Sal se Jova ju Dalibor spra’lja,
bolnu Maru kud majku josta’lja.
„Boluj, Maro, al’ nemoj umreti!
Ako umreš, ja se ženit’ neću
nit’ s devojke, niti udovice, 5
samo moram s moje suđenice!"
Pravo ide u Dalibor grada,
pravo ide, u oro se vaća.
uvati se do dve drugarice,
Pa govori: Mara da mu umre, 10
od nji bi dve za ljubu uzeja.
To dočuše do dve drugarice,
to dočuše, Mare dokazaše:
„On govori: Mara da mu umre
od nas bi dve za ljubu uzeja!" 15
Ripi Mara ka’ i da ne bi ležat’!
Nabeli se i narumeni se
i obuče ruvo nenošeno
što ga bila od oca donela,
što ga Jova nije ni videja. 20
Pravo ide u Dalibor grada,
Pravo ide, do Jovu se vaća:
„Lele, Jovo! Mara ti umrela!"
„Neka umre! Živ je Bog ubija!
Ja ću tebe za ljubu da uzmem!" 25
