San Kraljevića Marka/15
UGLED 2
DVA SELjAKA (pevaju još iza pozorišta)
Oj, u gori na javoru
Leži vito gnjezdo,
Gde se legu sokolovi
Pernati i snažni.
Nisu ovo sokolovi
Pernati i snažni,
Već je krilo od junaka
Srpski', velevažni'.
PRVI SELjAK
Ej, nema ti pesme preko naših! I ¬druge su lepe, i mogu ee dopasti, ali naše diraju u srce.
MARKO
Zašto tako pevate, braćo?
PRVI SELjAK
A zašto ne bi pevali?
MARKO
Ne bojite li se janičara?
PRVI SELjAK
He, he! Gde su ti janičari?
MARKO
Zar vam ne zapovedaju više?
PRVI SELjAK
Ti si valjda iz daleka, te ne znaš da u Srbiji zapoveda knjaz i niko drugi.
MARKO
Knjaz srpski!
PRVI SELjAK
Dabogme!
MARKO (živo)
Srpski knjaz?
PRVI SELjAK
Ta šta se budiš! Valjda neće u Srbiji vladati tuđin knjaz!
MARKO
O, kakva je to vest za srpsko srce! I za vremena careva srpskih bili su kneževi.
PRVI SELjAK
Ja znam da su od kneževa srpskih postajali kraljevi, od kraljeva carevi. Tako je, vreme se menja.
MARKO
Kakav je to grad što se tamo vidi?
DRUGI SELjAK
To je Beograd.
MARKO
Tu seđaše knez Lazar, kad je otac moj vladao.
PRVI SELjAK
Tvoj otac? Bolan, od kada je car Lazar poginuo, ima više od četiri stotine godina!
MARKO
Znam ja to. Pod mojim ocem bijaše mlad junak, vitak i snažan. Ej, koliko smo se puta kopljima nadmećali!
PRVI SELjAK (drugome)
Ovaj sniva. — Pa ko je bio tvoj otac?
MARKO
Kralj Vukašin.
PRVI SELjAK (začuđeno)
Kralj Vukašin! A ti?
MARKO
Ne možeš me poznavati.
PRVI SELjAK
Da ne budeš — Marko Kraljević!
MARKO
Otkud ti moje ime znaš?
PRVI SELjAK
Marka znam, jer ga svaki dan u pesmama spominjemo. No jesi li taj, to ne znam.
MARKO
Zar i sad pevaju Marka? Tako mi je prorek'o moj kum, mladi car Uroš, kad se s ocem mojim za krunu prepirao.
PRVI SELjAK
Ali kako bi ti mogao biti Kraljević Marko, kad je Marko odavna preminuo? Tako dugo ne bi ni mog'o živeti.
MARKO
Ja i nisam živeo, ali nisam ni umro, nego sam lež'o u mrtvilu, kao što mi vila govoraše, dokle sudbina ne dopusti da se opet pokažem.
PRVI SELjAK
Tako? A priča se po narodu da će Marko ustati, kad mu sablja iz kamena iziđe.
MARKO
Evo moje sablje!
PRVI SELjAK
Ded' da vidim! (Uzme je u ruku). Ej, tužan, al' ti je zamašna! Sad verujem da si Kraljević Marko.
DRUGI SELjAK
Zdrav nam budi, Kraljeviću Marko! Bar da nam pripovedaš kako je bilo po Srbiji za tvoga vremena.
MARKO
Bila je Srbija i pod mladim Urošem, i pod mojim ocem, a i pod Lazarom lepa, prostrana i jaka. Ali one sjajnosti i divote što sam pod carem Stefanom gledao — ah! ovo, Bože, povrati Srbiji vreme, pak onda . . .
DRUGI SELjAK (ljubopitljivo)
Kako je, Boga ti, bilo?
MARKO
Jesi l' bio u Žiči?
DRUGI SELjAK
E, ona je porušena!
MARKO
Porušena? Tako je; i vesnik slave sa slavom srpskom morao se porušiti!
DRUGI SELjAK
Pa kako je bilo u Žiči?
PRVI SELjAK
Pripovedi nam, Marko, ti ne znaš kako mi to rado slušamo.
MARKO
Samo jedanput da ste slušali božju liturgiju u crkvi, kad se patrijarh srpski za napredak srpske sreće Bogu molio, da ste na Aranđelov dan bili, kad je car Stefan glavnu zastavu države u ruku uzeo i velmožama i boljarima povikao: Na koju ćemo stranu, hrabri vitezovi moji, na grčku, ili na alemansku zemlju?
DRUGI SELjAK
Ej, 'valimo te, Bože! Onda bijaše velmoža i boljara, a sad toga nema.
PRVI SELjAK
Pa šta su oni na to odgovorili?
MARKO
„Na koju ti stranu zapovediš, silni i bogoljubivi care, mi smo gotovi poći!"
DRUGI SELjAK
Tebi, znam, nije bilo to po volji!
MARKO
Tada mi je bilo sedamnaest godina, ali sam donde dvaput već u ratu bio. Car Stefan uzme me za ruku i rekne: „Svetu ovu zastavu predajem mome kumčetu Marku!" I velmožama svima bude to po volji.
PRVI SELjAK
He, he! Znam da je imao posla, koji je doš'o da je otima!
DRUGI SELjAK
Je l' bilo mnogo vojske, Marko?
MARKO
Sa osamdeset hiljada najodabranijih detića srpskih mišljasmo osvojiti Carigrad, i uzeli bi ga, da smrt velikoga cara ne prekrati nam nameru.
PRVI SELjAK
Bolan, brajko, to je vojska, nije šala! Ej, da sam onda živeo!
DRUGI SELjAK
Te bi odavno bio mrtav!
PRVI SELjAK
Pa? Ja bih i sad dragovoljno umro, samo kad bih video slavu srpsku. Ej, cara s krunom na glavi, pa patrijarha srpskoga da služi, pa onoliku gospodu, kako ono reče, boljare, i župane, i velmože! Bože blagi, lepo l' ti je videti tako sve sjajno, sve svetlo, pa sve srpsko! (Čuju se topovi).
MARKO
Kao da grmi, pa iz vedra neba!
PRVI SELjAK
E, nije to grmljavina, nego su topovi. Pravo, ti to ne znaš. Je li istina da si se onda sakrio, kad se iznaš'o barut?
MARKO
Jest, onda me je jedno momče obranilo, i sad nosim belegu.
PRVI SELjAK
E, da si ostao, pa da te je zgodio top, ne bi tako nosio belegu. Topovima se bedemi, znaš li, razvaljuju.
MARKO
Valjda i sad razvaljuju grad?
PRVI SELjAK
Aja! Nego je danas Prvozvani Andreja.
MARKO
To je moje krsno ime.
PRVI SELjAK
I slava naroda srpskoga. Vidiš, kako se to lepo desilo, kad narod slavi, onda slaviš i ti.
MARKO
A zašto slavi narod danas? Pređe je bio narodni praznik Sveti Sava, i za čast Nemanjićima Arhangel Mihail.
PRVI SELjAK
Sveti Sava je i sad praznik narodni, i kao srpskoga prosvetitelja njega slave škole. A dan svetoga Prvozvanoga Andreje zato se svetkuje što je na ovaj dan osnovana nova sloboda Srbije.
MARKO
Nova sloboda? To je prijatna vest za mene. Gde je sloboda, tu sam i ja. Vodite me, braćo, da vidim kako Srbin slavi ovo lepo toržestvo.
PRVI SELjAK
Hoćemo, Marko; ali da nam još pripovedaš putom kako si ubio Arapina i Musu Arbanasa.
(Otidu).
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.
|