Сан Краљевића Марка/15
УГЛЕД 2
ДВА СЕЉАКА (певају још иза позоришта)
Ој, у гори на јавору
Лежи вито гњездо,
Где се легу соколови
Пернати и снажни.
Нису ово соколови
Пернати и снажни,
Већ је крило од јунака
Српски', велеважни'.
ПРВИ СЕЉАК
Еј, нема ти песме преко наших! И ¬друге су лепе, и могу ее допасти, али наше дирају у срце.
МАРКО
Зашто тако певате, браћо?
ПРВИ СЕЉАК
А зашто не би певали?
МАРКО
Не бојите ли се јаничара?
ПРВИ СЕЉАК
Хе, хе! Где су ти јаничари?
МАРКО
Зар вам не заповедају више?
ПРВИ СЕЉАК
Ти си ваљда из далека, те не знаш да у Србији заповеда књаз и нико други.
МАРКО
Књаз српски!
ПРВИ СЕЉАК
Дабогме!
МАРКО (живо)
Српски књаз?
ПРВИ СЕЉАК
Та шта се будиш! Ваљда неће у Србији владати туђин књаз!
МАРКО
О, каква је то вест за српско срце! И за времена царева српских били су кнежеви.
ПРВИ СЕЉАК
Ја знам да су од кнежева српских постајали краљеви, од краљева цареви. Тако је, време се мења.
МАРКО
Какав је то град што се тамо види?
ДРУГИ СЕЉАК
То је Београд.
МАРКО
Ту сеђаше кнез Лазар, кад је отац мој владао.
ПРВИ СЕЉАК
Твој отац? Болан, од када је цар Лазар погинуо, има више од четири стотине година!
МАРКО
Знам ја то. Под мојим оцем бијаше млад јунак, витак и снажан. Еј, колико смо се пута копљима надмећали!
ПРВИ СЕЉАК (другоме)
Овај снива. — Па ко је био твој отац?
МАРКО
Краљ Вукашин.
ПРВИ СЕЉАК (зачуђено)
Краљ Вукашин! А ти?
МАРКО
Не можеш ме познавати.
ПРВИ СЕЉАК
Да не будеш — Марко Краљевић!
МАРКО
Откуд ти моје име знаш?
ПРВИ СЕЉАК
Марка знам, јер га сваки дан у песмама спомињемо. Но јеси ли тај, то не знам.
МАРКО
Зар и сад певају Марка? Тако ми је прорек'о мој кум, млади цар Урош, кад се с оцем мојим за круну препирао.
ПРВИ СЕЉАК
Али како би ти могао бити Краљевић Марко, кад је Марко одавна преминуо? Тако дуго не би ни мог'о живети.
МАРКО
Ја и нисам живео, али нисам ни умро, него сам леж'о у мртвилу, као што ми вила говораше, докле судбина не допусти да се опет покажем.
ПРВИ СЕЉАК
Тако? А прича се по народу да ће Марко устати, кад му сабља из камена изиђе.
МАРКО
Ево моје сабље!
ПРВИ СЕЉАК
Дед' да видим! (Узме је у руку). Еј, тужан, ал' ти је замашна! Сад верујем да си Краљевић Марко.
ДРУГИ СЕЉАК
Здрав нам буди, Краљевићу Марко! Бар да нам приповедаш како је било по Србији за твога времена.
МАРКО
Била је Србија и под младим Урошем, и под мојим оцем, а и под Лазаром лепа, пространа и јака. Али оне сјајности и дивоте што сам под царем Стефаном гледао — ах! ово, Боже, поврати Србији време, пак онда . . .
ДРУГИ СЕЉАК (љубопитљиво)
Како је, Бога ти, било?
МАРКО
Јеси л' био у Жичи?
ДРУГИ СЕЉАК
Е, она је порушена!
МАРКО
Порушена? Тако је; и весник славе са славом српском морао се порушити!
ДРУГИ СЕЉАК
Па како је било у Жичи?
ПРВИ СЕЉАК
Приповеди нам, Марко, ти не знаш како ми то радо слушамо.
МАРКО
Само једанпут да сте слушали божју литургију у цркви, кад се патријарх српски за напредак српске среће Богу молио, да сте на Аранђелов дан били, кад је цар Стефан главну заставу државе у руку узео и велможама и бољарима повикао: На коју ћемо страну, храбри витезови моји, на грчку, или на алеманску земљу?
ДРУГИ СЕЉАК
Еј, 'валимо те, Боже! Онда бијаше велможа и бољара, а сад тога нема.
ПРВИ СЕЉАК
Па шта су они на то одговорили?
МАРКО
„На коју ти страну заповедиш, силни и богољубиви царе, ми смо готови поћи!"
ДРУГИ СЕЉАК
Теби, знам, није било то по вољи!
МАРКО
Тада ми је било седамнаест година, али сам донде двапут већ у рату био. Цар Стефан узме ме за руку и рекне: „Свету ову заставу предајем моме кумчету Марку!" И велможама свима буде то по вољи.
ПРВИ СЕЉАК
Хе, хе! Знам да је имао посла, који је дош'о да је отима!
ДРУГИ СЕЉАК
Је л' било много војске, Марко?
МАРКО
Са осамдесет хиљада најодабранијих детића српских мишљасмо освојити Цариград, и узели би га, да смрт великога цара не прекрати нам намеру.
ПРВИ СЕЉАК
Болан, брајко, то је војска, није шала! Еј, да сам онда живео!
ДРУГИ СЕЉАК
Те би одавно био мртав!
ПРВИ СЕЉАК
Па? Ја бих и сад драговољно умро, само кад бих видео славу српску. Еј, цара с круном на глави, па патријарха српскога да служи, па онолику господу, како оно рече, бољаре, и жупане, и велможе! Боже благи, лепо л' ти је видети тако све сјајно, све светло, па све српско! (Чују се топови).
МАРКО
Као да грми, па из ведра неба!
ПРВИ СЕЉАК
Е, није то грмљавина, него су топови. Право, ти то не знаш. Је ли истина да си се онда сакрио, кад се изнаш'о барут?
МАРКО
Јест, онда ме је једно момче обранило, и сад носим белегу.
ПРВИ СЕЉАК
Е, да си остао, па да те је згодио топ, не би тако носио белегу. Топовима се бедеми, знаш ли, разваљују.
МАРКО
Ваљда и сад разваљују град?
ПРВИ СЕЉАК
Аја! Него је данас Првозвани Андреја.
МАРКО
То је моје крсно име.
ПРВИ СЕЉАК
И слава народа српскога. Видиш, како се то лепо десило, кад народ слави, онда славиш и ти.
МАРКО
А зашто слави народ данас? Пређе је био народни празник Свети Сава, и за част Немањићима Архангел Михаил.
ПРВИ СЕЉАК
Свети Сава је и сад празник народни, и као српскога просветитеља њега славе школе. А дан светога Првозванога Андреје зато се светкује што је на овај дан основана нова слобода Србије.
МАРКО
Нова слобода? То је пријатна вест за мене. Где је слобода, ту сам и ја. Водите ме, браћо, да видим како Србин слави ово лепо торжество.
ПРВИ СЕЉАК
Хоћемо, Марко; али да нам још приповедаш путом како си убио Арапина и Мусу Арбанаса.
(Отиду).
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|