Samouče đače

Slavu slave devet kaluđera
U mehani, u beloj kavani,
Al' im pade knjiga iz oblaka.
Uzimlju je devet kaluđera,
Ni jedan je pročitat' ne može,
Većem uze samouče đače,
Knjigu čita samouče đače,
Knjigu čita, grozne suze lije.
Pitalo ga devet kaluđera:
„Oj boga ti, samouče đače,
„I dosad su knjige dolazile,
„Preko tvojih ruku prelazile,
„Ali nisi grozne suze lio.“
Al' govori samouče đače:
„Ova knjiga nešto ružno kaže,
„Ona kaže, da me obesite."
Poranilo devet kaluđera,
Da svršuju božije jutrenje,
Kad svršili božije jutrenje,
Oni idu đakovome dvoru,
Al' se đače veće posvetilo,
Dve mu sveće čelo glave gore,
Dva goluba čelo nogu guču,
Dva anđela na prsima poju.

Izvor

B.M. 1875. Srpske narodne pesme. Pančevo, Naklada i štamparija braće Jovanovića. str. 43.