Сал се Јова ју Далибор спра’ља,
болну Мару куд мајку јоста’ља.
„Болуј, Маро, ал’ немој умрети!
Ако умреш, ја се женит’ нећу
нит’ с девојке, нити удовице, 5
само морам с моје суђенице!"
Право иде у Далибор града,
право иде, у оро се ваћа.
увати се до две другарице,
Па говори: Мара да му умре, 10
од њи би две за љубу узеја.
То дочуше до две другарице,
то дочуше, Маре доказаше:
„Он говори: Мара да му умре
од нас би две за љубу узеја!" 15
Рипи Мара ка’ и да не би лежат’!
Набели се и нарумени се
и обуче руво неношено
што га била од оца донела,
што га Јова није ни видеја. 20
Право иде у Далибор града,
Право иде, до Јову се ваћа:
„Леле, Јово! Мара ти умрела!"
„Нека умре! Жив је Бог убија!
Ја ћу тебе за љубу да узмем!" 25
