Salko kuje konja po mjesecu,
A majka mu mumom svijetljaše;
Pa mu majka tiho govoraše:
„Salko sine, ne živio majci,
„Što ti kuješ konja po mjesecu, 5
„Što ne kuješ danku po sunašcu —
„Danak, sunce svakoga ogrije,
„I tebe bi ogrijalo, sine!“ ...
A on majci tiho govoraše:
„Prođi me se, mila majko moja! 10
„A kad meni na um pane Zlata,
„Ja ne pazim mrkog noći mraka,
„Ni moj doro mutnoj vodi gaza —
„Kad joj pođem, da joj brzo dođem,
„Da odnesem na ruci sokola. 15
„Da joj metnem na demir pendžere,
„Da je budi s večer do sabaha!“ ...
