Neznan junak kroz Sarajvo prođe
I pronese pušku o ramenu.
Gledala ga Sarajka đevojka,
Pa ga maše rukom i jaglukom.
Neznan junak okreće se često: 5
»Dušo draga, ne gubi mi dana,
Ovđe mi je zemlja nepoznata,
A ja nemam nikakva imanja,
Samo pušku i desnicu ruku;
Jazuk ti je sa mnom govoriti. 10
Da se mogu njedra otvoriti
Dao bih ti srce iz njedara.«
Govorila Sarajka đevojka:
»O, junače, iz zemlje neznane,
Ne gledam te, da mi daješ dare, 15
Već mi oči varaju se na te;
Ne pitam te, imadeš li blaga,
Već te pitam: jesam li ti draga?
Kad bih znala, da si vjera prava,
Ja bih za te i svoj život dala 20
K’o ti meni srce iz njedara.«
Reference
Izvor
Sarajke, srpske narodne ženske pjesme, knj. 1; iz zbirke Milana Bugarinovića, [Sarajevo], Srbi tipografi grada Sarajeva, 1904., str. 71-72.
