Sanjam te
| Sanjam te Pisac: Stevan Luković |
Sanjam te... Sanjam kraj daleki
U miru i samoći,
Spokojno pada suton meki
Pitome letnje noći.
Tišina nema, tiha, setna
U beskraj dugih racni,
Daleko dokle polja cvetna
Povija venac tavni.
Držim ti ruku belu, meku,
Blago se smešiš na me,
U miru i spokojstvu teku
Časovi sreće same.
Očice vlažne tvoje nežno
U oči moje glede,
Ljubim ti, ljubim grlo snežno
I obraze ti blede,
Bezmerni život diše sano
I pokojem se sliva,
Otiče tiho i svečano,
A duša lebdi... sniva.
I mirni, srećni, čase tamne
Večernjeg mira bdemo,
I miluje nas čiste, samne
Spokojstvo sreće nemo...
Sanjam te... sanjam... Sve je prošlo
Grli te tmina tavna,
Jesenje mutno doba došlo
Na cvetna polja ravna.
Iz tame svojih dana, čame,
Sanjam te, cvete sveli —
Anđelski još se smešiš na me,
Bršljani dok se spleli
Ogradom oko hladna stuba,
Gde sahranjena s tobom
Nesrećna moja ljubav leži...
I lišće šušti grobom.
Izvor
[uredi]- Petrović, B. 1971. Srpska književnost u sto knjiga, knjiga 57: Pesnici 1. Novi Sad: Matica srpska, Srpska književna zadruga. str. 163-164.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Stevan Luković, umro 1902, pre 122 godine.
|