама; омогућава снабдевање појединих органа већом количином крви, а врши и друге улоге (→ ерекција). Вазоконстрикција, сужавање крвних судова, наступа услед повећаног надраживања вазоконстриктора (→ вазомоторни живчани систем); повлачи за собом: повишење крвног притиска изнад, а опадање испод места сужавања, бледило, опадање запремине и локални пад тмпт.

ВАЗОМОТОРНИ ЖИВЧАНИ СИСТЕМ. састоји се из вазоконстрикторних и вазодилататорних живаца и живчаних центара за једне и друге; вазоконстрикторни живци излазе из продужене и кичмене мождине (→ живац, живчани систем) и прелазе у симпатикус, одакле преко сплетова који обавијају артерије одлазе у све органе директно или тек по проласку кроз периферне живце; вазодилататорни живци, изузев оних који путују са живцима главе, имају сличан начин гранања и воде слично порекло: и једни и др. најчешће се налазе у истим ж. стаблима. Живчани центри и једних и других налазе се: гл. у продуженој, споредни у кичменој мождини и у периферним ганглијама.

ВАИЗ (тур.), мусл. проповедник.

ВАЈАН Андре (Vaillant, • 1892.), проф. у шк. источних јез. у Паризу; написао: Српско-хрватску граматику (с А. Мејеом) и разне студије из обл. сл. филологије. 2) Едуард (1840.-1915.), фрц. политичар, члан Париске комуне, због чега осуђен на смрт, па помилован; све до смрти играо видну улогу у фрц. унутрашњој политици. 3) Себастијан (1669.-1722.), фрц. ботаничар; гл. дело: Флора околине Париза.

ВАЈАНГ, азиско поз. са сенкама и фигурама (нарочито познато на Јави).

ВАЈАНДОТ КОКОШ, пореклом из Амер., добивена укрштањем сребрне хамбуршке, браме и сребрне бантам к.; крупна тела, широке, ниске кресте, жута кљуна и ногу, перја сребрна, бела, црна или сура; укусна меса, добра носиља и мати.

ВАЈАРСТВО, скулптура, пластика, уметност која отвара облике, ликове и тела у камену, бронзи, дрвету, слоновој кости, пл. металу, печеној земљи, порцелану и др. чврстом и постојаном материјалу; јавило се још у преист. доба (палеолитик) и развијало се све до данас. У ст. в. њега су неговали и знатно усавршили Египћани, Вавилонци и Асирци. Грци, Етрурци и Римљани; на И било је углавном потчињено архитектури и верским потребама; полет су му дали тек Грци (у јелинско доба: Фидија, Мирон, Праксител, а у јелинистичко доба: родска и пергамска шк.); ср. в. претставља доба његова опадања; виз. и јелинска ум. обраћале су му мало пажње, а ром. и готски ум. нису били у стању да га опет подигну на ону висину коју је достигло код ст. Грка; са много више успеха на њему су радили ар. ум., али су му дали чисто орнаментални карактер; крајем ср. и почетком н. в. ит. уметници су се вратили грч: и рим. класици; то је у н. в. (у доба ренесансе, барока и рококоа) довело до његовог наглог развоја. После вел. фрц. револуције, у евр. в. је, као и у свим гранама ум., опет овладао класицизам, који је проповедао враћање грч. и рим. узорима; његови гл. претставници били су онда Италијан Канова, Енглез Флаксман, Немац Шадова и Данац Торвалдсен; целокупно евр. в. 19. в., изузев фрц., претставља подражавање и рутинирани академизам; тек су романтичари Рид и Бари, па онда Карпо и импресионист Роден дали права и ориг. дела и извршили вел. утицај на модерно евр. в.; у Фрц. и данас живе 2 вел. вајара: Мајол, који највише ради, кипове, и Деспо, који највише ради попрсја; њима се дугује што су се у 20. в, јавили добри вајари у Нем. (Конбе, Лембрук), у Белг. (Муне) и Норв. (Вигеланд); Југосл. је у 20. в. такође дала 2 вел. вајара: Мештровића и Росандића. Вајарско дело или је обрађено са свих страна као слободна фигура (кип или попрсје), или је испупчено на равној плочи (рељеф); вајар обично ради своје дело прво у мекој глини, према моделу (живом човеку) који му позира, па га затим излива у гипсу и предаје мајсторима да га излију у бронзи или да га пренесу на камен или мрамор; њих може репродуковати само аутор: зак. по изузетку дозвољава њихову репродукцију ако су трајно изложена на улицама, трговима* или парковима, под условом да се она не употребљава у исту сврху којој служи оригинал. Материјал од којег је в. д. начињено утиче на замисао, израду и утисак који се од њега добива: бронза даје утисак полета и покрета, мрамор утисак тежине, стабилности и мира, а дрво утисак мекоте, топлине и једноставности. У ант. доба и ср. в. кипови су често бојадисани; данас се то ретко чини.

ВАЈАТ (тур.), клет.

ВАЈАТ Томас (Wyatt, 1503.-1542.), енгл. лирски песник, 1 од првих из енгл. ренесансе; пресадио облик сонета из ит. књиж.

ВАЈГАНД Густав д-р (Weigand, 1860.-1930.), проф. унив. у Лајпцигу; особито се бавио проучавањем балк. народа, у 1. реду Румуна и Аромуна, па Бугара и Арбанаса; најбољи радови о Аромунима.

ВАЈГАЧ, о. у С. Леденом М.; припада Рус; лов на животиње са скупоценим крзном.

ВАЈДА Јанош (1827.-1897.), мађ. песник.

ВАЈДА-ВОЕВОД Александру (• 1872.), рум. политичар и државник; после свет. рата мин. (1928.-1930.) и претседник владе (1919.-1920. и 1932.-1933.).

ВАЈЗЕ Оскар (Weise, • 1851.), нем. граматичар; гл. дела: Естетика нем. језика, Наука о нем. Језику и стилу.

ВАЈЛ Курт (Weill, • 1900.), нем. композитор, компоновао фантазије, химне, свите, кантате (Нови Орфеј), једночине опере (Протагонист, Царски двор, Цар се слика) итд.

ВАЈЛД Оскар (Wilde, 1856.-1900.), енгл. књиж.; писао песме и критике; до свет. гласа дошао својим приповеткама, романом и драмама. Гл. дело: De Profundis, по којем је, као и по драми Саломи и роману Слика Доријана Греја, познат и код нас (→ сл.).

 

ВАЈЛОВА БОЛЕСТ, име под којим већина аутора назива → спирохетозу* иктеро хеморагику. По А. Вајлу (Weil, 1848.-1916.), проф. мед. у Визбадену.

ВАЈЛС Џемс (Wiles, • 1877.), лектор енгл. јез. на беогр. унив., вел. пријатељ нашег народа; превео на енгл. Смрт Смаил-аге, Горски вијенац, Први пут с оцем на јутрење итд.

ВАЈЛ-ФЕЛИКСОВА РЕАКЦИЈА, служи за серолошку дијагнозу пегавца; названа по проф. прашког унив. Вајлу и Феликсу који издвојили (1915. год.) из мокраће оболелих бацил Proteus vulgaris X19. Око 6. дана обољења од пегавца болесников серум аглутинира бацил X19; као позит. сматра се аглутинација са серумом разблаженим 1:20, па навише; ради се као Видалова реакција; мада бацил X19 није проузроковач пегавца, верује се да има неке везе са вирусом те болести, те га зато болеснички серум аглутинира; испитивања у том правцу нису завршена.

ВАЈМАР, гл. место (46 000 ст.) Тирингије (Нем); инд. (кожа, муз. инструмената. метала, ткст.): познатији по томе што су у њему живели и сахрањени највећи нем. песници Гете и Шилер и што се у њему налазе Гетеов музеј. Гете-Шилеров п Ничеов архив.

ВАЈНБЕРГЕР Јаромир (• 1897.), чсл. композитор, искоришћује нар. мотиве; гл. дела: Љубљени глас, Сентиментални разговор, Чешке песме и игре, Коленда, Скерцо дон-Кихота итд.

ВАЈНБЕРГОВА РЕАКЦИЈА, за серолошку дијагнозу обољења од ехинококуса, у чијем серуму постоје антитела, која се могу открити реакцијом везивања комплемента (као Васерманова р.); при томе служи као антиген течност из ехинококове цисте, која се узима на стерилан начин од оваца при клању, или од човека при операцији ехинок. цисте; В. р. мање је сигурна од Васерманове, јер може бити позит. и код лица која имају у телу др. врсте глиста и паразита; течност из цисте ехинокока служи и за кожну (Ботеријеву) р. за дијагнозу ехинококозе.

ВАЈНГАРТ Милош (Weingart, • 1890.), чсл. славист и византолог; уредник часописа Byzantinoslavia.

ВАЈНГАРТНЕР Паул Феликс (Weingartner, • 1863.), нем. диригент и композитор; компоновао: 3 симфоније, 3 симф. поеме, неколико опера, камерна дела, песме, клавирске комаде итд.; написао и више књ.; најглавније: О дириговању.

ВАЈНЕР Рихард (Weiner, • 1884.), чсл. књиж. и новинар; пише песме, приповетке и књиж. студије; гл. дела: Одрицање с осмехом, Месопотамија (песме), Равнодушни гледалац. Гримаса, Бријач (приповетке).

ВАЈНИНГЕР Ото (Weininger, 1880.-1903.), нем. филозоф; у свом делу: Пол и карактер дао неку метафиз. полова и њихових односа, на основу које тврдио да је жена морално, духовно и култ. нижа од мушкарца (→ сл.).

ВАЈОМИНГ (Wyoming), једна од САД, на С (253 587 км², 230 000 стан.); земљр., сточарство, риболов, руд. (угаљ, нафта, гвожђе) и инд.; гл. место Шајен.

ВАЈСБАХ Аугустин д-р (Weissbach, 1837.-1914.), аустр. вој. лекар и антрополог; служио и у јсл. крајевима и много се бавио антропол. проучавањима зап. дела Југосл.

ВАЈСЕНБРУХ Јан (1824.-1903.), хол. сликар, 1 од највећих модерних хол. пејзажиста.

ВАЈСЈЕ, трећа каста у ст. Индији; сачињавали је грађани и сељаци (трг., занатлије, земљр. и сточари).

ВАЈСМАН Аугуст (Weissmann, 1834.-1914.), чувен нем. биолог, проф. зоол. у Фрајбургу; бавио се десцендентном теоријом и наслеђем; поставио теорију наслеђа (теорија клицине плазме); убеђени дарвинист и селекционист; гл. дела: Континуитет клицине плазме, Амфимиксис, Герминална селекција.

ВАЈТ РИВЕР (White River, Бела Р.) 1) д. притока Мисисипе, дуга око 1200 км, пловна 600 км. 2) д. притока Мисуре, дуга 600 км.

ВАЈТЛИНГ Вилхелм (1808.-1871.), нем. социјалистички агитатор и писац; по занимању кројачки радник, самоук; гл. дела: Човечанство какво је и какво би требало да буде, Гарантије хармоније и слободе и Еванђеље сиромашнога грешника.

ВАЈУНИТИ, јжсл. племе настањено у солунској обл.; помињу се почетком 7. в.

ВАЈХИНГЕР Ханс (Vainhinger, 1852.-1934.), нем. филозоф, заступао гледиште критичког позитивизма, које се због нарочитог схватања идеја назива фикционализам.

ВАЈХЦАЈХНЕР (нем.), спец. објектив; оцртава слике пластично и мекано.

ВАКАНТАН (лат.), упражњен, празан.

ВАКАРЕЛ, варошица у Буг. на жел. прузи Софија- Ихтиман; позната по истоименом превоју између Софиског и Ихтиманског Поља.

ВАКАТ (лат. vacat: недостаје), типографски празна страна.

VACATIO LEGIS (лат.), рок од обзнањивања зак. у Служб. новинама до његовог увођења у живот, који се оставља грађанима ради упознавања; по јсл. уставу траје 15 дана, ако сам зак. другојаче не нареди.

ВАКИДИ (• 823.), ар. историчар; написао дело о Мухамедовим вој. походима (Магази).

ВАКУОЛА (лат.), простор у цитоплазми ћелије, испуњен хранљивим или др. соком; има их највише код биљака, а н код праживотиња где врше улогу органа за варење и за лучење (хранљиве и контрактивне в.).

ВАКУУМ (лат.), празан простор. Horror vacui, страх од празног простора. В. пумпа → пумпе.

ВАКУФ, по ар. речи вакф (непокретност); означава задужбину с непокретним имањем; постоји и код мусл. у нашој земљи; поштујући њих мусл. су чували и завештања наших ман. и шк. Вакуфнаме, завештајно писмо којим завешталац в. означава како ће се њим управљати; по прописима шеријата се мора поштовати; ако га нема, са завештањем се поступа по усвојеном обичају. Вакуфско-меарифско веће, врховни уредбодавни и надз. орган за управу над свом имовином мусл. верске заједнице; у Југосл. постоји у Сарајеву и у Скопљу; у њега улазе сви чланови улема меџлиса, све муфтије и врх. шеријат. судије са његовог подручја, директор и 15 чланова које поставља мин. правде.

ВАКЦЕНИ, ст. народ у Иберији; покорен од Римљана 178. пре Хр.

ВАКЦИНА (лат.) 1) маја, цепиво, уношење убијених клица разним путевима у тело да би се изазвало стварање антитела (имунитет) против њих; справља се размућивањем убијених клица у стерилној млакој води или уљу, тако да у 1 см³ уђе око 1 милијарда клица; у тело се уноси најчешће поткожним убризгавањем или пијењем (ентеровакцина); има их тифусних и паратифусних, дизентеричних, колеричних, од стафилокока, стрептокока, гонокока, менингокока итд.; могу се спремати за 1 болесника, од његових сопствених клица (ауто-вакцина), од разних болесника (шток-вакцина), од 1 расе клица (моновалентна), од више раса, исте врсте клица (поливалентна) итд.; поливакцина садржи више клица разних врста, нпр. тифусне, паратифусне и колеричне; све се в. употребљују или превентивно, да спрече обољење, или за → вакцинотерапију (лечење). 2) кравље богиње, сличне вел. богињама; обољење крава које прелази на људе и ствара код преболелих имунитет и против вел. богиње Вакцинација, активна имунизација вакцином. Једна врста (против опасности уједа отровних змија и пчела) употребљавана још пре Хр., кад су се људи постепено навикавали на све веће дозе тих отрова. У 18. в. Џенер је применио против вел. богиња, а Пастер је (1875.) вршио против беснила; данас се врши против многих заразних болести. Код нас обавезна против вел. богиња у 1. год. живота, у осн. шк. и при ступању у вој., а у војсци обавезна и против трб. тифуса и паратифуса. (На сл.:Споменик Џенеру од Монтевердиа.) В. против туберкулозе, уношење ослабљеног бацила тбк. да би се организам начинио отпорним према накнадној тежој инфекцији (→ Кохов феномен). Примењује се и на деци, одмах по рођењу. Како њено заштитно дејство настаје тек после 6 недеља, дете се за то време мора одвојити од тбк. родитеља и из тбк. средине. В. у ветеринарству, уношење у организам животиње парантералним путем биол. производа; веома важно и много искоришћено; према циљу и прир. употребљеног продукта в. у вет. може бити: лековито, када се убризгава серум у циљу лечења оболеле животиње, превентивно, када се цепе здраве животиње у циљу да се имунизирају против обољења од извесних болести, и дијагностичко, када се в. жели да утврди да ли животиња болује од неке болести или не; лековита в. врши се серумом и данас постоје успешни лековити серуми за многе важне и опасне заразне болести животиња; превентивна в. се врши или самим ослабљеним клицама болести, или самим серумом, пасивни имунитет или истовремено 1 и другим (симултана в.); дијагностичка в. је искоришћена у вет. за дијагнозу тбк. (туберкулинизација) и за дијагнозу сакагије (малеинизација); за нашу земљу важна: в. против антракса, свињске куге, црвеног ветра свиња, овчјих богиња, колере перади, туберкулинизација и малеинизација; у Југосл. се вакцинира по неколико стотина хиљада грла разне врсте стоке. Вакцинотерапија, употреба бактерија или њихових продуката у циљу да се изазове стварање антитела и активног имунитета у човечјем организму; превентивна в. ствара активни имунитет и спречава каснија обољења; куративном в. се покушава лечење хроничних и акутних заразних болести, на начелу да се стимулирају и неинфицирана ткива на производњу антитела, како би се што пре неутрализовали токсини; успешније је у хроничним него у акутним инфекцијама.

ВАЛА Лоренцо (1405.-1457.), ит. хуманист; историограф шп. краљева.

ВАЛААМ, група острваца на јез. Ладога; на 1 се налази чувени В. преображенски ман. из 10. в.

ВАЛААМ 1) библ. пророк, Мојсијев савр. 2) (Билеам), незнабожачки врач, позван од моавског краља да прокуне Израиљ; на путу му се јавио анђео који је препречио његовој магарици пут; кад је она проговорила, он је познао вољу господњу и уместо проклетства обасуо народ израиљски благословом.

ВАЛАДОЛИД, гл. град (88 000 ст.) пров. В. у Ст. Кастилији (Ши.); ст. краљ. замак (краљ. резиденција 1469.-1606.), катедрала (1585.), унив. (1346.), музеј; инд. штофова, свилене ткан., керамике и накита; трг за жито.

ВАЛАДОН Сузана (• 1889.), фрц. сликар, мати М. Утрила; слика фигуре и мртву природу.

ВАЛАНДОВО, варошица (1100 ст.) у Бојмији (Вардарска Бан.) по уништењу Дојрана (за свет. рата) претворено у среско место Дојранског среза. Валандовски дренак (струмички црвени пармак), позна врста лозе, бујног чокота, вел. листа, веома дугог и разгранатог грозда са крупним и шиљатим, готово једнаким бобицама, црвене боје, лепог изгледа и пријатног мириса; има предност што сазрева позно и продаје се кад остале стоне врсте прођу; шира садржи 19-22% шећера и 4-6% киселине; гаји се много у Ј. Србији, око В., откуд се, пре филоксере, много извозио преко Солуна, под именом солунског дренка.

ВАЛАНСИЈЕН (Vakenciennes), варош (40 000 ст.) на р. Еско у Фрц., инд. метала и ткст. (чипке); у околини угаљ.

ВАЛАОРИТИС Аристотелес (1824.-1879.), грч. романтични песник; познати спевови: Кира Фросина, Атанасиос Диакос.

ВАЛАЦИ, ст. племе у Лацији.

ВАЛВАЗОНЕ Еразмо ди (1523.-1593.), ит. лирски в епски песник; његов спев Сузе св. Марије Магдалене послужио као углед Џ. Бунићу за његову Мандалијену покорницу.

ВАЛВАСОР Иван Вајкхард (1641.-1693.), историчар ш етнолог, из богате љубљанске трг. породице; пропутовао скоро целу ср. Евр. и Фрц.; гл. дело: Понос Војводине Крањске (на нем.), претставља систематски зборник, 1. своје врсте код нас, за архл.- етногр. и ист. слику слов. земаља има и данас доста вел. вредност.

ВАЛВАЦИЈА, валвирање (лат.), одређивање и утврђивање зак. или трг. употребом вредности размене страном новцу. Валвациона вредност, она коју стран новац добива валвацијом.

ВАЛГУС, означава да је уд или његов део окренут упоље (genu v., колено у облику слова X).

ВАЛДАЈСКА ВИСИЈА, побрђе у з. делу евр. Рус.; чини развође Волге и јез. Иљмена; највећи врх Каместик 321 м.

ВАЛДЕК-РУСО Рене (Waldeck-Rousseau, 1846.-1904.), фрц. правник и државник; писао о полит. и соц. питањима, а истицао се и као говорник.

ВАЛДЕМАР 1) В. I, дански краљ (1157.-1182.), ратовао с Вендима (Словенима) на обали Балтичког М. и отео им о. Рујан, после чега се називао краљ дански и сл.; везао данске сељаке за земљу. 2) В. II, дански краљ (1202.-1241.), млађи син претходног; потчинио све кнежевине на и. обали Балтичког М.; при крају владе држава му утонула у унутрашње борбе. 3) В. IV, дански краљ (1304.-1375.), подигао државу екон.: опљачкао град Визби.

ВАЛДЕН Хербарт (Walden, • 1878.), нем. романописац и критичар; заступа футуризам и експресионизам; гл. дела: Уметник сликар и критичар уметности, Ново сликарство, Поглед на уметност; сем тога писао експресионистичке драме и романе.

ВАЛДЕНЗИ, покрет против уређења зап. црк. (осн. Петар Валдензије 1177. у Фрц.): проповедао сиромаштво и покајање; одвојили се од црк., касније прогоњени; очували се у Савоји.

ВАЛДЕРЗЕ Алфред (Waldersee, 1832.-1904.), заповедник нем. трупа у Кини (1900.) за време боксерског устанка.

ВАЛДЕЦ Рудолф (1827.-1929.), вајар; 1. група радова (Љубав, Спутани геније итд.) пуни символике по угледу на бечку сецесију; 2. групу сачињавају јавни споменици (Рачком и Кукуљевићу у Загребу, Доситеју Обрадовићу у Београду, Краљу Петру у Петровграду) и попрсја савр. На сл.: споменик Кр. Петра.).

ВАЛДЗЕМИЛЕР Мартин (Waldseemüller), нем. козмограф; на својој геогр. карти први дао н. свету име Амер. (1507.).

ВАЛДИВИЈА, гл. место (31 000 ст.), пристаниште и ратна лука пров. В. (152 200 ст.) у држави Чиле.

ВАЛДМИЛЕР Фердинанд (1793.-1865.), аустр. сликар, дугогод. проф. и ректор ум. акад. у Бечу; радио попрсја, пределе, жанр-сцене; извршио јак утицај на своје ђаке, међу којима било доста Срба (Симић, Радонић).

VALE (лат.), збогом.

ВАЛЕ Вук (• 1886.), ботаничар и проф. унив. у Загребу; објавио многе радове из анат. и физиол. биља; нарочито се истичу радови о термалним алгама; гл. дело: Наука о животу биља.

ВАЛЕВСКИ Александар (1810.-1868.), ванбрачни син Наполеона I и пољске грофице Марије В.; фрц. државник; играо важну улогу на париском конгресу, као мин. Наполеона III.

ВАЛЕНРОДЕ Конрад, вел. мајстор тевтонског калуђерског реда из 15. в.; ратовао с Литвом и Пољ. (1393.), после чега умро од жалости што при опсади Вилне изгубио 30 000 људи.

ВАЛЕНС, рим. цар (364.-378.), брат цара Валентијана, од кога добио на управу и. део рим. државе; погинуо код Једрена у борби са Зап. Готима.

ВАЛЕНСИЈА (Valencia), гл. град (320 000 ст.) пров. В. у и. Шп.; лежи на р. Гвадаливијару, 3 км од обале Сред. М.; катедрала (1262.), унив. (1500.), акад. ум., музеј, звездарница; инд. свиле, коже, порцелана; трг. берза за свилу; извоз вина и ј. воћа. Валенсиски Залив, широк зал. Сред. М., испред В.

ВАЛЕНТИЈАН 1) В. I, рим. цар (364.-375.); на престо га довели његови војници; храбро бранио границе рим. државе од варвара. 2) В. II, рим. цар (375.-392.), убијен по наредби тутора Арбогаста. 3) В. III, цар Зап. рим. царства (425.-455.).

ВАЛЕНЦА (лат.), број који показује колико се атома водоника (или халогена) једини са 1 атомом неког др. елемента; водоник, хлор, бром, јод, флуор, калијум и натријум су једновалентни, кисеоник и сумпор двовалентни, азот и фосфор тровалентни, угљеник четворовалентан итд. Елементи се могу појављивати и са променљивом в. (гвожђе је дво- и тровалентно). Хем. групе (радикали) имају своју одређену в.

ВАЛЕНШТАЈН Алберт (Wallenstein, 1583.-1634.), војвода од Фридланда, чешки племић и војсковођ; после чешког пораза код Веле Горе (1620.) и укидања аутономије, обогатио се куповином имања прогнаних племића и ступио у службу нем. цара Фердинанда II, за чији рачун ратовао у 30.-год. рату противу данског краља Кристијана IV и швед. краља Густава Адолфа; оптужен од непријатеља да жели да ослободи Чешку, лишен команде над вој. и окривљен за велеиздају; после узалудног покушаја да придобије вој. за себе, повукао се у Хеб, где га убили цареви људи. Опевао га Шилер у драматској трилогији: Валенштајнов логор, Пиколомини и Валенштајнова смрт (→ сл.).

ВАЛЕР (фрц.), вредност; у сликарству количина светлог или тамног коју садржи неки тон на слици; однос између разних тонова.

ВАЛЕРА 1) Имон де (• 1883.), ирски политичар, борац за независност Ирске и претседник владе. 2.) Хуан (V. y Alcala Galiano, 1824.-1905.), шп. песник, критичар, романописац и дипломат, 1 од најбољих шп. књиж. 19. в.; познат нарочито по романима: Пепита Хименес, Доња Луз и др.

ВАЛЕРИ Пол (Valéry, • 1871.), фрц. песник и есејист; покушао да докучи механизам ум. стварања у есеју: Увод у метод Леопарда да Винчи; збирке песама: Млада парка, Стари стихови.

ВАЛЕРИЈАН, рим. цар (253.-260.), ратовао с Аламанима, Францима, Готима и Парћанима, чији га краљ Сапор заробио и дуго држао у ропству.

ВАЛЕРИЈАНА, одољен (Valeriana officinalis, фам. Valerianaceae), вишегод. зељаста биљка, перасто расеченог лишћа и штитасте цвасти; има непријатан мирис; расте по влажним ливадама и шумама Евр., Јерменије, Сибира, Јап.; корен јој се употребљава у мед. за справљање чаја или тинктуре за умирење живаца, код хистерије, психичке и чулне преосетљивости и живчаних поремећаја срца и крвних судова.

ВАЛЕРИЈЕ 1) Максим, рим. историчар из 1. в.; написао збирку Занимљивих дела и речи у 9 књ.; стил му мрачан и извештачен, а дело доста слабо, када је искористио добре изворе. 2) Публикола, оборио краљевину у Риму са Брутом и Колатином; борио се против етрурског краља Порзене; због зак. које је донео као конзул у корист народа (509. пре Хр.) добио назив П., тј. пријатељ народа. 3) Флакус Сетимус Балбус Гајус (око 90. по Хр.), рим. песник; гл. дело: Аргонаутика, несвршен еп посвећен Веспазијану.

ВАЛЕРИО Т. (Valerio, 1819.-1879.), фрц. сликар, половином 19. в. пропутовао скоро све наше крајеве и израдио много цртежа и акварела

ВАЛЕС 1) Алфред (Wallace, 1823.-1913.), енгл. природњак, бранилац Дарвинове теорије. 2) Жил (Vallès, 1833.-1885.), фрц. комунист и писац; због учешћа у париској комуни осуђен на смрт, али се спасао бекством у Енгл.

ВАЛЕТ → карте за играње.

ВАЛИ, валија (ар.), титула управника, намесника вел. покрајина (вилајета) у Тур.

ВАЛИД II, омејадски халифа у Дамаску (743.-744.), познат као музичар и песник.

ВАЛИДАН (лат.), који важи, ваљан. Валидирање брака, појава која релативно ништаван, рушљив брак претвара у пуноважан услед доцнијих околности (протицањем рока за подизање тужби за поништај, накнадним добивањем благослова, накнадним стицањем брачног пунолетства).

ВАЛИС (Wallis), кантон у јз. Швајц.

VALLIS AUREA, у рим. доба важно трг. и колонизаторско средиште, код Слав. Пожеге.

ВАЛИСНЕРИЈА (Vallisneria spiralis, фам. Hydrocharitaceae), дуговечна зељаста водена биљка, дугуљастог тракастог лишћа и разлучених цветова, тако да се ж. налазе на једној, а м. на другој јединки; цветови се отварају и опрашују над водом, а плодови сазревају у води; размножава се и лозицама; расте у слатким водама тропских и суптропских обл. у ј. Евр.; а код нас у Охридском Јез.; гаји се по акваријумима као украсна биљка.

ВАЛКИРЕ, код сканд. народа нижа божанства, девојке које воде у Валхалу јунаке погинуле у рату и служе их пивом.

ВАЛМИ, село у сев. Фрц., где су фрц. ген. Келерман и Димурје победом над Прусима спасли револуцију (1702.).

ВАЛМИКИ, индиски песник из 4. или 3. в. пре Хр., творац епа Рамајане.

ВАЛОА (Valois) 1) ст. обл. у сев. Фрц. (долина Ене и Оазе); гл. место Крепи. 2) фрц. династија, млађа грана дин. Капет; осн. Филип VI; владала 1328.-1589.; дели се на директну грану В. (1328.-1498.): грану В.-Орлеан (1498.-1515.) и грану В.-Ангулем (1515.-1589.).

ВАЛОНА, Влора, варош и пристаниште (6 000 ст.) на обали Јадр. М. (Арб.). Валонски Залив, на арб. јадр. обали, код Отрантског Канала; на његовом улазу налази се о. Сасено, које окупирала Ит.

ВАЛОНЕА (лат.), плод зимзеленог храста (Qucrcus vallonea) који расте у М. Аз. и на з. делу Б. П. (Грч., Арб.); садржи много танина, па се употребљава у производњи екстракта за штављење коже.

ВАЛОНИ, поромањени Келти, око 4 мил.; говоре 1 фрц. дијалектом; живе у ј. половини Белг. и на суседном земљишту Фрц. и Луксембурга.

ВАЛОРИЗАЦИЈА (нлат.) 1) поправљање, повећавање вредности активе у билансу а. д. и др. привр. установа; у случају потребе оправдана, допуштена, па чак и зак. наређена (отписивање непокретности и др. имовине, стварање латентних резерва); ако се врши у циљу обмане поверилаца, јавности и власти, кажњива (Зак. о в. билансне вредности инвестиција од 1926.). 2) тежња појединих држава или трг. и произвођачких група да задржавањем робе у магацинима или њеним делимичним уништавањем утичу на њену пијачну цену.

ВАЛОТОН Феликс (1865.-1925.), швајц. сликар; сликао актове и мртве природе, а истицао се највише пуританским цртежом.

ВАЛПАРАЈСО (Valparaiso), гл. место (193 000 ст.) пров. Аконкагве у држави Чиле и највеће пристаниште Ј. Амер. на Тихом Ок.; инд. дрвета, метала и хем.; висока тхн. шк.

ВАЛПОВО, варошица (3550 ст.) и среско место код ушћа Карашице у Драву (Савска Бан.); фабрика дрвене робе и покућства, парни млин.

ВАЛПОЛ 1) Роберт (Walpole, 1676.-1745.), енгл. мин., одржао се корупцијом 21 год. на положају претседника владе; обезбедио Енгл. мир и допринео њеном богаћењу, али и моралном опадању. 2) Хјуг (•1884.), енгл. писац романа и романтично реалистичких приповедака; у 2 романа описао Рус. за време свет. рата; гл. дела: Јахач лавова, Портрет човека с црвеном косом, Херис Кроникл.

ВАЛПУРГИНА НОЋ (Walpurgisnacht), ноћ уочи 1./5., кад се по нем. нар. веровању скупљају нечаст. силе на брдо Брокен; име добила по св. В., заштитници од чаролија.

ВАЛРАС Леон (Walras, 1834.-1910.), швајц. економист, рођен у Фрц., осн. лозанске шк. у нар. екон.; заступао математички правац (мат. теорија одређивања цена итд.).

ВАЛС Јован ван дер (Waals, 1837.-1933.), хол. физичар; кориговао гасни зак. за реалне гасове, који носи његово име, и дао доста радова из обл. критичног стања гасова (критична тмпт. и критични притисак).

ВАЛС (фрц., нем.: Walzer), игра у такту ¾, фрц. порекла: цветао у Бечу од краја 17. в. до пол. 19. в.

ВАЛСАМОН Теодор († 1203.), патријарх антиохиски, каноничар грч. црк.; издао: Коментаре канона.

ВАЛТАЗАР 1) по Библ. последњи вавилонски краљ, Навуходоносоров син; убеђен да Персијанци неће моћи да учине ништа Вавилону због тврдих зидина, безбрижно приређивао гозбе док су они опсађивали град; Персијанци су међутим одвратили Еуфрат, ушли његовим коритом у Вавилон и убили В. 2) св., 1 од 3 мудраца који дошли с И да се поклоне новорођеном Христу.

ВАЛТЕР 1) Јохан (• 1860.), нем. геолог и геоморфолог; бави се поглавито испитивањем пустиња. 2) Санзавоар → Готје Санзавоар. 3) Фогелвајде (Walther v. der Vogelweide, око 1170.-1230.), највећи нем. лиричар ср. в.; унео у трубадурско песништво искрено љубавно и полит. осећање; славио цара насупрот папству (→ сл.).

ВАЛУТА (ит.) 1) вредност, новац. 2) у књв. дан од којег тече камата. 3) новчани систем, важење злата, сребра итд. Законска в., новчана јединица која претставља домаћи новац у течају; код нас: динар. Валутни дампинг → дампинг. В. премија, разлика између спољне и унутрашње вредности неког новца, која се појављује обично у време инфлације и која омогућује домаћим произвођачима да извозе робу по нижим ценама него њихови страни конкуренти; дејство в. п. слично је дејству извозне п., али шире: потстиче извоз на целој линији; (→ дампинг, царине компензаторне).

ВАЛХАЛА 1) у митол. сев. народа место боравка палих јунака; двор бога Вотана, на којем и даље живе у борбама и пијанкама. 2) архт. споменик код Регензбурга у Баварској са киповима знаменитих Немаца.

ВАЛЦЕЛ Оскар (Walzel, • 1864.), проф. унив. у Бону, германист, под утицајем Дихтхаја обрађује књиж. у вези са зак. осталих ум.; гл. дела: Међусобно осветљавање, Ист. нем. кп.и-л;. од Гетета до данас.

ВАЛЦЕР (нем.) → валс.

ВАЉАВЕЦ Матија (1831.-1897.), филолог; у младости писао песме у нар. духу, још увек цењене због своје свежине; нарочито епска песма Пастир; као научник највише се бавио студијама о слов. акценту; у 1 време уређивао речник Јел. акад.

ВАЉАК, облица, обло геом. тело ограничено цилиндричном површином и двема паралелним равнима; прав кружни (ротациони) в. (сл. 1) настаје обртањем правоугаоника ABCD око 1 своје стране AB, која је уједно и висина в. (AB = h), док стране AD = BC = t описују његове кружне основе; запремина в. = П + 2h. Ваљање, ситнење и сабивање горњег слоја земљишта ваљком, да би се успоставила капиларност горњег слоја земљишта и омогућио правилан развој младој биљци; врши се после сетве и преко засејаних озимих усева спролећа. Ваљарица, мала брвнара, слична воденици поточари, у којој се ваља сукно; вода се бадњем или кашиком наводи на спољне коло са кашикама (перима) и покреће вретено; помоћу углављених клина вретено покреће маљеве који наизменично лупају сукно смештено у ступи; в. траје 48 сати.

ВАЉЕВО, град (11 055 ст.) и среско место на р. Колубари*, у Шумадији (Дринска Бан.); гмн., окр. суд; привр. средиште горњо-колубарске обл.; поред жита и стоке извози нарочито шљиве.

ВАМПИР 1) лампир, јепир, тенац, по нар. веровању мртвац (мушкарац) који устаје из гроба, иде по кућама, дави људе, пије њихову крв; јавља се у људском облику, али нема кости. В. постаје човек који је био зао за живота, или ако преко леша пређе каква животиња, или се погребни обред не обави у потпуности. Одбрана од в.: спаљивање, пробадање леша коцем, извртање одела и ствари по кући. Веровање у в. веома раширено код свих сл. народа; има га и код финских народа у и. Евр. и код несл. балк. народа. 2) (Vampirus), род вел. ј.-амер. слепих мишева (размак између рашир. крила до 70 см), мрке боје. Погрешно се мисли да сише крв топлокрв. животиња. Вампировић, дете које је жена родила с в., може да види и да убије в.

ВАМПУМИ, код индијанских племена у атланском прим. С. Амер. делови одела, особито појаси; украшавају се зрнима од љуштура скупоцених шкољака; служе и као платежно средство, новац.

ВАН, слатководно јез. у М. Аз.; површина 3400 км².

ВАНАДИЈУМ, хем. елемент (V), метал; додаје се челику, нарочито хром-челику, јер повећава његову отпорност према мех. напрезању на удар; у трг. долази у облику легуре са гвожђем: феро-в., са око 30% в.

ВАНБРАЧНА ЗАЈЕДНИЦА, конкубинат, стална веза ван брака човека и жене; крив. зак. је гони, грађ. је не признаје, а соц. (Зак. о осиг. радника) признаје и даје в. другу право на помоћ. В. деца, зачета су ван брака или су рођена у браку, па им отац успео да оспори брачност; некад без часних права и без права на наслеђе; данас без права наслеђа и према оцу и према мајци; у неким државама (нпр. Фрц.) признато им и то право; могу се изједначити са брачном децом ако се изврши позакоњење; њихово пребивалиште и судска надлежност одређује се по пребивалишту мајке. В. мати нема очинску власт над својим дететом, али има дужност да га чува, издржава и васпита; оно по њој добива породично име и држављанство; може наследити в. дете само као хранитељ, а не и као мати, В. отац, лице које добровољно призна или за које се утврди (у Србији само у случају силовања и одвођења; у осталим крајевима и у др. случајевима) да је отац в. детета; има дужност помагати издржавање детета уз мајку (дужност алиментације), али нема права вршења очинске власти, туторства ни зак. наслеђивања В. родитељи немају родитељска права над својим дететом; ако доцније ступе у међусобни брак, дете се позакоњује. В. сродство постоји између в. детета с 1 и његових родитеља и њихове родбине с 2. стране; држава га у грађ. праву не признаје, мада се у радничком зак. делимично води о њему рачуна; црк. га признаје и изједначује га, као брачну сметњу, са зак. крвним сродством.

ВАН-ГОГ → Гог.

ВАНДА, пољ. краљица из 8. в., кћи Крака I; дошла на престо после изгнанства брата Леха.

ВАН-ДАЈК → Дајк Антонио.

ВАНДАЛИ, герм. племе; у 5. в. сишли с обала Одре и Висле, продрли у Шп., а затим и у сев. Афр. 435. г., одакле напали и опљачкали Рим (455.), не поштедевши ни ум. споменике; покорио их Јустинијанов војвода Велизар 534. Вандализам, уништавање научних и ум. творевина; склоност за уништавањем, дивљаштво. Вандалска краљевина, осн. у сев. Афр. (435.-534.).

ВАНДЕЈА (Vandée), ст. фрц. обл. у долини р. В., у атланском прим., ј. од ушћа р. Лоаре; данас дпт. Вандејска буна, грађ. рат за време револуције у Фрц.; изазвали је свешт. и племићи, присталице монархије; од вођа најчувенији: Кастелино, Стофле и Боншан; окончао га рпб. ген. Ош. В. пас, в. грифон, кратке, беле или наранџасте длаке, одличан хајкаш.

ВАНДЕМИЈЕР (Vendemiaire), 1. месец фрц. рпб. календара (22./9.-21./10.).

ВАНДОМ Луј-Жозеф (Vendôme, 1654.-1712.), фрц. војсковођ; учествовао у овим ратовима Луја XIV и учврстио Филипа V на шп. престолу. Вандомски стуб, висок 44 м; подигао га Наполен I на В. тргу у Паризу; обложен бронзом од 1200 топова, заплењених у току 1805.

ВАНЕСА (Vanessa), род дневних лептира шарених крила, са многобр. претставницима: мртвачки плашт (V. antiopa), пауновац дневни (V. io), адмирал (V. atalanta), копривар мали (V. urticae), копривар (V. polychloros), стричковац (V. cardui) и др.

ВАНИ, сканд. богови, водили борбу с Азима.

ВАНИЛА (Vanilla planifolia, фам. Orchidaceae), биљка повијуша, дугачког стабла, дугуљастих листова, цветова окупљених у цваст, око 20 см дугог и веома мирисног плода сличног махуни, који се бере пре потпуног сазревања; пореклом из Мексика; гаји се свуда у тропима обично уз кокосова стабла, за које се причвршћује кореновима; у Мексику опрашивање цветова врше нарочити инсекти; по другим крајевима то се чини вештачки. Ванилин, орг. једињење у облику белих кристала, веома мирисно и укусно; саставни део в. плода; данас се добива и синтетички.

VANITAS VANITATUM (лат.), таштина над таштинама, ништавност.

ВАНЈАМБЕСИ, црначки народ у и. Афр., из групе Бантуа.

ВАНКА Максимилијан (• 1889.), сликар; почео с композицијама из нар. живота, у којима на фолклористички начин тумачио верски мистицизам; сад највише ради пределе и портрете.

ВАНЛИЋ Милорад (• 1889.), педагог; присталица радне шк. и метода самооткрића или поновног открића као јединог оправданог метода рада; при томе се ослања на енгл. и амер. савр. пед. Гл. дела: Ж.-Ж. Русо, Ср. шк. у Енгл., Саморадња и шк., Одабирање деце и диференцијација наставе, Песталоци; за Свезнање обрадио педагогику.

ВАНМАТЕРИЧНА ТРУДНОЋА, наступа кад се нормално оплођено јаје не спусти у материцу већ остане у јајоводу или се оплоди у карличној дупљи и ту се развија. Узроци спреченог преноса јајета: сувише дугачак јајовод; сужења слузокоже или неправилне контракције мишића услед претходних запаљења, притисак околних тумора (јајника) и срашћења. В. т. даје све знаке нормалне трудноће; услед неприр. положаја оплођеног јајета долази до тешких последица: тубарног абортуса (избацивање јајета на трбушни отвор јајовода) или руптуре тубе (прскање јајовода); обе компликације праћене су обилним унутарњим крварењем; код тубарног а. крварење обично слабије, изливена крв у карлици образује грудву (хематокела), док је код руптуре т. крварење нагло, обилно, често смртно. Код в. т. слузокожа материце претворена у → децидуу испада те подражава побачај. У оба случаја т. је прекинута наглим, изненадним и бурним појавама: грчевити болови на 1 страни малог трбуха, бледило, узнемиреност, усне и нокти модри, несвест, пулс слаб, убрзан, хладан зној. Ако се прскање јајовода деси у доцнијем периоду в. т., што је ретко, плод се може развити као и код нормалне т.; ако се на време оперише може се спасти живот детета; ако тај плод угине може се сасушити, стврднути, ређе скаменити, загнојити и распасти, што претставља вел. опасност за жену. Лечење само операцијом, а код тешких крварења трансфузија.

ВАНОБЛАСНОСТ, непримењивање наших зак. према извесним лицима, заштићеним имунитетом (претставници страних држава и особље посланства); за њих важе зак. њихове државе, а наша власт не може да продре у њихов стан ради истраге; односи између страних држава и између страних претставника и домаће власти регулисани су разним међунар. конвенцијама (→ екстериторијалност).

ВАНПАРНИЧНА ДЕЛА, судски послови у којима нема спора: расправе заоставштине (до спора међу наследницима), старатељство, усвојење и позакоњење, добровољна процена и продаја, проглашење несталог и умрлог, поништај несталих исправа, оверавање исправа; врши их, по Зак. о в. поступку од 1934., срески суд у 1. степену (изузетно окр.), а рекурс се упућује на окр. (изузетно апелациони) суд; ако су обе одлуке сагласне, нема места режимском рекурсу на Касациони суд. В. поступак 1) судско поступање при расправи в. дела; судови суде и по зван. дужности и на захтев странака. 2) зван. име Зак. о в. п. од 1934.

ВАН ПРОМЕТА → промет.

ВАНРЕДАН, нередован, неуобичајен, необичан. В. кредити, одобравају се после решеног буџета, за покривање расхода, непредвиђених буџетом; теорија их осуђује јер доводе у питање буџетску равнотежу и ремете јединство буџета. В. трошкови, чине се повремено ради одржавања ствари у исправном стању; право их разликује од редовних стога што не падају на онога који ствар искоришћује, већ на сопственика (нпр. кад град разбије прозоре, кад кућа прокишњава итд.). В. ублажење казне, може се тражити од суда који је изрекао пресуду, ако се накнадно јаве ублажавни разлози, непознати при изрицању пресуде; предлог за то се подноси судији или суду који је казну изрекао, а овај га подноси Апелационом суду, као надлежном да казну ублажи. В., чрезвичајна цена, вредност ствари изражена у новцу, о којој се води рачуна при обештећењу извесног лица с обзиром на: псих. везу ствари и субјекта (нпр. часовник, који је субјект добио као успомену за положену матуру), везу те и др. ствари (кад се 1 књигом распари комплет) или на привр. целину (кад се извученим вијком из машине ова заустави); судија о тој цени води рачуна само ако је оштећење проузроковано деликтом.

ВАНСТЕП (енгл. onestep), модерна игра у *3/4 такта.

ВАНСТЕЧАЈНА ЛИКВИДАЦИЈА, нарочита врста ликвидације, којој прибегавају новчани заводи и задруге, кад због презадужености дођу у немогућност да одговарају својим обавезама (чл. 1, 5 и 38 Ур. о заштити новчаних завода и њихових веровника, 1934.).

ВАНСУДСКИ АКТ, сваки правни а. склопљен без учешћа држ. власти, супр. акту аутентичном. В. отказивање, отказивање уговора преко јавног бележника или на др. начин; да би имало дејство судског отказа мора се прибавити јавна исправа; онај коме је отказ учињен мора учинити приговор среском суду у року од 3 или 8 дана, иначе се уговор сматра отказаним. В. принудно поравнање, врста принудног ванстечајног поравнања; обавља се под вођством и уз сарадњу не суда већ нарочитих организација образованих у ту сврху; наше га законодавство не признаје; од суседних земаља, постоји у Мађ. (од 1926.).

ВАНТОЗ: (по лат. ventosus: ветровит), 6. месец фрц. рпб. календара (19./2.-20./3.).

ВАНЧУРА 1) Антонин (псеудоним: Јиржи Махен, • 1882.), чсл. песник, књиж. и критичар; гл. дела: Херцеговина (путопис), Јаношик, Мефистофел (драме); Насредин, Праг-Брно-Братислава (комедије); Најлепша пустоловина (роман). 2) Владислав (• 1891.), савр. чешки романописац; гл. дела: Маркета Лазарева, Бекство у Будим, Крај ст. времена.

ВАЊИЧЕК Јиндрих д-р (1862.-1934.), дугогод. начелник чсл. соколства (од 1891.), Тиршов наследник, посветио сав свој живот соколству; дисциплином и захтевом истрајног рада подигао га до највеће славе, односио са сок. врстом све победе на међунар. утакмицама; васпитао безброј сок. предњака и слао их међу Србе, Русе и Пољаке; написао: Мачевање, Бокс, Просте вежбе и др.

ВАПИТ, елан (Cervus canadensis, фам. Cervidae), с.-амер. јелен, висок до 1,60 м, мужјак вел. гранатих рогова, тежак до 500 кг; распрострањен до Мексика; живи у брдским пределима. Сродне врсте у Аз. (Алтај).

ВАПНО, вапнепац, вапнен → креч, кречњак, калцијум. Вапнене ноге → кречне ноге.

ВАПОРИМЕТАР, (лат.-грч.), инструмент за одређивање количине алкохола у течним смешама; заснива се на мерењу напона паре на тачки кључања смеше која се испитује.

ВАР Публије Квинтилије, рим. војсковођ кога је герм. вођ Арминије домамио у Теутобуршку Шуму и са којим су нашли смрт 3 легиона рим. војника (9. г. по Хр.); овај пораз утицао много на већ остарелог императора Августина, који често у сну понављао: Варе, Варе, врати ми моје легионе!

ВАРА, шп. мера за дужину (0,84 м).

ВАРАВА → Барабас.

ВАРАЖДИН, град (15 000 ст.) и среско место у Хрв. Подравини (Савска Бан.); ст. насеље на подравском путу; играо важну улогу у ист. Хрв.; данас лепо уређен: 4 трга, праве улице, парк усред града, поз., кат. ман., гмн., трг. акад., муз. шк.; привр. средиште веће плодне обл.; инд. ткст., коже, дрвета; извози жито, стоку, дрво; добро очувано ст. утврђење. Вараждинске Топлице, 12 км ј. од В., 198 м надм. в.; сумпоровита хипертерма (50°) са карактером слабо земноалкаличних вода и лековито блато; за пиће и купке; лечи: реуматизам, костобољу, ж. болести и др.

ВАРАН (Varanus), род вел. гуштера који живе у Афр., Аз. и Аустрал.; нилски в. борави радо крај воде; има и пустињских врста које достижу величину до 1,5 м; највећи познати в. је врста V. komodoensis која живи на Сундским О. и достиже пораст преко 3 м.

ВАРАНГЕРФЈОРД, зал. Леденог М. који у облику дугачког фјорда (110 км дуж., 53 км шир.) залази у копно на си. крају Норв.

ВАРАНТ (енгл.) 1) нарочита потврда о пријему робе или неких др. ствари на чување; издаје се обично при полагању робе у јавна складишта; сматра се за хартију од вредности, која се преноси индосаментом. 2) исправа о зајму, одобреном земљр. на залогу његових будућих производа (пољопр. в.) или хотелијеру на залогу његовог хотелског инвентара (хотелски в.); ти зајмови се уводе у нарочите јавне књ.

ВАРВАРА св., вел. мученица из доба Диоклецијана; побегла од оца и живела у руд. окнима; заштитница рудара и арт.; слави се 4./12.; у народу уобичајено да се тог дана жито вари и баца у реку и да се посеје пшеница за божићње кандило.

VARVARIA, рим. насеље код данашњег Брибира.

ВАРВАРИН (грч.) 1) име којим су ст. Грци и Римљани називали све странце које држали за култ. ниже. 2) данас: суров, нечовечан и необразован човек Варваризам, употреба страних речи и израза за она значења за која већ постоје наша, нпр. шнајдер, шустер, анализирати, без да је знао, нема него 1 брата итд. Варварски, дивљачки, немилосрдно. В. закони, у рим. праву зак. странаца који су се од Римљана разликовали по раси, језику и обичајима (махом Герм. и Сл.). В. новац, имитација грч. новца; у нашим крајевима били највише распрострањени сребрњаци рађени по угледу на новац о. Таса, Ларисе, Аполоније и Драча. Варварство, низак ступањ културе.

ВАРВАРИН, варошица у Србији (Моравска Бан.), ниже става Ј. и Зап. Мораве; на Варваринском Пољу потукли (6./9. 1810.) срп. устаници с Русима (5800 Срба и Руса) 20 000 Куршид-пашиних вој.

ВАРВИК Ричард-Невил (Warwick, 1420.-1471.), енгл. официр и великодостојник; истакао се у рату двеју ружа; збацио Хенриа VI и довео на престо Едуарда IV, а кад се с овим посвађао, дао опет престо Хенриу VI; потучен од Едуарда и убијен.

ВАРГА Јене (• 1879.), мађ. социјалист и економист, проф. унив. у Будимпешти и мин. фин. у влади Беле Куна; после Куновог слома побегао у Рус.; гл. дела: Проблеми екон. политике под пролетерском диктатуром, Криза свет. капиталистичке привреде, Полет и пад капитализма итд.

ВАРГАЊ (Boletus edulis, фам. Polyporaceae), печурка са шеширом који је озго црвеномрке боје, а са доње стране упочетку бео а доцније жут; дршка идући основи све шира, до 20 см дугачка, отвореномрке боје; на доњој страни шешира налазе се многобројни отвори цеви у којима се образују отвореномрке споре; расте у шибљацима, поред путева у листопадној и четинарској шуми; пријатног укуса који потсећа на незреле лешнике; може достићи тежину до 2 кг; важна печурка за јело.

ВАРДА, план. (1 389 м) у ји. Босни, д. од р. Лима.

ВАРДАР 1) највећа р. у Ј. Србији, дуж. 285 км, извире под план. Влајиницом у близини Гостивара; тече прво у си., а од уласка у Дервенску Клисуру у ји. правцу; протиче наизменично кроз котлине (Полог, Скопско Поље, Тиквеш, Ђевђелиско Поље) и клисуре (Дервен, Таворску К., Демир Капију, а у Грч. кроз Циганску Клисуру); улива се у Солунски Зал. Долина В. важна саобр. артерија Б. П. Осим гл. моравско-в. саобр. линије, на долину В. избија и њеном целом дужином пролази бос.-македонски пут. 2) календар, издаје Коло срп. сестара (од 1906.), у Београду; био намењен широким слојевима, нарочито у Ј. Србији, за буђење и одржавање нар. свести и културе; садржи знатан број књиж. прилога и нарочито популарних чланака.

ВАРДАРАЦ, слаповит и хладан ветар, који дува од Шар-Пл. низ вардарску долину. Ср. брзина око 5 м/сек., а поједини удари достижу 15 м/сек.; подржава ведро време.

ВАРДАРИЈА, прим. део Солунске Равнице (Кампанија); мочварна обл. с пространим травњацима, где долазе на зимовање многи сточари; стан. и данас знатним делом Сл. Вардаријоти, Турци који су око 838. насељени у ј. Македонији око Вардара.

ВАРДАРСКА БАНОВИНА, полит. самоуправна обл. (37 389 км², 1 575 185 ст.), у ј. делу Краљ. Југосл., највећим делом у обл. Повардарја; мањим деловима захвата слив Мораве (Ј. Мораву до ушћа Топлице, и Ситницу до ушћа Лаба), слив Дрима (на СЗ и ЈЗ) и слив Струме (г. ток Струмице); управо цео ј. крај државе између Буг., Грч. и Арб. На С се граничи Зетском и Моравском бан. У сливу Дрима план. шарско-пиндског, у осталим сливовима план. родопског система. Између план. потолине, од којих су највеће Пелагониска (Битољско-Прилепско Поље), Полог, Овче Поље, Скопско Поље и Косово. Поред жита и дувана у долини Вардара, због измењене сред. климе, успева и гаји се мак, а на Ј око Струмице и Ђевђелије сусам и памук; ориз се гаји у Кочанском и Струмичком Пољу и у долинама Тополке и Бабуне (код Велеса). На високим план. (Шар-план., Бистри, Јакупици, Малешким и Осоговским План.) сточарство (интензивно и екстензивно). На јез. (Охридском, Преспанском и Дојранском) развијен риболов. Инд. добро развијена у Лесковцу, иначе слаба; руд. у развоју (20 000 вагона угља, 8000 в. магнезита и 5000 в. хромне руде год.); саобр. жел. и аутобуски; гл. саобр. линија: жел. пруга Ниш-Скопље-Солун. Градови: Скопље (средиште бан.), Тетово, Битољ, Куманово, Врање, Лесковац, Приштина, Призрен.

ВАРДЕНИК, пл. јз. од Власинског Блата (Вардарска Бан.); највиши врх Вел. Стрешар (1875 м).

ВАРЕГИ, Варези → Варјази.

ВАРЕЗ Едгар (Varèse, • 1901.), амер. композитор модернист; компонује оркестарска дела: Интеграли, Хиперпризма, Америка.

ВАРЕЗЕ, варош у с. Ит. (42 600 ст.), и. од истоименог јез.; инд. машина, хартије, ткст.

ВАРЕНИЈУС Бернхарт (1622.-1650.), хол. географ; осн. физ. геогр.; гл. дело: Општа географија.

ВАРЕНИКА, топло млеко; у Црној Гори и неким др. крајевима: слатко млеко.

ВАРЕЊЕ, фзл. функција која има за циљ да доведе храну у такво хем. и физ. стање да може бити ресорбована у цревима и искоришћена у процесима → метаболизма. У устима се углавном врши физ. промена, под дејством жвакања и пљувачке, и сахаризација куваног скроба (разлагање у шећер малтозу) под утицајем птијалина. У желуцу се наставља физ. претварање (растапање везивног ткива дејством желудачне киселине); обавља се, под утицајем пепсина, хем. разлагање беланчевина (на албумозе и пептоне) и врши незнатно претварање масти под утицајем липазе. У цревима се, дејством разних пробавних сокова и фермената, обавља завршно в. све 3 врсте ослобођених и делимично сварених хранљивих материја: беланчевине, под утицајем трипсина и ерепсина, претварају се у амино-киселине, масти под утицајем липаза и жучи у глицерин и масне киселине одн. сапуне, скроб и сложени шећери (сахарозе), под утицајем дијастаза, инвертина и др. фермената, у просте шећере (гликозу, левулозу и др.). Апарат за в., дигестивни апарат, почиње од уста, завршава се крајњим делом дебелог црева; сачињавају га: уста, ждрело, једњак, желудац, танка и дебела црева, као и жлезде које помажу варењу: пљувачне, јетра, и панкреас.

ВАРЕШ, варошица (3100 ст.) у ср. Босни (Дринска Бан.); постала у 15. в. као руд. средиште; рудници су државни и још раде, са максималним год. капацитетом од 5350 вагона сировог гвожђа; руда со извози а 1 део се топи у високим пећима; ливница израђује: водоводне и канализационе цеви, пећи, ограде и др.

ВАРИВА, ужа група поврћа: пасуљ, грашак, боб и сочиво; успевају у Југосл.; просечан год. принос (1923.-1932.) био 1 070 345 q.

ВАРИЈА (лат.), разно. Варијабилан, променљив. Варијабилитет, променљивост живих бића; основна и општа способност живих бића да се могу мењати; појава мењања или варирања особина 1 врсте или расе, приликом које постају нове форме или варијације; величина в. се може мерити математичким методима. Варијација, мењање, промена; 1) у биол.: индивидуално отступање и различност у појединим особинама јединки 1 врсте или расе живих бића, као и сам процес који до тога доводи; каткад се израз в. употребљава да означи и саму јединку различиту од осталих исте врсте; у биол. се разликују: ненаследне (модификације, сомације) и наследне (мутације), а у пољопр. и комбинације (настале укрштањем); ако се могу поставити у 1 низ са поступним прелазима (континуирање в.) зову се флуктуације; постоје још: нормалне или патолошке; геогр. и прогресивне. 2) у мат.: → комбинаторика. 3) у муз.: тема која се јавља у разним ритмичким, мелодиским и хармониским облицима; у њој се најбоље види способност композитора за обраду 1 муз. идеје; јавиле се рано, по једнима још у средњев. грегоријанској епоси, а по др. почетком полифоног периода (15. и 16. в.). Variatio delectat (лат.) промена прија. Варијанта, иначица; поједине различите одлике код варијација. Варијете (фрц.), лако весело поз. у којем превлађују игре с песмом и музиком, балети, шаљиве сцене и смеле вежбе артиста. Варијетет, скуп јединки 1 врсте организма које се од осталих исте врсте разликују са 1 или више незнатних наследних особина; 1 од најнижих јединица класификације живих бића (скр. var.).

ВАРИОЛА (нлат.) → богиње велике. V. vaccina (bovina) → богиње говеда. Вариолизација, преношење вел. богиња с оболелог лица на здрава, у циљу имунизације; вршена је на И пре Хр. на тај начин што је ножићем узиман гној из бубуљице оболелог и преношен на здрава лица благим зарезом у кожу; давала добре резултате, кад је преношен од лица са благим обликом болести, иначе доводила до обољења и смртних случајева; данас у употреби само код култ. заосталих племена, а у цивилизованим земљама замењена → вакцинацијом.

ВАРИОМЕТАР (лат.-грч.) 1) справа за мерење брзине уздизања или спуштања у вертикалном правцу; употребљава се на балонима и аеропланима. 2) променљиви индуктивни отпорник, састављен од 2 самоиндуктивна калема, везана у ел. колу, тако да могу мењати свој релативан положај и међусобно отстојање; услед тих промена мења се и међусобна индукција калема и укупна самоиндукција в. Према томе, в. укључен у неко ел. коло, може поступно и непрекидно мењати самоиндукцију дотичнога кола; употребљава се као безватни отпорник за наизменичне струје уопште, а у радиотхн. као подешавач треперећих кругова, где се среће често у виду антенског в.

ВАРИСЦИСКЕ ПЛАНИНЕ, пружале се у карбонској формацији кроз Ср. Евр. у виду лука; у терцијеру су биле однете.

ВАРИЋАК Владимир (• 1865.), проф. мат. на унив. у Загребу; познат по својим радовима из нееуклидске геом., нарочито интерпретацијом теорије релативитета у овој обл.; његова ист. истраживања о животу и раду Руђера Бошковића издала је Јсл. акад. знаности.

ВАРИЦА, обичај да се на Варин-дан (4./12.) кува у 1 суду в., помало од сваког жита и варива, и да се то једе; вероватно жртва прецима, као и кољиво.

ВАРИЦЕЛЕ (нлат.) → богиње овчје.

ВАРИЦЕС → вене проширене.

ВАРЈАЗИ, Нормани из Скандинавије; у 9. в. упали у земље И. Сл. и осн. код њих прве кнежевине; било их и у Цариграду, у служби виз. царева.

ВАРЛААМ и ЈОАСАФ, чувено средњев. дело о принцу Јоасафу и пустињаку Варлааму, који на њега утиче; уствари роман из живота Буде, у којем су уз гл. мотив уплетене још неке приче; Јсл. га примили преко виз. књиж.; преведен је рано; имају га и Бугари и Руси из вероватно истог првобитног превода; наши рукописи нису старији од 15. в.

ВАРЛАЈ Владимир (• 1895.), сликар; ради скоро искључиво пределе уљаним бојама и акварелом.

ВАРМЕЂА (мађ.), жупанија, округ.

ВАРНА, варош и пристаниште (72 000 ст.) на Црном М. (Буг.); до 1913. највећа буг. лука; због губљења вел. залеђа у Добруџи опала тако да по јачини промета стоји сада иза → Бургаса; морска купалишта. Битка код В., вођена 10./11. 1444. између султана Мурата II и пољ.-мађ. краља Владислава; мада је 3 месеца раније између Пољ. и Тур. закључен мир, Владислав је по наговору папског посланика поново продро у Буг., али је код В. његова војска потучена, а он погинуо.

ВАРНАВА св., апостол, рођен на Кипру; пратио 12 год. ап. Павла; касније радио самостално; по предању осн. миланску црк. и написао литургију, коју после преправио св. Амвросије.

ВАРНЕМИНДЕ, пристаниште и морско купалиште на Балтичком М. близу Ростока (Нем.).

ВАРНСДОРФ, варош (24 000 ст.) у ЧСР; ткст. инд.

ВАРОН 1) Публије Теренције, рим. конзул из 3. в. пре Хр.; потукао Ханибала у бици код Кане (216. пре Хр.). 2) Марко Теренције (116.-27. пре Хр.), рим. песник и научник, 1 од највећих научника свога доба; гл. дело: De re rustica. 3) Публије Теренције (82.-35.) пре Хр.), рим. епски и елегички песник; гл. дела: Секвански рат (Цезарево ратовање с Ариовистом) и Аргонаути, сачувани у одломцима.

ВАРОШ, варошица → град.

ВАРТА, река, д. притока Одре; извориште и већи део слива у Пољ., ушће у Нем.; пловна око 400 км.

ВАРТБУРГ, замак у Тирингији (Нем.), сазидан пре 1100. г., у којем је Лутер превео Св. писмо.

ВАРТОЛОМЕЈ св., један од 12 апостола; по предању одлазио у Индију; жив одеран и распет у Јерменској. Вартоломејска ноћ (Крвава свадба), покољ који извршили фрц. католици у сагласности са Катарином Медичи, мајком Шарла IX, над хугенотима уочи св. В. (24./8. 1572.) после венчања Катаринине ћерке Маргарите с Анријем IV.

ВАРУС (лат.), у мед. ознака да је уд или његов део окренут унутра. Genu v., колено у облику слова О.

ВАРУХ (Барух), ученик јевр. пророка Јеремије.

ВАРЦАР ВАКУФ, раније име Мркоњић-Града.

ВАРШАВА, гл. град (1,18 мил. ст.) рпб. Пољ.; лежи на р. Висли; већи део на л. обали; лепо уређена варош: више тргова, паркова и мостова; тврђава, више црк. (кат., прав., прот., реформ., синагога), споменика (Копернику, Паскијевићу, Собјеском, Мицкијевићу); унив., в. тхн. шк., ум. шк., муз. конзерв., нар. музеј; важна саобр. раскрсница (пристаниште, 5 жел. станица); развијена трг. и инд. Варшавски уговор, закључен 1772. између Рус, Аустр. и Пруске о 1. подели Пољ. Варшавјанка, пољ. игра слична мазурци.

ВАСА, јевр. краљ (942.-928. пре Хр.): уништио породицу Надаб да би се дочепао престола; побеђен од краља Асе.

ВАСАЛ → клетвеник. Васална држава, у ср. в. и почетком н. в. држава под врх. влашћу друге, којој плаћала данак и помагала је у ратовима.

ВАСАЧ, план. у С. Амер., припадају масиву Стеновитих Пл.; пружају се од р. Колорада у правцу Вел. Сланог Ј., између висоравни Вел. Басена и предела Колорада.

ВАСЕЉЕНСКИ (ЕКУМЕНСКИ) ПАТРИЈАРХ, назив царигр. патријарха; први га узео Јован IV Посник (588.), против чега протестовао папа Гргур Вел., који је себе називао слугом слугу божјих. В. сабори, скуп еп. целе хришћ. црк. ради решавања важних питања вере (догмата); прав. црк. признаје 7 в. е; рим. црк. преко 20.

ВАСЕРМАН 1) Аугуст (Wassermann, 1866.-1925.), нем. лекар и бактериолог; открио 1906. серолошку реакцију за дијагнозу сифилиса (→ Васерманова реакција). 2) Јакоб (1873.-1934.), нем. романописац, склон етичким и рел. проблемима и псих. јеврејства; под утицајем Достојевског; гл. дела: Кристијан Ваншафе, Случај Маурициуса и др. Васерманова реакција, р. везивања комплемента примењена за серолошку дијагнозу сифилиса; ради се бистрим серумом човечје крви; Васерман упочетку употребљавао као антиген јетру од мртворођеног сифилистичног детета; касније се показало да екстракти човечјег или говеђег* срца могу да замене антиген. Рад истоветан са радом у реакцији везивања комплемента; веома је сложена, захтева потпуну опрему лабораторије, искусног серолога, вел. педантност при раду. Негативна В. р. не значи са сигурношћу да дотично лице није оболело од сифилиса; савесно рађена позитивна р. значи да постоји обољење од сифилиса; али у нашим крајевима њу могу дати још и лепра и спирохетоза* иктерохеморагије; у случају неслагања између клиничког и лабораториског налаза потребан је договор између клиничара и серолога, да би се утврдила истина; у сваком случају не треба је радити за време високих тмпт. при акутним обољењима (маларични напад, шарлах, дифтерија). Драгоцено дијагностично средство које треба правилно и употребити и проценити.

ВАСИЛЕВ Орлин (• 1904.), буг. књиж. реалистичког и левичарског правца; пише приповетке (Проста срца) и романе (Бела стаза. Огњени обруч. Тор).

ВАСИЛЕНКО Сергеј Н. (• 1872.), рус. композитор и диригент; компоновао: 2 симфоније, 2 симф. поеме, 3 свите за оркестар, оперу Син сунца и др.

ВАСИЛИЈАНИ, погрешан назив којим су кат. означавали унијатске калуђере, стога што су ови живели по правилима св. Василија; међутим тих правила се држе и прав. калуђери, од којих су их унијати и примили.

ВАСИЛИЈЕ, црногорски владика (1750.-1766.), рођак и савладар владике Саве; искористио Савину скромност, па узео власт у своје руке; стекао јак утицај не само код Срба у Ц. Гори, већ и у Тур.; утицао да Ц. Гора одбије данак Турцима и одбио њихов напад; радио на подизању просвете и написао за време бављења у Русији: Историју Црне Горе (→ сл.).

ВАСИЛИЈЕ 1) Вел. св. (329.- 379.), еп. у Кесарији, црк. отац; написао: О св. духу, На шестоднев (тумачења), саставио литургију и правила за монахе. 2) Блажени, рус. калуђер из 16. в., много уважаван од народа и цара Ивана Грозног. 3) Буслајевић, новгородски јунак из рус. нар. песама. 4) Острошки св., никшићки еп. (1651.-1671.), сахрањен у Острогу: веома поштован у Херц. и Црној Гори: о њему писао еп. Никодим Милаш.

ВАСИЛИЈЕ, Византија: 1) В. I Македонац, цар (867.-886.), осн. македонске династије; дочепао се престола убиством; преводио балк. Сл. у хришћ. и постигао вел, успех који имао и полит. значај. 2) В. II, цар (976.-1025.), ратовао са побуњеником Бардом Фоком у М. Аз., при чем му помагао рус, кн. Владимир; потукао македонског цара Самуила 1014. и поново покорио Бугаре. Србе и Хрвате. За његове владе грч. свешт. превели Русе у хришћ, (989.); после његове смрти почело нагло опадање Виз. Русија: 1) В. I, владимирски и московски вел. кнез (1389.-1425.), син Димитрија Донског, присајединио Московској Кнеж. Нижњи Новгород. 2) В. II Слепи, москов. вел. кн. (1425.-1462.), син претходног. 3) В. III, москов. вел. кнез (1505.-1533.), син Ивана III; присајединио Московској Кнеж. псковску, рјазанску и северску обл.; отео од Пољака Смоленск, а од Татара Казан. 4) Шујски, изабран за рус. цара после убиства лажног Димитрија (1606.-1610.); повео рат са Пољ., али збачен, пострижен и одведен у Варшаву, где је умро (1612.).

ВАСИЛИКЕ, вел. виз. законик у 60 књ., израђен крајем 9. и почетком 10. в., и објављен под именом царских зак.; најопсежнија и најважнија прерада Јустинијановог права на грч. јез.; с извесним прерадама и допунама важио до пада Виз.

ВАСИЛИКО, пристаниште и варошица (1 350 ст.) на Црном М. у Буг.

ВАСИЛИСК 1) митол. биће, пола птица, пола змија, које је убијало погледом. 2) виз. узурпатор (476.-478.), збачен с престола од Зенона, који га уморио глађу.

ВАСИЛИЦА, Васиљица, Васиљевдан, Мали Божић, Нова Година, 1./1. по ст. кал. и ритуални колач који се тада спрема. Обичај веома распрострањен код прав. Јж. Сл. и Грка. Празновање В. с прављењем ритуалног колача највећи празник балк. Цигана.

ВАСИЉЕВ Душан (1900.-1923.), песник, проживео свет. рат у најосетљивијим год.; рано сазрео; то се осећа у његовој поезији, узбуђеној, али и довољно интелектуалној, мада још не потпуно развијеној; гл. дело: Изабране песме.

ВАСИЉЕВИЋ Алимпије (1831.-1911.), проф. Вел. шк. и политичар; као угледан члан либералне странке био више пута мин.; као књиж. имао вел. претензија, које превазилазиле његове способности.

ВАСИЉЕВСКИ Василије (1838.-1899.), рус. историк; написао много расправа о ист. Виз.

ВАСИОНА, скуп свих небесних тела као 1 јединствен физ. систем.

ВАСИЋ 1) Владимир (1842.-1865.), песник, писао у Бранковом духу, имао доста успеха родољубивим песмама; посмртну књ. песама издао његов отац с предговором Стојана Новаковића (1861.). 2) Драгиша (• 1885.), адв. и књиж.; дописни члан С. к. акад.; снажан нарочито у причама из ратног времена, а има и дубљих соц. и псих. мотива; објавио студију: Карактер и менталитет 1 покољења; успомене: Два месеца у јсл. Сибиру, неколико збирки приповедака: Пад с грађевине и др. и роман: Црвене магле. 3) Милош (1859.-1935.), див. ген., учествовао у ратовима 1876. 1877./8. и 1885. Проф. Вој. акад. 1900. и 1922. мин. вој. У свет. рату командант Дунавске див. Гл. дела: Ратни потсетник и Записник, Вој. читанка, Брезнички бој, Висока вој. дисциплина н Војска и политика. (На сл. Драгиша В.)

ВАСКО ДА ГАМА (1469.-1524.), порт. морепловац; први опловио Афр. (1497.) и стигао у инд. град Калкуту, откривши поморски пут за Индију; касније вице-краљ порт. колонијалног царства у Индиском Ок. (→ сл.).

ВАСКРСЕЊЕ 1) из мртвих, веровање да ће мртви пред страшни суд устати из гробова са телесима, али без физ. потреба (тзв. прослављена телеса); постоји у многим рел. 2) Христово (Ускрс), празник у спомен Христовог устанка из гроба, 3. дан по смрти; пада увек у 1. недељу после пуног месеца и пролећне равнодневице (21./3.). 3) роман Л. Н. Толстоја, у којем износи низ соц.-етичких проблема савр. човека и подвлачи лажну конвенционалност друштв. односа.