Незнан јунак кроз Сарајво прође
И пронесе пушку о рамену.
Гледала га Сарајка ђевојка,
Па га маше руком и јаглуком.
Незнан јунак окреће се често: 5
»Душо драга, не губи ми дана,
Овђе ми је земља непозната,
А ја немам никаква имања,
Само пушку и десницу руку;
Јазук ти је са мном говорити. 10
Да се могу њедра отворити
Дао бих ти срце из њедара.«
Говорила Сарајка ђевојка:
»О, јуначе, из земље незнане,
Не гледам те, да ми дајеш даре, 15
Већ ми очи варају се на те;
Не питам те, имадеш ли блага,
Већ те питам: јесам ли ти драга?
Кад бих знала, да си вјера права,
Ја бих за те и свој живот дала 20
К’о ти мени срце из њедара.«
Референце
Извор
Сарајке, српске народне женске пјесме, књ. 1; из збирке Милана Бугариновића, [Сарајево], Срби типографи града Сарајева, 1904., стр. 71-72.
